Tema: Pouke shi - igumana Save

O SVEMOĆI BOŽJOJ


Radi spasenja duše treba stalno imati na umu sledeće:

1. Bog je sve, a ja ništa.

2. Gospod vlada svime, a ja sam ubog.

3. Gospod je Svemoguć, i ja bez Njegove pomoći ne mogu ništa da uradim.



Po rečima apostola Pavla, mi se možemo hvaliti samo nemoćima i mukama. Ako i postoji u nama nekakvo dobro, onda to nije ništa drugo do delovanje blagodati Božje. Sam Gospod silom Svoje blagodati nas podstiče na dobro.

Zato se, dragi moji, nemojmo uznositi ako imamo neke vrline. Sve dobro treba da dovodimo u vezu sa Gospodom govoreći: "Ti Sam dobro činiš, a ja sam samo oruđe u Tvojim rukama".



O DUŠI LjUDSKOJ



Ništa nije za Boga toliko dragoceno kao ljudska duša. Ona je nevesta Hristova, i Gospod je voli. Duša je najdragocenije blago, jer je iskupljena najskupljom cenom - Krvlju Gospoda našeg Isusa Hrista. A mi, dragi moji, imajući ovakvo dragoceno blago, ne umemo da ga cenimo.

Ako svako od nas pogleda u svoju dušu, naći će tamo praroditeljsku gordost, neverje i nezahvalnost. Pa posle tajne krštenja duša ljudska postaje svetla, lepa, ispunjena ljubavlju, ali je mi svojim porocima pomračujemo, pokrivamo je mrakom i smradom. I tada se duša nalazi u vlasti zle sile, i Anđeo čuvar odstupa od takve duše. I Bogorodica se žalosti kada vidi našu nepokajanost. A neprijatelj joj sve više nanosi razne poroke: gnev, osuđivanje, blud, gordost i druge.

Poštedimo, dragi moji, svoju dušu! Ne dajmo joj da pogine u večnim mukama. Primoravajmo se na borbu sa grehom, na borbu sa mračnim silama, da bi naša duša zadobila večnu radost i blaženstvo.



O PUTEVIMA SPASENjA

Dragi moji! Čudni su putevi Gospodnji. Ima mnogo puteva spasenja. Jedni se spasavaju tako što stalno sebe prekorevaju, osuđuju i plaču zbog svojih grehova, tako što se lišavaju ovde vidljive radosti, pripremajući sebi radost večnu u obiteljima rajskim.

Drugi idu spasonosnim putem strogog posta i umrtvljenja svoje ploti. Smiravaju se postom i molitvom, nadajući se da će u izobilju učestvovati u istoj večnoj neiscrpnoj radosti.

Neki idu putem radosti i zahvalnosti, neprestanog bogomislija i slavoslovlja. Ovakvi pogledaju na lepi cvet i govore: "Slava Tebi Koji si stvorio sve predivno što nas raduje!" Kada vide lepo lice, ponavljaju: " Ako je ovako divna tvorevina Tvojih ruku, koliko si Ti Sam onda najdivniji, Tvorac svega!"

Neki idu spasonosnim putem svesavršenog neosuđivanja, putem milosti i milosrđa.

Pođimo i mi svako svojim spasonosnim putem ka večnoj radosti i blaženstvu.





O POKAJANjU

"U bezdanu grehovnom valjajući se, prizivam neispitljivi bezdan milosrđa Tvoga" - molimo mi Gospoda, verujući i nadajući se da milosti Gospodnje prevazilaze sve naše grehe.

Za odstupanje od Božjih zapovesti i za neizvršavanje ovih gnev Božji se nastavlja i uvećava nad svakim od nas dok ne postanemo svesni dubine našeg pada, naše krivice pred Bogom i dok ne prinesemo dostojno, istinsko pokajanje za sve naše prestupe i nečasna dela, dok ne zaplačemo i ne zavapimo Bogu iz dubine srca da nam oprosti i pomiluje nas.

Šta se naziva dostojnim, istinskim pokajanjem? Istinsko je ono pokajanje kada se ne kajemo samo rečima, već i srcem žalimo zbog počinjenih pogrešaka i patimo zbog njih. Kada imamo čvrstu nameru da se ispravimo, da prestanemo da grešimo i da zagladimo svoje grehe dobrim delima.

