Tema: Top Lista Poznatih

Dzordz Kluni

Biogafija

Ime i prezime:Džordž Kluni
Rođendan:06. 05. 1961.
Porodica:Majka, Nina Brus je bivša misica, dok je njegov otac, Nik, novinar, domaćin kviza i političar. Kluni ima i stariju sestru, Adeliju.
Karijera:Postao je poznat po ulozi dr. Daga Rosa u Hitnoj službi, dobitnik je Oskara i dva Zlatna globusa.
Zanimanje:glumac


Mini biografija:

Džordž Kluni rođen je u Leksingtonu, državi Kentaki 6. maja 1961. godine. Američki filmski glumac, režiser, scenarista i producent, postao je poznat po ulozi dr. Daga Rosa u Hitnoj službi, dobitnik je Oskara i dva Zlatna globusa. Pored visokobudžetnih blokbastera, producentskog i rediteljskog rada na komercijalno riskantnijim projektima, poznat je kao društveni i politički aktivista.


Porodica


Kluni, irski Amerikanac, rođen je u Leksingtonu u Kentakiju. Njegova majka, Nina Brus je bivša misica, dok je njegov otac, Nik, novinar, domaćin kviza na mreži American Movie Classsics i poslednjih godina - ambiciozni političar iz države Kentaki. Kluni ima i stariju sestru, Adeliju, jednu nećakinju, Alis i jednog nećaka, Nikolasa. U rodbinskim je vezama s Migelom i Rafaelom Fererom, koji su sinovi njegove tetke, pevačice Rouzmeri Kluni (pojavila se jednom kao ekskluzivna gošća u epizodi serije “Hitna služba”), i glumca Hozea Ferera.


Obrazovanje


Kluni je svoje obrazovanje započeo u Blessed Sacrament Schoolu u Ft. Mičelu, Kentaki. Provodeći deo svog detinjstva u Ohaju, pohađao je St. Michael's School u Columbusu, te škole Western Row i Sveta Susanna, obe u Mejsonu. Onde se počeo zanimati za pozorište. Roditelji su mu se preselili u Augustu u Kentakiju, gde je pohađao Augusta High School i počeo nastupati u nekoliko predstava. Bio je prosečan učenik, ali i ambiciozan bejzbolaš i košarkaš. 1977. je pokušao igrati profesionalni bejzbol za Cincinnati Redse, ali mu nije ponuđen ugovor.


Od 1979. do 1981. je pohađao Univerzitet Severnog Kentakija te, kratko, Univerzitet u Sinsinatiju, ali ni tamo nije diplomirao.

Dzordz Kluni

Biogafija

Prve uloge


Njegova prva veća uloga došla je 1984. u televizijskoj medicinskoj poluhumorističkoj seriji E. R. Iako se odvijala u bolnici, ne treba je mešati s Hitnom službom (ER), u kojoj je Kluni igrao deset godina kasnije. Osim toga, glumio je majstora u seriji “Životne činjenice”. U jednoj epizodi “Zlatnih devojki” je igrao detektiva Bobija. Njegova prva značajnija sporedna uloga došla je u seriji Rozen, gde je glumio ugnjetevačkog šefa Rozane Bar, Bukera Bruksa, nakon čega je sledila uloga građevinca u seriji “Baby Talk”, te detektiva zavodnika u “Sestrama”. Slavu je stekao ulogom doktora Daga Rosa u NBC-jevoj hit seriji “Hitna služba”, od 1994. do 1999. Osim toga, s Deborom Leoni je osnovao produkcijsku kuću Mirador Entertainment.


Pre uspeha s Hitnom službom, upoznao je Granta Heslova, s kojim će kasnije postati dobar prijatelj i napisati scenario za “Laku noć i srećno”.


Prvi uspesi


Kluni se, dok je nastupao u seriji, nastavio pojavljivati u filmovima. Njegova prva veća holivudska uloga bila je u “Od sumraka do svitanja” Roberta Rodrigeza. Nakon ovog uspeha sledili su “Jednog lepog dana” s Mišel Fajfer i “Mirotvorac” s Nikol Kidman. Kluni je nakon toga dobio ulogu Betmena u filmu “Batman i Robin”. 1998. je igrao u “Daleko od očiju” s Dženifer Lopez. Bila je to prva saradnja sa Stivenom Soderbergom. Tokom zadnjih nedelja ugovora za “Hitnu službu”, snimio je i “Tri kralja”.


Godine 1999. napustio je “Hitnu službu” kako bi se u potpunosti posvetio filmskoj karijeri.


Filmska zvezda


Nakon što je napustio “Hitnu službu”, Kluni je nastupio u velikim holivudskim hitovima, “Oluja svih oluja” i “Ko je ovde lud?”. 2001. se ponovno udružio sa Stevenom Soderbergom na snimanju “Oušonovih jedanaest”, rimejku istoimenog filma iz 1960. Film je postigao senzacionalni komercijalni uspeh i imao dva nastavka, “Oušnovih dvanaest” 2004. i “Oušonovih trinaest” 2007. 2001. je sa Soderbergom osnovao produkcijski studio Smoke House.


Godine 2002. ostvario je svoj rediteljski debi filmom “Ispovesti opasnog uma”, adaptacijom autobiografije televizijskog producenta Čaka Berisa. Iako film nije postigao veći komercijalni uspeh, Klunijeva režija je naišla na odobravanje i među kritikom i među publikom.


