Tema: Top Lista Poznatih

Budimir - Buca Jovanovic

1933 - 1987


To je čovek koji je komponovao mnogo pesama, a najpoznatije su one u interpretaciji Šabana Šaulića i Bore Spužić Kvake, Gvozdena Radičevića, Vide Pavlović i ostalih.

Svake godine polovinom jula meseca, centar za kulturu Barajevo u selu Guncati organizuje trodnevnu muzičku manifestaciju pod nazivom: "Dani Budimira - Buce Jovanovića, Ilije i Milije Spasojevića i Radoja Mitrovića Barajevca".
Manifestacija je posvećena muzičarima koji su negovali šumadijski melos i godinama pomagali afirmaciju izvođača izvorne narodne pesme. Njima u čast na stadionu fudbalskog kluba u Gunacatima nastupaju pevaci koji su pevali i svirali sa ovim vrsnim muzicarima i kompozitorima.


d mnostva dobrih harmonikasa koji su u poratnim godinama pa sve do danasnjih dana delovali na jugoslovenskoj estradi treba posebno izdvojiti Budimira - BUCU Jovanovica koji svojom prelivajucom, raspevanom svirkom cini njegovo sviranje prepoznatljivim cak i onda kada se cuje u orkestru. To kako Buca Jovanovic prebira po dirkama to je nesto drugacije od moravskog Mijinog stila - to je meraklijski obrenovacki stil.
Budimir BUCA Jovanovic nije gradio solisticku karijeru harmonikasa vec je pretezno nastupao sa svojim orkestrom kojim je uspeo da stvori svojevrstan simfonijski nacin muziciranja. Njegovi aranzerski poduhvati sa neobicnim, ali veoma prikladnim harmonskim resenjima ucinili su ga poznatim u diskografskom svetu. Mnogi izuzetni pevaci su proizasli ispod skuta Buce Jovanovica. Dovoljno je samo spomenuti Boru Spuzica Kvaku, Sabana Saulica i Azeminu Grbic pa da se shvati kavo je cudo sa njima ucinio u svetu diskografije ! On je jedan od retkih harmonikasa koji tako dobro poznaje svet nota i u njemu se nalazi na maestralan nacin. Note je naucio vec u prvim godinama svog druzenja sa harmonikom, a tome ga je naucio harmonikas starije generacije Dzoni Gavrilovic, kako Buca sam posteno tvrdi odajuci na taj nacin starom majstoru duznom postovanja.




Budimir Jovanovic Buca iz Guncata - Biografija

Budimir Jovanović, je rođen u selu Guncate kod Barajeva 1933. godine. Umro je u decembru 1987. godine.


Muzikom se bavio više od 40 godina. Kao dete od 6 godina počeo je da svira harmoniku. Njegov otac je još pre II svetskog rata svirao diatonsku harmoniku sa 3 reda a negde pred početak II svetskog rata prešao je na gramatičnu harmoniku sa 5 redi. I Buca je uoči rata nekoliko meseci svirao prvo na dvorednoj diatonskoj pa je onda 1938/39. god prečao na dugmetaru marke "Ravner". Učio je prvo od oca a kasnije od ilije Spasojevića i Stevice Stankovića.

- 1946/47 počinje da se bavi polu profesionalno muzikom svirajući vašare, svadbe, igranke ...
- 1951 god počinje da svira na radio Beogradu, takozvani Beograd 2.
- 1968 god osniva svoj ansambl i gotovo do smrti se bavio muzikom profesionalno u duhu narodnog melosa i stvaralaštva.

Stvorio je mnoge pesme i igre a na estradni put svojim kompozicijama izvodi mnoge pevače. Stekao je bezbroj prijatelja i obozavaoca a dobio je bezbroj pisama od obožavalaca kao priznanje za svoje stvaralaštvo.
Sa ponosom je uvek govorio da je prva pesma koju je naučio da svira bila "Cvetala mi lipa i topola"

Od mnoštva dobrih harmonikaša koji su u poratnim godinama pa sve do danasnjih dana delovali na jugoslovenskoj estradi treba posebno izdvojiti Budimira - BUCU Jovanovića koji svojom prelivajućom, raspevanom svirkom čini njegovo sviranje prepoznatljivim čak i onda kada se čuje u orkestru. To kako Buca Jovanović prebira po dirkama to je nešto drugačije od moravskog Mijinog stila - to je meraklijski obrenovački stil.

Budimir Buca Jovanovć nije gradio solisticku karijeru harmonikaša već je pretezno nastupao sa svojim orkestrom kojim je uspeo da stvori svojevrstan simfonijski način muziciranja. Njegovi aranžerski poduhvati sa neobičnim, ali veoma prikladnim harmonškim rešenjima učinili su ga poznatim u diskografskom svetu.
Mnogi izuzetni pevači su proizašli ispod skuta Buce Jovanovića. Dovoljno je samo spomenuti Boru Spužića Kvaku, Sabana Saulica i Azeminu Grbic pa da se shvati kavo je čudo sa njima učinio u svetu diskografije ! On je jedan od retkih harmonikaša koji tako dobro poznaje svet nota i u njemu se nalazi na maestralan način. Note je naučio vec u prvim godinama svog druženja sa harmonikom, a tome ga je naučio harmonikaš starije generacije Džoni Gavrilovic, kako Buca sam pošteno tvrdi odajući na taj način starom majstoru dužnom postovanja.

Kada je bio u bolnici Buca je par zadnjih dana pobegao i došao kući da umre, a svirao je samo jednu pesmu,"Pruži ruku na rastanku" koju je napisao izvesni Z.Marinković a otpevao Cvele Radovanović.



U Guncatima se svake godine u julu mesecu održava manifestacija - "Dani Buce Jovanovica". Glavna priredba je koncert najvećih zvezda naše izvorne narodne muzike na stadionu OFK Guncati u Guncatima a ulaz je slobodan. Nastupaju uglavnom peveči za koje je Buca komponovao.

Iz Bucine riznice:

ploca sa kolima

- Momačka šetnja
- Miškovo kolo
- Bucino kolo
- Gocino kolo


U izdanju PGP RTB iz 1967 se nalaze:

- Momački zaplet
- Gružanka
- Guncatsko kolo
- Lazarevečko kolo

Budimir - Buca Jovanovic

1933 - 1987

Sta je Buca rekao o sebi?