Dragi moji! Mi kao jevanđeljski carinik moramo da dvostruko vratimo svakome koga smo uvredili. Jer kako da ispravimo ono zlo koje se dogodilo zbog naših grehova? Zar će nam oprostiti onaj koga smo uvredili ako ne vidi naše iskreno pokajanje i promenu na bolje? A ako surovost naša i dalje izaziva patnje drugih, kako se onda možemo nadati da će nam Gospod biti milostiv?

Naša duša je u ranama, i tu bolest duše ćemo lečiti tajnom pokajanja. Tajna pokajanja je tajna koja se ne može razumeti umom, već samo verom.

Ima mnogo prepreka na putu spasenja, ako ne budemo prinosili plodove pokajanja, to jest ako se ne budemo ispravljali. Nemojmo odlagati pokajanje za budućnost, jer što više odlažemo obraćanje Gospodu, to sve više naša duša postaje gruba. Greh od ponavljanja prelazi u naviku, zatim u porok od koga se već teško izbaviti.

Mnogi iz lakomislenosti svoje smatraju da se pokajanje sastoji samo u nabrajanju grehova na ispovesti. Takvo mehaničko nabrajanje grehova, bez duboke, bolne žalosti zbog njih, bez plača srca, bez namere da se više ne greši i bez daljnjeg ispravljanja nije pokajanje, već licemerje i bogohuljenje.

Dragi moji! Pristupajmo tajni ispovesti skrušenog srca i sa suzama pokajanja. Suze skrušenosti omekšaju našu okamenjenost, potresaju dušu, odstranjuju od nas gordost i samoljublje. "Plačite - kažu Sveti Oci - jer je to jedan od mnogih puteva u Carstvo Nebesko".

Kajati se zbog grehova treba svaki dan, a ne samo na ispovesti. Pristupajući molitvi treba se setiti sveg prošlog života: koliko je izvršeno prekršaja zakona, koliko uvreda je naneseno bližnjima i t.d. I ako budemo stalno ovako mislili, žalili zbog grehova i kajali se, Gospod će nam poslati obilne suze koje će biti melem za bolnu dušu. Hristos će doći u naše srce koje plače prema istinitom Svom obećanju: "Blaženi su oni koji plaču, jer će se utešiti".

Tajna pokajanja čisti srce. Izgladiti greh znači uzgajiti u srcu suprotne grehu vrline. Budimo svesni svoje ubogosti; krotko podnosimo klevetu, prekore, optužbe. Bojmo se farisejskog samoveličanja, jer samo smirenje i svest o svojoj grešnosti privlače blagoslov Božji.

Dragi moji! Molićemo Gospoda da nam On pomogne da se pokajemo, zavapimo Mu: "Rasejani um moj saberi, Gospode, i sleđeno srce moje očisti: kao Petru daj mi pokajanje; kao mitaru uzdisanje, i kao bludnici suze". Prinesimo Gospodu istinito pokajanje i naučimo se da činimo dobro da bismo nasledili Carstvo Nebesko! Amin.

O STALNOM ISPOVEDANjU GREHOVA

Dragi moji! Sav zemaljski život čoveka je borba. A bojno polje je ljudsko srce. Bori se dobro sa zlom, bori se stalno, svaki dan i svaki čas. Stoga ne treba da očajavamo ako smo pali.

Svi sveti koji su dostigli Carstvo Nebesko su isto živeli na ovoj grešnoj zemlji i takođe su grešili, ali su prineli Bogu istinsko pokajanje, i Gospod ih je pomilovao. Svi sveti se međusobno dele na pomilovane i posvećene. Oni su na različite načine došli u Carstvo Nebesko. Pomilovani su došli putem pokajanja, a posvećeni su prebivajući u neprestanom molitvenom opštenju s Bogom već tada, na zemlji bili osveštani blagodaću Svetoga Duha.

Tako ni mi grešnici ne treba da očajavamo. Čoveku je svojstveno da greši i kaje se. Dešava se da čovek odmah posle pričešća ide da se ispoveda. U tome nema ničeg za osudu. Gospodu nije potrebna forma ispovesti, već njena suština. Blagodat Božja, svest o ponovno počinjenom grehovnom padu vodi ovog čoveka na ispovest. To je čak i pohvalno, jer koliko god puta da si pao, toliko puta moraš i da ustaneš, ne padajući duhom i ne očajavajući.

Usmerimo svu svoju nadu na Gospoda i Majku Božju, usrdno ih molimo za pomoć i oni će preobraziti naša srca.

