Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

Maj 2001

Stanje pčelinjih društava

Veoma promenljive i često vrlo nepogodne vremenske prilike tokom aprila imale su jak uticaj na razvoj pčelinjih društava. Prvi aprilski dani bili su veoma pogodni, beleženi su unosi nektara od voćne paše preko 1, pa i 1,5kg dnevno. Potom je usledio hladan period, sa kišom, susnežicom, pa i mrazevima, što je zaustavilo buran razvoj i uzrokovalo potrošnju zaliha polenovog praha i meda. Ukoliko pčelari koji su proširivali leglo pčelinjih društava dodavanjem praznih ramova ili satnih osnova nisu vodili računa o vremenskim prilikama i snazi društava, uzrokovali su prehadu i uginjavanje legla, pojavu krečnog legla, i uopšte, još više su pogoršavali uslove za razvoj pčela, koji su ionako bili nepovoljni.

Mnoge pčelinje zajednice koje ranije nisu imale dosta hrane, pred bagremovu pašu su ostale na ivici gladi. Zamena starih pčela uzrokovala je zastoj u razvoju, a pčelari su imali velike štete i od nestručnog prskanja voća u cvetu.

Na sve to su se nadovezali aprilski mrazevi, koji su osim direktne štete razvoju društava, učinili mnogo veću štetu time što je tom prilikom oštećen bagremov cvet i to u velikom procentu.

Pčelinja društva koja su iz zime izašla sa dosta hrane i pčela, i sada su veoma brojna i jaka. Tako, jaka društva u LR košnicama su prešla u treći nastavak (medište), a u DB košnicama su takođe prešla u medište. Nažalost, zbog zahlađenja, zaustavljen je dobar unos voćnog meda.

Cvetanje bagrema ove godine predstavljalo je veliku nedoumicu. Povremeni veoma topli a zatim veoma hladni dani zavaravali su pčelare, koji su cvetanje očekivali čas oko 20-25 aprila, čas 1-5 maja.

Bagrem je u predelima sa manjom nadmorskom visinom cvetao na samom početku maja (primer Trstenik 2. maj), a u višim predelima, cvetaće desetak ili petnaestak dana kasnije. Zbog specifičnosti kllimatskih uslova ove godine, postojaće nešto veća raylika u početku cvetanja.

Kiše na početku meseca pogoduju medenju bagrema, a takođe i medenju biljaka koje kasnije cvetaju, livade, lipe. Ukoliko se dogodi da tokom leta vladaju velike suše, postoji mogućnost da se pojavi i medljika.

Rad na pčelinjaku

Nema više vremena za pripremu pčelinjih društava za našu najvažniju i ove godine najneizvesniju pašu. Jakim društvima potrebno je samo staviti medišta. Ona koja još nisu ispunila plodišne nastavke mogu se pojačati jednim ramom legla ili izvršiti spajanje sa drugim društvom koje ne bi samostalno moglo da iskoristi bagremovu pašu. U krajevima gde se proceni da će cvetanje bagrema biti tek za 10-15 dana ili i kasnije, pčelari imaju još vremena da dodaju još po neki ram sa satnom osnovom.

Ako pčelar raspolaže sa nukleusima koji se nalaze u zajedničkoj košnici, a nema druge planove za njihovo iskorišćavanje, postoji mogućnost da i oni donesu izvesnu količinu meda za vrcanje. Radi toga, potrebno je da na sam početak paše uklone poklopne daske sa njih i postave Hanemanovu rešetku preko oba nukleusa, a preko nje medište. S obzirom da paša počinje, pčele će se bez probema spojiti i zajednički unositi nektar u isto medište. Tek ako u jednom nukleusu uklonimo maticu i hoćemo da dodamo drugu, možda će se desiti da je pčele ne prihvate. Zato je pogodno matice istovremeno menjati.

S obzirom na dosta ispražnjena plodišta za vreme kišnih dana, pčele će prvih dana paše unositi nektar u plodište, a to može biti i u količini 10-15kg.

Ove godine, mnogi pčelari će se odlučiti da svoje košnice presele na lokacije na kojima bagrem kasnije cveta i gde nije oštećen mrazom. Pri tome, potrebno je da poštuju sve propise koji se odnose na preseljavanje košnica i da bi se izbegli evenutalni nesporazumi sa drugim pčelarima. Svi su izgledi da će bagrem dobro mediti, pa je potrebno da pčelari budu spremni za visoke unose nektara. Znači, da imaju dovoljno medišta i da ih na vreme stavljaju.

Najbolje je drugo medište dodati ispod prvog, ako je ono dobro napunjeno, ili ako je paša tek u početku. Ukoliko je prvi medišni nastavak samo malo popunjen, drugi se dodaje iznad, da bude rezerva, ako ne možemo često da dolazimo na pčelinjak. Kada dođemo, tada im možemo zameniti mesta.

Pčelinja društva koja su slabija i nisu spremna za dodavanje medišta, razvijaćemo postepeno, najbolje dodavanjem satnih osnova. Ako imaju dobre matice, stići će da se razviju za narednu pašu, ili ćemo moći iz njih da formiramo roj.

Ove godine veći broj društava od nekog prosečnog, može ući u rojevi nagon. Pčelinja društva su jaka. Kada se u bagremovoj paši snabdeju hranom, u samoj paši i kasnije, ako bude više kišnih dana pogotovu, mogu graditi rojeve matičnjake. Ako se to primeti na vreme, pčelar moče iskorisiti matičnjake pri formiranju novih društava, ili direktno da rojevo društvo podeli na više manjih. društvo koje uđe u rojevo stanje se može odlično iskoristiti i kao odgajivačko, za odgajivanje matica.

U slučaju da je roj izleteo, pčelar ga može uhvatiti i naseliti u praznu košnicu, pogotovu ako mu je pčelinjak blizu kuće. U staroj košnici će ostati mnogo zatvorenih matičnjaka, ili će iz njih već izaći mlade matice i spremati se za drugi roj. Takva košnica se može prepoznati po slabojoj aktivnosti na letu, u odnosu na druge. Ispred košnice ili na poletaljci mogu se opaziti i mrtve matice. Kada se otvori, uočava se manji broj pčela i mnogo matičnjaka, iz kojih su matice izašle ili zatvorenih.

Posle bagremove paše, pčelari mogu svoje košnice da sele na druge paše il da na svom terenu očekuju neku drugu, slabiju ili jaču pašu. Ako ne sele sva pčelinja društva, a naredna paša počinje odmah posle prvog bagrema, mogu da ramove sa medom iz košnica koje će seliti stave u medišne nastavke na košnicama koje neće seliti. Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, saćekati bar dve nedelje posle paše.

Odgajivanje matica

Period neposredno posle bagremove paše je odličan za odgajivanje matica. Društva su jaka i sa dosta hrane. Polenova paša je dobra i vreme toplo, trutova ima puno. Matice su bile blokirane jakiim unosom nektara, pa ih skoro i nije potrebno stavljati u izolator da bi jaja bila krupnija.