"Bavim se muzikom već više od četrdeset godina. Kao dete od šest godina počeo sam da sviram harmoniku, tojest moj otac je još pre rata svirao diatonsku harmoniku sa tri reda pa je negde pred rat prešao na gramatičnu, kako se to kaže, harmoniku, sa pet redi, i ja sam još pre rata počeo svirati diatonsku, tu harmoniku sa dva reda i nekoliko meseci sam svirao na toj harmonici. U oči rata, negde '38-39' godine, počeo sa dugmetarom zvanom Ravner - marka harmonike. I tako sam to učio, prvo od oca pa posle od drugih starijih kolega, Ilije Spasojevića i Stevice Stankovića sve do '46-7e godine od kad sam počeo već da se bavim poluprofesionalnim poslovima svirajući vašare, svadbe, igranke i tako dalje.

Od 1951. godine počeo sam da sviram na radio Beogradu - takozvani Beogradu 2.

1963. godine sam osnovao svoj ansambl i bavim se takoreći superprofesionalnim poslovima ove vrste u duhu narodnog melosa, stvaralaštva, muzike u tom duhu.

Stvorio sam mnoge pesme i igre. Izveo sam na put sa svojim kompozicijama mnoge pevače. Stekao sam bezbroj prijatelja i obožavalaca; dobijao sam mnogo pisma u znak zahvalnosti za svoje stvaralaštvo. Mnogi su mi zahvaljivali za stvaralaštvo koje sam dao narodu ali ni jedan ne beše ovoliko, ovoliko i ovakav ljubitelj narodne umetnosti na muzičkom polju kao ovaj dečko koji sad sedi pored mene ovde a zove se Aleksandar Saša Krstić. Inače, i on se bavi muzikom svirajući na fruli stara kola i stare pesme kao i ovu muziku koju mi danas stvaramo, novokomponovanu. S entuzijazmom i sa ovakvom željom, da ovoliko neko može voleti umetnike koji stvaraju muziku u narodnom duhu! Pa kad je već on jedini, i jedan, jedini čovek u ovoj zemlji, ja ću mu posvetiti nekoliko kompozicija svojih, a možda ću nešto i odsvirati koje sam prvo u svojoj karijeri, odnosno u svom detinjstvu, pesmu, koju sam prvu naučio, pokušaću da i to se setim, šta sam to učio da bi ovaj mladi čovek imao, ovaj, nečega čega će da se seća, naravno posle, jer on će u svakom slučaju više živeti nego mi koji se već nazivamo - veterani.

Pa evo, sad ću ja to pokušati da nešto odsviram i odpevam za mladog Sašu.

Na početku nisam rekao da se ja zovem Budimir Jovanović, zvani Buca.

Pa evo, kao što rekoh, te prve pesme koju sam naučio da sviram, onda kada sam imao šest godina. Pesma se zove Cvetala mi lipa i topola."


Buca je otpevao nekoliko svojih pesama sto je zabelezeno i na singl ploči:

Buca peva svoje pesme uz pratnju ansambla Pavla Stanojevica:

- Raširi ruke, majko
- Daleko je sunce
- Prazna je duša moja
- Kratka je bila moja ljubav


Budimir Jovanović je umro decembra 1987 godine.
Produkcija gramofonskih ploča Radio televizije Beograd je tim povodom početkom 1988. izdala ploču i kasetu pod nazivom:

U SPOMEN BUDIMIRU BUCI JOVANOVIĆ


Strana A

1. Rasiri ruke peva Budimir Jovanović

2. Na rastanku peva Bora Spužić Kvaka

3. Dajte mi utehu peva Šaban Šaulić

4. Teku casi bola peva Vida Pavlović

5. Kako si majko, kako si oce peva Šaban Šaulić

6. Ne spremaj, majko, darove peva Vida Pavlović

7. Danas majko, zenis sina peva Slavko Petrović


Strana B

1. Bio sam pijanac peva Šaban Šaulić

2. Ako draga sretnes majku moju peva Bora Spužić Kvaka

3. Momak veseljak peva Marinko Rokvić

4. Zbog neverstva jedne zene peva Šaban Šaulić

5. Psenica se povila u klasu peva Dobrivoje Topalović

6. Danas je tvojoj cerki svadben dan peva Biserka Mišić


Za clanove foruma [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] Dj.Vesna

Poklon . najlepse Bucine pesma


POLETI GOLUBE MOJ



Poleti golube moj,

Ponesi pozdrav mojoj voljenoj

Kaži joj da je moj život tužan bez nje

Kao što je tebi bez jata svoga



Volim je golube moj,

Kao oči svoje, kao život svoj,

Kao bolan majsku zoru, kad sviće novi dan

Kao ti što voliš jato svoje



Daleko, usamljen, sam

Ja uvek mislim na svoj rodni kraj

I tužno provodim dane i duge noći

I na dragu mislim kada ću joj doći



Kaži joj, golube moj

Da moja ljubav pripada smo njoj

Nek čuva naše tajne, i lepe uspomene

Nek poljubi tebe mesto mene.


RAŠIRI RUKE



Iza sedam gora i mora

Ja sam ti usamljen majko znaj

I stalno čeznem i mislim

Kad ću da dođem u rodni kraj

Raširi ruke, o majko stara

Ja ću ti doći kad dođe maj

Kad naša bašta, sva ozeleni

Nadaj se majko meni

Želja je moja jedina

Da vidim još jednom rodni dom

I staru majku radosnu

Da ruku poljubim ocu svoma

refren:

Prećiću gore i mora

Tad mojoj patnji biće kraj

Nestaće tuge i bola

Kad padnem majci u zagrljaj

refren:


Mir dusi tvojoj Buco!