Godine 2005. glumio je u “Sirijani”, delimično temeljenoj na priči o bivšem CIA-inom agentu Robertu Beru i njegovim memoarima u kojima je pisao o svojim iskustvima na Bliskom istoku. Iste je godine režirao, producirao i nastupio u “Laku noć i srećno”, filmu o televizijskom novinaru Edvardu R. Marou koji je bio poznat po svojim obračunima sa senatorom Džozefom Makartijem. Oba filma dobila su dobre kritike i ostvarila solidan komercijalni uspeh iako se nisu prikazivali u većem broju bioskopa. 2006. je nominovan za Oskara za najboljeg reditelja i najbolji originalni scenario za “Laku noć i srećno”, kao i za najboljeg sporednog glumca za “Sirijanu”. Postao je prva osoba u istoriji koja je iste godine nominovana za režiju jednog filma i glumačko pojavljivanje u drugom. Osvojio je nagradu za svoju ulogu u “Sirijani”. Iste godine je nastupio u Soderbergovom film noaru “Dobar Nemac”, smeštenom u post - ratnu Nemačku.


Kluni je jedan od samo dvoje ljudi koji su osvojili titulu "Najprivlačnijeg živog muškarca" časopisa People, prvo 1997., a zatim i 2006. 2008. je nominovan za Oskara za najboljeg glavnog glumca za “Majkla Klejtona”, ali nagrada pripada Danijelu Dej-Luisu za “Biće krvi”.


Nakon uspeha filma “Laku noć i srećno”, Kluni je rekao kako će se više posvetiti režiranju. Režirao je film “Prljava igra”, u kojem je i igrao.


Nakon toga je nastupio u komediji “Muškarci koji bulje u koze” s Juanom Mek Gregorom i Kevinom Spejsijem, koji je režirao njegov prijatelj Grant Heslov. Pozajmio je i glas gospodinu Liscu u “Fantastičnom gospodinu Liscu” reditelja Vesa Andersona. Na kraju godine objavljen je i “Ni na nebu, ni na zemlji” Džejsona Rajtmana. Za svoju je ulogu nominovan za Zlatni globus i nagradu Ceha američkih filmskih i televizijskih glumaca.

Dzordz Kluni

Biogafija


Džordž je bio u vezi sa glumicom Keli Preston, aktuelnom suprugom kolege Džon Travolte, koja mu je poklonila prase Maksa

Privatni život


Kluni je jednom bio u braku, s glumicom Talijom Balsam, od 1989. do 1993. Rekao je kako se više neće ženiti niti će imati dece, ali su se Mišel Fajfer i Nikol Kidman opkladile s njim u deset hiljada dolara da će postati otac pre četredesete. Izgubile su opkladu i poslale mu ček. Vratio je novac, opkladivši se u dvostruko ili ništa da neće postati otac ni do pedesete.


Bio je u petogodišnjoj vezi sa prekidima sa britanskom menekenkom Lisom Snoudon, a raskinuli su u maju 2008. Od 2009. Godine je u vezi sa Italijankom Elizabetom Kanalis.
Klunijev dom je u Los Anđelesu. 1995. Kupio je kuću od 683m2. Ima vilu u Italiji, u selu Laljo na obali jezera Komo.
Kluni je imao kućnog ljubimca, crnu vijetnmasku svinju po imenu Maks, sa kojim je proveo u prijateljstvu 18 godina, a uginuo je u decembru 2006. Imao je takođe I dva buldoga, po imenu bad I Lou, nazvanim po čuvenom komedijaškom tandemu Abot i Kostelu. Oba su uginula, jedan od ujeda zmije.



Clooneyjev otac


Klunijev otac, političar Nik Kluni, poznat je po rečenici o samom sebi.
"Prvi deo života sam proveo poznat kao brat Rouzmeri Kluni, a sada provodim drugi deo života poznat kao otac Džordža Klunija."



Bolest i povreda


Kluni je u srednjoj školi bolovao od Belove paralize.

Godine 2004. Povredio se na setu “Sirijane” na snimanju scene mučenja. Imao je bolne glavobolje i pretrpio kratkotrajni gubitak pamćenja. Doktori su tek posle nekoliko sedmica otkrili razloge njegovih problema. Tokom promocije “Dobrog Nemca” (dve godine posle), otkrio je da zbog povrede mora nositi kaiš za leđa.



Motociklistička povreda 2007.


Kluni i Sara Larson povređeni su 21. septembra 2007. u motociklističkoj nesreći u Nju Džersiju. Klunijev motocikl je udario auto. Vozač auta je izjavio kako je Kluni pokušao proći sdesna, dok je Kluni rekao kako je vozač signalizirao levo i tada odlučio skrenuti desno i zakačio motocikl. Kluni je slomio rebro i zaradio ogrebotine; Larson je slomila dva nožna prsta. Više od dvadeset članova bolničkog osoblja je suspendovano bez plate zbog otkrivanja Klunijevog zdravstvenog kartona jer su time prekršili savezni zakon. Kluni je u saopštenju za javnost izjavio kako niko ne bi trebao biti kažnjen. Rekao je "Prvi put čujem za to. I iako verujem u pravo pacijenta na privatnost, nadam se da bi se ovo moglo rešiti bez suspendovanja bolničara.”

