Tema: Top Lista Poznatih

Toma Zdravković je rođen u selu Pečenjevce, kao vrlo mlad je prešao u Leskovac zbog nezaposlenosti. Bio je boem, a srpski list Kurir ga čak naziva i prvim boemom srpske narodne muzike. četiri puta se ženio. Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara.
Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Umro je 30. septembra 1991. godine u Beogradu, gde je i sahranjen na Centralnom groblju.
Svoju pevačku karijeru je započeo prvo u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspjeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo 1980ih.
U većini njegovih pesama, violina daje melanholičnu atmosferu. Uglavnom je tekstove za pesme sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima dodatni duh daje njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.
Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su Dal je moguće, Branka, Dotako sam dno života, Kafana je moja sudbina, Prokleta nedelja itd.
Tomin veliki prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu, koju je Toma snimio, Pesme moje.
Njegov rođeni brat, Novica Zdravković, je takođe pevač narodne muzike.
Toma Zdravković se pojavljuje u ulozi pevača u dva filma (Balkan Ekspres 1983. i Bolje od bekstva 1993) i dve TV serije (Doktorka na selu 1982. i Bolji život 1987)



Diskografija


Albumi:

Album (1971)
Nikad neću da te zaboravim (1976)
Album (1979)
čekaj me (1981)
Prokleta nedelja (1982)
Dva smo sveta različita (1983)
Dotak'o sam dno života (1984)
E moj brate (1986)
Da li je moguće (1987)
Evo me opet (1988)
Kafana je moja istina (1990)


Singlice:

1963 Diskos
1. što te večeras nema 2. Šena mog prijatelja 3. Deca zemlje 4. Esađerata
1967 Duet Stefanović Milina i Toma Zdravković
1. Cvetak mali s rosom razgovara 2.Kad se laste vrate 3.Kad zora zarudi 4.Kolko dana mi ne govorimo
1967 Duet Stefanović Milina i Toma Zdravković
1. Detelina s četir' lista 2. Idem u armiju 3. Još uvek te, draga, volim 4. Sinoć zvezda s neba pade
1968 Toma Zdravković uz ansambl Zorana Pejakovića
1. Dan po dan 2. Sva u belom 3. Buket belih ruža 4. Gde si bila devojčice
1968 Jugoton
1. Ciganka 2. Nikad neću da te zaboravim 3. Marta 4. Anđela
1968 Jugoton
1. Ja nemam baš nigde nikog na ovom svetu 2. Voli me do sutra
1968 Jugoton
1.Kamena stena 2. Rogonja
1969 Jugoton
1. Dok tebe nisam sreo (festival "BEOGRADSKO PROLEćE" 1969) 2. Duška
1969 Jugoton
1. Odlazi, odlazi (Ilidža 1969) 2. Sjetićeš se mojih riječi
1969 i srebrna 1970 Jugoton
1. Nedžmija 2. Noći su tužne sve 3. Ljubavi, živote moj 4. Neću plakati zbog tebe
1970 Jugoton
1.Kad se voli što se rastaje 2. Beograde ponositi 3. Idi zauvek 4. Tamburaši, tamburaši
1970 Jugoton
1. Boli, boli, boli (Ilidža 1970) 2. Rastajemo se
1970 Jugoton
1. Sliku tvoju ljubim (Beogradski sabor 70) 2. Danka
1970 Jugoton
1. Dete ulice 2. Dolazi, dolazi
1971 Toma Zdravković i Kitty Swan
1. Pesma o Kitty Swan 2. Ima dana
1971 Pesma leta - Vranje 1971 Jugoton
1. što te večeras nema (Pesma leta 1971) 2. što je tužna tako ova noć (Ciganka)
1972 Jugoton
1. Poslednje pismo (Beogradski sabor 71) 2. Sudbino
1972 Jugoton
1. živorade 2. Bez ljubavi
1972 Jugoton
1. Noćas sam tužan, ciganko moja 2. Majci za rođendan
1973 Diskoton
1. Petlovi poje 2. Stojane, sine
1973 Diskoton
1. Prokleta nedelja 2. Nado, Nado
1974 Jugoton
1. Sutra se vraćam kući 2. Lele, lele, ciganko
1978 Jugoton
1. Jugoslavijo 2. Uželeh se, majko, Beograda
1979 Hit parade RTB
1. O, majko, vrati se 2. Ti si moje proleće života
1980 Jugoton
1. Umoran sam od života 2.Kari šabanovi
1980 Sarajevo disk
1. Zbogom, moja mladosti 2. Stara uspomena
1980 Jugoton
1. Mirjana 2. Suze moje
1988 (sa albuma "Evo me opet") Jugoton
1. Svirajte, cigani 2. Da mi je stari živ

1983 Ja žudim (duet Tanja Bošković, iz filma "Balkan expres") 1983 Lili Marlen (iz filma "Balkan expres") 1983 Lilijana Lili (iz filma "Balkan expres") 1983 Maramica markizet (iz filma "Balkan expres")

Mostar Sevdah Reunion


Muzički sastav iz Mostara čiji se muzički izraz gotovo u cijelosti sastoji od sevdaha, sevdalinki i romske muzike u modernim aranžmanima. Možda je najbolji opis muzike Mostar Sevdah Reuniona "Balkanski blues". Sastav čine Mišo Petrović (gitara),Sandi Duraković (gitara), Nermin Alukic Cerkez (vokal i gitara) , Elmedin Balalic Titi (vokal i harmonika), Marko Jakovljevic (bas), Gabrijel Prusina (klavir) i Senad Trnovac (bubnjevi).

Idejni začetnik sastava je Dragi Šestić, producent i menadžer benda. Prvi album je snimljen u Centru Pavarotti u Mostaru i izdan je 1999. godine za izdavačku kuću World Connection iy Holandije. Slijedi saradnja sa Šabanom Bajramovićem i izdavanje drugog albuma. Nakon prekida saradnje sa Šabanom Bajramovićem, Dragi Šestić 2002 godine otkriva Ljiljanu Buttler i snima dva albuma ( The Mother of Gypsy Soul i The legends of Life)za Snail Records. Između dva albuma s Ljiljanom Buttler, snimljen je album A Secret Gate 2003 godine. 2006 izlazi ponovo album sa Šabanom Bajramovićem , a 2007 Cafe Sevdah kojim je bend prezentirao najnovije pjevačko otkrovenje iz Prijedora-Nermina Alukića Čerkeza.