Ako se matice odgajaju prinudnim načinom, pogodno je bar staviti mlado saće da ga prethodno zalegnu, jer će pčele na takvom saću radije izvući matičnjake. Takav zaležen ram se stavlja u sredinu društva iz koga se može ukloniti otvoreno leglo, da ne bi i na njemu povlačilo matičnjake. Ipak, treba reći da je najbolje odgajivanje matica u prisusutvu celokupnog legla, otvorenog i zatvorenog. Druga je stvar što je veći procenat započetih matičnjaka, ako nema drugog otvorenog legla.

Oni koji matice odgajaju presađivanjem larvi ili jenterovim aparatom, pripremiće društva startere i ona koja će odgajati matice. Pripremiće voštane čaurice, letvice.

I jedni i drugi, moraju da imaju oplodnjake u kojima će matice da se izlegu i pronesu posle oplodnje i kaveze za transport i dodavanje matica,



Zdravstveno stanje

Ove godine, postojali su dodatni faktori koji su negativno uticali na zdravstveno stanje pčela. To su nagle promene temperature, velika zahlađenja, velika potrošnja hrane za vreme kišnih dana. Moglo je da se primeti izbacanje pčelinjih ili trutovskih larvi, prehlađeno leglo. Slaba društva nisu billa u mogućnosti da očiste te ćelije, a da bi se predupredilo da postanu izvori zaraze, najbolje je da im pčelar pomogne. Takve ramove najednostavnije je ukloniti iz košnice, ili uginulo leglo iseći i odbaciti. Gladovanje pčelinjih društava je podloga u za mnoge bolesti, pa se i sa tog stanovišta ne sme dozvoliti.

Sa tretiranjem pčelinjih društava potiv varoe moramo sačekati da se paša završi i ukloni med za vrcanje,

Jun 2001

Stanje pčelinjih društava

Pčelinja društva su u bagremovoj paši dopunila utrošen med iz plodišta i to će biti od velike važnosti za njihov kasniji razvoj i zimovanje. Društva su jaka, sa mnogo pčela i postoje povećani izgledi pojave rojidbenog nagona, o čemu je pisano i za maj.

Rad na pčelinjaku

Početkom ili sredinom meseca se može vrcati med iz bagremove paše. Po nekima, potrebno je da bude zakloplljeno bar 1/2 ćelija, po drugima 2/3, u svakom sllučaju bolje je što više, kako bi med bio što kvalitetniji. Međutim, ni to ne treba bukvalno shvatati. Naime, ako u periodu kada želimo da uklanjamo ramove sa medom iz košnica i vrcamo ih, ima unosa nekog novog nektara, nastaje posebna situacija. Tada možemo uzimati za vrcanje samo potpuno zaklopljen med, bez ćellija sa otvorenim medom, a može se sačekati završetak i te paše. Ako se ipak uzimaju ramovi, uzimaćemo one na kojima nema unosa novog nektara a to su oni iz kojih nektar ne kaplje kada se protresu.

Pri oduzimanju ramova, najbolje je doći rano ujutru, i ispred košnica postaviti čaršave ili kartone (naslonjene na košnice), na koje ćemo stresati pčele i odakle će se one lako popeti u košnice. Dimilica se minimalno upotrebljava, pčele su obično mirne, a i da med ne bi poprimio miris dima. Medište se podigne i postavi na primer, na prevrnut krov košnice. Zatim se ramovi vade, jedan po jedan i pčele stresaju ispred košnice, na čaršav.

Najpogodnije je postavlljati bežalice, to su jednostavne konstrukcije koje omogućavaju da pčele mogu da prođu na jednu stranu, ali ne i natrag. Prave se od plastike, drveta i žice, u vidu konusa i slično. Ugrađuju se u postojeće ili posebne zbegove ili imaju sopstven okvir koji je dužine i širine kao i košnica. Stavljajju se na plodište (eventualno na neko medište, ako ih ima puno i ne uklanjamo ih sve odjednom). Preko njih stavljamo medišne nastavke, pa poklopnu dasku. Leta na medištiima potrebno je zatvoriti. Sutradan, pčele kroz otvore bežalice siđu u donje nastavke (plodište) i medišni nastavci su bez pčela, pa ih je lako ukloniti.

Jun je pogodan period za sakupljanje polenovog praha, pa bogatu polensku pašu treba iskoristiti. Društva koja imaju više otvorenog legla, donosiće i više polenovog praha. Tome će pozitivno doprineti i prihranjivanje retkim sirupom (1deo šećera, dva dela vode).

Odgajivanje i zamena matica

Odgajivanje matica ćemo organizovati u junu, kako bi se matice na vreme oplodile i pronele, i kako bi se društva u koja ih dodamo ili novoformirana, mogla na vreme pripremiti za zimovanje. Kao odgajivačka društva izabraćemo ona koja su se već pokazala dobra u započinjanju i odgajanju matičnjaka. Nastojaćemo da društva iz kojih uzimamo larve za presađivanje budu dobra, da konstantno daju dobre prinose u medu, da su zdrava, da iimaju dobre higijenske osobine, da su mirna itd.

Pčelar nastoji da mu pčelinja društva budu jaka i daju dobre prinose, a da bi to bilo moguće, matica treba da je kvalitetna, što podrazumeva i da nije stara. Između stavova da se matice menjaju svake godine i da se menjaju svake druge, smatram da se treba opredeliti za drugi, a samo u slučaju potrebe, menjati jednogodišnje matice.

Formiranje rojeva

U normalnim godinama, u većini naših krajeva, april, maj i jun predstavljaju mesece kada se sa pčelama može najviše postići, bilo da se radi o prinosima meda, polena, odgajivanju matica, izgradnji saća ili razvoju rojeva. Znači, to je period kada je potrebno da pčelar bude najspremniji i najjaktivniji, kako bi najbolje iskoristio sve pogodnosti. Već kasnije, uslovi za rad oko pčela neće biti tako dobri, niti će rezultati biti onakvi kakve želimo. Izuzetak su samo krajevi sa dobrom julskom pašom.

Dve su osnovne mogućnosti pri formiranju rojeva. Prva je, da imamo oplođenu maticu, koju ćemo dodati roju koga budemo formirali. Druga je da nemamo. U drugom slučaju, roj formiramo sa zrelim matičnjakom (ako imamo) ili sa starom maticom, koju sa pčelama uzmemo iz društva, a njemu ostavomo da samo proizvede novu. Nije najbolje da roju ostavljamo da sam odgaja maticu, pogotovu slabijem i onom koji je izgubio izletnice, ako je formiran na istom pčelinjaku.

Ako maticu odgajamo prinudom - jednostavnim uklanjanjem stare, poželjno je prethodno joj dati da zalegne ram sa satnom osnovom, na kome će pčele lakše započeti matičnjake. Oni koji žele da formiraju veći broj rojeva, prethodno će dodavati jakim društvima ramove sa satnim osnovama, da bi imali što veći broj ramova sa leglom na raspolaganju za rojeve. To se posebno odnosi na DB košnice. Plodišne ramove koje pritom uklanjamo iz tih društava, bilo da su sa leglom ili ne, možemo stavljati iznad plodišta, u dva spojena prazna medišna nastavka.