Dzordz Kluni

Biogafija


Politika


Kluni je po vlastitom opredeljenju liberal. Govoreći o ratu u Iraku: "Neprijatelja više ne možete savladati pomoću ratova; umesto toga, stvarate celu generaciju ljudi koji traže osvetu. Danas je važno samo ko je glavni. Sada smo to mi - bar zasad. Naši neprijatelji će koristiti auto-bombe i samoubilačke napade jer nemaju drugog načina da pobede..... Verujem da (Rumsfeld) misli da je ovo rat koji se može dobiti, ali to više ne postoji. Više nikoga ne možemo pobediti."


Postojao je pokret čiji je cilj bio da se ubedi Kluni da se kandiduje za političku funkciju u svojoj rodnoj državi Kentakiju. Kluni je odgovorio: "Kandidatura za političku funkciju? Ne. Spavao sam s previše žena, previše sam se drogirao i bio sam na previše žurki."


Kluni je aktivan u donošenju rezolucije o Ratu u Darfuru. U sklopu te akcije nastupio o Opra Šou i govorio na skupu Save Darfur u Vašingtonu 30. aprila 2006.
U aprilu 2006. je proveo deset dana u Čadu i Sudanu sa svojim ocem gde je snimio film o dramatičnoj situaciji s izbeglicama iz Darfura.
Kluni je uključen u “Not On Our Watch”, organizaciju koja se bori protiv masovnih užasa, zajedno s Bredom Pitom, Metom Dejmonom, Donom Čedleom i Džerijem Veintraubom. Bio je narator i koproducent dokumentarca "Sand and Sorrow".



13. decembra 2007. Kluniju i glumcu Donu Čeadleu dodeljena je nagrada za mir dobitnika Nobelove nagrade za mir na 8. samitu laureata Nobelove nagrade za mir u Rimu.



U svojem govoru, Kluni je izjavio "Don i ja... stojimo ovde kao gubitnici. Činjenica je da kad se govori o užasima u Darfuru... ti ljudi sada nisu bolji nego što su bili nekoliko godina pre."
18. januara 2008. Ujedinjene nacije proglasile su Klunija njihovim ambasadorom mira.

Ejmi Vajnhaus

Biografija

Ime i prezime:Ejmi Vajnhaus
Rođendan:14. 09. 1983.
Porodica:majka Dženis, otac Mičel, brat Aleks
Karijera:Ejmi je bila prvi britanski muzičar koji je osvojio 5 Gremi nagrada za album Back to black, nazivaju je i najinteresantnijim vokalom sadašnjice, poznata po provokativnom imidžu i ponašanju.
Preminula od prekomerne doze narkotika 23.07.2011. godine.
Zanimanje:pevačica


Mini biografija:

Ejmi Džejd Vajnhaus je britanska kantautorka, poznata po karakterističnom vokalu, njena muzika je specifični miks R&B, soula i džeza. Proglašena je najuspešnijom britanskom zvezdom čiji je album Back to black osvojio čak 5 Gremi nagrade. Nakon brojnih skandala u vezi upotrebe narkotika i autodestruktivnog ponašanja, preminula je 23.07.2011. godine u 27-oj godini.

Detinjstvo





Ejmi potiče iz jevrejske porodice iz Sautgejta u Londonu. Odrasla je u četvoročlanoj porodici: njen otac Mičel je taksista, majka Dženis apotekarka a ima i starijeg brata Aleksa. Otac je često pevao numere Frenka Sinatre Ejmi kada je bila devojčica, a ovu naviku preneo je i na svoju ćerku koju su posle u školi teško smirivali jer je pevala i za vreme časova.




Kada je imala devet godina, njena baka Sintija je predložila da krene u Suzi Ernšou pozorišnu školu, a sa deset godina sa drugaricom je osnovala rep grupu "Slatko i kiselo". U pozorišnoj školi je provela 4 godine, zatim je pohađala školu Silvije Jang odakle je izbačena zbog pirisnga u nosu. Sa decom iz ove škole pojavila se u epizodi emisije Fast Show 1997. godine. Nakon toga išla je u školu u Krojdonu, Sautgejtu i Ešmolu.


Počeci karijere

Nakon što se igrala sa bratovljevom gitarom, Ejmi je dobila i svoju kada joj je bilo 13 godina. Počela je da piše muziku, a radila je kao šoubiznis novinarka, dok je uporedo nastupala i sa džez bendovima. Njen tadašnji dečko soul pevač Tajler Džejms poslao je njen demo snimak.



2002. godine potpisala je ugovor sa Sajmonom Fulerom, a zanimljivo je to da se njen prijekat u to vreme vodio kao poslovna tajna. Kada je snimak njenog nastupa video producent Darkus Biz, trebalo mu je nekoliko meseci upornosti da sazna ko je pevačica. U ovo vreme Ejmi je već snimila mnogo pesama i potpisala ugovor sa Emijem.



Dani slave



Debitantski album Ejmi Vajnhaus je izdat 20.oktobra 2003. godine. Na njemu se vidi veliki uticaj džeza, a na većini numera potpisana je kao koautor. Album je pobrao pozitivne kritike, a njen glas su poredili sa legendarnom Sarom Von, Mejsi Grej i drugima.