Diskografija

Mostar Sevdah Reunion: "Mostar Sevdah Reunion" (1999)
Mostar Sevdah Reunion presents Šaban Bajramović: "A Gypsy legend" (2001),
Mostar Sevdah Reunion and Ljiljana Buttler: "The Mother of Gypsy Soul" (2001),
Mostar Sevdah Reunion: "A Secret Gate" (2003),
Mostar Sevdah Reunion and Ljiljana Buttler: "The legends of life" (2005),
Mostar Sevdah Reunion: "Saban" (2006),
Mostar Sevdah Reunion: "Cafe Sevdah" (2007).



Dvore gradi Komadina Mujo (duet Halid Beslic)


Dvore gradi, aman
dvore gradi, zaman
dvore gradi Komadina Mujo
sred Mostara, najljepsega grada

Ob'lazi ga, aman
ob'lazi ga, zaman
ob'lazi ga, c'jeli Mostar redom
samo nema Zaimove Zibe

Sto te nema, aman
sto te nema, zaman
sto te nema Zaimova Zibo
za tebe su sagradjeni dvori

Za tebe sam, aman
za tebe sam, zaman
za tebe sam dovore sagradio
i zezenim zlatom pozlatio

Dragana Mirkovic

Luce iz Kasidola


Драгана Мирковић (Касидол, 18. јануар 1968) је српска фолк певачица коју многи сматрају највећом звездом '90-их година и једном од највећих српских звезда икада.

Детињство
Драгана је одрасла у шесточланој породици у Касидолу, месту близу Пожаревца. Са музиком се упознала захваљујући свом деди Драгутину, кога је слушала када је свирао хармонику. Са 5 година научила је прву песму "Девојка соколу зулум учинила". Њен музички таленат је брзо примећен, јер је учествујући на локалним такмичењима привукла пажњу важних људи из "Дискоса" који су јој понудили да сними плочу.

Луче из Касидола
Након породичне дискусије решено је да Драгана сними плочу, али да прво заврши школу. Петнаестогодишња Драгана је кући донела Вукову диплому и своју прву плочу Имам дечка немирног. Песма је постала хит пошто је продата у 160.000 примерака а Драгана је добила надимак "Луче из Касидола".

Каријера
После успеха прве плоче снима сваке године по једну и полако су се издвајали хитови попут "Спаси ме самоће", "Кад би знао како чезнем", "Мамина и татина", "Симпатија" и многи други. Као члан "Јужног Ветра" певала је на турнејама широм бивше "Југославије", а на концерту на "Ташмајдану" је певала пред тада рекордних 11.000 људи.

Највећа звезда
Вртоглави успех стиже у деведесетим. Драгана прелази у "ЗаМ" и снима једну од најпродаванијих плоча икада. Свих 13 песама са плоче постали су хитови "Умирем мајко", "Питају ме у мом крају", "Две судбине" и др. Песме су биле у фолк-рок стилу и публика их је одушевљено прихватила. Снима хит за хитом и пуни дворане широм земље. Драганини хитови су "Баш тебе волим ја", "До последњег даха", "Црни лептир", "Опојни су зумбули", "Волела бих да те видим" и многи други.

Глумица
12.04. 1994. Драганин први филм "Слатко од снова" је имао своју премијеру. Филм је бајковита прича са елементима комедије о Дени, девојци која ради у Мек Доналдсу а сања да постане звезда. У филму су се појавиле многе звезде српског глумшта а Драгана је за потребе филма певала на енглеском језику и тако постала једина фолк певачица, поред Лепе Брене, која је певала на енглеском. Ускоро ћемо је опет гледати на филму, јер глуми певачицу у филму "Луталица".

Драгана приватно
Драгана се увек трудила да свој приватни живот држи далеко од очију јавности. Много година је била у вези са Зораном Башановићем који је био и њен менаџер, али се удала за Тонија Бјелића, бизнисмена који живи у Бечу, и родила двоје деце Марка (2001) и Мануелу (2002).

Повратак
Након удаје Драгана се повукла из јавности. Након четири године паузе снимила је повратнички албум "Траг у времену" 2004. Са албума као хит се одмах издвојила песма "Ево добро сам". Тренутно је актуелна албумом Експлозија.

Прва
Драгана је у много чему била прва. Прва је певачица која је урадила ремикс једне своје песме, носила је бубицу на концертима и плесала и сматрана је најбољом играчицом међу певачицама.

Дискографија

Албуми
"Имам дечка немирног" (1984)
"Умиљато око моје" (1985)
"Спаси ме самоће" (1986)
"Руже цветају само у песмама" (1987)
"Најлепши пар" (1988)
"Симпатија" (1989)
"Помисли жељу" (1990)
"Добра девојка" (1991)
"Долазе нам бољи дани" (1992)
"До последњег даха" (1993)
"Слатко од снова" (1994)
"Није теби до мене" (1994)
"Плачи земљо" (1995)
"Нема промене" (1996)
"Којом гором" (1997)
"У години" (1999)
"Сама" (2000)
"Траг у времену" (2004)
"Луче моје" (2006)
"Експлозија"(2008)
Сарадње
"Нек пукну душмани" са Милетом Китићем, Шемсом Суљаковић, Синаном Сакићем и Кемалом Маловчићем(1986)
"Сви грешимо" са Синаном Сакићем (1987)
"Дал ће моћи да се живи" са Синаном Сакићем (1988)
"Хеј, девојко да ли имаш момка" са Миодрагом Јаковљевићем (1989)
"Ја те волим то не кријем" са Миодрагом Јаковљевићем (1989)
"Е, мој докторе" са Заном (1990)
"Смеј се" са Нином (1993)
"Усне вреле као жар" са Нином (1993)
"Селе моја" са Зорицом Брунцлик (1995)
"Само један сат" са Beat Street-ом (1996)
"Дивља девојка" са Нином (1996)
"Очи пуне туге" са Жељком Шашићем (1997)
"Зеницо ока мог" са Зораном Старчевићем (1999)
"Срцу није лако" са Дивљим Кестеном (2003)
"Ја имам те, а к'о да немам те" са Хари Мата Харијем (2003)
"Живот мој" са Данијелом Ђокићем (2007)
"Јачи него икад" са Милетом Китићем, Шемсом Суљаковић, Синаном Сакићем и Кемалом Маловчићем (2008)
"Громови" са Бобаном Рајовићем (2009)

Aca Lukas



Аца Лукас (право име Александар Вуксановић, рођен 3. новембра 1968. у Београду) је српски пјевач фолк музике.