Rojevima je potrebno obezbediti najmanje dva puna rama sa medom, po jedan sa svake strane. Ako je moguće, naravno da će mnogo značiti da im pored toga damo i 1-2 rama sa polenovim prahom i medom. Takva mala društva će lako odgajiti ramove ispunjene leglom, a skoro nikako ne mogu napuniti pune ramove meda i zapečatiti ga voskom. Najbolje je formirati ih sa zatvorenim leglom iz koga pčele upravo izlaze, pogotovu ako je na istom pčelinjaku. U tom slučaju, natresamo pčele sa1-2 rama sa mladim leglom (pazimo da nema matice) iz košnice koju rojimo ili neke jače košnice na pčelinjaku. Ako roj ostaje na istom pčelinjaku, ne dajemo mu mnogo ramova sa leglom, da ne bi ostalo nepokriveno pčelama. Uveče ili najkasnije sutradan dodajemo mu oplođenu maticu u kavezu.Takvo rojenje je dobro sprovesti u junu, kasnije su izgledi za grabež mnogo veći.

Posebno je potrebno spomenuti paketne rojeve. Za one koji nisu upoznati, reći ćemo da paketni roj predstavllja roj bez saća i ramova, dakle samo pčele (obično 1,2kg ili 1kg) i maticom. Donose se u lesonitnoj ili kartonskoj kutiji sa ventilacijom. Prednost takvih rojeva je što se zbog nedostatka legla ne mogu preneti bolesti legla i što u prvim danima formiranja, dok nema zatvorenog legla, lakše se mođemo izboriti sa varoom. Ne manje značajna odlika paketnih rojeva je da veoma dobro grade novo saće, pa je to prilika da formiramo roj, koji će za kratko vreme izgraditi novo, radiličko saće.

Zamena saća

Kao što je već rečeno, jun u većini krajeva predstavlja praktično poslednju mogućnost za veću zamenu saća. Kasnije, matice sve teže zaležu ramove sa mladim saćem, a izostaje i podsticajna paša, pa pčele ne grade saće. yato pčelari ne bi trebalo da se ustručavaju da u junu izvrše i velike zamene saća, i time najbolje doprinesu zdravstvenom i ukupnom stanju pčela.

Ako u okolini pčelinjaka ima dobre podsticajne paše, ramove sa satnim osnovama čemo dodavati bez prihranjivanja, u suprotnom, potrebno je prihranjivanje. Izuzetno dobra mera je uklanjanje celokupnog legla, sa pčelama, što je samo privremeno, a kasnije se pčele opet spajaju sa osnovnim društvom. To podrazumeva da sve ramove sa leglom i pčelama stavomo u poseban nastavak, ili dva spojena polunastavka, na posebnu poklopnu dasku, improvizovanu, na staro društvo i otvaramo mu leglo. Dole ostaje matica, dodajemo ramove sa satnim osnovama, da ih pčele izgrade i ona zalegne. Kada u gornjem nastavku izađe svo leglo, pčele spajamo sa donjim društvom.

Varijante tog postupka su da od pčela izdvojenih u gornje telo formiramo zaseban rojić, dodavanjem matice ili matičnjaka. On može ostati samostalan ili se spojiti sa donjim, kome se ukloni matica. Može se i stara matica ostaviti gore, a mlada dodati u donje društvo (Venerov kombinovani postupak).

Zdravstveno stanje

Čim se uklone medišni nastavci, pčelari mogu da tretiraju pčelinja društva protiv varoe ako su primetili pojačano prisustvo varoe na pčelama ili u trutovskom leglu. To je pogotovu važno ako nameravaju da koriste kasne letnje paše, koje će ih sprečavati da upotrebljavaju lekove.

Januar 2002

Stanje pčelinjih društava

Za razliku od prethodne godine, pčelinja društva su u neuporedivo nepovoljnijem položaju. Kao što je već naglašavano ranije, od jeseni se uočava opadanje broja pčela, praćeno napuštanjem košnica, usled najezde varoe, virusa, zbog sve veće rezistencije ili nečeg drugog. Zalihe prirodne hrane u košnicama su minimalne, sa izuzetkom onih pčelinjih društava koja su koristila suncokretovu ili visokoplaninsku pašu. Ni količina hrane prerađene od šećera retko gde da je u zadovoljavajućoj meri nadoknadila prirodnu hranu. Uz sve te, već poznate okolnosti, susrećemo se sa veoma dugim periodom neizletanja, usled hladnih dana. Niske temperature ne bi nimalo smetale jakim pčelinjiiim društvima, ali kod veoma slabih, mogu da izazovu povećano iscrpljivanje pčela. Pčelari sa nadom iščekuju bar jedan topliji dan kako bi pčele mogle da obave pročisni let. U nekim krajevima, to su nedavno i učinile ali u malom procentu, u odnosu na broj pčela u košnici i gledano geografski, po oblastima gde je izletanje bilo moguće. Hrana od šećera ne ostavlja mngogo nesvarljivih materija, pa je to ipak mozda manji problem nego što bi se činilo, ali u krajevima gde su pčele sakupile med sa više nesvarljivih materija, biće u tom pogledu nepovoljnija situacija. Za kasniji razvoj, podrazumeva se da će prirodni medovi omogućiti veliku prednost takvim društvima.

Krajnje je nezahvalno i pre svega nemoguće još sada prognozirati cvetanje bagrema, ali se mora skrenuti pažnja da već dugo nije bilo kasnog, misli se izrazito kasnog cvetanja bagrema, pa bi tu činjenicu trebalo samo imati u vidu, a nikako u smislu prognoze.

Pčelarski radovi u januaru

Pčelari trenutno imaju veoma malo mogućnosti da pomognu pčelama. Bilo bi idealno da pčele što pre mogu da obave pročisni let. Taj period bi trebalo iskoristiti da se društvima sa nedovoljnom količinom hrane dodaju pogače - šećerno medno ili šećerno testo. Takvih društava je ove godine puno, pa bi to trebalo imati u vidu. Pogodno je priblližiti ram sa medom, (ili bas sa nešto meda, ako drugačijih nema) što bliže klubetu. Tim pre što je ove zime klube većinom malo i sigurno da će se češće nego imače dešavati da pčele neće moći da dohvate med na udaljenijim ramovima. Znajući šta ih očekuje, još s proleća, neki pčelari su smanjili broj ramova u košnici, a oni koji to nisu učinili, trebalo bi da sada bar primaknu med (ako je potrebno preokrenuti ram).