Budimir - Buca Jovanovic


Budimir - Buca jovanovic komponovao je najlepse hitove svih vremena.
Bucina dela:

Šaban Šaulić

- Bio sam pijanac

- Nisi došla kada sam te zvao

- Zašto se ljubav za ljubav ne vraća

- Zvao sam te nekad sunce moje

- Što me mučiš, prokleti živote

- Nikad joj oprostiti neću

- Nema je, drugovi, nema

- Ja plaćam ljubavi danak

- Dok mogu očima da gledam

- Sećam se te žene

- Ljubav naša prošlosti pripada

- Dajte mi utjehu

- Kako si majko, kako si oče

- Zbog neverstva jedne žene

- Tvoj mio glas

- Ne pitaj me kako mi je, druže

- Svadba neće biti

- Ovde su svirali tiho

- Ne čekaj, majko, sina

- Duša me boli draga

- Udaše te tvoji

- Nemoj draga


Bora Spužić Kvaka

- Dođi ublaži bol srca mog

- Oj Dunave plavi

- Na rastanku

- Kad dođe dan

- Ako draga sretneš majku moju

- Nezaboravna ljubav

- I poslednja nada beše ti

- Neću te kleti draga

- Gocino kolo


Vida Pavlović

- Teku časi bola

- Ne spremaj majko darove

- Nikada više, nikada

- Usamljena žena


Zoran Kalezić

- Kako je lepo u mom kraju

- Dal još cvetaš, rumene ružo

- Ne odlazi

- Dođi, dođi

-Uspomeno iz mladosti moj


Gvozden Radičević

- Jedan dan, jedna noć

- Lijepa Mejrima

- Svadbena pesma

- Poleti golube moj


Živadin Kojić Žića

- Odlazi jedno leto

- Zbog čega sada odlaziš

- Otišla si kao vihor


lavko Petrović - Danas, majko, ženiš sina

Dobrivoje Topalović - Pšenica se povila u klasu

Marinko Rokvić - Momak veseljak

TOMA ZDRAVKOVIĆ

1938 - 1991



Toma Zdravković rođen je dvadesetog septembra 1938 godine u selu Pečenjevci na domaku Leskovca.

Veliki talenat i jaka želja za bavljenjem poslom za koji je osećao da je deo njega, već u osamnajstoj godini vode ga iz rodnog sela u Leskovac a kasnije i
širom bivše Jugoslavije, Evrope i čitavog sveta.

Ovaj veliki umetnik i stvaralac imao je kao što to i neretko biva u životima trnovit put kako kroz svoju karijeru i kroz privatan život. Prvu singl ploču
"Što te večeras nema" snimio je i izdao 1963 godine.

Veliku slavu i popularnost stekao je 1969 godine kada kao eksluzivac Zagrebačkog Jugotona (danas Croatia Records) izdaje hitove "Ciganka" "Marta" "Anđela"
i uspeh kruniše drugim mestom na prestižnom festivalu "Ilidža" pesmom "Odlazi, odlazi" koja postaje veliki hit i prodaje se u rekordnom tiražu. Sve posle
toga ostaje priča o Tomi, koju su pričale i prepričavale generacije.

Čovek koji je inspiraciju za pesme pronalazio u životu, ljudima, a najčešće u svojim nesrećnim ljubavima, nije kao kompozitor i interpretator proslavio samo
sebe. Hitom "Šta će mi život" postavio je Silvanu Armenulić na tron narodne muzike, a Meha Puzića je pesmom "Majko, majko" svrstao među najtiražnije pevače
bivše Jugoslavije.

Toma je svoje nesrećne ljubavi pretakao u pesme. Pevao je o Sanji, Ljiljani, Danki, Branki, Jeleni, Nadi... Pesmom nam je rekao da je kafana njegova sudbina,
da je dotako dno života i još mnoge stvari koje su mu bile na srcu.

Oprobao se i kao glumac u filmovima "Balkan expres" i "Bolje od bekstva" i u TV seriji "Doktorka na selu".

Ovaj veliki umetnik koji je u novokomponovanu muziku doneo notu šansone i koji je interpretirao pesme na samo njemu svojstven način, bio je i biće uzor
mnogim mladim a i afirmisanim pevačima. Njegove pesme svakodnevno se emituju na radio i TV stanicama. Tekstove svojih pesama uglavnom je pisao sam i većina
tih pesama su autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, koje uglavnom govore o neuzvraćenim ljubavima i patnjama iza sebe je ostavio mnogobrojne
pesme koje su i danas hitovi, poput "Dal je moguće", "Danka", "Dotako sam dno života", "Kafana je moja istina", "Prokleta nedelja", "Jelena", "Za Ljiljanu"
i druge. Veliki prijatelj Tome Zdravkovića bio je Kemal Monteno koji je za njega napisao pesmu "Pesme moje".

Umro je u Beogradu tridesetog semptembra 1991 godine.

Na početku rata 90-tih godina prošlog veka umro je Toma Zdravković koji je dvadeset godina bio nekrunisani kralj estrade. Da bi neko neupućen shvatio koliko su tada zarađivale estradne zvezde, poslužiću se jednim poređenjem. Toma Zdravković je sedamdesetih godina kvartalno dobijao od autorskih prava (tada je na tom polju država bila uređena) dvadeset miliona ondašnjih dinara. A "fića 750" tada san svakog Jugoslovena koštao je 750 000 dinara. A to znači da je Toma, bez koncertnih i kafanskih nastupa, od autorskih prava godišnje mogao da kupi pedesetak fića i da oformi solidan vozni park.
"Sedeo sam jednom u "Šumatovcu" sa Tomom Zdravkovićem koji me je zamolio da mu pozajmim pare da plati račun. Istovremeno je potpisivao ugovor za novogodišnji nastup vredan 60 000 maraka. Novac je trošio neverovatnom brzinom" - seća se Saša Dragić, kompozitor i u dužem periodu menadžer naših najvećih rok grupa i pevača.
Neke kolege tvrde da je Toma preterivao kad se napije i da je vređao publiku. A ljudi su se smejali, misleći da je to deo šou-biznisa.
"Posle posete akcijaškom naselju Toma je gotovo mesec dana na svim koncertima nastupao u akcijaškoj uniformi, u kratkim pantalonama. Na koncerte su dolazile dame obučene u svečane haljine a on im se smejao sa bine"- seća se Snežana Đerdan koja je nastupala sa Tomom na koncertima.
"Bio sam sa Tomom u "Šumatovcu". Spustio se do toaleta. "Kako je majko?"- pitao je ženu koja je radila u toaletu. "Teško sine, mnogo dece, plata mala" Izvadio je poslednje dve hiljade maraka koje je imao u džepu i dao ih nepoznatoj ženi." - seća se Siki Ilić.
Toma Zdravković je pevao i komponovao do poslednjeg dana. Njemu nije bila potrebna proba da bi shvatio kako će se ljudi ponašati kada ode.
I danas živi kroz svoje pesme bez kojih se ne može zamisliti ni radost ni tuga.