Уметничка каријера
Аца Лукас је добио свој умјетнички надимак „Лукас“ од имена чувеног сплава на Новом Београду гдје је наступао и постао популаран почетком 1990их година. Своју највећу популарност је стекао током наступања у београдском клубу „Хогар“ на Ади Циганлији. Ту је дошао као замјена за дотадашњег пјевача Милета Лојпура гдје је упознао Милана Шћеповића и Сашу Лунгиновића. Заједно су изводили џез и циганске пјесме. Лукас их је прерађивао у сопствени стил што му је донијело велику популарност у наредним годинама. Након наступа у клубовима, Аца Лукас је почео да наступа са Викторијом а затим основао и сопствену музичку каријеру. Његов први хит је била пјесма „Песма од бола“, након чега су слиједили хитови „Кафана на Балкану“, „Беле руже“ и друге.
Направио је прекид у каријери од 2003. до 2006. године. Године 2008. је освојио прво мјесто на фестивалу „II Axal Grand“ са пјесмом „Упали светло“. Свој посљедњи концерт је одржао 3. новембра 2008, на свој рођендан, у Београдској арени пред око 25.000 људи.

Ван сцене
Године 2003. Аца Лукас је ухапшен и осуђен на 4 мјесеца затвора у склопу полицијске операције „Сабља“ јер је неовлаштено посједовао пиштољ.[1] Такође је имао проблема са коцком[2] и дрогама[3] што га је уклонило са сцене наредне двије године.
3. фебруара 2009. у Београду, Аца Лукас је рањен са два хица из ватреног оружја.[4] На њега је пуцано док је на паркингу у Гандијевој улици на Новом Београду улазио у аутомобил. Погођен у десну натколеницу и ван животне опасности, пребачен је у ургентни центар.[4]


Дискографија

Студијски албуми
Понос и лаж (1995)
Песме од бола (1997)
Лична карта (1999)
Рођендан (2000)
Нешто против болова (2001)
Истина је да те лажем (2004)
Јагње моје (2006)
Лешће (2008)
Репризни албуми
Једно вече у кафани (1998)
Друго вече у кафани (1999)
Још сам ту (за другове) (1999)
Зора бели... (1999)
Аца Лукас & О. К. Бенд (2000)
Албуми уживо
Највећа журка на Балкану (1999)
Журка (2002)
Компилације
The Best of Aca Lukas (2000)

Boban Petrovic i Zdravo


Biografija

Titula poznatog beogradskog šmekera i mangupa krajem 70-tih godina, nesumnjivo sa pravom pripada Bobanu Petroviću. To je vrsta osobe koju je teško staviti u bilo kakve okvire na koje je ovaj grad navikao. Boban ili Bob, kako su ga prijatelji i poznanici zvali, svirao je klavir, igrao fudbal kao klinac u Zvezdi, radio kao disk džokej, bio vlasnik prvih diskoteka u gradu, pravio najbolje žurke tog vremena, družio se sa novinarom Pecom Popovićem, ali i sa „tvrdim“ gradskim momcima i uvek bio u pratnji dobrih „riba“.

Kasnije i sam počinje da snima ploče, i tako uvodi fanki i disko fazon u glavni grad. Napisao je autobiografsku rokenrol knjigu Rokanje i na kraju otišao iz zemlje da bi se bavio biznisom. Takvu vrstu biografije naše podneblje teško može da podnese. U Beogradu si sedamdesetih i osamdesetih mogao da budeš samo roker, šminker ili seljak. Talentovan na mnogo načina, Boban Petrović se oprobao u različitim delatnostima i, uglavnom, u svemu bio i uspešan. Kada mu je glavni grad postao tesan, otišao je na Zapad i tamo ostao. Trenutno živi na relaciji Marbelja-London-Njujork.
Na neki način, posredno, i dalje je u muzičkim vodama. Protekle decenije njegovo ime bilo je potpuno zaboravljeno. No, u poslednje vreme ponovo kruži gradom. Pesma Prepad sa albuma Žur je zahvaljujući emitovanju na radiju B92, dobila novu mladost u nekim gradskim klubovima. Svi uz nju igraju, svi poznaju tekst pesme, ali je većina uglavnom zbunjena, jer malo ko zna o kome se radi. Pesma Prepad nosi zarazni n amomente neobjašnjivi optimizam. Izgleda da konačno više nije sramota da neko peva o muvanju „riba“, jer, zaboga, to je još od novog talasa u urbanom miljeu ovoga grada najčešće ozbiljan blam i sramota. Njegova „žvaka“ je i dalje opčinjavajuća i zavodljiva. Priča u lavinama reči, leteći sa teme na temu, uzimajući retke pauze za vazduh... ovo je samo mali deo toka njegovih misli...

Kako je to sve počelo...

„Ja sam stalno bio u kontaktu sa muzikom, jer sam već u 6. godini života dobio prve ploče i gramofon. Dobio sam Elvisa, pa Luj Primu - ’’Bonasera sinjorina’’, zatim Hari Belafontea... Znam da sam sav ushićen stavljao zvučnik od gramofona na prozor da bi i ostala deca mogla da čuju tu muziku. Inače sam od malena imao neku gitaricu koju su mi kupili roditelji, sa nekih, možda 6-7 godina, i u početku sam je ’’zlostavljao’’ 24 sata dnevno. Međutim, u istom momentu sam nekako zavoleo fudbal i onda je ta želja za igrom prevladala. Provodio sam sve više i više vremena sa loptom, a sve manje sa gitarom i u međuvremenu se muzika malo izgubila. Kad sam negde u 15-16 godini počeo više da izlazim po igrankama i matineima (Dom omladine, Gradski podrum), onda sam joj se vratio, a i usput sam slušao kao i svi Radio Luksemburg. Već u tim godinama počeo sam aktivno da radim kao disk džokej po nekim diskotekama, pa sam kasnije avanzovao u nekog ko je vodio čitav biznis u tim diskotekicama. Bila je jedna u Pančevu, pa onda u hotelu “Šumadija” na Banovom brdu. Sa 18 već sam bio komandant parade u ’’Šumadiji’’ i bio sam pun sebe, sav ushićen - ja kao gazda! Međutim, šou su vodili neki lokalni bilderi, u tom momentu moji drugovi, koji bi uzimali lavovski deo tog novca koji bi se zaradio na piću i ulaznicama, a meni je bilo važno da promovišem muziku i da posetioci igraju do ludila...Malo je, recimo, poznato da sam pomogao Oliveru Mandiću da krene sa svojom karijerom, jer je prvi put svirao kod mene u diskoteci. Sve to je bilo u domenu moje želje da zabavim auditorijum.