Preveliko utopljavanje pčela u ovom perodu nije poželjno da se ne bi stimulisao raniji početak i povećan razvoj legla. Po nekim prognozama, doduše potpuno neizvesnim, februar bi mogao biti veoma hladan, pa bi svako podsticanje razvoja legla bilo vrlo štetno, a to važi i za slučaj da ne bude po prognozi. Takođe, ne preporučuje se dodavanje stimulansa za leglo u pogaču, u vidu kvasca, mleka u prahu itd. Velika dilema ostaje oko dodavanja fumagilina kao preventive protiv nozemoze. S obzirom na stanje koje je prethodno opisano, ove godine će pčelari pristalice takvih mera imati najviše opravdanja, ako se uopšte može o tome govoriti. Smatram da to ostaje na svakom pčelaru, da proceni i odluči, a u svakom slučaju da dobro pamti sva iskustva svojih postupaka. Poseban problem je što se ponekad sa sumnjom može gledati na kupljene pogače sa fumagilinom, u smislu šta sadrže i koliko su delotvorne.

Najbolji savet po tom pitanju bi bio da pčelari odmah čim prikupe prve mrtve pčele na podnjači, daju uzorke na analizu, sa sumnjom na nozemozu. To isto treba da učine i nešto kasnije. To će im biti najbolji signal šta treba da rade. Znači, ako se bolest pojavi, dodati pogače sa fumagilinom (pročitati o tome u radovima za januar prethodne godine). Zbog slabih društava, svi pčelari treba da budu spremni da sa pojavom povećanog zaleganja matice utople pčelinja društva, posebno slabija, ali ne u meri da izazovu vlagu i time dodatno uslove nozemozu. Tu im odlično mogu pomoći novime, karton, a eventualno i stiropor, ali prekriven novinama, zbog vlage. Pčele ih neće grickati u ovom hladnom periodu. Pčelari će dobro učiniti ako list ili više listova novina stave preko pogače i preko ramova.

Ako u košnicama ima dosta meda sa strane i gde je to tehnički izvodljvo, mogu se preko ramova dodati položeno ramovi sa medom, umesto pogače.

Iole topliji dan bi omogućio da pčelar pogleda da li možda u košnicu nije ulazio miš ili rovčica ( ponegde ih je dosta bilo), da ih izbaci i omogući pčelama mormalnije uslove za zivot.

Pčelari koji žele da premeštajju košnice na mala rastojanja, sada imaju mogućnost ukolio pčele nisu izletale.


Ostali radovi

Pčelari već imaju puno posla oko popravke pribora, kovanja i žičenja ramova itd. Nažalost, ove sezone će izgleda biti puno praznih košnica, a već ih ima od ranije, pa će gradnje biti manje. Pčelari mogu bar da se ozbiljno angažuju u čišćenju i kvalitetnoj dezinfekciji košnica (2-4% žive sode, 2-% sporotala, plamenom...).

Vrše se pripreme za setvu i sadnju medonosnog bilja.

Rebruar 2002

Stanje pčelinjih društava

Zatečeno stanje na pčelinjacima je vrlo različito i u velikoj meri zavisno od toga kako su pčelinja društva uzimljena. S obzirom na, za naše prilike, veoma dug period kada pčele nisu mogle da izleću iz košnica, skoro svi smo se pribojavali pojave nozemoze. Prve analize i pokazuju prisutnost nozemoze na izvesnom broju pčelinjaka. Još je vrlo mali broj uzoraka dat na analizu, ali na primer sa jednog pčelinjaka u okolini Kraljeva dato je 27 uzoraka (iz svake košnice po tridesetak pčela) i od toga samo 5 košnica nije obolelo od nozemoze. Ne možemo svaku pojavu proliva na košnicama povezivati sa nozemozom, ali je potrebno skrenuti pažnju pčelarima da obavezno daju uzorke mrtvih pčela na pregled u nadležne veterinarske ustanove - institute.

Potrošnja hrane je bila možda veća nego prosečna (nemamo konkretnih podataka merenja), i primećuje se dosta ostataka od voštanih poklopčića na podnjačama. Priličan broj pčelinjih društava je stradao od gladi, bilo da je zazimljen sa nedovoljno hrane, ili je hrana bila nedostupna pčelinjem klubetu na niskim temperaturama. Pri tome, posebno su stradala snažna društva koja su potrošila više hrane. Društva koja su jesenas oštećena od varoe, sada su dodatno slabila i možda stradala. Društva kojima je pogača data početkom januara, već su skoro potrošila veći deo. Važno je napomenuti da to nije znak da su ta društva ostala bez hrane, jer će pčele radije jesti pogaču iznad klubeta nego otklapati medne zalihe.

U košnicama se pojavilo novo leglo, još ne u svima i pčele već donose i prvi polen.

Pčelari koji su jesenas zazimili društva solidne snage, sa dovoljno hrane i koja nisu oštećena varoom, sada sa zadovoljstvom posmatraju dobra društva, koja lepo zaposedaju 5-6-7 pa i više ramova.

Mnogi pčelari se ove godine žale i na uznemiravanje pčela od strane miševa, rovčica, žuna, detlića.



Radovi pčelara

Proveriti stanje pčelinjih društava, da li su prezimela, da li imaju hrane i kakvo je zdravstveno stanje. Preporučuje se slanje makar po jednog uzorka pčela radi pregleda na nozemozu, da bi se ustanovilo pravo stanje i eliminisala nezivesnost.

Oni pcelari koji su uzimili svoje kosnice sa velikim kolicinama hrane, možda i sa magacinima hrane, sada nemaju skoro nikakav posao i mirno očekuju proleće.

Topliji dani, sa temperaturom od 14-16 stepeni i više, mogu se iskoristiti i za otvaranje košnica, uvid u zalihe hrane i drugo. Sada se još ne mora vršiti sužavanje, uklanjanje suvišnih ramova, loše izgrađenog saća itd, ali ne smeta ako se i ti poslovi obave pri lepom vremenu To će inače biti zadatak za mart, kako bi se obezbedili bolji uslovi za prolećni razvoj. Ako je vreme pogodno, može se obaviti čišćenje podnjača, mada će one dodatno isprljati u daljem toku zime, od ostataka pogača itd.

Najvažnije u ovom trenutku je pcelama približiti hranu, ramove sa medom, eventulano preokrenuti ramove koji stoje do klubeta, da med bude blize klubetu. Drustvima koja su potrosile med u mednim vencima iznad klubeta, potrebno je dodati pogacu, odnosno šećerno-medno testo ili testo sa šećerom i vestackim medom, kupljeno ili pravljeno u svojoj režiji.

Nadgledati potrosnju pogača i dodati druge ako bude potrebe. Jos se ne preporučuje dodavanje zamena za polen, u vidu kvasca, mleka u prahu i slicno, jer bi negovanje suvišnog legla sada samo iscrpljivalo pcele, a nesvarljive materije bi ih opterećivale pri nailasku hladnih perioda i neizletanja. Iz istih razloga se jos ne preporučuje veliko utopljavanje, da bi pcele što mirnije provele ostatak zime. Naravno, priroda ima svoj tok, i pcele je osećaju, neguju leglo i u hladnim danima, ali ono na šta je neophodno skrenuti paznju je da nije potreban suviše rani podsticaj razvoja legla. To se moze preporučiti tek krajem februara i u martu. Vrlo je verovatno da društva koja bi sada razvila veliko leglo, kasnije ne mogu da ga očuvaju i neguju, pa bi praktično nazadovala u odnosu na druga koja sada imaju manju površinu legla.