Toma Zdravković , za prijatelje Dado, svet je ugledao 20. 11. 1938. u selu Pecenjevcu, kod Leskovca. Odrastao u nemastini i siromastvu, kao jedno od petoro dece, nije ni mogao da ocekuje moralnu podrsku Svevisnjeg. Brzo je shvatio da ga zivot na selu ne privlaci, niti je sebe mogao da zamisli kao individulnog poljoprivrednog proizvodjaca koji suruje sa drustvenim sektorom. Umesto o njivi, decacki naivno, mastao je o pevanju: oni koji su ga slusali kako pevusi, vrteli su glavom i tvrdili da „tu ima necega". Sta konkretno, nisu znali, jer im Toma, onako mrsav i zgoljav, nikako nije ličio na pevaca koji je u seoskim predstavama morao da bude korpulentan i jak. Ohrabren punoletstvom, Toma je resio da krene u svet preko neizbeznog Leskovca. Tu je, sasvim slucajno, gladan i promrzao, upoznao Silvanu Barjaktarevic (kasnije Armenulic) i na njenom primeru se uverio da od muzicke buducnosti nista nema bez kafane.

TOMA ZDRAVKOVIĆ


Toma Zdravković

Izjava Tominog prijatelja Cvetka:
Pri pomenu reči boem većini prva asocijacija je Toma Zdravković.
Čovek koji je promovisao nov način života: zaljubiti se,nesrećno se zaljubiti,otići u kafanu,napiti se,napisati pesmu koja će postati hit.
Čovek koji često i nazivan ’Kralj kafane’ i ’poslednji beogradski boem’ je upravo zbog svog načina života dostizao i neslućene visine popularnosti i dno života, nemaštinu i ogroman novac koji je nemilice trošio i povrh svega toga Toma je ostao isti zanesenjak i zaljubljenik u kafanu, boem.
Iza njega su ostali stihovi koji najbolje oslikavaju njegov način života: "Svako nešto u životu voli a ja volim pesmu i kafane".
Sopstvenim životom i načinom življenja je pokazao šta znači biti boem po ponašanju ali i u duši.


Toma Zdravković: Velikan čije se pesme pevaju 19 godina nakon njegove smrti


30.09.2010. - Na današnji dan pre 19 godina preminuo je Toma Zdravković, legendarni pevač i kompozitor koji je u brojnim hitovima opisao svoja pijanstva i nesrećne ljubavi. Tomin brat Novica Zdravković, kolege i zemljaci sinoć su održali koncert u Leskovcu u čast velikog pevača i boema, a danas će zapevati i u njegovom rodnom selu Pečenjevcu.

- Ove godine se i naš Leskovac na neki način odužio i evocirao uspomenu na mog pokojnog brata tako što je organizovan koncert u Tominu čast. Za danas je planiran koncert u našem rodnom selu Pečenjevcu, odakle je Toma krenuo u svet i dotakao zvezde. Posle nastupa sešćemo i prisetićemo se zajedničkih dogodovština – rekao je Novica Zdravković za Press.
Legendarni Predrag Cune Gojković kaže da je bio oduševljen idejom o koncertu u Tominu čast. On predlaže način na koji bi njegov rodni kraj mogao da se oduži zemljaku.

- Ako su mogli da se oduže Šabanu Bajramoviću u Nišu, red bi bio da i Leskovčani podignu spomenik Tomi. Makar da se u njegovom Pečenjevcu napravi jedna česma, koja bi simbolizovala izvor njegovih pesama, ideja i nadahnuća. Tomine pesme živeće dok je srpske narodne muzike i pevaće je sve generacije, od najmlađe pa do moje - evocirao je Cune uspomenu na svog kolegu i prijatelja.

Toma Zdravković, za prijatelje Dado, rođen je 20. septembra 1938. u selu Pečenjevce kod Leskovca. Odrastao je u nemaštini, kao jedno od petoro dece. Tek punoletan otisnuo se u svet, započevši karijeru u leskovačkoj kafani „Dubočica”. Ubrzo se pročulo da u Leskovcu peva „neki Toma” koji sve zna: narodne, zabavne i starogradske pesme, ali i francuske šansone i italijanske kancone. Put ga je zatim odveo u tuzlanski hotel „Bristol”, a 1962. ostvario je san da peva u Beogradu i to u baru hotela „Metropol”. U prvi brak stupio je iste godine, kada je u jednom zrenjaninskom hotelu upoznao Olgicu. Sledeće godine se razveo i snimio prvi singl sa legendarnim hitom „Što te večeras nema”.

Nakon toga Toma se ženi Milicom zbog koje se odrekao kocke i boemskog društva. Usledio je poziv zagrebačkog „Jugotona” da snimi ploču i ubrzo njegov singl sa pesmom „Ciganka” dostiže zlatni tiraž, koji mu otvara sva vrata radija, televizije i brojnih festivala. Pesmu „Odlazi, odlazi” za samo dva meseca prodao je u neverovatnih 100.000 primeraka! Nakon razvoda od Milice 1970. Toma je pao u depresiju i opet se okrenuo piću i kocki. Sa hitovima, međutim, nije imao problema. Kruna Zdravkovićevog muzičkog opusa bila je saradnja sa Silvanom Armenulić, kojoj je napisao legendarni hit „Šta će mi život bez tebe dragi”.
Treći brak usledio je sa Cetinjankom Nadom 1972. I ova veza bila je kratkog veka. Četvrtu i poslednju suprugu Gordanu upoznao je 1977. na turneji po Kanadi, s kojom je dobio sina Aleksandra. Srećan brak prekinula je bolest – 1987. odlazi u bolnicu sa veoma lošim prognozama, koje su ga navele da organizuje turneju „Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića”. Ispostavilo se da kreativni vrhunac tek sledi: na testamentarnom albumu, objavljenom 1990, našle su se pesme „Da l’ je moguće”, „Dotak’o sam dno života” i „Kafana je moja istina”. Toma je preminuo 30. septembra 1991. u Beogradu.