Album je dospeo na vrh britanskih top lista 2004. godine a nominovan je za Brit nagrade u kategorijama "Najbolji ženski soul izvođač" i "Najbolji urbani nastup". Prodat je u platinastom tiražu. Takođe je nominovan i za Merkjuri nagradu. Iste godine Ejmi nastupa na festivalu u Glastonberiju, na Jazzworld-u i V festivalu. Ejmi je kasnije izjavila da je stajala samo 80 procenata iza svog albuma zbog producentskog nametanja određenih pesama i mikseva koji joj se nisu dopadali.

Ejmi Vajnhaus

Biografija


Međunarodni uspeh



Nakon prvog albuma na kom se osećao pretežni uticaj džeza, Ejmi je usmerila svoju pažnju na ženske bendove iz 50 - tih i 60 - tih godina prošlog veka. U maju 2006. godine njene singlove "You Know I'm No Good" i "Rehab" pustio je Mark Ronson na Ist Vilidž radiju. Album "Back to black" su producirali Salam Remi i Ronson. U Britaniji je pušten u zvaničnu prodaju 30. oktobra 2006. godine. Dospeo je na prvo mesto britanske liste albuma i sedmo mesto američke Bilbordove liste. Bio je najprodavaniji album u Velikoj Britaniji 2007. godine, sa godišnjom prodajom od preko 1,85 miliona primeraka.

Magazin Time proglasio je singl "Rehab" najboljom pesmom 2007. godine. Sledili su singlovi "You know that I'm not good", "Back to black", "Tears dry on their own", "Love is a loosing game" i "just friends".



Pored rada na svom albumu Ejmi je sarađivala sa Ronsonom na njegovom solo albumu pevajući hit "Valerie". Numera je dostigla drugo mesto na britanskoj listi, a 2008. godine nominovana je i za Brit nagradu za singl godine.



Sadašnji projekti

Vajnhaus i Mark Ronson su sarađivali na albumu Leslija Gora posvećenom Kvinsiju Džounsu koji je objavljen novembra prošle godine. Materijal za novi album Ejmi je već delom uradila sa producentom Salamom Remijem. Universal Music vrši pritisak na Ejmi u cilju izdavanja novog albuma. U međuvremenu Ejmi uči da svira bubnjeve.



U julu prošle godine Ejmi je izjavila da izlazak novog albuma ne treba očekivati pre Januara 2011. godine.




Privatan život

Ejmi se udala za Blejka Fildera, nekadašnjeg asistenta produkcije 18. maja 2007. godine u Majamiju. U junu te iste godine Ejmi je izjavila da ume da bude nasilna prema suprugu kada popije. U avgustu su snimljeni sa modricama nakon međusobne tuče iako je Ejmi tvrdila da su nastale samopovređivanjem. Ejmina porodica javno je izražavala zabrinutost zbog mogućnosti da oboje počine samoubistvo, njega su optuživali da je "navukao" na kokain i heroin. Blejk je od jula 2010. do februara 2011. godine bio u zatvoru zbog teških telesnih povreda.



Za vreme borvka na ostrvu Sveta Lucija Ejmi je viđena sa glumcem Džošom Boumanom, izjavivši da je ponovo zaljubljena i da joj droga više ne treba. Izjavila je za svoj brak da je droga bila u centru svih zbivanja. Ejmi i Blejk su zvanično razvedeni od 28. avgusta 2009. godine. Blejk nije dobio ni funte posle razvoda.







8. januara 2010. godine na Kanalu 4 emitovan je dokumentarni film "Moja ćerka Ejmi". Džepno izdanje knjige "Spašavanje Ejmi" izdato je januara 2010. godine. Ejmi je sarađivala sa modnim brenodm Fred Peri na kolekciji odeće kao modni dizajner. Kolekcija je puštena u prodaju oktobra prošle godine.


Prerani odlazak



Pevačica je pronađena mrtva u svom stanu, sumnja se na prekomernu dozu narkotika iako zvanično saopštenje još nije izdato, Nju je navodno veoma povredilo što je Reg ranije odbio njenu ponudu za brak.



Tragično preminula pevačica Ejmi Vajnhaus navodno je bila u teškom stanju nakon što ju je ostavio dečko Reg Travis.

Da prekine vezu odlučio je nekoliko dana pre nego što se Ejmi prošlog meseca prijavila na rehabilitaciju, piše Dejli mejl.





Jednu od najpopularnijih pevačica na svetu je navodno veoma povredilo što je Reg ranije odbio njenu ponudu za brak. Kao i mnogi prijatelji, i Reg je bio među onima koji su posrnuloj pevačici pokušavali da pomognu da se izvuče iz pakla droge i alkohola.





Kako piše Dejli mejl, Reg je shvatio da Ejmi ne može da se kontroliše pa je zbog toga raskinuo sa njom.



Tokom policiskog uviđaja u Ejminom stanu u Kamdenu, ispred zgrade su bili samo Reg Travis, Ejmin telohranitelj Nevil i bliska prijateljica Ešli Horgan-Valas koja je od tuge i emocija pala na zemlju.



Porodica i prijatelji duboko su potreseni njenom smrću. Ejmina familija je poručila da će se obratiti medijima kad za to budu spremni.





