Tema: Vladimir Vasic

JA TE LJUBIM

Ja te ljubim, a ti ćutiš dušo,
te ćuteći poljupce mi vraćaš,
u ćutanju jače krepcije se
oko mene, srca moga vaćaš.

Ja te pitam, a obraz ti plamti
vreliji padne na lice mi dar,
obraz gori, oće da sagori,
ćutis, ljubiš, a sve veći žar...

Srce srcu primakne l' se bliže,
plamti opet... tu je smalaksala
jer iz usta tad se samo diže:
ljubi dragi, srce sam ti dala!

1860.

A ZAR PITAŠ

A zar pitaš dušo,
šta te mladu budi,
kada pojutarce
zoricu probudi.

Šta ti nako plaho
grli vrele grudi,
kada noćca mine.
Kad zora zarudi.

Šta li oko tebe
kao vihor teče,
pa ti nešto šapti,
grli i obleće?

Oj ta to su dušo!
sve poljupci moji,
tope se kraj oka,
pokraj grudi tvoji.

A taj vihor zlato!
to je uzdah lagan,
on ti šapti, zbori:
tvoj te ljubi dragan!

1861.

OJ DUŠICE

Oj dušice! nasmeše l' se
ta mlađana usta tvoja,
ja ne pitam: je li zora?
Ti si onda zora moja.

Stas tvoj viti kad ugledam,
kad ugledam lice tvoje,
ja ne pitam: greje l' sunce,
ti si onda sunce moje!

1859.