Zdravković je tokom pevačke karijere snimio 11 studijskih albuma i na desetine singlova koji su prodati u astronomskim tiražima. Pojavio se u filmovima „Balkan ekspres” i „Bolje od bekstva”, kao i u TV serijama „Doktorka na selu” i „Bolji život”. „Fejsbuk” stranica sa njegovim imenom broji više od 120.000 obožava

ZORAN GAJIC



Čovek koji se proslavio pesmom "Rastao sam pored Dunava", nažalost, otplovio je rekom života za uvek ...
Bio je nežan, osećajan pevač, sa mekim glasom. Zoran Gajić je iznenada umro, na vrhuncu karijere. Danas mnogi pevači pevaju pesme koje je on prvi otpevao i misle da je reč o izvornim pesmama.


Zoran Gajić koji je otpevao i pesmu „Nisam te se nagledao” Radeta Vučkovića, kao adolescent bio je u domu za maloletnike. Voleo je da se tuče, što je očigledno bio samo način da pobegne od suštine svoje ličnosti i da se lažno predstavi u društvu mangupa. Bio je nežan, osećajan pevač, sa mekim glasom koji su mnogi poredili sa glasom Cuneta Gojkovića.
„Zoran je imao nadimak Grozdinac. Čuo sam da ga je sam sebi dao, iz pijeteta prema majci. U njemu su živele dve ličnosti, impulsivni Zoran i nežni Grozdinac. Bili smo u isto vreme u Kanadi, pevali smo u dve kafane u Torontu. U kafani u kojoj sam pevao ja izbila je tuča. Ne znam kako je on saznao za tuču ali je već posle 20-tak minuta bio u mojoj kafani, uzbuđen, spreman za tuču. Rekao je da mu pokažem čoveka koji me je udario. Niko me nije udario, biju se međusobno - odgovorio sam. Odahnuo je, krenuo nazad u svoju kafanu” - seća se Nikola Urošević, pevač narodne muzike.
Zoran Gajić je iznenada umro, na vrhuncu karijere. Danas mnogi pevači pevaju pesme koje je on prvi otpevao i misle da je reč o izvornim pesmama. Ali, to je priča o nepoštovanju intelektualnog rada kojeg ima i na estradi ali se ljudi sa estrade trude da ga zanemare, osećajući ga kao nepotreban teret.


Jedna od legendi našeg grada bio je i Zoran Gajić – Grozdinac. Prvo kao „tvrdi“ momak sa kaldrme, a kasnije kao poznati pevač narodnih pesama.
Generacije Kragujevčana Grozdinca pamte kao „mangaša“. Čuvene su njegove tuče na igrankama i skakanje sa trambuline na vojnim bazenima, nadmetanje njega i Gudala.
Kada se sve sabere, Zoran nije imao većih prestupa, sem što je smeo da uradi ono što drugi nisu mogli ni da pomisle.
Tako je stigao i do popravnog doma u Negotinu.
Njegov drug Aca Drmba, koji je sa Gajićem bio i u Negotinu, seća se:
- Nagovaram ga da idemo u Negotin u popravni dom, jer tamo možemo da naučimo slovoslagački zanat.
- Kakav slovoslagački zanat! Bolje da učimo bravarski! Ako ovako nastavimo, neće nam preostati ništa drugo nego da obijamo brave, odgovori Zoran.

Moler Aca Drmba, najbolji drug pevača Zorana Gajića – Grozdinca, priča kako su kao osnovci zaglavili u popravnom domu.
- Bila je u Gimnaziji neka izložba oružja. Odemo Zoran i ja, pošto smo kao klinci gledali kaubojske filmove i obožavali oružje.
U jednoj vitrini, ugledamo lepe pištolje i drpimo ih. Nismo znali da su to trofejni pištolji čuvenog revolucionara Toze Dragovića,
Stave nas pod starateljstvo i pošalju u popravni dom, Grozdinca u Negotin, a mene u Knjaževac.

Poznati gradski mangupi, među kojima Graja Kolonac, Aca Drmba, Zoran Grozdinac i još neki, bili su i u popravnim domovima, u „vunenim“ pedesetim godinama. Aca je pisao molbu da ga iz Knjaževca prebace u Negotin, gde je bio Zoran.
- Dođem u Negotin, a Grozdinac traži da ga podržim u kandidaturi za predsednika! Kakvog predsednika, čudim se.
- Kao Tito! Mi smo parnjaci, on bravar – ja bravar, on rođen 25. maja – ja rođen 25. maja. On bio u zatvoru – ja bio u zatvoru!
- Pa, šta će ti to?
- Sve bi vam priznao u radni staž, što ste bili u domovima i zatvorima!


Pocivaj u miru legendo!


Poklon clanovima foruma [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] Dj.Vesna


Nisam te se nagledao

Ja nikad u zivotu
pijanac nisam bio
opila me tvoja lepota
k'o vino da sam pio

Ref. 2x
Nisam te nagledao
nisam te se naljubio,
tako brzo sve je proslo
kad sam tebe izgubio

Zar tako da mi vracas
da ne znam sta cu sa sobom
tako bi zeleo nocas
da opet budem sa tobom

Ref.

Pitam se najdraza moja
sta trazim od ovog zivota
ne mogu da zivim bez tebe
opila me tvoja lepota

Ref.

AMIR RESIC - NINO

1964 - 2007



jedna od najvećih pevačkih zvezda folka sredinom devedestih prošlog veka

Preminuo 19.10.2007.

Nađite je drugovi, bolujem od ljubavi,
Nebo nek' progovori, zemlja nek' se otvori,
Samo je dovedite da me poljubi...