Gospod će nam oprostiti zbog našeg pokajanja. I možda će među nama, grešnicima, mnogo biti pomilovanih svetih.

Da nam Bog da da se svi spasimo i da dođemo u poznanje istine! Amin.



O POSLUŠANjU

"Pokoravajte se učiteljima vašim, priziva nas Sveta Crkva - jer oni bdiju nad dušama vašim".

Dragi moji! Ako ste već izabrali učitelja, duhovnog oca, onda mu pokažite savršeno poslušanje u svemu, poslušanje do potpunog samoodricanja i samopožrtvovanosti. Ni rečju, ni delom, čak ni pomišlju protivrečnom ne vređajte njegovu osetljivu dušu. Neka vam nije sasvim jasno ni prihvatljivo ono što vam je rekao otac vaš duhovni, ipak budite bespogovorni, Gospod će vam dati razum i na kraju ćete shvatiti da je duhovnik ipak u pravu.

Odbacite samovolju, težite samo jednome - da radujete svog duhovnog oca dečjom poverljivošću, jednostavnošću srca i svesavršenim poslušanjem. I Gospod vas molitvama oca vašeg duhovnog neće lišiti nebeske radosti u rajskim naseljima. Amin.

O GNEVU I GORLjIVOSTI

Neki mešaju gnev i gorljivost. Gnev, razdraženost, pakost je jedno. A postoji i gorljivost. To je kada se plameno služi Gospodu, plameno se trudi za Njega da bi se spasao čovek. Ponekad je potrebno urazumljivati čoveka najstrožim rečima. Ne ljutitim, već upravo strogim. U tome se i ispoljava gorljivost, to jest revnost za spasenje bližnjeg.

I ja kao vaš pastir ponekad moram da postupam s vama strogo. Ali bolje je da se čovek uvredi, nego izgubiti blagodat sveštenstva. Mnogi iz neznanja ili nemara svog prilaze duhovnom ocu opušteno, kao prijatelju ili poznaniku. A treba se pomoliti pre nego što pristupiš duhovnom ocu da bi nam Gospod preko njega otkrio Svoju volju. Pristupati mu treba s pobožnošću i čvrstom verom da će nam Gospod preko oca ukazati na jedini pouzdani i ispravni put.

Neki nemajući rasuđivanje često padaju u uninije. Ropću kada im duhovnik kaže neku primedbu. Spasi nas, Gospode, od toga! Savest nam je prljava i duša nam je prljava. Stoga treba dobrodušno prihvatati sve moguće primedbe koje nam duhovnik kaže: ne treba se ljutiti, niti očajavati, već suprotno - radovati se i blagodariti Boga.

U pastirskom Bogoslovlju je rečeno da se otac duhovni ne daje radi druženja, već radi spasenja.

Sveti Jovan Zlatoust, svetitelj Nikolaj Čudotvorac i čak i uvek nežni prepodobni Serafim Sarovski su takođe bili strogi i ispoljavali su gorljivost. Nisu mogli da trpe nepravdu.

Podražavajući ova velika svetila i ja se vatreno trudim da posejem vrline u vaša srca. U stvari, ne preporučujem to ja, već Crkva, i Gospod nalaže da se tako čini: nagovaraj, razobličavaj strogo, strogo kažnjavaj, ali spasavaj! Za to se i daje sveštenički čin.

Ponekad je potrebno ispoljavati i gorljivost prema svojoj duhovnoj deci, jer ih treba sakupiti sve, sve svoje ovce, da se ni jedna od njih ne izgubi. A duhovna deca treba da pomažu svom duhovnom ocu, treba da opravdavaju svoju svrhu, da bih izašavši pred Presto Sudije u poslednji dan mogao da smelo kažem: "Evo mene i mojih ovaca!"

O UZAJAMNOJ MOLITVI

Čeda moja! Sveta Crkva nas priziva da se molimo jedni za druge. Ja vas kao pastir pominjem kad služim u oltaru. Molim Gospoda da vam daruje blagodat koja vas podržava i krepi, koja će vas povesti od sile do sile, do blagočestivosti i koja će vas odbraniti od nečestitosti. U svojim molitvama za vas prizivam pokrov i zastupništvo Carice Nebeske. Molim Je da vam pomogne da živite u miru, s mirom Božjim, da živite u radosti Svetoga Duha, po pravdi Božjoj i da slavite Gospoda ustima i srcem.