U vreme kad sam bio disk džokej i kad su prve diskoteke počele da niču, posle Laze Šećera i dole onog podruma u Ateljeu 212, u njima su odzvanjali zvuci grupe Free ili Mountain… uglavnom sve je nekako vuklo ka roku. Malo kasnije se stvar promenila i počelo više sa tom nekom crnom muzikom. Znam da sam besomučno puštao Curtisa Mayfielda ’Move On Up’ i kasnije njegovu muziku iz filma ’Shaft’… pa onda prve singlove ’Kool & The Gang’ - onda su imali hit 'Jungle Boogie', neki instrumental, pa su tu bili Steely Dan - koji su posle otišli u neki jazzy manir. To su bile neke stvari koje sam voleo da puštam, uživajući pri tom da gledam posetioce koji su besomučno igrali… U isto vreme sam kod kuće svirao klavir, pa sam krenuo malo ozbiljnije, počeo da pravim svoju muziku, pa sam pisao i neke tekstove koji su mi prilično lako išli od ruke…Sve se to dopalo nekim ljudima i onda sam rešio da napravim grupu koja se zvala Zdravo. Bili smo rodonačelnici tog nekog fanki ili polu-disko zvuka, čak se i naš drugi singl zvao Disko je prava stvar. Prvi naš singl Meteorologija, na prvi pogled je bila kao jedna naivna stvar, a napisao sam je jer me je nerviralo što su svi stalno nešto predviđali i stalno su grešili: metereolozi, političari... Onda sam napravio tu stvar koja je prvo trebalo da se zove Prognozeri, ali da me ne bi zabranili ispalo je Meteorologija. Ona je bila veliki hit i znam da smo skinuli Bijelo Dugme sa prvog mesta tadašnjeg Diskomera na Studiju B.“

Žurevi

"Znam da kad smo pravili te koncerte, mi smo u stvari pravili žureve. Uvek sam išao za tim da se pravi zabava, gde mi malo sviramo da ne davimo ljude i onda neki disk džokeji, manekenke, ludilo... Multimedijalna zabava je uvek bila u pitanju a mnogo manje klasičan koncert, jer sam hteo da sve izgleda kao da sam napravio žur, a pravio sam mnogo žureva i po kućama, i po stranim diplomatskim predstavništvima. Pazi, klinci sinovi ambasadora imali su dobre kuće, pa kad roditelji odu na odmor u svoje zemlje, oni ostanu sami i mi rasturimo kuću i to ludilo traje 10 dana bez prestanka. Sećam se da je čest gost mojih žurki bio Goran Bregović, pa Aleksandar Mandić - reditelj koji je režirao neke moje spotove, pa moji drugari Bojan Maljević i Maksa Ćatović, voditeljke sa televizije, glumci, razni umetnici, slikari kao, recimo, Sava Travanov... Svaki od tih žureva je bio kao neka vrsta hepeninga koji je imao za cilj da se skupi što više ljudi, kako bih to najbolje definisao - ljudi sa stilom.
Na albumu ’Žur’ postoji pesma ’Svetski osmeh’ i ja tu dajem formulaciju šta je za mene žurka: mnogo ljudi, puno buke i dugi prsti - jer stalno neko nekom nešto objašnjava i onda od svega samo vidiš samo duge prste, i naravno - svetski osmeh. Svetski osmeh je sublimacija moje ideje žura. Masa tih osmeha bili su mi duševna hrana i što bih ih više upijao osećao sam se sve bolje... Znaš, kao uspevao sam da napravim nešto da učinim te ljude srećnim. Sve sam to onda posle prebacio i na muziku,onda kad smo išli po zemlji po nekim halama i pravili žureve... Krenemo velikim američkim autobusima koje je Jugoturs uvozio i onda ja futuristički uletim u taj autobus sa gomilom ludaka - moja grupa sa jedno 10 manekenki i po 2-3 disk džokeja, pa tu neki video bim, pa neki piratski fimovi...Tu sam vodio neke erotske pesnikinje: bila je neka Mira koja je na radio Kragujevcu ujutru recitovala, pa dođe stotinak ljudi ispred radija da je vidi jer ih je kompletno napalila...Tako smo prošli skoro sve hale po Srbiji".

O novoj mladosti Žura

“Presrećan sam zbog toga jer je ta muzika pravljena da ostane. Kada sam je pravio, bilo da su to balade ili pesme za igru, pravio sam ih sa željom i unutrašnjim osećanjem nečega što sam ja doživeo ili bih voleo da doživim. Taj album ’Žur’ je stvarno napravljen iz srca i iz duše, iz iskustva nekog suludog, a to je bio odraz jednog vremena ...Danas kad sretnem nekoga po svetu suludo uobraženog Amerikanca i krenem da mu objašnjavam kako je Kalifornija sedamdesetih bila u Beogradu, a ne u Kaliforniji, on me gleda bledo: ’’...Kako? A Beach Boys? A surfovi*?’’, a ja mu na to kažem da su se oni tamo već tada ubijali radeći, a mi ovde smo imali mnogo više vremena da se dobro zezamo, a pri tom bez ikakvog veličanja političkog sistema koji nam je to omogućio, jednostavno se desilo da smo imali mogućnost da dođemo do para. Sad ako bi me neko pitao kako i zašto ne znam,ali maltene smo svi mogli da dođemo do nekih para.
Znam da su Jugotursovi čarter letovi za London, Pariz, Rim, bili po dva-tri meseca unapred rasprodati, znam da je rulja bila obučena bolje nego londonski Carnaby Street kojim sam prolazio, znam da su gliseri i čamci šibali po Savi,a pri tom su svi bili nešto ne mnogo zauzeti, svi su imali vremena i za sport i za zezanje. Kao, gde ćemo večeras, da li ćemo u Resnik? U gradu tada nisu dozvoljavali da se pravi gužva posle 24h, pa su se ovi dosetili tamo u tim predgrađima i napravili neke diskoteke koje nisu bile najreprezentativnije, ali u principu je moglo da se ostane do ujutru...“

O Beogradu 70-tih

„Sva ta mešavina roka, hipi pokreta, a pri tom pare okolo i mogućnost da se sve to isprati sve što se zamisli, je donela neku kreaciju koja je sedamdesetih napravila Beograd centrom svetskog ludila. Ovo što sada vidim u Beogradu, a bio sam prošle godine, a dugo pre toga nisam bio, je da Beograd ima neviđenu atmosferu... Evo ja sam čas u Njujorku, čas sam u Londonu, ali taj neki osmeh i taj neki naboj ...Da li je to zbog toga što mi stalno nešto hoćemo da stignemo nekoga pa imamo taj neki optimizam, i ja sad razmišljam da definitivno mnogo češće budem u Beogradu i kad bi još mogao na neki način da vratim nešto od onoga što sam dobio od beogradske atmosfere... Kad prođem ulicom Strahinjića Bana, vidim da ima želje i ima motiva da se ljudi dobro zabave da se živi relaksirano, jedino imam utisak da celokupna situacija, ratovi koji su bili i ludilo koje se rodilo iz svega toga, sputavaju mlade ljude da budu pozitivniji i otvoreniji... Kad kažem mlade ljude ja sebe smatram mladim, još uvek sam u tripu i nemam nikakav problem sa godinama...“