UMRO AMIR RESIĆ - NINO

Amir Rešić Nino, jedan od poznatih zvijezda turbo folka, preminuo je u četvrtak kasno uveče 19.10.2007. u bolnici u Bjeljini. Četrdesetrogodišnji pjevač je preminuo od posljedica perforacije pankreasa, izazvane dugogodišnjim alkoholizmom.
Nino je rođen kao Amir Rešić 22.1.1964. u Bosanskoj Dubici, a poslije studija preselio se u Kruševac. Promjenio je ime u Nikola, u trenutku kada je iz islama prešao u hrišćanstvo i postao pravoslavac. Prije tri godine vratio se u islam.
Izdao je ukupno 14 albuma, od kojih je prvi - „Mangup" izašao 1991, a poslednji „Jedan na jedan" 2006.
Najveći hitovi su : „Što mi noći nemaju svanuća", „Šta ću mala s tobom", „Usne vrele kao žar", „Kraljica Balkana" , "Udahni duboko", "Divlja djevojka", "Ti si cerko tatin sin", i mnogo jos dobri hitova....

Iz tri braka ima tri ćerke: Amelu, Sandru i Tamaru.
Nino je sahranjen u rodnoj Bosanskoj Dubici.


Poklon clanovima foruma [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] Dj.Vesna


Nino - Usne vrele kao zar

Sunce me probudilo a u glavi ludilo,
Ko mi oci pijane nocas ljubio.
Lice da joj ne vidim, glasa da joj ne cujem,
Ruke bi je poznale da je zagrle.

Usne vrele kao zar,
da li je to s' neba da
Znam da nije bio san,
istu vatru osecam.

Nadjite je drugovi, bolujem od ljubavi,
Samo je dovedite da me poljubi.
Nebo nek'progovori, zemlja nek'se otvori,
Samo je dovedite da me poljubi


Nino - Cerka

Ja imam cerku, a mnogi sina.
Oni se hvale, hvale pred svima.
Al' moja cerka, lepa i fina,
Zavesce svakog njihovog sina.

Ti si cerko tatin sin,
Na sudbinu se ne zalim.
Ti si cerko tatin sin,
Sa tobom se ponosim.

Za moju cerku ja nocas slavim,
I malo zbog nje vazan se pravim,
Jer hocu nesto da kazem svima,
Ko ima cerku, ima i sina.

Od nje mi vece sad nema srece,
Sve bi joj dao, nije mi zao,
Jer ima jedna prica ustvari,
Ko cerku ima majstor je pravi


Pocivaj u miru!

MEHO PUZIC

1937 - 2007

Preminuo 25.06.2007.

Pusti majko jos večeras nek me duša boli,
ni kafana leka nema kad se neko majko voli...


U ponedjeljak, 25. juna 2007. godine nakon teške i duže bolesti preminuo je kantautor i interpretator Sevdalinke Meho Puzić. Rođen je u Odžaku prije 70 godina. Živeo je u Sarajevu i 40 godina pevao najljepše sevdalinke i narodne pjesme po kojima će dugo biti pamćen. Kolege i poznanici će ga pamtiti i po njegovoj dobroj naravi i prijateljskom odnosu prema ljudima.


Od 1966 - 1984 - Izdao 35 Singl ploca



Albumi:
1971 - Jednom se zivi
1979 - Meho Puzic (Majko, majko)
1980 - Gdje naci takvu ljubav
1981 - Pruzi mi ruke ljubavi
1984 - Il me zeni il tamburu kupi
1985 - Jedna zena ostavi me
1986 - Mladost i iskustvo
1988 - Nije ona svemu kriva
1989 - Najdraze sevdalinke
1989 - Ne zali je majko 1992 - Moj brate u tudjini
1993 - 1994 - Vjetrovi rata
1994 - Grijeh je mlado ne ljubiti
1995 - Poruka sehida
2000 - Nezaboravni hitovi
2003 - Decenije sevdaha
2003 - Gledaj me draga
2005 - 12 najboljih
2006 - Moje pjesme moji snovi


MEHO PUZIC - Opet dusa boli
(Pusti majko jos veceras)

Znadem majko da si tuzna
cele noci cekas sina
a ja negde u kafani
praznim case gorkog vina

Pusti majko jos veceras
nek me dusa boli
ni kafana leka nema
kad se neko majko voli

Nekada sam srecan bio
a sad nosim tesku ranu
neverstvo me njeno majko
oteralo u kafanu


Necu ni ja vecno patiti
naci cu ljubav i ja drugu
mesto vinom i kafanom
ljubavlju cu lecit tugu

VIDA PAVLOVIC

1955 - 2005

Naj popularnija pevacica, kralj romske i ciganske muzike

Preminula 10.05.2005

Ostala je jedna Vida, kada peva srce kida!


Vida Pavlović legenda romske muzike

Ja sam kraljica bola



Kada je nedavno obeležavan Dan Roma, organizatori pratećih manifestacija, kao i mediji, počasno mesto ustupili su upravo Vidi. Delom zato što je prodala milione ploča, delom zato što se ponosi svojim romskim poreklom, a najviše zato što kad čujete njenu pesmu ne možete a da ne zaplačete


– Deset godina sam pevala u boljim sarajevskim kafanama. Radila sam u "Hamam baru", a tamo nije svako mogao da uđe. Samo veliki biznismeni, lovatori. Ja u dugoj večernjoj haljini, oni u frakovima. Zaim Imamović, Safet Isović i Zehra Deović bili su božanstva, jedva sam čekala da dođu i da me slušaju. Da čujem njihov komentar: "Mala Vida je čudo!" Posle "Ilidže", nije bilo teorije da me ne posete Toma Zdravković i Bora Spužić Kvaka. Obožavali su me.

Tri godine kasnije prešla je da živi u Beogradu. Tu ju je prosto dovukao čuveni Budimir Jovanović. Njen brak se raspao. U Sarajevu joj je ostala kuća sa četiri dvosobna stana. Na put je krenula sa dva kofera. To je bio njen drugi početak od nule.
I opet joj se posrećilo. Postala je ekskluzivac PGP-a. Snimila je "Teku časi bola" i "Došli dani tugom rasplakani". Dok je Budimir bio živ, nije imala potrebu da bira kompoziciju. On je tačno znao šta Vidi treba. Njene pesme su uglavnom takozvane "dvojke", lepe lagane pesme, koje mogu da se otpevaju za stolom.