Ipak, prerana smrt popularne pevačice nije iznenadilo jedino njenu majku Dženis. Ona je u subotu bila ispred zgrade u kojoj su pronašli telo njene ćerke, a novinarima je rekla kako je „bilo samo pitanje vremena“ kada će umreti.





- Izgledala je jako loše. Ali to što je umrla tako naglo nije me iznenadilo - rekla je Dženis Vajnhaus. Majka je dodala kako joj je jako drago što su petak provele zajedno, ali i što ju je prilikom susreta poljubila u obraz i rekla joj da je voli.

Ejmi Vajnhaus

Biografija



Islednici odnose Ejmino beživotno telo posle uviđaja

- Tih poslednjih reči što mi je rekla uvek ću se sećati - kazala je potresena majka.



Otac, Mič se u trenutku nesreće nalazio na putu ka Njujorku , ali i on je prognozirao da bi Ejmi mogla da umre ukoliko se ne okane droge i alkohola. Rekao je da ga ćerkina smrt neće slomiti.

- Idem kući. Moram biti sa svojom Ejmi i ne smem se slomiti, neophodan sam porodici - rekao je pevač.



Da podsetimo, jedan od najboljih vokala današnjice, britanska pevačica Ejmi Vajnhaus, pronađena je mrtva u svom stanu. Rezultati istrage o uzroku smrti još nisu saopšteni, ali izvori bliski policiji tvrde da je najverovatnije reč o prekomernoj dozi narkotika ili alkohola, koji je u poslednje vreme konzumirala u katastrofalnim količinama, posebno votku.





- Dane provodi bauljajući po svom domu u severnom delu Londona i celo vrijeme loče kao smuk - rekao je nedavno zabrinuti prijatelj problematične pevačice.



Prijatelji su pričali kako je Ejmi imala naviku toliko da se opije da bi se neretko od toga onesvestila. To joj se u posljednje vreme događalo jako često.



Zbog turneje je napustila kliniku za odvikavanje u koju se prijavila. Zdravlje joj je bilo na prvom mestu svega nedelju dana. Prijavila se pošto je razgovarala s ocem koji joj je rekao da misli kako ponovno previše pije. Njen PR Kris Gudmen izjavio je da se pevačica sprema za svoju turneju po Evropi, ali da će i dalje biti pod kontrolom tima sa klinike. Iako se pisalo da se pevačica odrekla poroka, Ejmi se i na putu do klinike odlučila počastiti malom flašom votke.

Uz to što je, kažu prijatelji, pila litre votke dnevno, Ejmi je često zivkala bivšeg supruga Blejka Fildera Sivila (29), koji se od nje rastao pre dve godine. Opsedala ga je i htela da joj se vrati. To je razljutilo njegovu sadašnju devojku Saru Aspen (31) koja je rekla da je Ejmi Blejka stalno nagovarala da imaju seks.



Vajnhausova, bivša zavisnica od heroina, i Blejk, upoznali su se na rehabilitaciji. On se sa 16 godina ispisao iz srednje škole i iz rodnog Lincolnšira došao u London. Venčali su se u 2007. u Majamiju. U braku su izdržali samo dve godine jer su se stalno svađali, opijali i drogirali.



Pevačica je u jednom intervjuu priznala kako je često nasilna prema Blejku kad se napije. Jednom su i fotografisani na ulici, oboje puni modrica, ali je Ejmi tada tvrdila da je sama sebi nanela povrede.



Nasuprot njoj, prijatelji i rodbina su se plašili njihove veze, tvrdeći da bi mogli da izvrše samoubistvo. Apelovali su na obožavatelje da bojkotuju njihove koncerte, jer Blejk i Ejmi onda ne bi imali novca za drogu i alkohol.



- Policiju su u stan Ejmi Vajnhaus pozvali službenici hitne pomoći u 16.05 sati. Razlog njihovog dolaska bio je telefonski poziv, a ko ih je nazvao zasad se ne zna. Pevačici nisu mogli pomoći, već su mogli samo da utvrde da je preminula - kažu iz policije i dodaju da istraga traje, a smrt pevačice zasad tretiraju kao neobjašnjivu.



kaj Njuz piše kako iz pouzdanih izvora saznaje da je umrla od predoziranja, a pronašla ju je navodno kućna pomoćnica. Službeni rezultati obdukcije i uzrok smrti biće poznati kroz 24 sata.





Nakon debakla u Srbiji, Vajnhausova je otkazala svoju svetsku turneju, a njeni fanovi su se nadali da će to biti tačka preloma i da će mlada umetnica konačno okrenuti drugi list u životu. Međutim, ishod je bio suprotan.



Posebno je neobična činjenica da je Ejmi na neki način predvidela svoju smrt, planirajući da umre sa 27 godina, kao Džim Morison, Dženis Džoplin i Džimi Hendriks.

- Molim vas recite mi da vest o Ejmi Vajnhaus nije istinita - napisala je Dita Fon Tiz na Tviteru i dodala kako je jako tužna. Nada se kako je Amy sada našla svoj mir.



Isto je napisao i Ešton Kučer, a pevačica Pink napisala je kako je shrvana Ejminom smrću, kao i da će zauvijek pamtiti njen talent.





Džared Leto je napisao na svom blogu kako je 'svet danas izgubio pravu umetnicu'.