Izdvajajući častice opet se molim za vas: "Ne mene radi, već radi blagodati sveštenstva koja je na meni i u meni, pomeni ih! Duhom Svetim pomozi im da se sačuvaju u trpljenju i smirenju. Udalji od njih svaku nečestitost; pomiri ih; pomozi im da dobrodušno nose svoj krst. Pomozi im u nevoljama i bolestima, razreši sva njihova pitanja Duhom Tvojim Svetim! Daj im sve što žele, ako je to u skladu sa Tvojom Svetom voljom".

Deco moja! Pastirska ljubav i molitve za vas su u meni neprestano. Srodivši me s vama, ostaće u meni do kraja mog veka i otići će sa mnom čak i iza granica ovog života.

Ali i ja vas molim: pominjite me u vašim molitvama. Kao duhovnog oca me pominjite, zato što vas je duhovni otac rodio za večni, radosni, neprolazni život, jer on želeći vama spasenje uzima na sebe vaše nemoći; jer će u poslednji strašni čas on biti vaš zastupnik pred Gospodom.

Kako su spasonosne molitve kada su uzajamne! Hajde da uzajamno molitveno želimo jedan drugome večnu radost u naseljima rajskim, i Gospod će videći naše raspoloženje srca da nas čuva na našem krstonosnom putu ka večnoj radosti. Amin.

O MOLITVI

Molitva je hrana za dušu. Molitva čisti um, osvećuje srce, narav čini krotkom. Ako dan počne bez molitve, on obavezno prođe u beskorisnoj sujeti. Kod čoveka koji je otpočeo svoj dan molitvom, sve se odvija na dobro.

Za one koji nemaju vremena da ispune date jutarnje i večernje molitve predlaže se pravilo Serafima Sarovskog:

Care Nebeski - jednom.

Oče naš - 3 puta.

Bogorodice Djevo - 3 puta.

Simvol vere - jednom.



Međutim, ovo pravilo uopšte ne isključuje čitanje Jevanđelja, Psaltira, potpunih jutarnjih i večernjih molitvi. Moliti se treba neprestano, osvećivati molitvom čak i disanje. Konkretno se molitva pri uzdisanju i izdisanju može ovako predstaviti:

1. Gospode (udisaj) pomiluj (izdisaj)

2. (Udisaj) Gospode (izdisaj) Isuse (udisaj) Hriste (izdisaj) Sine (udisaj) Božji (izdisaj) pomiluj (udisaj) me (izdisaj) grešnog

3. (udisaj) Presveta (izdisaj) Bogorodice (udisaj) spasi (izdisaj) nas.

Moliti se treba nerasejano, jer kad se molimo rasejano, time razgnevljujemo Boga. Rasejana molitva i dremež u crkvi bivaju zbog maloverja i slabe ljubavi prema Bogu. U hramu treba stajati sa strahom Božjim i smirenjem, osećajući blagodatnu silu koja u njemu prebiva. Molitva naša ne sme da bude samo na rečima. I um i srce naše treba da učestvuju u toj besedi s Bogom. Saberimo rasejani svoj um, spustimo ga u srce, neka sveštenodejstvuje u njemu kao na prestolu. Tako molitva postaje umnosrdačna.

S onim ko prebiva u stalnoj molitvi i bogomisliju je uvek Gospod. I govoreći rečima Svetog Pisma: Ako se i u ad spusti, neće se uplašiti srce njegovo! Gde god da je takav čovek s njim je Gospod, on ne gubi molitvu, pa mu nisu strašni ni vračari ni gatari. Gospod čuva one koji Ga stalno usrdno prizivaju.

O KRSTU



Gospode, oružje za đavola

Krst Tvoj dao si nam!

Krst nije samo znak hrišćanina, to je oružje koje odgoni zlu silu. Gospod je za vreme krsnih stradanja ostavio na Krstu svetlost i ljubav, zato se iz Krsta izlučuju zraci blagodatne svetlosti i Božanske ljubavi. Blagodatna svetlost koja iz Krsta ishodi pali zlobnu mračnu silu, a ljubav sve obuhvata. Zato kada nosimo krst na grudima i celivamo ga s ljubavlju, onda se osvećujemo i spolja i iznutra.

Kada mi celivamo svoj krstić, onda zraci blagodatne svetlosti i Božanstvene ljubavi prodiru u naš karakter, našu savest, našu dušu i srce. Krst nam je dat na krštenju, i mi nikada ne smemo da se rastajemo od njega i da zaboravljamo na njega.