Prepad

„Ta pesma je lično iskustvo, a ja sam od sadašnje supruge čak popio kutlaču zbog tog događaja. Ona baš nešto u Studentskom parku uzimala pesak za svoje saksije, a ja sam krenuo ka njoj, međutim zaustavio sam auto jer je neka ’’naslovna strana’’ krenula da ide uživo ulicom, tamo kod Prirodno-matematičkog fakulteta. Tu ja kao ’kolekcionar’ skočim i bez obzira na svu moju ljubav prema tadašnjoj devojci nisam baš mogao da propustim priliku. Ako se pojavi neko ko zavređuje stravičnu pažnju, moram da probam da uspostavim kontakt, bez želje da sa tom devojkom imam nešto konkretnije. Naravno da to moja tadašnja devojka nije mogla da shvati, jer je videla da sam zaustavio saobraćaj kod Studentskog parka, ostavio auto, istrčao i onda sam nešto u 15 sekundi ispričao toj devojci, budi bog s nama šta sam pričao...Kad sam kasnije došao do svoje devojke, onda je onako u mraku, sevnula ta kutlača po ramenu, zamalo da prestanem da sviram klavir...
Inače je u to vreme postojala je ekipa koja nije prezala da na jedan lep način priđe nekoj lepoj devojci, ili devojci koja se ističe nekom suludom garderobom... Da se na jedan fin način uspostavi kontakt u kome onda ne mora neminovno odmah da dođe do seksa, već u stilu: ’’Ima neki žur sad za vikend, pa ako hoćeš da dođeš da nam ulepšaš zabavu...’’, znači ti ljudi su prilazili i bez mnogo davljenja i gušenja pokušavali da uspostave kontakt i to gde bi drugo nego na ulici, jer ti je sad vidiš na ulici i ko zna kad kasnije u životu... Evo ovaj Blant* je napravio neku pesmu koja je bila prva u Americi, gde peva kako je sreo devojku na ulici i pita se kada će opet moći da je vidi i zna da je više nikada neće videti. Mislim se, kad nemaš hrabrosti da joj priđeš..., dobro on nije imao hrabrosti da joj priđe i napravio pesmu i pesma number 1, a ja sam prilazio i napravio sam ’Prepad’’koja nikad nije bila broj 1. ’Meteorologija’ je bila na prvom mestu, ali ako vi sad puštate ’’Prepad’’ posle toliko godina to je kao da je bila 3 puta number 1 odjednom...“

Ko je sve svirao na ploči Žur?

„Znam da su gostovali od Stjepka Guta i Slobe Markovića, pa do Bate Kovača, ljudi koji možda kada je u pitanju muzička potkovanost nisu imali baš najbolje mišljenje o meni, Međutim, kad bi ušli u studio i kad bi krenuli da sviraju svoju partituru, koju bi im ja neki način odsvirao na klaviru ili otpevao, pa kad bi se sve to složilo i smiksalo bili bi, znam vrlo dobro, šokirani kako sve to zvuči...
I stvarno u tom momentu je prvi put počela da se ta neka naša muzika vrti po diskotekama, naši disk džokeji, u tom momentu ja više nisam time bavio, znam da su mnogi puštali našu muziku uz koju je moglo da se igra kao uz Commodorse u tom momentu veoma popularne sa Lajonel Ričijem...“

Kako je nastalo 'Rokanje'...

„Tu knjigu sam napisao po nagovoru tadašnjeg direktora Književnih novina, Grade Veljkovića, koji je godinu dana slušao i skicirao neke naše razgovore po nekim kafanama, i onda je naložio Dragošu Kalajiću da me nagovori. Na kraju krajeva nije trebalo mnogo ni da me nagovara, jer je meni palo nekako na pamet da bi trebao da obnarodujem malo ta ludila neka koja su bila aktuelna, ne da bi podgrevao svoj ego, već da bi opet razonodio i uveseljavao auditorijum.
Tako da je taj roman napisan negde u roku od 2-3 meseca, i to uglavnom negde između 4 i 6 ujutru, kad bi se završile diskoteke, a pre nego što bi krenuo u neke dnevne aktivnosti.
Tad se nije uopšte spavalo, a poznat sam po tome da jedno 15 godina nisam spavao, nego vrlo hipi, gde se zateknem ili u nekom autu... Čak se dešavalo da stignem u Košutnjak gde mi roditelji i danas žive, pa kao tako umoran parkiram auto, krenem ka kući i odjednom nemam više snage i zaspim u travi. Onda sa prozora na prvom spratu, negde oko 7 ujutro kad se već razdanilo, majka šapuće ’’ Bobane, Bobane, ustaj videće te komšije. Kako sin profesora Beogradskog univerziteta da spava u travi?’’, a ja ne mogu da otvorim oko, a kamoli da dođem do prvog sprata... i tako bilo je malo spavanja a mnogo događanja...“

Šta sluša...

„Slušam svašta... evo trenutno slušam, recimo, ponešto od Coldplay i imam utisak da me ta muzika kada sam depresivan gurne u još veću depresiju, pa je onda jači izazov. Kod mene je to tako, ako sam depresivan daj da budem još depresivniji, pa ću posle da isplivam, ako sam srećan daj da budem još srećniji. Na r’n’b strani volim da čujem nešto od 50 Cent-a, pa onda Kanye West, i to više zbog bitova koje su krenuli da ćapišu iz 70-tih godina. Ovaj poslednji hit Kanye Westa je baš Curtis Mayfield skinut loop, pa je na njega odrepovano...“

Trenutno šta radi

„Do sada nisam hteo o tome da pričam, ali evo sada ću to prvi put i da kažem. Involviran sam u muziku jer moja ćerka Ana i ja imamo jednu nezavisnu izdavačku kuću koju je izdala 7-8 ploča. Inače je prva Jugoslovenka koja je ikada bila top 10 u Engleskoj, i to ne jednom nego dva puta, nisam hteo da to mnogo potenciram, ali ako posetite njen sajt možete da čujete neke njene stvari gde sam i ja nešto producirao zajedno sa njom jer je ona mnogo muzički obrazovanija od mene. Trgla je na mene malo jazzy i hip-hopa, malo r’n’b, popa, pomešala malo i to mi zvuči dobro ...Imamo taj u studio u Marbelji, u Španiji gde živim, pa mi dođe ponekad pa ne izlazim iz studija, tako da sam u kontaktu sa muzikom baš dosta i uživam u tome da ponekad ’’pecnem’’ što ona poneki put prihvati, a vrlo često odbije