Ejmi Vajnhaus je tokom svoje kratkotrajne i burne karijere uspela da izgradi reputaciju najincidentnije ličnosti na svetskoj muzičkoj sceni, ali uprkos tome niko nije dovodio u pitanje njenu neospornu muzičku genijalnost.



Neka joj je večna slava.

Dzon Timoti Bajford


Biografija

Ime i prezime:Džon Timoti Bajford
Rođendan:25. 07. 1941.
Porodica:sinovi Džastin, Jovan i Andrej, supruga Zorica
Karijera:Karijera: inspicijent, rad na Bi-Bi-Siju, RTS-u, TV Sarajevo, serije „Neven“, „Poletarac“, „Babino unuče“, „Tragom ptice dodo“
Zanimanje:Pisac, reditelj

Mini biografija:

Englez koji je napravio najbolje srpske TV serije za decu doputovao je pre 40 godina, ostavivši za sobom tek kupljenu kuću i verenicu. Majka ga je naučila štedljivosti i disciplini, a on svoju decu tome da ništa ne uzimaju zdravo za gotovo. I da, treći put se zaljubio sa 60 godina


Najbolje srpske dečje serije napravio je Englez. To svi znamo, ali nije na odmet ponavljati to u nedogled. Timoti Džon Bajford. Mada, on se iza sebe ne osvrće. I to se vidi. OK, znamo šta je genetika, ali godinu pre sedamdesete bez ijedne bore... Odakle mu toliki mir sa samim sobom, otkuda mentalna snaga koja se oseća dok razgovaramo ?


To možda znači da sam egoističan, da se suviše bavim sobom. Ali mislim da je svako na ovom svetu dužan da se bavi sobom i da je apsolutno odgovoran za sebe. Ako hrišćanstvo zahteva da „volite bližnjeg svog kao samog sebe“, to znači da sebe morate najviše da volite, zar ne? Nisam hrišćanin, ali smatram da je ovaj zahtev sasvim dobar i pridržavam ga se. Nikada ne gledam unazad. Ne razmišljam da li je trebalo nešto da uradim drugačije, ili da bih voleo da sada imam 30 godina. Ne, ne, nikada tako ne razmišljam. Nemam nikakvu želju da ponovo budem mlad jer sve što sam doživeo je u meni. Ceo moj život je u meni, nisam ništa izgubio, zaboravio. Imam više energije nego momak od 15 ili 20 godina. Bolestan sam, imam rak. To je bolest koja ne može da se izleči, ali može da se drži pod kontrolom. U ovo doba prošle godine sam imao kolaps, ali sada mi je bolje, i do sledećeg kolapsa ja živim normalno. Verovatno ću kraće živeti nego da nemam rak, ali to samo znači da svaki moj dan vredi kao dva. Da li moja snaga znači da sam povređivao ljude oko sebe? Verovatno jesam.
Jug Engleske, Salsberi, Sendl farma, 1941, prva godina rata. Otac Frederik, majka Elinor, sestre En i Sara i brat Sajmon. Tako je sve počelo.


– Imao sam sreću da moji roditelji nisu imali klasičan posao, već su radili na farmi na kojoj smo svi bili. Kada nismo bili u školi, onda smo svi bili zajedno, svaki obrok je bio zajednički. Moja majka je pomagala ocu na farmi. Od nje sam se naučio disciplini, ona je bila vrlo organizovana osoba. Ali to je i u mojoj prirodi, jer moje sestre nisu kao ja. Ja sam najstariji. Moja dve godine mlađa sestra En bila je medicinska sestra, napravila je pauzu kada je dobila decu, ali je posle nastavila i bila vrlo uspešna u poslu. Kasnije je dobila tumor na mozgu i umrla je. Druga sestra je studirala poljoprivredu i mislila da se vrati na očevu farmu kada to završi. Međutim, otac je bio veoma staromodan, bavio se farmom još od dvadesetih godina i nije hteo inovacije. Sestra nije mogla to da izdrži pa je predavala poljoprivredu na fakultetu. Brat Sajmon je želeo, kao i ja, pozorište, i želeo je da ide na akademiju. Međutim, javila mu se griža savesti što niko nije hteo da ostane na farmi, i on je ostavio karijeru i vratio se na farmu. Ne zato što je želeo, već zato što je mislio da neko mora da ostane na zemlji i brine o njoj. Nije mu baš išlo i zato nije bio zadovoljan svojim životom. Ipak, imao je sreću da se oženi bogatom ženom, pa su uprkos neuspehu na farmi dobro živeli. Ali nije zadovoljan jer vidi da smo svi ostali radili ono što smo hteli, jedino on nije.

