Setva kukuruza


Kukuruz, naša najvažnija biljna vrsta i ove godine zauzeće najveće poljoprivredne površine.
Ako zemljišni uslovi dozvole, sa setvom treba početi već oko 5 aprila.


Ukoliko se seje veća površina 4, 5 ili više jutara, korisno je odabrati bar dva-tri hibrida u cilju dobijanja stabilnijih prinosa. Bez obzira koliko jedan hibrid bio dobar, ne može se jednako dobro suprotstaviti svim stresnim faktorima (visoke temperature u vreme cvetanja, suša u vreme nalivanja itd.) koji se mogu desiti u proizvodnji.

U tom smislu dobro je kombinovati hibride rezličitih FAO grupa zrenja:

- Za visok prinos i čuvanje kukuruza u klipu uputno je odabrati hibride FAO 500 i 600 grupe zrenja.

- Za niske vlage i kombajniranje zrna hibride FAO 300 i 400 grupe zrenja.

- Ukoliko pak imamo površinu od nekoliko stotina jutara, tada je uputno kombinovati hibride od FAO 300 do FAO 700 grupe zrenja, zbog ublažavanja negativnih efekata suše i ublažavanja špiceva u toku proizvodnje kukuruza.

- Kod hibrida iste dužine vegetacije i visine biljke, može se sejati i dva i dva reda, ili jedan i jedan. Na primer, može se sejati Zenit i NS 6010. Zenit ima izuzetnu otpornost prema poleganju, a NS 6010 potencijal za prinos preko 15 tona suvog zrna po hektaru. Znači dobijamo izuzetno visok prinos i otpornost prema poleganju ovakvog useva.

Vreme setve - prva dekada aprila

Kukuruz je toploljubiva biljka i treba ga sejati kada se temperatura zemljišta na dubini setve (5-7cm) ustali na 10-12 stepeni. Optimalni period u našim uslovima najčešće pada između 15 i 25 aprila. To je tako teoretski.

U praksi je bitno konkretno za svaku godinu i svaku njivu precizno odrediti vreme setve. U nekim godinama optimalni rok može biti i 10 april, a nekada tek 20 april. Neki proizvođači seju kukuruz već krajem marta. To je rizično, ukoliko zahladi, period od setve do nicanja u takvim uslovima može da se ~rastegne~ i na više od 20 dana, a imperativ je da kukuruz što pre nikne. Seme koje dugo stoji u hladnoj i vlažnoj zemlji podložno je truljenju i napadu žičara, što rezultuje u smanjenom sklopu, odnosno proređenom usevu.

Broj biljaka po jedinici površine je najvažnija komponenta prinosa i ako nema dovoljno biljaka ne može se očekivati visok prinos.

Višegodišnja istraživanja su pokazala da je najbolje vreme za setvu kukuruza u prvoj dekadi aprila. Setva u prvoj dekadi aprila u povoljnim godinama jednaka je, po prinosu, setvi u prvoj dekadi maja, ali je u nepovoljnim sušnim godinama, kakave su kod nas u većini, u značajnoj prednosti. U takvim sušnim godinama setva u prvoj dekadi aprila može dati veći prinos i za tri tone od setve u prvoj dekadi maja. Po meni, ako zemljišni uslovi dozvole, kukuruz treba početi sa setvom već oko 5 aprila. Može se desiti u nekoj godini da je kasna setva bolja, ali u dugogodišnjem proseku setva u prvoj dekadi aprila je najbolja.

Dubina setve: 5-7cm

Kukuruz se seje na dubinu od 5-7cm. To se zna i najčešće je tako. Međutim, često na ivicama parcele ili uvratinama, kako se kaže, zbog sabijenosti zemljišta, seme bude položeno i znatno pliće, čak nekada ostane po neko seme i na površini. Sve to donekle bude u redu ako nakon setve padne kiša, ali ako zasuši tada nastaju problemi.

Seme u uslovima nedovoljne vlage ne može da nabubri, klija i niče i stoji kao u džaku ili ukoliko suša nije tako drastična, seme upije raspoloživu vlagu, krene da bubri, nestane vlage i klica vene, znači krene i stane i to je gubitak biljke. Zašto sam rekao i u uslovima kiše da će donekle sve biti u redu? Zato što seme koje je posejano pliće od 2.5cm u proseku za razne tipove zemljišta formiraće bočne korenove, koji su najvažniji za ukorenjavanje biljke i uzimanje hrane i vode u vazduhu, oni će ostati mali, zakržljaće. Takve biljke najčešće padaju ili ostaju jalove.

Zbog svega toga bitno je da dubina setve ne samo u dubini parcele nego i na uvratinama bude između 5 i 7cm.

Gustina setve: 70 x ?

Broj biljaka po jedinici površine je najvažnija komponenta prinosa. Broj biljaka po jedinici površine rezultat je gustine setve, a nakon nicanja uobičajeno je da se kaže “sklop”.

Gustinu setve, onosno budući broj biljaka po jedinici površine opredeljuje rastojanje biljaka u redu, pošto se kukuruz kod nas seje na međuredni razmak od 70 cm. Gustina setve treba da bude primerena potencijalu godine, nivou agrotehnike, potencijalu njive i hibrida koji se seje:

- U godinama sa malo zimskih padavina i u uslovima gde je najveća količina azotnih hraniva u proleće u površinskom sloju, i ukoliko je njiva slabih mogućnosti, gustinu treba umanjiti, odnosno primenuti onu donju gustinu iz preporuke za dati hibrid.

- Ukoliko je pak bilo puno zimskih padavina, ukoliko se azot nalazi dublje u sloju od 60-90 cm, ukoliko je njiva velikih mogućnosti, ukoliko je visok nivo agrotehnike, tada treba sejati gušće, odnosno primeniti onu najveću preporučenu gustinu za dati hibrid.

Prof dr Branko Marinković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je na osnovu svojih dugogodišnjih istraživanja do detalja razradio ovo o čemu govorimo i upućujemo naše paore da se sa njime konsultuju. No jasno je na osnovu ovoga što je rečeno da za konkretnu preporuku gustine setve moramo imati informacije o analizi zemljišta, zimskim padavina, o mogućnosti njive, nivou agrotehmike, hibridu, o nameni za koju se seje kukuruz (za silažu obično oko 10% gušće sejati). Ukoliko nemamo takvih informacija jedna generalna preporuka bila bi:

- u povoljnim uslovima (centralna, južna i zapadna Bačka, Srem, Mačva i delovi Šumadije) hibride FAO 500 i 600 grupe zrenja treba sejati ne ređe od 70 x 22-24.5cm, a u nepovoljnim uslovima (sever Bačke i Banata, istok i jug Srbije) na 70 x 26-30cm.

- Hibride FAO 300 i 400 grupe zrenja u povoljnim uslovima (centralna, južna i zapadna Bačka, Srem, Mačva i delovi Šumadije) treba sejati na 70 x 18-22cm, a u nepovoljnim uslovima 70 x 22-24.5cm (sever Bačke i Banata, istok i jug Srbije).

Od ovoga može biti odstupanja zavisno od konkretnih uslova. Idealna i jedna ista preporuka za sve uslove ne postoji.