Diskografija

Singlovi

Boban Petrović i Zdravo - Sugestivni Rok / Žalba (PGP RTB 1978)
Boban Petrović i Zdravo - 'Ajmo Na Žurku / Kuc - Guc - Štuc (Suzy, CBS 1979)
Goga, Boban i Zdravo - Moram (Suzy 1979)
Boban Petrović i Zdravo - Sa Tobom Crvena Zvezdo Ja Sam Jak / Balada O Šampiponu (Beograd Disk 1980)
Boban Petrović i Zdravo - Meteorology (ZKP RTVL 1981)
Boban Petrović - Prepad 2008 / Kandidati Mandati (Mascom 2008)

Albumi

Boban Petrović - Žur (ZKP RTVL 1981)
Boban Petrović - Zora (Diskoton 1984)
Boban Petrović – Žur (remaster bonus Automatik 2008)

Boris Novković


Datum rođenja: 25.12.1967.
Mjesto rođenja: Sarajevo

Biografija

Boris Novković je vrlo poznati estradni pjevač. Sin jednog od najboljih hrvatskih kantautora - Đorđa Novkovića.

Uvijek je bio i ostao vjeran svom stilu i načinu pjevanja te nije ni htio prilagoditi svoje pjevanje publici već sebi samom. Sudjelovao je 1989. godine na Izboru za pjesmu Eurovizije kada je prvo mjesto ostvarila Tajči. Bio je na svih hrvatskim festivalima i dobitnik je puno nagrada. 2005. godine Boris je pobjedio na Dori sa pjesmom "Vukovi umiru sami" te je nastupao za Hrvatsku na Eurosongu.

Pjesme mu većinom govore o ljubavi. Bio je u braku s poznatom glumicom Bojanom Gregurić. 2007. godine mu je otac slavni Đorđe Novković preminuo te je ožalošćen pjesmu "Ružo snena" posvetio njemu.



Glazbenu karijeru Boris Novković započeo je 1986. godine albumom “Kuda idu izgubljene djevojke (Tamara)”, a istoimeni singl, koji je Boris sam napisao, donio mu je nezapamćen uspjeh na prostorima bivše države. Drugi album “Jači od sudbine” objavljen je 1987. godine i do danas je ostao najprodavaniji album Borisa Novkovića, koji je dostigao tiražu od 160 tisuća primjeraka, a na kojem je produkciju radio Nikša Bratoš. Osim naslovne skladbe album je donio hitove “Plakat ću sutra” i “Da te nisam ljubio”. Godinu dana kasnije progovorio je buntovni Boris na albumu “Dok svira radio”, a naslovna pjesma ponovno je postala ogroman hit. Album “Obojeni snovi” objavljen je 1989. godine, a na njemu su se našli hitovi “Ne vjerujem tvojim usnama”, “Ajša”, “U tvojim očima”, “Srce zna”. Dvije godine kasnije Boris je objavio svoj peti studijski album pod nazivom “100x” koji je izbacio hit pjesme “Zora zna”, “Ti si tu”, “Ako ovo nije ljubav”, “Opasna zona”, “Kad te srce zamnom zaboli”. Šesti album “Struji struja” objavljen je 1993. godine, a osim naslovne hit pjesme, na njemu su se našle “Više ništa nije kao prije” i pobjednička pjesma Zagrebfesta 1991. godine “Lete ptice, lete avioni”. 1995. godine izašao je album “U dobru i zlu”, na kojem se nalaze popularne skladbe “Sve mijenja se”, “Bijeli golub”, “Pjesma moja, to si ti”, “Kada ti ljubav zakuca jednom na vrata”. Iste godine, desetogodišnjicu karijere obilježio je albumom “The best of Boris”. Album “Sve gubi sjaj bez ljubavi” izašao je 1997. godine, a donio je hitove “Kavkaz, Blato, Kutjevo”, “Za sve one divne žene”, duet s Kemalom Montenom “Daleko”, “Rekla je Boris”. Album “Branim se” objavljen je 1999. godine, a naslovna skladba pobjednička je pjesma trećeg Hrvatskog radijskog festivala. Deseti studijski album “Direkt” objavljen je 2000. godine, a 2002. godine album “Ko je kriv”, koji je najavio istoimeni veliki hit, duet sa Severinom. Sa albuma će ostati zapamćene pjesme “Pijesak”, “Zlatna jabuka”, “Eloise”, “Nebo boje vanilije”, te “Ko sam bez tebe”.

Još jedan The best of album objavljen je 2003. godine, a donio je presjek glazbenih uradaka u periodu od 1995. do 2003. godine. Posljednji studijski album “Ostvaren san” objavljen je 2004. godine, a potom je godinu dana kasnije album dopunjen pobjedničkom pjesmom Dore 2005. “Vukovi umiru sami”. Croatia Records objavila je 2005. godine Zlatnu kolekciju sa 36 najvećih hitova Borisa Novkovića. U studenom 2006. godine Boris je u koncertnoj dvorani “Vatroslav Lisinski” održao nezaboravan koncert prožet emocijama i sjećanjima na njegovih “prvih dvadeset” glazbenih godina. Koncert je zabilježen na dvostrukom live CD izdanju. Na njemu se nalazi 26 pjesama, te jedna nova pjesma “ Ružo snena ” . To je prva studijski snimljena pjesma nakon pjesme “ Vukovi umiru sami “ na koju se čekalo gotovo dvije godine. Na albumu se nalaze i dueti sa Borisovim gostima Severinom, Kemalom Montenom i Ivicom Kostelićem.