Dzon Timoti Bajford


Biografija


Ne praštam bratu

Predrasude o hladnim Englezima su ipak samo predrasude. Jedino Timoti drži do reči, naročito ako ih je njegov otac izgovorio u svojim poslednjim danima. Zato je ljut.
– Bio sam nedavno u Londonu i došla je moja sestra da me vidi. Otišao sam tamo jer sam postao deda, moj sin iz prvog braka, Džastin, dobio je ćerku. Imali smo porodičnu žurku u restoranu. Brata nisam otišao da vidim. Od kada je moj otac umro, nisam baš u dobrim odnosima s njim. Nije ispoštovao želju mog oca da ga ne sahrani na opštinskom groblju i pored crkve. Moj otac nikada nije išao u crkvu. Želeo je da bude sahranjen na svom omiljenom polju, na porodičnom imanju. I on to nije uradio, nego su urnu sa pepelom stavili na policu, malo pepela su stavili na majčin grob. Mislim da to nije pošteno. Ako je neko imao poslednju želju, onda je treba ispuniti. Rekao sam im šta mislim, oni su rekli – bolje da se ne svađamo. Smešno je da onaj ko je hteo da poštuje njegovu želju ne sme da se svađa sa onima koji je nisu poštovali. Još sam kriv što se ljutim. Zato više nisam u bliskim odnosima sa bratom. Samo sam jednom išao na farmu od kada mi je otac umro. Uopšte nisam ni hteo, ali me je sin nagovorio da odemo. Nije mi prijalo i više nikada neću otići, do kraja života. Da li bolujem od melanholije? Ne, apsolutno ne. Kuća bez ljudi, to je potpuno drugo mesto. Od kada je moja majka umrla 1993, to mesto uopšte nije isto. To više nije moja kuća, to je sada neka zgrada. Nema duše. Više nemam nikakav osećaj. Roditelje držim u sebi. Odem u crkvu, pošto je moja majka bila pobožna, da zapalim sveću za nju. Tada se osećam mnogo bliže njoj nego tamo na farmi. Njene kosti su tamo, ali ona je ovde bliža meni. Kosti su ništa.

Hvala, ne verujem

– Ne verujem u Boga. Verujem da sam sto odsto samo ja odgovoran za sebe. Znam da ne mogu da se oslonim ni na koga. Naročito ne mogu da zamislim da će mi pomoći Bog ili nešto slično. Ja sam dužan sam sebi i sve odluke su moje. Ne mogu da molim Boga da mi pomogne. Sve moraš sam da uradiš. To je valjda egzistencijalizam. Naravno, nikada nikome ko ide u crkvu ne bih rekao – to je glupost, nemoj to da radiš. Zahvalan sam hrišćanstvu na svoj umetnosti koju je iznedrila i inspirisala za dve hiljade godina postojanja, na muzici koju je dala, na arhitekturi. Slike koje volim su sve inspirisane hrišćanstvom. Hrišćanstvo je oplemenilo i obogatilo ovaj svet Vrlo sam zahvalan što ljudi veruju, ali ja nisam među njima.
On je mogao da se skloni, ali nije. Iako su i njega devedesete zatekle u Srbiji, nikakvu gorčinu, nikakvu uskraćenost ne nosi u sebi. Da li se ikada pokajao što je ovde ostao? Ne. Vrlo jasno.
– Loše sam živeo kao i vi? Ne, nisam loše živeo. Šta je vama tačno nedostajalao tih 90-ih? Ono, da li ima hleba ili da li ima ulja, to nije bitno. Niste putovali? Nisam izašao iz Engleske dok nisam napunio 27 godina.
– Pa i posle toga sam malo putovao. Ovde ima mnogo ljudi koji su više putovali nego ja. Naročito bogataške dece. Do pre deset godina ja sam putovao samo između Beograda i Engleske, kada sam vodio decu kod bake i deke. Toliko. I nešto sam radio u Minhenu. Osim toga nigde. Za poslednjih deset godina smo bili dva puta u Grčkoj, jednom u Bugarskoj. Ovde sam bio 1993, na jesen, kada je bilo najgore, i uzimao sam tri marke za dvočas engleskog. Imao sam dovoljno za ono što mi je bilo potrebno. Da sam bio na prosjačkom štapu bilo bi teško. Ali nisam. Politikom se nikada nisam bavio. To što su političari radili mene nije doticalo. Nisam mogao da živim komotno kao ranije, ali bilo je drugih stvari kojima sam voleo da se bavim: da šetam po Banjičkoj šumi i da slušam ptice. Ptice su pevale i pored Miloševića. Nisam zatvarao oči, naravno, video sam, ali ima i drugih stvari u životu. Uvek postoji i dobro i loše. Ako gledate samo u loše, onda padnete u depresiju, ako gledate ono dobro, onda imate mogućnost da se izvučete. Znam, ne mogu ja da se uporedim sa ljudima odavde. Prvo, drugačije sam vaspitan, drugo, rođen sam za vreme rata kada nije bilo para, moja majka je morala da bude vrlo štedljiva i ja sam tako vaspitan. Znate, došao sam ovde iz Engleske te 1971. godine i video da svi ljudi imaju vikendice. Ja nikoga u Engleskoj, nikoga ko radi u Bi-Bi-Siju ne poznajem ko ima vikendicu. Kada ljudi koji su navikli da imaju svoj stan i svoju vikendicu odjednom imaju manje para, onda im je veoma teško. Ljudi u Engleskoj jedva imaju novac da otplaćuju kuću, a kamoli vikendicu. Ljudi su ovde dosta dobro živeli i onda je bio nagao pad, pa razumem što vam je bilo teško.