U šezdesetoj godini, u svom domu u Beogradu, umrla je Vida Pavlovic, kraljica romske pesme. Vida je sahranjena u rodnom Futogu. Kolege su je zvale kraljicom nad kraljicama. Decenijama je Vida dirala u srca sve one koji su je culi – publiku, kolege, prijatelje. Pred njenom pesmom, niko nije ostajao ravnodušan.
Zapevala je u cetrnaestoj godini. Vec u petnaestoj, udala se za Aleksandra Pavlovica, muzicara. Tek posle desetogodišnjeg ucenja zanata po kafanama, snimila je prvu plocu sa pesmom “Gledala sam sa prozora” koja se prodala u fantasticnih pola miliona primeraka! Tada je Vidin život krenuo novim tokom. Kao što je, deset godina ranije, ostavila rodni Futog i roditelje, udala se i otišla u Sarajevo, tako je tada ostavila supruga, Sarajevo, i sa dva kofera u ruci došla u Beograd.
Bila je popularna, obožavana, hvaljena, željena, tražena i placena. Srela je novu ljubav – muzicara Stevu Jovanovica i udala se po drugi put. U burnom braku, proveli su 27 godina. Zamišljala je pevacica da ce živeti u bajci, da ce imati mnogo dece, ali njen privatni život nije nimalo licio na bajku. Razocarana i nesrecna, jedno vreme se družila sa cašicom... Prestala je da pije zbog narušenog zdravlja... Nije krila da je nesrecna i da joj je žao što nema dece. Poslednjih godina, kuburila je sa visokim krvnim pritiskom. Pocetkom aprila ove godina, na prvoj dodeli romskih “Oskara”, u organizaciji Svetskog kongresa Roma, kraljica romske pesme je dobila “Oskara”.......


1972 Vida Pavlovic - Teku casi bola
- singl ploca sa pesmama kompozitora Budimira Jovanovica:


Vida pavlovic - Ne spremaj majko darove
Vida pavlovic - Nikada vise, nikada
Vida pavlovic - Teku casi bola
Vida pavlovic - Usamljena zena


VIDA PAVLOVIC - Pesme koje vecno ostaju

Gledala sam sa prozora,
Sanak memori,
Ne spremaj majko darove,
Dosli dani tugom rasplakani,
Ja pogledah preko kola,
Teku casi bola,
Ljubav je devojacki san,
Placem vec tri dana,
Ostala je pesma moja,
Usamljena zena,
Livadama dolinama,
Jaca od tuge,
Ili ona ili ja,
Uzalud te trazim,
Misle ljudi da sam srecna


Poklon clanovima foruma [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] Dj.Vesna


Pusti, majko, na prozor da stanem


Pusti, majko, na prozor da stanem
budna zoru da docekam ja
sutra dragi sa drugom se zeni
zato, majko, nocas nemam sna

Ne placi, majko, za mnom
ti nisi kriva sto nemam srecu
jednom sam bila srecna
i vise nikada, nikada necu

Kazi, majko, gde da nadjem srecu
kome teski da poverim jad
bez ljubavi i bez druga svog
s kime, majko, da se druzim sad


Pusti, majko, da svenem od tuge
da prestanu te noci bez sna
kad mi druga njega uze, majko
sto da zivim bez ljubavi ja


Mir tvojoj dusi Vido, kraljice estrade!

HASIM KUCUK HOKI

1946 - 2002

Otišao je u legendu
U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 26.11.2002. na 136 kilonetru novog puta Subotica Beograd, poginuo je poznati jugoslovenski pevač narodne muzike Hašim Kučuk Hoki (56). Inače, poslednjih godina Hoki je živeo u Novom Sadu.
Ostaće upamćen po mnogim hitovima, a posebno sa pesmama "Pijem da je zaboravim" .


Hasim Kucuk HOKI (1946 2002), folk pevac

Rođen je u Fojnici, poginuo je u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd- Subotica, kod Kovilja. Popularni Hoki sahranjen je na lokalnom groblju u banatskom selu Sakule. U ulici Novosadskog sajma br. 6 u Novom Sadu, gde je Hoki poslednjih nekoliko godina sa porodicom (suprugom Miljanom, sinom Darijom Titom i ćerkom Unom) živeo u iznajmljenom stanu, organizovan je ispraćaj. Komšije i prijatelji koji su se u Novom Sadu okupili da bi Hokiju odali poslednju poštu, rekli su da će ga se uvek sećati kao vedrog i raspoloženog čoveka uvek spremnog za šalu i pesmu. Hoki je imao nameru da se ponovo vrati muzici i u poslednje vreme sve češće se pojavljivao u medijima. Smrt ga je međutim, sprečila da ostvari svoju zamisao i ponovo se vine u vrh narodne muzike. Teško da će danas neki narodni pevač ostvariti i nadmašiti uspehe istaknutog folk pevača Hašima Kučuka Hokija koji je do sada prodao više od 40 miliona "nosača zvuka".

U životu je imao tri velike ljubavi – žene (iza sebe ima 10 brakova), decu (ima 11 dece, šest sinova i pet kćerki) i Josipa Broza Tita (dva sina mu se zovu Alija-Tito i Dario-Tito). Takođe, danas mnogi i ne znaju da je Hoki 70-ih godina prošlog veka bio prvi seks-simbol narodnjačke scene. Jedini je od narodnjaka nosio malo dužu kosu, imao "bitlsovski" imidž i svojim izgledom plenio ženki rod. Ploča sa hitom "Pijem da te zaboravim", po kojoj je postao i ostao čuven, dnevno je prodavana u 30.000 primeraka (ukupno 13 miliona ploča i kaseta), a danas je ovekovečena i u elektronskoj verziji, kao melodija za mobilne telefone. Poznata je i njegova druga hit pesma “U očima krijem tugu”, a u vreme dok je sa njom harao prostorima bivše Jugoslavije žene su mu slale po 70.000 pisama dnevno.