Tijekom dvadeset godina karijere Boris Novković pjevao je na gotovo svim festivalskim pozornicama diljem Hrvatske, a najveća želja bila mu je nastup na Eurosongu. Njegov prvi pokušaj bio je nastup na tadašnjoj Jugovoziji 1989. godine kada je s pjesmom “Dajana” osvojio drugo mjesto, iza pobjednice Tajči. Kao nagrada za drugo mjesto pripalo mu je pravo nastupa na Međunarodnom festivalu u Maleziji (Kuala Lumpur) . U Hrvatskoj je iz četvrtog pokušaja uspio pobijediti na Dori, te 2005. godine zajedno sa članicama ansambla Lado predstavljao je Hrvatsku u Kijevu s pjesmom “Vukovi umiru sami”, gdje su osvojili 11. mjesto. Sudionik je gotovo svih domaćih festivala (Festival zabavne glazbe "SPLIT", Melodije hrvatskog Jadrana, Hrvatski radijski festival, "Zagrebfest") i dobitnik velikog broja nagrada od kojih izdvajamo Nagradu za najboljeg kantautora po izboru emisije “Turki party” 1997., “Zlatna ruža” Večernjeg lista” 1998. godine, “Večernjakova ruža” 2005. godine. Za diskografsku nagradu Porin bio je nominiran 1998. godine u kategoriji vokalne suradnje za pjesmu “Daleko” (duet s Kemalom Montenom). razdoblju 1997 - 2005. dobitnik je većeg broja nagrada od kojih navodimo:

Dobitnik je najvećeg hrvatskog diskografskog priznanja - "Zlatne ptice" (1999.), te je nositelj statusa hrvatskog glazbenog umjetnika, a 2002. godine na solističkom koncertu u dvorani "Vatroslav Lisinski" Croatia Records dodijelila mu je priznanje "Kristalna gitara" kao najtiražnijem kantautoru sa preko 500.000 prodanih nosača zvuka u razdoblju 1986. - 2002.g.

Boris Novković izrazito je kantautorski orijentiran, te je jedan od najizvođenijih hrvatskih autora i izvođača na Hrvatskom radiju. U svom kantautorskom radu okušao se i kao skladatelj za neke druge izvođače, pa je tako najzaslužniji za pokretanje karijere Tonija Cetinskog, za kojeg je napisao neke od njegovih prvih velikih hitova. Boris Novković autor je i pobjedničke pjesme Dore 2006. godine, pjesme “Moja štikla” koju je pjevala Severina, a koja je u glazbenim krugovima doživljena na različite načine. Svoju prvu pjesmu Boris je napisao kao 16-godišnjak, a bila je to skladba “Bongo, Bongo” koju je otpjevala grupa “Srebrna krila” i koja se našla na njihovom albumu “Djevuška” iz 1983. godine. Borisove pjesme pjevali su i Tajči (“Srce me je izdalo”, “Kad se mrzi i voli), Erwin Baučić (“Uvijek ti”), Danijela (“Zakon”), Klinci s ribnjaka (“Volim te”).

Boris Novković poznat je i kao veliki zaljubljenik u nogomet. Od malena je navijač zagrebačkog Dinama, za čije je juniore nekada i igrao, a bio je i aktivni član Humanih zvijezda estrade.



Albumi

Kuda idu izgubljene djevojke
1. Tamara
2. Ne zovi me njegovim imenom
3. Isplači se
4. Zapali
5. Ubi me ljepotom
6. Odlazim i ja u JNA
7. 1000 milja od pakla
8. Bye baby, bye
9. Mrzim ponedjeljak
10. Usamljeni vuk
11. Kraj je uvijek glup

Jači od sudbine
1. Mi smo jači i od sudbine
2. Da te nisam ljubio
3. Digni ruke
4. Glumim da te ne volim
5. Plakat ću sutra
6. ...kao Bitlsi
7. Nena
8. Kreni sad uz mene
9. Na usnama ti med

Dok svira radio
1. Dok svira radio
2. Padam, padam
3. Nisam tebe zbario
4. Ljuljaj se u ritmu
5. Twist ispod duge
6. Sunce na zapadu
7. S tobom mi je najbolje

Obojeni snovi
1. Ne vjerujem tvojim usnama
2. U tvojim očima
3. Ajša
4. Iza hladnog pogleda
5. Utjeha
6. Prolazi godina
7. Odakle te znam
8. Srce zna (uvijek si bila jedina)
9. Bezimena
10. Julija

100X
1. Zora zna
2. Opasna zona (za ljubljenje bombona)
3. Ti si tu
4. S tobom, poludjet' ću
5. Ne vjerujem da me više ne voliš
6. Ako ovo nije ljubav
7. Ne mogu te preboljeti (kuda bježiš od mene)
8. Nek' nam noćas život bude drug
9. Sve do neba, sve do zvijezda
10. Kad te srce za mnom zaboli
11. 100 puta preko puta

Struji struja
1. Struji struja
2. Kurve sudbine
3. Sve miriše na kraj
4. Reci gdje da pobjegnem
5. I pod ledom
6. Više ništa nije kao prije
7. Loša navika
8. Odlazim
9. Stvorena za mene
10. Učinit ću sve zbog tebe
11. Lete ptice, lete avioni
12. Dajana
13. Ništa se ne događa
14. Kad te srce za mnom zaboli

U dobru i u zlu
1. Digni me visoko
2. Daj mi, daj mi
3. U dobru i zlu
4. Čisto ludilo
5. Sve mijenja se
6. Da se dogodi
7. Bijeli golub
8. Samo ti
9. Grlim mrak
10. Ti si ona stvar
11. Pjesma moja, to si ti
12. Kada ti ljubav zakuca jednom na vrata

The Best
1. Mašta moja
2. Struji struja
3. Tamara
4. Plakat ću sutra
5. Mi smo jači i od sudbine
6. Ti si tu
7. Od kad nisam tvoj
8. Lete ptice, lete avioni
9. Dok svira radio
10. Više ništa nije kao prije
11. Ajša
12. Ne vjerujem tvojim usnama
13. U tvojim očima
14. Emily

Sve gubi sjaj bez ljubavi
1. Kavkaz, Blato, Kutjevo
2. Ugao ulice
3. Sve gubi sjaj bez ljubavi
4. Bit' ću dobro ja
5. Priznaj mi
6. Još te volim
7. Mirisi ljeta
8. Za sve one divne žene
9. Daleko
10. Rekla je Boris
11. Čini mi se
12. Neka bude ti
13. Neuprljana ljubav
14. Sve nas ljubav spaja
15. Oprosti mi
16. Ja ću ove noći

Branim se
1. Prodala me ti
2. Što se ja večeras spremam
3. Neka druga su vremena
4. J.M.B.G. broj
5. Ne mogu da ne mislim na tebe
6. Branim se
7. Ja te sanjam
8. Tugalica
9. Kockari
10. Bilo je davno

Direkt
1. U tvome tijelu
2. S tobom je drugačije
3. Sve je manje prijatelja
4. Pahulja na dlanu
5. Poljubi me
6. Čaša vina
7. Prevara
8. Budi tu
9. Svaki put
10. Gore iznad oblaka
11. Ljubav u miljama

Ko je kriv
1. Osloni se
2. Da si barem tu
3. Pijesak
4. Za tebe se borim
5. Zlatna jabuka
6. Eloise
7. Nebo boje vanilije
8. Staklo
9. 'Ko sam bez tebe
10. 'ko je kriv
11. To mogu samo najbolji