Deco moja! Celivajmo krstić po 5 puta u čast pet rana Gospoda; celivajmo ga, ispovedajući pred njim grehe svoje kao Marija Egipćanka u pustinji. Celivajmo krstić za rođake i bliske; i sebe osvećujmo celivajući svoj krstić s molitvom: "Prolij, Gospode, kaplju Najsvetije Tvoje Krvi u moje srce isušeno od strasti i grehova i nečistota duševnih i telesnih. Amin".

O HERUVIMSKOJ PESMI

Za vreme pojanja "Heruvimske" vrši se veliki vhod. Simvolički to označava da je Gospod Isus Hristos pošao na dobrovoljno stradanje, na Raspeće. On ide za nas, jer mi svojim gresima i sada raspinjemo Njega. Raspinjemo Ga roptanjem, maloverjem, osuđivanjem bližnjih, zavišću, gnevom i mnogim drugim bezakonjima. Uvek iznova ponavljamo Svom Spasitelju krvavu Golgotu.

Draga deco, slušajući pojanje "Heruvimske" i osećajući se kao učesnici raspinjanja, molimo sa suzama Onoga Koji je išao na stradanje da nas poštedi i pomiluje. Obraćajmo Mu se u prostoti srca: " Gospode, ja opet osuđujem, gnevim se, razdražujem, zavidim, opet Te raspinjem svojim gresima, ali mi Ti oprosti kao što si oprostio onima koji su Te raspinjali!"

"TEBJE POJEM..."

Kada se poje "Tebje pojem. Tebe blagoslovim. Tebe blagodarim, Gospodi, i molim Ti sja, Bože naš", u to vreme se na prestolu vrši pretvaranje Darova: hleb-prosfora se Duhom Svetim pretvara u Telo Hristovo, a vino - u Krv Hristovu. Ova tajna se može pojmiti samo verom.

U to vreme se i mi, dragi moji, treba da molimo za preporod nas samih, svojih rođaka i bliskih ljudi. Svi smo mi grešni, nečasni i lenji, zato treba da pristupamo Gospodu s molitvom:

Gospode, pomozi nam da se ispravimo, obnovi nas! Učini da prestanemo da budemo nečasni i da postanemo čestiti: od nemarnih učini da postanemo usrdni u vršenju zapovesti Tvojih!



O ZASTUPANjU CARICE NEBESKE

"Kome da zavapim, Vladičice?.."

Ovim rečima se u ime svih verujućih Sveta Crkva obraća Carici Nebeskoj. I zaista, kome ako ne Njoj da se obratimo za pomoć? U sva vremena pravoslavni ljudi su pribegavali pokrovu Carice Nebeske, sa suzama Je moleći da im bude Zastupnica i Zaštitnica pred Sinom Svojim.

Koliko je čudesnih iscelenja preko ikona Svojih Ona slala radi urazumljenja, podrške i proslavljenja vernih slugu Svojih!

I u naše dane mi pribegavamo Njenom Milostivom zastupanju, zato što "nemamo druge pomoći". I u naše dane se Ona obraća Gospodu: "Sine Moj, poštedi i pomiluj stvorenje Tvoje! Poštedi ga Mene radi, jer Mi je uvek pribegavao i molio da mu budem Zastupnica".

Zauzimanjem i zastupanjem Carice Nebeske mi se osmeljujemo da pristupimo tajni Pričešća, iako smo nedostojni.

Čime ćemo da uzvratimo našoj Zaštitnici za takvu brigu prepunu ljubavi za naše grešne duše? Potrudimo se, deco moja, da ispunjavamo ono o čemu je govorila Ona Sama.

"Na zemlji Ja sam prošla 15 stepenika zemaljskog života. I ko ih se bude sećao uz deset puta proizneseno "Bogorodice Djevo...", tome ću pomoći u svemu".

Izvršavajući ovaj zavet Carice Nebeske počnimo da čitamo Bogorodičino pravilo, to jest 150 puta dnevno molitvu "Bogorodice Djevo, raduj se...". Kakvu veliku silu i pomoć u borbi sa zlom silom pruža ovo pravilo!

I Carica Nebeska će nam uvek pomagati prema istinitom obećanju Svome.

O VRLINI DEVSTVA

Prema svojoj vrednosti devstvo se izjednačuje s monaštvom. "Monah u svetu" - tako kažu za devstvenike. Devstvo mora da bude besprekorno i nesumnjivo, ako je neko izabrao taj put.