Moze se preporučiti stavljanje pojilica na pčelinjacima, vodeći računa da voda bude čista i ne suviše hladna. Pčelari koji dodaju pogače a i ostali, dobro je da u hranilice u kosnicama sipaju vodu, kako bi pčelama bila pristupačna i po lošem vremenu. To je posebno važno krajem februara i u martu.

Obratiti pažnju na pojavu grabeži, suziti leta, ali ostaviti češljeve protiv miševa. Leto umazano isprljanim voskom, jedan je od znakova pojave grabeži. Zatvoriti košnice u kojima su stradala pčelinja društva, i najbolje što pre pretopiti ramove. Zbog opasnosti od nozemoze, ako nismo sigurni u uzrok stradanja, ramove ne treba dodavati drugim društvima, bilo da na njima ima hrane ili ne.

Ako se nastavi relativno toplo vreme, još sada se mogu spojiti bezmatična društva, ali dok leglo ne krene u svim društvima ne možemo sa sigurnošću ustanoviti da društvo nema maticu. Lepršanje krilima, dizanje zatka, odsustvo legla ili prisustvo trutovskog legla, pa i mešovitog legla, mogu da ukazuju da sa društvom nešto nije u redu.

Društva obolela od nozemoze zahtevaju posebnu negu i ona će teško dočekati proleće. Zamena starih pčela mladim, u zdravim društvima se intezivira tek u martu pa i aprilu, a kod društava obolelih od nozemoze, hroničan problem je nedovoljan broj pčela, a njegova snaga će sve više opadati. Da bi se to koliko toliko sprečilo, društva se tretiraju najbolje Fumagilinom, eventualno nekim drugim lekom protiv nozemoze, na bazi joda (Nozecid) i sl. Lek se daje preko pogače, a ako je toplije vreme i u vidu sirupa, gde je efikasniji. Pčele i saće se mogu i blago poprskati lekovitim sirupom, vodeći računa da se ne prosipa i izazove grabež. Obolelo društvo se suzi na samo toliko ramova koliko je zaposednuto, još bolje i manje, i utopli se odozgo i sa strane, ali tako da se ne izaziva suvišna vlaga, koja je najopasnija.

Relativno toplo vreme se može iskoristiti za tretiranje društava nekim lekom protiv varoe, tim pre što smo jesenas imali najezdu varoe i pojavu rezistencije na neke lekove, pre svega fluvalinat. Sada se od lekova mogu preporučiti Apitol (daje se sa slabim šećernim sirupom između ramova zaposednutih pčelama) i , Mitak ili Varolik (papirići natopljeni Amitrazom). Pogodni su i štapići natopljeni nekim drugim lekom a ne fluvalinatom.

Osrali radovi

Kraj zime i početak proleća iskoristiti za sadnju medonosnog drveća, šiblja, pripremu zemljišta za setvu medonosnog bilja. Izvršiti čišćenje pa dezinfekciju košnica u kojima su stradala pčelinja društva, dezinfekciju pribora i opreme. Pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Naručiti dovoljan broj novih ramova ili dezinfikovati već korišćene i ožičiti ih. Nabaviti dovoljne količine šećera za prihranu pčela. Napraviti plan razvoja pčelinjaka i ako se predviđa uvećanje broj košnica, početi sa izradom ili naručivanjem kod proizvođača. Za vreme toplijih dana ili u toplim prostorijama može se sa medišnih ramova strugati propolis.

Posećivati pčelarska predavanja, razmenjivati iskustva i nabaviti pčelarsku literaturu.

Mart 2002

Stanje pčelinjih društava

Mnogi pčelinjaci su ove zime pretrpeli gubitke neki čak vrlo velike, zbog pogubnog dejstva varoe još od druge polovine prethodne godine, zatim od gladi, pa izcrpljenosti pčela, nozemoze itd. Međutim, situacija na pčelinjacima gde su pčele zazimljene sa dovoljnim količinama hrane, u jakim zajednicama, sasvim je zadovoljavajuća, čak i veoma dobra. Društva imaju prosečno 3 rama legla, ili toliko ve zatvorenog legla. Broj pčela je manji nego prethodne godine, ali kranjska pčela ima buran prolećni razvoj i ako su društva zdrava a proleće bude toplo, možemo očekivati da će pčele lepo napredovati.

Radovi pčelara

Topli dani krajem februara kao da nam nagoveštavaju još jednu sezonu koja rano započinje. Međutim, iz iskustva znamo da je martovsko vreme veoma promenljivo i da svaka godina ima neku svoju osobenost.

Ovog proleća možemo opet imati rano cvetanje džanarike i kajsije, ako nastave ovako topli dani, možda već na samom početku marta. Bilo bi vrlo čudno da imamo tri uzastopne rane godine, zato ipak može biti mesta za očekivanje nekog kasnijeg zahlađenja.

Po toplom danu, kada pčele izleću, može se izvršiti prvi prolećni, letimični pregled. Tada se mogu očistiti podnjače, kontrolisati prisustvo matice i da li je u košnicama sve u redu. Društva bez matice spojiti sa normalnim. Ona koja su bolesna (nozemoza) ako su uz to i slaba, u propadanju, najbolje je uništiti, a ostala lečiti. Na pčelinjacima na kojima je utvrđena nozemoza, potrebno je lečenje pčela fumagilinom, u pogačama ili sirupu, u količinama najmanje 2 grama leka po kilogramu testa, a po preporukama ruskh stručnjaka i 4-5 grama leka, naravno u pitanu je lečenje a ne preventiva. Na ostalim pčelinjacima nećemo davati fumagilin. Kraj zime i proleće je vreme za davanje pčela analizu zbog nozemoze. To važi za sumnjiva pčelinja društva, ali i radi uvida u stanje pčelinjaka, a obavezno je za proizvođače matica, rojeva i one koji će da sele.

Prve, a i kasnije preglede iskoristiti za utvrđivanje da li društva nisu zaražena američkom kugom. Sve ćelije sa leglom sa izbušenim poklopčićima, potamneli poklopčići, zatim zatvorene a prazne ćelije, mogu biti prvi simptomi bolesti.

Zbog pojave rezistencije varoe na neke lekove, i zbog jesenje najezde, prolećno tretiranje pčela protiv varoe se može preporučiti kao obavezno. Radi toga se može koristiti apitol, papirići na bazi amitraza (mitak), timol, mravlja kiselina... Tretiranje izvršiti po upustvu, u više navrata, jer je leglo već razvijeno.