Dzon Timoti Bajford


Biografija

Domaći za Bi-Bi-Si


– Ono što sam radio ovde na televiziji nikada ne bih mogao da radim u Engleskoj. Apsolutno sam siguran. Tamo sam mogao da radim samo emisije koje su urednici odlučili da mogu da radim. Oni su tamo razmišljali samo o tome šta se njima dopada i šta će doneti visok rejting. Sedamdesetih ovde nije bilo tako. Predložio sam da radim „Neven“ i oni su odmah rekli – fantastično, radi to! To ne može da se desi u Bi-Bi-Siju. Prvo bi morali da urade pilot emisiju, pa bi rekli „biće skupo“, i uvek nešto. Moglo je da prođe šest meseci pre nego što počne bilo šta da se radi. Ovde je odmah naručen scenario, pa kad su videli da je bila uspešna, nastavili smo da snimamo. Odmah sam zatim radio „Babino unuče“ i „Poletarac“. „Poletarac“ je dobio nagradu na Međunarodnom festivalu u Minhenu, sve moje kolege iz Bi-Bi-Sija su bile tamo, a nisu dobili nijednu nagradu. Tada je moja bivša urednica iz Engleske uzela sve kasete sa „Poletarcem“ da ponese u Bi-Bi-Si, da pokaže kako bi trebalo da se radi serija za decu. Tri godine kasnije otišao sam u London, da vidim bivše kolege, i svi su gledali „Poletarac“ i rekli su: „Mi ovo ovde ne bismo mogli da snimimo“. Da sam njima rekao da hoću seriju od 13 epizoda, 15 meseci snimanja, oni bi popadali od smeha. Serija nije bila skupa, ali Olga Vražalić je bila odlična urednica, i sve je uspela da organizuje. „Neven“ je bio malo skuplji, kostimiran, scenografija iz 19. veka, sniman je u Novom Sadu. Posle dvanaest godina sam se ponovo sreo sa kolegama iz Londona, oni su svi bili frustrirani jer su imali odlične ideje za serije i emisije, ali niko nije uspeo ništa da snimi. Morali su da rade samo ono što je rekao glavni urednik.
Ljudi ga često pitaju zašto danas ne radi na televiziji.
– Toliko je očigledno zašto ne radim: za televiziju više i nemam ideje, ne razmišljam o njoj. Televizija me sada uopšte ne interesuje, i ne gledam je. Kada me pitaju za komentar, ja kažem da ponekad bacim pogled i da ne mogu da verujem da se tako nešto snima.

Deca kao ljudi

Džon Bajford je napisao i predlog za reformu naše škole, tražio je prijem kod jednog „poslepetooktobarskog“ ministra obrazovanja, ali nije bio primljen ni na razgovor. Valjda nije ulivao poverenje. A hteo je da pokaže kako klinci mogu da budu srećniji.


– Znate, dajem časove engleskog i dolaze mi deca. Osim engleskog, često im služim i kao psiholog pred kojim oni isprazne dušu. I video sam da ne vole školu, da je se plaše. Moj sin Andrej je radio doktorski rad na temu „Akademski pristup ruskoj literaturi od druge polovine 19. veka do revolucije“, posle je napisao rad o školstvu u Rusiji krajem 19. veka, i tu piše da je zvanični opis deteta „nedovršen odrastao“.

Znači, cilj školstva je da naprave odraslog od tog deteta. To je užasno. Ja mislim suprotno, dete je osnovno ljudsko biće. Ovakvo obrazovanje kvari to „osnovno ljudsko biće“. Zato imamo loše odrasle kao što smo mi, i to se nije promenilo dve hiljade godina. Hteo sam baš to da promenim, hteo sam da dete uživa u školi. Ja sam uživao u školi. I deca koja su dolazila kod mene na čas uživala su i odlično su učila engleski. Nisu se mučila i nisu dolazila pod stresom da li će danas da me pita. Disciplina mora da postoji, ali ako učitelj dobro zna svoj posao i predmet i ako mnogo voli decu, on će njih toliko da zainteresuje da će klinci dobro učiti. Sigurno.



Deca su nedisciplinovana na času zato što im je dosadno. Ako od 20 đaka 17 ima dvojke, profesor je loš. Deca uče napamet danas, normalno je da će sledeće nedelje to da zaborave. Imao sam plan i želeo sam da razgovaram sa ministrom, ali nije hteo da me primi, i ništa. Sada radim u Dečjem kulturnom centru i imamo jednu divnu ženu iz Muzeja primenjenih umetnosti. Ona je došla da radi sa decom i rekla im je da crtaju, ponudila im sve materijale osim bojica, i deca su počela da rade neke obične stvari. Ona je morala da im kaže: „Deco, ovo nije za ocenu, budite kreativni“. Što znači da, kada ste u školi, ne smete da budete kreativni, nego morate da radite tačno onako kako vam se kaže.



Osnovna dužnost svih ljudi koji rade sa decom je da im pomognu da pronađu sebe i ono što umeju da rade. A svuda država kontroliše škole, i škole „prave“ građane za dobro društvo. A individualci nisu dobri za društvo. Jača deca uspevaju da se izbore za sebe. Svoju sam decu naučio da ne treba ništa da uzmu zdravo za gotovo, da moraju uvek oni sami da provere. I mislim da je najvažnije to – moraš uvek da postavljaš pitanja. Čak i kada neko ko je autoritet nešto kaže, postavi mu pitanje.
Kada se neko zaljubi, ili makar prepoznaje svoja „sentimentalna“ osećanja i u šezdesetoj, ovde u zemlji u kojoj se ljudi ne razvode jer neće da se odvoje od plazma televizora i frižidera, pravi je podvig. Na takvu se konstataciju naš Englez nasmejao.