Devstvenice blagočestive su prizvane da podražavaju Bogorodici, Njenoj krotosti i krajnjem smirenju. Čistota se kao nežan cvet plaši ma i najmanjeg daha. Jedan pogled, jedna reč je smućuje. Devstvenica koja shvata cenu ove dobrodetelji izbegava slučajeve, čak i one najudaljenije, najbeznačajnije, da čistotu svoju ne povredi.

A ima i hrišćanki koje razgovaraju bez opreza s ljudima koji daleko od toga da su anđeli. Devojka koja naročito voli pohvale kratko ostaje ravnodušna prema onome ko je hvali...

Hteo bih da poželim svim devojkama: budite oprezne da biste izbegle svakodnevne slučajeve padova koje umnožava neprijatelj naš đavo, i onda će vam Gospod poslati snagu i u onim slučajevima koje vi niste mogle da predvidite.



O VERI I VERUJUĆIMA



I gde ne beše straha, uplašiše se...


Deco draga! Mnogima koji sebe smatraju za vernike se mogu uputiti ove reči. Oni se boje da pokažu da su verujući, stide se da idu u hram. To je strah i lažni stid. Mi se nazivamo hrišćanima, to jest sledbenicima Hristovim. Hristos je za nas postradao čak pre smrti, i mi treba da idemo istim putem. Ako nas budu nešto i prisiljavali, ismevali i ugnjetavali - svejedno ne treba da se odričemo Hrista. Treba da odbacimo lažni stid, lažni strah i da ispovedimo hrišćansku veru do smrti. Da nosimo krst na svojim grudima, zato što je to iznad svega ispovedati Hrista kao Sina Božjeg i nositi krstić ne plašeći se, ne stideći se.

Dragi moji! Verujući ljudi treba da se ponašaju tako da se razlikuju od neverujućih i ponašanjem, i hodom, i tihom, krotkom naravi, da bi verujući zaista bili so zemlji i svetionik svetu.

Mi, verujući, treba da budemo primer za druge samo sa dobre strane; da u svim slučajevima u životu vladamo sobom razumno.

Neka nam Gospod pomogne da ispovedamo pravoslavnu veru, da je svojim blagočestivim životom sejemo među nevernima. Amin.



O VERI U PROMISAO BOŽJU

Dragi moji! Svi mi verujemo u Boga, ali u Promisao Božju ne možemo čvrsto da verujemo. Dokaz tome je naše roptanje, uninije i očajanje, kada smo prinuđeni da preživimo žalosti, bolesti, lažne optužbe i klevete. A sve ove vidljive nesreće su čišćenje duše.

Gospod nam šalje žalosti, bolesti i optužbe ljubeći nastaj krst je unutrašnji i mi moramo da ga nosimo dobrodušno, jer je Gospod rekao: "Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj i za mnom ide" (Matej. 16, 24). I još: "I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan" (Matej. 10,38).

Draga deco! Šta god da se dogodi s nama žalosno, treba uvek da ponavljamo: "Nije li to od Tebe bilo?" Moramo čvrsto da verujemo da nam Gospod Milosrdni neće poslati muke koje će biti preko naših snaga.

Desnica Promisli Gospodnje nas vodi spasonosnim putem. To je uzak put, trnovit i pun muka, ali vodi ka večnoj radosti i blaženstvu. Stoga ne treba da se smućujemo i da se žalimo, ako Gospodu bude ugodno da iskuša našu veru u Njegovu Svetu Promisao. U teškim trenucima uvreda i žalosti s nadom Mu se obratimo: "Verujem, Gospode, pomozi mome neverju!" Amin.

O DOBRIM DELIMA

"Vera je bez dela mrtva" - kaže nam Sveta Crkva.

Koliko često mi mislimo da su dobra dela davanje milostinje bolesnim i potrebitim - a to je samo briga za spoljašnje, vidljivo stanje naših bližnjih. Naša misao se ne prostire dublje, ka onom nematerijalnom dobru koje smo dužni da pružamo ljudima koji nas okružuju. A dobra dela su i opraštanje raznih uvreda, i trpljenje optužbi, i molitva za one koji nas opterećuju - to jest molitva za neprijatelje.

"Blagosiljajte one koji vas kunu!" Da li poštujemo mi ovu naredbu? Pa i Gospodu su pričinjavali strašne muke, raspeli su Ga, a On je sa Krsta govorio: "Oče, ne uzmi im ovo za greh, jer ne znaju šta čine".