Ovo je period kada se još vrši zamena starih pčela mladima i kada društva još slabe po broju pčela, eventualno stagniraju, a buran razvoj će imati u aprilu. Znači, potrebno je sužavanje pčelinjeg gnezda, približavanje ramova sa medom, utopljavanje, pogotovu slabijih društava, ali i omogućavanje normalne ventilacije, dotoka svežeg vazduha koji je potreban leglu.

Ovog proleća je čest slučaj da u košnicama ima nedovoljno hrane, pa se može preporučiti da se takvim društvima dopuni hrana do nekih minimalnih zaliha, 6-8, pa i 10 kg, kako bi mogla normalnije da se razvijaju. Ta dopuna se vrši po toplijem vremenu, toplim šećernim sirupom 50% ili 60%, u količinama 0,5-1 litar dnevno za društva srednje jačine i 1-2 litra za jača društva bez dovoljno hrane. Naravno, pratiti da li pčele mogu da uzmu te količine za jedan dan i prema tome se ravnati. Ta mera će se višestruko isplatiti, videćemo već pri kasnijem podsticajnom prihranjivanju. Efekat podsticajnog prihranjivanja društava koja inače nemaju dovoljne količine hrane u košnici je neuporedivo slabiji. Voditi računa da ako se dodaju ramovi sa medom, da ne budu iz bolesnih društava (nozemoza, kuga...)

Radi podsticanja razvoja lgla, mogu se još jednom dodati pogače sa polenovim prahom ili sa njegovom zamenom (kvasac, mleko u prahu), iznad klubeta, u ram hranilicu ili u običnu hranilicu.

Ako su rezerve hrane dopunjene ili su bile dobre, može se vršiti podsticajno prihranjivanje toplim sirupom, može i ređim.

Dakle, prve tople, ali i promenljive martovske dane pčele treba da provedu u nešto suženim i utopljenim košnicama. To će sigurno dati rezultate, ali treba biti spreman da još toplije vreme i dobar razvoj društava blagovremeno pratimo proširivanjem legla. Pri toplom vremenu, u prisustvo dobre podsticajne paše i unosu polena, proširujemo leglo dodavanjem izgrađenih ili poluizgrađenih ramova. Prvi ram možemo dodati sa strane legla, a već sledeći u sredinu, i tako i ostale.

Ako pčele u LR košnicama zaposedaju samo jedan nastavak ili manje, uklonićemo onaj bez pčela i iskoristiti taj trenutak da iz tog uklonjenog nastavka, ali i onog sa pčelama izvadimo za topljenje loše ramove. Bilo koji tip košnica da je u pitanju, sada je pogodno za te poslove.

Dok još ne počne intenzivniji unos nektara, povremeno otklapanje meda u ramovima pored legla ili baš na ramovima sa leglom je veoma stimulativno za pčelinja društva, kako bi se dobio povećan prostor za zaleganje matice. Pri tome imati u vidu snagu društva i voditi računa da ne nastane grabež. Taj posao zahteva puno vremena pa na većim pčelinjacima nije primenljiv. Tamo se može kod košnica koje imaju pokretne podnjače preokretati plodišni nastavak za 180 stepeni. Jedna od mera je i preokretanje rama unutar legla za 180 stepeni ako nije zaležen celom površinom, ali i pri tome voditi računa da se ne izazove prehlada legla. Varijanta toga je preokretanje rama sa medom tako da bude uz samo leglo.

Pčelari koji su ostavili snažna društva sa dosta hrane jesenas, sa dobrim maticama i dobrim saćem, sada nemaju mnogo posla. Mogu mirno čekati da se društva sama razviju i da kasnije dodaju odmah ramove sa satnim osnovama, nastavke sa satnim osnovama, medišta, već prema tipu košnice i tehnici pčelarenja.

Podrazumeva se da su pojilice postavljene još za vreme toplijih februarskih dana, ako ne, postavicemo ih sada, ali ce biti potrebno da pcele nekako naviknemo, možda zaslađenom i nesto zagrejanom vodom, sa dodatkom malo soli (1--2%).

Vreme je za nabavku šećera, satnih osnova, žičenje ramova i postavljanje osnova. Planira se odgajivanje matica, rojeva, ili pak kupovina. Prave se košnice, medišta, pripremaju se skupljači polenovog praha. Kontroliše se medišno saće i brine da ga ne napadne moljac. Vrši se dezinfekcija košnica u kojima su bila bolesna pčelinja društva.

Pčelari koji žele da organizuju jedan ciklus gajenja matica pre bagremove paše, već krajem marta treba da počnu sa pripremama, podsticanjem razvoja trutova i drugim poslovima.

April 2002

Stanje pčelinjih društava

Ovog proleća se više nego inače uočava velika razlika u snazi i stanju pčelinjih društava, što je posledica iz prethodne godine, kao i nepovoljnog toka zime. Dobra društva su imala krajem marta prosečno 4 rama legla, a bilo je i sa 5 i 6 ramova. Ona društva koja su bila zahvaćena nozemozom, u martu su primetno slabila ili propadala, a to će se osećati i sada. Postojaće i treća grupa društava, koja su slaba, stagniraju ili se vrlo sporo oporavljaju.



Fenologija

U toku prvog prolećnog meseca - marta, procvetalo je svo voće a početkom aprila možemo očekivati samo nastavak cvetanja jabuke, eventualno trešanja, višanja. Jedino na većim nadmorskim visinama voćna paša će duže trajati. Cvetanje maslačka ove godine nešto kasni za voćem, što je dobro.

Cvetanje bagrema se u nizijskim predelima može očekivati krajem aprila, eventualno nešto ranije, ali to će u velikoj meri zavisiti od daljih klimatskih uslova, odnosno od sume dnevnih temperatura i prosečne dnevne temperature vazduha. Postoji zapažanje da od trenutka kada primetimo da su cvetni pupoljci bagrema dugi 10-15mm, bagrem će procvetati za oko 15-20 dana.

RADOVI PČELARA

Proširenje legla

Neophodno je proširenje legla dodavanjem ramova sa izgrađenim saćem ili još bolje, satnim osnovama. Kod društava koja imaju do 3, eventualno 4 rama legla, satna osnova se prvo dodaje sa strane legla, pa kada bude izgrađena i zaležena, može se staviti u sredinu. Kod snažnih društava pri toplom vremenu, satna snova se dodaje u sredinu legla, mogu se dodati i dve, jedna u sredinu, jedna skraja legla. U slučaju hladnijeg vremena, ako zbog udaljenosti od pčelinjaka ili drugih razloga moramo tada da proširimo leglo da pri sledećem dolasku ne bi bilo kasno, osnovu stavljamo skraja.

Kod snažnih društava u LR košnicama vršićemo rotaciju nastavaka i dodavanje satnih osnova, a kod nešto slabijih prvo ćemo radom pojedinačnim ramom stimulisati veći razvoj.