The best of 1995.-2003.
1. Godinama nema radosti
2. U dobru i zlu
3. Bijeli golub
4. Sve mijenja se
5. Pjesma moja, to si ti
6. Daleko
7. Sve gubi sjaj bez ljubavi
8. Branim se
9. Lete ptice, lete avioni
10. Prodala me ti
11. 'ko je kriv
12. 'Ko sam bez tebe

Ostvaren san
1. Ostvaren san
2. Vukovi umiru sami
3. Malo nas je al' nas ima
4. Njoj
5. Čitam te k'o knjigu
6. Blagoslov
7. To su bili dani
8. Zgrabi svoju sreću
9. Nije fer
10. Ti i ja
11. Minut duže
12. Da li si to ti
13. Pjevam o tebi
14. Prežalit' ću
15. Fulfilled dream

20 Live
Cd 1
1. Ostvaren san
2. 'Ko sam bez tebe
3. Ne vjerujem tvojim usnama
4. Eloise
5. Prodala me ti
6. Plakat ću sutra
7. Da te nisam ljubio
8. Kad te srce za mnom zaboli
9. U dobru i zlu
10. Mi smo jači i od sudbine
11. Pjesma moja to si ti
12. Kansas city
13. Dok svira radio

CD 2
1. Ružo snena
2. Daleko
3. Lete ptice, lete avioni
4. 'ko je kriv
5. Moja štikla
6. Ajša
7. Vukovi umiru sami
8. Struji struja
9. Mašta moja
10. U tvojim očima
11. Tamara
12. Sve mijenja se
13. Emily

Crni Biseri

Grupa Crni biseri nastala je krajem 1963. godine, a prvu postavu su činili Goran Vukićević (rodjen 1946.) koji je u to vreme svirao klavir i harmoniku, gitarista Ivan Božović, saksofonista Slavko Božović i bubnjar Dragan Jovanović Grupa je dobila naziv po istoimenom domćem filmu koji je obradjivao temu maloletne delikvencije. U prvo vreme nisu imali basistu, a onda im je pristupio Vlada Janković Džet (roden 1946. u Beogradu) Prvi put je svirao sa njima 8. marta 1964. godine na školskoj priredbi u Domu kulture Vuk Karadžić. Džet je svoj nadimak dobio po Džetu Harisu (Jet Harris) basisti grupe Shadows. Zatim im pristupa pevač Radan Vačić i u toj postavi nastupaju do jeseni 1965. godine. U to vreme su se opredelili za rhythm i blues, a sastav čine gitarista Goran Vukićević, basista Vlada Džet, ritam gitarista Zoran Petković pevač Radan Valčić i bubnjar Dragan Jovanović
Prvi singl im je izašao aprila 1966. godine i na njemu su uz obrade snimili Džetovu pesmu "Ne odlazi" Grupa je pobedila na drugoj Gitarijadi na Sajmištu 1967. godine. Po odlasku Dragana Jovanovića, novi bubnjar 1968. godine postaje Jovan Ljubisavljević Kića. Polovinom 1968 godine Valčić je napustio grupu, a novi pevač je postao Nenad Dukić (ex Duka i čavke). On se u grupi zadržao samo dva meseca i sa njima je snimio drugi singl. Dukić je pevao na tri obrade, a Valčić pesmu "Nisam više taj". Po odlasku iz grupe Dukić se povukao iz muzike i kasnije je postao filmski kritičar. U sastav se vratio Valčić, a godine 1970.novi pevač je postao Dragan Baletić (ex Juniori) Tokom 1973. godine grupa pauzira jer su Džet i Baletić bili u vojsci. Rad obnavljaju bez Zorana Petkovića, a jedno vreme sa njima svira klavijaturista Dragan Batalo koji je kasnije prešao u sastav Zlatni prsti Zatim stalni član postaje klavijaturista Dragan Rajičević (ex Juniori). Boka Bogdanović (ex YU grupa) je došao u grupu oktobra 1976. godine jer je bubnjar Kića otišao u JNA. Po objavljivanju jedinog albuma "Motorok" i singla "Ti si uvek htela sve" iz grupe odlazi Dragan Baletić, a menja ga pevač Branislav Živančević Cile (ex Op cup).
Crni biseri su pod imenom Denis snimili singl sa pesmama "Hush Hush Maria" i "Night In Casablanca" (Diskos 1977.). Grupa je sa radom prestala 1. januara 1980. godine. Tokom karijere svirali su na Malti, u Tunisu i Maroku. U filmu "Kad budem mrtav i beo" Žike Pavlovića svirali su kao prateći bend na audiciji za mlade pevače. Radili su songove za predstave Beogradskog pozorišta, scena na Crvenom krstu.
Po prestanku rada grupe Džet je okupio sastav Tunel, zaposlio se kao muzički urednik na radio programu 202, a radio je i kao savetnik u izdavačkoj kući 1TMM Godine 1987. dobio je majsku nagradu za organizaciju rock koncerata i Hit 202 uživo. Godine 1986. formirao je Vlada Jet Band sa kojim svira rock standarde prepevane na srpski jezik. Jedan je od najvećih domaćih kolekcionara ploča.




Diskografija

Singlovi
"Ne odlazi" / "Srce bez ljubavi" / "Nisam onaj koga želiš" / "Lepi flamingo" (Jugoton 1967.)
"Nisam više taj"/ "Dream" / "Moni Moni"/" I Wanna Be Free" (Jugoton 1968.)
"Moja mala ledi"/"Moj svet nije tvoj svet" (Jugoton 1968.)
"Tražimo sunce"/ "Ram-dam" (Jugoton 1969.)
"Poučna priča" /"Čekanje" (PGP RTB 1970.)
"Kišna noš" /"Hej, Melina" / "Reka" / "Kraj leta" (PGP RTB 1971.)
"Ona zna" / "Povratak" (PGP RTB 1972.)
"Lutalica"/ "Pismo devojci" (PGP RTB 1973.)
"Večiti rok" /"Želim" (PGP RTB 1975.)
"Dar-mar" / "Šta ću sad" (Studio B 1975.)
"Džudi, Džudi" / "Nikada" (Diskos 1976.)
"Mlinarev sin" / "Tiho muzika svira" (Diskos 1976.)
"Ti si uvek htela sve" /"Moj brat i ja" (Diskos 1977.)
"Katarina (Ne želi da živi više sa mnom)" / "Moreplovac" (Diskos 1977.)
"Aspirin" / "Susret na uglu" (Diskos 1978.)
"Tašta" /"Zimski dan" (Diskos 1979.)




Album:
"Motorok" (Diskos 1976.)