Vaskrs - Narodna verovanja i obicaji


Na Vaskrs pravoslavni hrišćani slave jednu od centralnih dogmi vere, Isusovo vaskrsnuće.
Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i
dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka.
Vaskrs uvek pada u nedelju, međutim praznik traje duže, jer pripreme i obeležavanje
Uskrsa počinju još u četvrtak večernjom liturgijom.

Vaskrs je nastao od reči vaskrsnuti koja vuče korene iz staroslovenskog glagola koji
je značio rasti i razvijati se. Prefiksom uz- dobiven je praoblik od kojeg se razvio
današnji glagol.
Prema hrišćanskom verovanju, Hrist je osuđen u četvrtak, razapet na krstu u petak, a
u nedelju je vaskrsnuo. Zato se u našem narodu praznuju Veliki petak, onda Velika
subota koja prolazi u tišini crkve, da bi uveče usledilo Vaskršnje bdenje.
Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka
nedelja je mali Vaskrs.

Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju
posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle
nje, nikada pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije
8. maja po novom kalendaru.
Na našim prostorima je Uskrs naziv za ovaj praznik kod rimokatolika, dok ga pravoslavni
vernici nazivaju Vaskrs.

Za Vaskrs su vezani lepi običaji u našem narodu, a u celom hrišćanskom svetu i kod
Srba na ovaj praznik je rasprostranjen običaj darivanja jajima.

Jaje je simbol rađanja, odnosno obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak na
Badnje veče pred Božić goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto
vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Vikipedija