AŽ košnice

Oni koji rade sa AŽ košnicama, razvijeće društvo prvo u donjem nastavku, ispod matične rešetke, i to otklapanjem meda ili prihranjivanjem, preokretanjem ramova, ubacanjem praznih ramova ili satnih osnova. Zatim će ramove sa medom a bez legla podizati iznad rešetke, da dole omoguće što veći razvoj legla. Kad društvo još više ojača, prevešavaće ramove sa leglom u gornji nastavak, iznad rešetke a dole dodati satne osnove. Kad leglo izađe, vadiće sve ramove iz medišta koji su bili u plodištu i umesto njih stavljati medišne ramove. Ako je potrebno, pojačavaće društva ramovima sa zrelim leglom iz nukleusa.

Prihranjivanje

Društva sa nedovoljnom količinom hrane, sada intenzivno prihranjujemo dok stvore zalihe. Podsticajno prihranjivanje će posebno biti efikasno ako se obavlja za vreme kišnih dana, kada pčele ne izleću. Sirup može biti i redji, jer pčelama je veoma potrebna voda. Možemo im umesto sirupa dodavati čistu pitku vodu u hranilice. Po zapažanju Stanka Sarića iz Kragujevca, hranilice ne zatvarati da se voda ne bi ukvarila.

Sakupljanje polena

Pri dobroj polenskoj paši i lepom vremenu, april je odličan period za sakupljanje cvetnog praha. Postavljamo skupljače i držimo ih prvo nekoliko dana otvorene kako bi se pčele navikle na ulaz. Sakupljeni polen sušimo i pakujemo u kese, a najbolje da meljemo i mešamo sa medom.

Jaku polensku pašu i blokadu ramova polenom iskoristiti za uzimanje ramova sa polenom iz košnica i njihovo stavljanje u medišne nastavke (kod DB u dva spojena nasatvka) da ih pčele dopune medom i zatvore, a ako je potrebno, prihraniti ih i šećernim sirupom. Takve ramove čuvati na nekoj košnici do dodavanja rojevima ili društvima ujesen. Neko vreme se sigurno mogu čuvati u hladnoj prostoriji, ali da ne budu zatvoreni i međusobno zbijeni, zbog moljca.

Ostali radovi

S obzirom da je veoma rana i da će dugo trajati, ova sezona može biti veoma pogodna za negovanje i razvoj rojeva pa to treba imati u vidu pri planiranju uvećanja pčelinjaka. Dalje, može se već sada planirati selidba na pčelinje paše tokom leta.

Pčelari koji žele da pred bagremovu pašu odgaje matice, potrebno je da odgajivačka društva dobro prihranjuju, najbolje razređenim medom sa dodatkom polena. Pristupiće stimulisanju razvoja trutova, stavljanju trutovskog saća matici na zaleganje i to u društva sa kvalitetnim maticama, a od matica drugog porekla odgajiće neoplođene matice. Oplodnjake ili nukleuse mogu formirati pred bagremovu pašu od društava koja su slaba ili koja nisu spremna da je iskoriste.

Ako to nismo učinili ranije, sada uklanjamo staro i nepravilno izgrađeno saće.

Iskustva

Bilo kojim tipom košnice da pčelarimo, potrebno je da znamo da ako u bagremovoj paši budemo imali mnogo otvorenog legla u košnici, to će uticati da ostvarimo manji prinos meda. Zato ograničenje matice da nosi na manjem broju ramova daje dobre rezultate. Efikasno je ali dosta komplikovano oduzimanje ramova sa otvorenim leglom (pa čak i sa pčelama na njima) i stavljanje u slabije košnice.

Možda se može izreći neko pojednostavljeno gledanje na mogućnost iskorišćavanja paše od strane pčelinjeg društva. Reč je o iskustvu da pčele mogu solidno (naravno, ne i najbolje moguće, jer govorimo o minimumu) iskoristiti pašu ako dobro zaposedaju plodište, pa ma koliko ono bilo i ako ono bude ispunjeno hranom. Znači, kod DB košnice, potrebno je da svih 12 ramova budu dobro zaposednuti pčelama. Kod 10-ramne DB, to važi za njeno plodište, kod AŽ takođe. Kod LR bi trebalo da plodište budu 2 tela, ali tak zahtev nije lako ispuniti. Ako nam je samo jedno LR telo plodište, i takvo društvo može u dobroj paši dati i pun medišni nastavak, koji je iznad plodišta, samo onda se susrećemo sa problemom da pčelama nemamo obezbeđenu zimnicu. To rešavamo polumedišnim nastavkom - magacinom hrane ili uvođenjem još jednog nastavka za plodište, ili za bar deo zimske hrane.

Neki pčelari vrcaju i ramove iz plodišta pred bagrem kako bi što više stimulisali pčele da unose nektar. Izvrcanim medom hrane rojeve. To daje efekte ali je vrlo komplikovano, neprihvatljivo za veće pčelinjake a rizično ako bagremova paša podbaci. Takođe, potrebno je imati prazno medišno saće kojim ćemo zameniti ramove iz plodišta.

Nije suvišno podsetiti pčelare da su april, maj i jun ključni meseci kada se nešto oko pčela može efikasno uraditi. Misli se na izgradnju saća, razvoj društava, odgajivanje matica, razmnožavanje, razvoj rojeva. U krajevima sa letnjom pašom, pogodan je i messec jul. A avgust, to je najvažniji mesec pripreme pčelinjeg društva za narednu sezonu. To ne smemo shvatati kao frazu, već kao stvarnu činjenicu da se tada stvaraju najvažniji uslovi (misli se na uslove na koje pčelar može da utiče) da naredne godine ostvarimo visoke prinose.

Prirodno rojenje

Zbog svega toga, nastojaćemo da najbolje iskoristimo buran razvoj pčela u aprilu. Nastojaćemo da predupredimo rojenje, koje će biti verovatnije u društvima sa starim maticama, pogotovu onih sklonih rojenju, kao i u jakim polenskim aprilskim pašama, blokadi matice. Ako uočimo znake rojenja (najsigurnije - pojavu matičnjaka), možemo isecati matičnjake i iskoristiti ih u oplodnjacima ako su nam neophodni, a možemo takva društva i veštački podeliti na više rojeva. Možemo ih iskoristiti i za odgajivačka društva pri odgajivanju matica ili proizvodnji matičnog mleča. Naravno, ako želimo proizvodnju meda, nastojaćemo da rojenje suzbijemo. Kod LR košnica se može pokušati sa umetanjem nastavka sa satnim osnovama između dva plodišna tela. Pri tome, u taj nastavak preneti jedan ram sa leglom, kako bismo podstakli pčele da zaposednu taj nastavak a ne da ga “preskoče”. Za suzbijanje rojenja se može preporučiti i oduzimanje izletnica iz tog društva u korist nekog drugog društva.

