VLADIMIR VASIĆ



[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

(Šabac, 08.08.1842 — Loznica, 22.08.1864)


Vladimir Vasić rođen je u Šapcu 8. avgusta 1842. godine. U Loznici je počeo učiti školu,
koju je produžio u Šapcu a za tim u Beogradu, gde je svršio šesti razred gimnazije, pa je 1861.
s jeseni stupio u vojsku. Naskoro je, po tom, bio poslat, kao državni pitomac, u Prusku. Dve je
godine proveo u kraljevskim strelcima u Berlinu, a treće bude upućen u Erfurt gde mu se razvi
klica suve bolesti. Stoga se vrati kući u Loznicu, i tu preminu 22. angusta 1864. Sahranjen je
do same crkve lozničke koja je u nekadašnjem šancu vojvode Bogićevića.

O njegovu životu u Berlinu čitamo u predgovoru njegovih pesama: "Uvek se u pismima tužio svojim
prijateljima, koji ga opominjahu i pozivahu na rad, da mu ništa nije mogućno pisati. I doista
pisma njegova otud bejahu uvek kratka, tužna nevessla, vazda ga tamo tištaše žudnja za Srbijom
i za našim životom i navikama... Beše poštena srca, blage naravi i bujna osećanja pesničkog,
koje ne znadijaše niti šćaše znati za kakvo okolišanje, pa mnogo i mnogo stvari današnjega sveta
i današnjeg sklopa društvenog tištahu ga teško... Beše čovek s osećanjem, koji se ne mogaše
kretati svetom ni živeti u njemu ne mareći za napredak, za sve bolje i lepše, za čistiju i
svetliju budućnost; a beše Srbin, kojemu za svoj narod sve ovo beše zenica u oku, najdraža misao
i izvor svekolikog oduševljenja, svekolike volje na rad i život. —

Prelazeći na pomen onoga što nam je od pesama ovoga mladog pokojnika ostalo, valja nam najpre
pomenuti što se o pevanju njegovu nalazi u pomenutom predgovoru, koji je od pesnikovog druga
iz mladosti, St. Novakovića. "On je — veli se tu — počeo štampati svoje pesme još 1860. godine
u "Snetovidu", a od 1862. što je izlazilo njegovih pesama izlazilo je u "Danici" u Novom Sadu
i to treba uzeti za pravi početak njegovog književnog rada... Nije nikad ni imao dovoljno
vremena da se mogao prihvatiti pažljivije negovanja svog dara. Đakom dok je bio, istom se bejaše
otrgao početničke bojažljivosti i stao na sranu stazu smele misli i prave vrednosti pesničke,
morade ići u vojsku. Vojničke dužnosti smetoše i misao i rad oko pesništva, ne dadoše mu negovati
lepe slike, koje gajaše puna nežnog i lepog osećanja duša njegova... Ovo je svakojako samo venac
od onoga cveća koje beše počelo klijati i pupiti i koje bi se samo pod njegovom rukom, pod toplim
ogrevanjem i negovanjem njegova srca i osećanja potpuno razvnlo i zamirisalo".

riznicasrpska