Ako smo hrišćani, onda treba da idemo istim putevima kojima je išao Hristos. Imamo više zlih, nego dobrih dela. Ali ne smemo da očajavamo. I uz davanje milostinje vidljive, treba da budemo i milostivi duhovno prema ljudima. Nemojmo da smo tvrdoga srca kao Irod. Da ubijamo u bližnjima dobro svojim surovim i gordim postupcima. Sa svakim smirenoumljem,trpljenjem i krotošću treba da snishodimo jedni drugima s ljubavlju, da činimo dobro i neprijateljima našim, molitveno se obraćajući Gospodu: "Gospode, omekšaj srca zlih ljudi! Kojim god putevima znaš spasi duše onih koji ustaju na mene!"





O SMIRENjU

Smirenje ne osuđuje, ne zavidi, ne ljuti se, već sve prima dobrodušno. Blažen je čovek koji je zadobio ovaj čudesni dar smirenje! Jer se Bog gordima protivi, a smirenima daje blagodat.

Gordost u čoveku počinje od zavisti i ogorčenosti. Gordost primećuje poroke drugih i osuđuje ih. A smirenje, naprotiv, vidi u bližnjima samo dobre strane, ne zavidi, već se iskreno raduje uspesima bližnjih.

Dragi moji! Bežite od gordosti! Umesto da zavidite i osuđujete, trudite se koliko je god moguće da služite bližnjima. Radujte se sreći i darovima bližnjih, u tome će se ispoljiti velika hrišćanska vrlina - smirenje.



O OSUĐIVANjU

Sveta Crkva nas moli i upozorava: "Ne sudite da vam se ne sudi!" Naročito ne treba ni u kom slučaju osuđivati sveštenike. 21. pravilo 4. Vaseljenskog Sabora glasi: "Od klirika ili mirjana koji dostavljaju nešto o episkopima ili kliricima ne treba prihvatati dostave bez provere, već prvo treba ispitati javno mnjenje o njima".

Zbog poroka osuđivanja čovek može da postane pijanica, bludnik ili čak razbojnik, zato što će taj greh koji mi primećujemo i osuđujemo kod bližnjih obavezno i nas u budućnosti da zavede.

Čeda! Izbegavajte osuđivanje. Osuđujući nekoga mi ponovo raspinjemo Gospoda i Duha Svetoga od sebe odgonimo.

A i ko si ti koji si se drznuo da osudiš svog bližnjeg? Ako Gospod vidi bezakonja grešnika i ne kažnjava ga, već trpi, ko je nama onda dao pravo da sudimo ovoga? Jer ako oduzmemo Gospodu čin Sudije, onda mi postajemo antihristi, to jest protivnici Božji.

Bojmo se osuđivanja! Milostivo snishodimo nemoćima ljudi oko nas da bi se na nama ispunile reči: "Blaženi milostivi, jer će pomilovani biti".

Draga čeda! Suzdržimo se od raspravljanja tuđih postupaka, umirujući se time da nije u pitanju osuđivanje, već samo rasuđivanje. A ako se dogodi da dozvolimo sebi ovakvo "rasuđivanje", onda treba da govorimo o postupcima bližnjih samo kroz svoj sopstveni pad, to jest sa potpunim saznanjem svoje ništavnosti ovako:

Ja ne mogu da osudim grešnika za pijanstvo i razvrat, zato što ja sam ubijam ljude zlim postupcima i rečima. A sve zapovesti nam je dao Sam Zakonodavac. Onaj Koji je rekao: "Ne napijajte se vinom" takođe je rekao: "Ne ubij". Znači, i ja sam prestupnik zakona, onda kako mogu da osudim palog?

Rasuđujući na ovaj način ublažavaćemo krivicu bližnjega i videćemo svoju sopstvenu krivicu.

Trudimo se, braćo, da neprestano odgonimo misli osuđivanja i da molimo Gospoda: " Daj mi da vidim moja sagrešenja i da ne osuđujem brata mog!"



O SAMOUNIŽAVANjU

"Gospode,Ti vidiš moju bolest. Ti znaš kako sam grešan i nemoćan; pomozi mi da trpim i da blagodarim za Tvoju blagost".

Dragi moji! Ovu snažnu molitvu je napisao veliki podvižnik starac Siluan. Blagodariti za Njegovu blagost znači blagodariti Bogu za sve žalosti, bolesti, optužbe i klevete.