Bio je poznat kao čovek koji nikada nije krio svoju strast prema ženama. Govorio je da nije bio zavodnik, već da je jednostavno voleo i poštovao žene. “Bio sam prema njima pravi džentlmen, a može se reći da su i one mene volele. Dopadao im se moj imidž, kavaljerstvo, ali i lepe pesme. Drago mi je što danas mogu da kažem da nikad nijednu ženu nisam povredio. Bio sam prema svima dobronameran.”
Ostaće upamćen po mnogim hitovima, a posebno sa pesmama "Pijem da je zaboravim" i " Pevaj prijatelju ".

Sve je simbolično u ovoj smrti. I "stojadin" koji je vozio čovek koji je prodao milione "nosača zvuka" i u kadilacima prešao hiljade milja, i to što je sahranjen par dana pre nego što 29. novembar prvi put posle pola veka nije bio praznik i to u banatskom selu Sakule, gde je u iznajmljenom stanu živeo sa svojom desetom suprugom i njihovo dvoje od jedanestoro dece koliko ih je imao. Nad njegovim grobom stajao je posmrtni venac sa grbom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.


Najlepse Hokijeve pesme:

Hasim Kucuk Hoki - Boema nema vise
Hasim Kucuk Hoki - Bolne grudi otrovane
Hasim Kucuk Hoki - Da se nismo jaro sreli
Hasim Kucuk Hoki - Daleko od tebe majko
Hasim Kucuk Hoki - Djevojka se klela
Hasim Kucuk Hoki - Dok sam imo para imo sam drugara
Hasim Kucuk Hoki - Drage nase taste,1972
Hasim Kucuk Hoki - Emina
Hasim Kucuk Hoki - Gledaj me u oci,1976
Hasim Kucuk Hoki - Imam dvije domovine,1986
Hasim Kucuk Hoki - Izbjeglica
Hasim Kucuk Hoki - Ja necu tugu
Hasim Kucuk Hoki - Ja sam nocas najtuzniji,1972
Hasim Kucuk Hoki - Ja zelim opet da ljubim
Hasim Kucuk Hoki - Jaran jaranu,1970

Hasim Kucuk Hoki - Jednoj nestasnoj devojci
Hasim Kucuk Hoki - Jesen zivota
Hasim Kucuk Hoki - Kako drugu da zavolim,1971
Hasim Kucuk Hoki - Kazi pjesmom sta me boli
Hasim Kucuk Hoki - Lem Edim,1986
Hasim Kucuk Hoki - Mislio sam svaki dan
Hasim Kucuk Hoki - Moje su pesme ranjeno srce
Hasim Kucuk Hoki - Mostar
Hasim Kucuk Hoki - Na trgu bijelih ruza
Hasim Kucuk Hoki - Nazdravite drugovi 1 (Org. Verz)
Hasim Kucuk Hoki - Nazdravite drugovi 2
Hasim Kucuk Hoki - Nazdravite drugovi 3
Hasim Kucuk Hoki - Ne ljuti se majko mila
Hasim Kucuk Hoki - Ne mori me, ziva bila
Hasim Kucuk Hoki - Ne, nemoj mi prici,1988

Hasim Kucuk Hoki - Necu otrov krcmarice,1988
Hasim Kucuk Hoki - Nema te vise Alija 1
Hasim Kucuk Hoki - Nema te vise Alija 2
Hasim Kucuk Hoki - Nikad vise zajedno
Hasim Kucuk Hoki - Nikada, vise nikada
Hasim Kucuk Hoki - Oprosti ljubavi,1971
Hasim Kucuk Hoki - Pijem da je zaboravim,1978 (Nazdravite drugovi)
Hasim Kucuk Hoki - Pismo majci
Hasim Kucuk Hoki - Pjesma zori
Hasim Kucuk Hoki - Pjevaj prijatelju 1,1971
Hasim Kucuk Hoki - Pjevaj prijatelju 2,1978
Hasim Kucuk Hoki - Pod istim krovom ne zivimo nas troje,1978
Hasim Kucuk Hoki - Poklon za rodjendan
Hasim Kucuk Hoki - Pozdrav majci,1988
Hasim Kucuk Hoki - Probudi se Bosno moja mala

Hasim Kucuk Hoki - Pukni ludo srce moje
Hasim Kucuk Hoki - Pusto pusto mi je sve
Hasim Kucuk Hoki - Rastadose se najbolji jarani
Hasim Kucuk Hoki - Rastanak,1988
Hasim Kucuk Hoki - Romanijo goro jelovita, 1973
Hasim Kucuk Hoki - Sinu si dala moje ime,1988
Hasim Kucuk Hoki - Sjecaj se srce, (IX BG sabor)
Hasim Kucuk Hoki - Srce te moje moli, 1973
Hasim Kucuk Hoki - Suvise kasno
Hasim Kucuk Hoki - Sve sto zelim to si ti
Hasim Kucuk Hoki - Tamburasu pjesmu za mene
Hasim Kucuk Hoki - Ti si moja ljubav
Hasim Kucuk Hoki - To je ime samo tajna.1988
Hasim Kucuk Hoki - Tugo moja tugo (Ilidza 1970)
Hasim Kucuk Hoki - Tuzni zivot,1988

Hasim Kucuk Hoki - U dusi njenoj drugi se krio
Hasim Kucuk Hoki - Varljive su rijeci njene
Hasim Kucuk Hoki - Veceras je nase sve, 1970
Hasim Kucuk Hoki - Vencanje ce biti
Hasim Kucuk Hoki - Volim da te volim
Hasim Kucuk Hoki - Volim zivot
Hasim Kucuk Hoki - Volio sam samo jednom
Hasim Kucuk Hoki - Vraticu se jednog dana,1986
Hasim Kucuk Hoki - Za ljubav se zivi (Ilidza 1974)
Hasim Kucuk Hoki - Zaboravljena ljubav
Hasim Kucuk Hoki - Zabranjena ljubav 1
Hasim Kucuk Hoki - Zabranjena ljubav 2,1988
Hasim Kucuk Hoki - Zbogom Bosno odoh u Sarajevo,1978
Hasim Kucuk Hoki - Zelim te majko
Hasim Kucuk Hoki i Rada Popovic - Oj Djevojko djidjo moja