Treba uvek slušati glas savesti, a ako smo se oglušili o savest, onda napada tuga, uninije. Ponekad Gospod popušta na nas zbog našeg nemara i roptanja svojevrsnu bolest "opsednutost", kada zla sila prodire u našu savest. A nekima ovo popušta da bi se ukrepila u njima vera. Stoga treba moliti Gospoda da nam On pomogne da se izbavimo od nemara i nebrige za spasenje; u nesrećama i iskušenjima treba pobeđivati; ne treba se ljutiti i žaliti se na ljude zbog lažnih optužbi. Naučimo se da volimo one koji nas vređaju - svoje dobrotvore; imajmo blagu snishodljivost prema ljudima.

Dragi moji! Kada budemo molili Boga za duhovne darove, na primer za mudrost, veru, nadu, ljubav, krotost i smirenje, tada se setimo da smo slika i prilika Božja, da je duša naša kao nekakav otisak Božanstva i da se sve bogatstvo duše nalazi u Bogu kao u riznici iz koje možemo da crpimo najrazličitije duhovno blago.

Uzdržavajmo se od padova da ne bismo oskvrnili u sebi lik Božji. Poveravajući se milostivoj brizi Tvorca svega, sa svakim smirenoumljem Mu se obraćajmo s rečima: "Moj ograničeni duh je izašao od Tvog bezgraničnog, Svesavršenog Duha; evo ja sam ubog, Vladiko moj, premudrošću i razumom ili verom, nadom i ljubavlju, krotošću i smirenjem; pogledaj na želju srca mog i daruj mi Tvoju premudrost, veru nepostidnu, nadu čvrstu, ljubav nelicemernu!" Amin.

O JEDINOM POTREBNOM

"Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš za mnogo..." - i u naše vreme još uvek zvuče ove reči Hrista Spasitelja. Ko od nas nije nalik Marti koja se brine samo za zemaljsko? Čak i kada posećujemo sveta mesta, naslađujemo se čudesnim crkvenim pojanjem i čitanjem, mi ne prestajemo da držimo u svom umu svetovno, privremeno, svakodnevno. Ponekad ni ne dodiruju naša ohladnela srca reči koje čujemo u crkvi: "Vsjakoje ninje otložim popečenije" i odlazimo iz hrama neisceljeni.

Dragi moji! Ulazeći u hram ostavimo na pragu sve svoje brige i uznemirenja o zemaljskom, uznesimo um svoj gore da bi se blagodat Božja dotakla naših srca, da bismo otišli iz hrama obnovljeni.

Ostavimo Martinu mnogobrižljivost i izaberimo dobri deo Marijin, to jest želju za slušanjem reči Božje i ispunjavanjem (čuvanjem).

O POBOŽNOSTI (BLAGOČEŠĆU)

Draga deco! U svim slučajevima života budite blagočestivi hrišćani. Ulazeći u dom unosite sa sobom pobožnost i blagodat, pozdravljajte ukućane rečima: "Mir domu ovome". Razgovarajte skromno, poučavajte krotko, sami učite sa smirenjem. Neka vaš blagočestiv život bude dobar primer za neverne, da svim vašim životom proslavljate Gospoda. Propovedajte i sejte pobožnost svojim dobrim delima.




ZAPISI IZ DNEVNIKA

Ne znam da li sam predodređen za spasenje ili sam osuđen na večne muke... Ali da li da se plašim te neizvesnosti, da li da očajavam zbog svog spasenja?.. Neka mi oprosti Sudija moj i Bog ako se umirim verom da će On, ako Mu ja u tome sam ne zasmetam, možda i da promeni Svoje rešenje o meni, čuvši za moje pokajanje sa suzama i za moje molitve, i zameni sud Svoj milošću prema meni.

Naša ljubav prema Bogu se meri našom spremnošću da prihvatimo patnje i nesreće koje nas snalaze i da u njima vidimo ruku Božju. Podrška nam može biti i to saznanje da su patnje mera ljubavi Božje prema nama.

Ne sme se živeti istinski i dostojan život ovde bez pripreme za smrt, to jest bez stalne misli o smrti, o večnom životu.

Iz sopstvenog iskustva znam koliko je strašno dopustiti zaborav na smrt.

Gospode, spasi me! Ne ostavi me u smrtni čas! Usliši mene i sad kada Ti iz dubine duše vapijem.

STARAC SAVA PSKOVO-PEČERSKI
GOSPODE, TI SI ŽIVOT MOJ!

preuzeto sa sajta; svetosavlje,org