Društva za koja procenimo da nisu sasvim spremna za iskorišćenje bagremove paše ćemo pojačati nekim ramom zatvorenog legla ili eventualno spojiti sa nekim drugim društvom srednje jačIne. Važno je zapamtiti da spajanje dva slaba društva ne daje nikakve efekte, može se spajati slabo sa srednjim, ali i tu je efekat vrlo mali. Spajanje srednjih društava sa srednjim već je mnogo povoljnije. Ako društvo, naprimer, pred bagremovu pašu ne zaposeda puno DB plodište, primenićemo spajanje sa nekim srednjim, ali ako zaposeda, spajanje se može i izostaviti.



Zdravstveno stanje

S obzirom na prisustvo bolesti legla na pčelinjacima širom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su ćelije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probušenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smeđe-siva masa koja se razvlači.

Društva obolela od krečnog legla suziti što više, postaviti na sunčano mesto i dobro prihranjivati sirupom, a najbolje medom i polenom. Prvom prilikom izvršiti zamenu matice. Može se pokušati suzbijanje bolesti stavljanjem belog luka na satonoše.

Za tretiranje protiv varoe se može upotrebiti neko sredstvo koje ne zagađuje med i vosak, nrp. mravlja kiselina, timol, uz pažljivu kontrolu doze i ponašanja pčela. Dobro je još sada planirati mogućnost da posle bagrema neka društva oslobodimo varoe tako što ćemo da im (privremeno) oduzmemo svo leglo ili da ih naselimo na golo saće i onda tretiramo.

Maj 2002

Sranje pčelinjih društava

I dalje je primetna velika razlika u snazi i pripremljenosti pčelinjih društava za iskorišćavanje glavne paše. Snažna društva krajem aprila u LR košnicama imaju skoro puna 2 nastavka pčela, pa i više, a u DB košnicama puno plodište i delom su prešla u medišni nastavak. Imaju oko 7-8 ramova legla, pojedina i više, ali takvih društava nije procentualno mnogo na pčelinjacima.

Pčelari koji nisu prihranjivali proletos, a koji su ostavili male rezerve hrane jesenas, susreću se sa time da im pojedina društva imaju veoma malo hrane, da su čak na kritičnim količinama. Naprotiv, društva sa većim zalihama hrane, i ona koja su potpomognuta hranom za vreme promenljivog proleća, uspela su da bolje iskoriste voćnu pašu uprkos lošim vremenskim uslovima. Ona imaju po nekoliko ramova sa lepim mednim vencima iznad legla, kao i saće sa strane legla ispunjeno medom i sa dosta polena. Takođe, kod DB košnica, snažna društva su ponegde donela nešto meda od voćne i drugih prolećnih paša.

Društva koja su bila obolela od nozemoze, ili su bila bez hrane, do sada su ili stradala ili su tavorila, vrlo slaba.



Fenologija

Voćna paša je zbog hladnog i kišnog aprila dosta dugo trajala, a to se odnosi i na pašu maslačka. U brdovitim predelima te dve paše će se osećati još možda krajem aprila i na samom početku maja. Cvetanje perka i uljane repice je takođe nešto produženo.

Bagrem je na žalost i ove godine jako oštećen od mrazeva, a to se najviše odnosi na nizijske predele u kojima je vegetacija ranije krenula, kao i na brdske, okrenute suncu. Zbog zahlađenja bagrem je vrlo dugo zadržao cvetni pupoljak dužine oko 1cm, koji je posle mrazeva stradao. Međutim, ima lokacija ili ponegde samo - mikrolokacija, na kojima je ipak ostao neoštećen, kojih je malo. Tako već saznajemo da je oko 20. aprila procvetao bagrem u Beogradu, a krajem aprila i na samom početku maja procvetaće i druga neoštećena stabla bagrema u nižim predelima. S obzirom na postojanje više prirodnih varijeteta bagrema kod nas, ima stabala bagrema u niziji koja nisu oštećena od mraza a koja će cvetati nešto kasnije, oko 5-10 maja. U brdovitim krajevima, bagrem će cvetati oko 10. maja ili nešto kasnije, ukoliko nije oštećen.

Posle bagrema, u krajevima pored reka, močvara, javlja se dobra paša sa bagremca-amorfe. U brdovitim krajevima početkom maja očekuje se paša pitome maline.



Radovi pčelara

Vršimo pripreme za bagremovu ili neku drugu glavnu pašu. Kod LR košnica, rotiraju se nastavci, nastavak sa više meda i legla stavlja na podnjaču a onaj sa manje, iznad, i tu vadimo eventualno loše saće a dodajemo satne osnove.

Kod DB košnica društva kojima ne nedostaje mnogo da bi imala po oko 8 ramova legla, dodajemo te ramove iz pomoćnih društava ili nukleusa.

Kod AŽ košnica snažna društva su ispunila plodište i potrebno im je omogućiti da pređu u medišni nastavak. Neki pčelari rade prevešavanje ramova sa leglom u medište, iznad matične rešetke, a dole dodaju satne osnove što je dobra mera za predupređenja ulaska društva u rojevi nagon. Društva koja su dobra ali još ne ispunjavaju puno plodište možemo pojačati ramom sa leglom (sa ili bez pčela) iz pomoćnih društava ili nukleusa.



Prilikom pojačavanja društava u bilo kojim košnicama, voditi računa da se ne dodaju ramovi sa leglom bez pčela onim društvima koji ih ne mogu pokriti pčelama, koja nemaju dovoljno pčela, jer time činimo dvostruku štetu, što će se leglo prehladiti, a uzalud smo slabili nukleuse. Kada se dodaje ram sa leglom i pčelama, to se može činiti po lepom vremenu prskanjem vodom sa malo rakije ili ekstrakta nane i sl. Možemo postupiti i tako da ispred košnice koju pojačavamo stavimo široku priletnu dasku do zemlje na koju stresemo ram sa leglom, a ram zatim dodamo u košnicu. Stare pčele će odleteti sa daske u svoju košnicu a mlade će ući u novu košnicu.

Kraj aprila ili početak maja je krajnje vreme za spajanje društava radi boljeg korišćenja bagremove paše. Matica iz slabijeg društva se odvoji u posebnu košnicu sa malo pčela i legla, a ostatak spoji preko novine ili zamreženog rama.

Pčelari mogu pokušati da i svoje nukleuse iskoriste u paši tako što će ih smestiti u zajedničku košnicu, jedan do drugog, odvojene pregradama, sa odvojenim poletaljkama i letima. Kada se malo organizuju i prilagode, stavlja im se zajedničko medište preko matične rešetke koja pokriva celu košnicu.

Napominjemo da ako pčelar po prviput pokušava da sprovede neki postupak, može se preporučiti da to ne čIni sa svim košnicama, već samo sa po nekim i da pažljivo posmatra rezultat.

Kada paša počne ili po potrebi i ranije, stavljamo medišne nastavke. Nove nastavke najbolje je podbacati ispod već ispunjenih nektarom.



Sakupljanje polena

Samo period intenzivnog unosa nektara nije pogodan za postavljanje skupljača polena i sakupljanje, a vreme slabijih nektarskih paša dobro je iskoristiti za sakupljanje polena ili eventualno dobijanje prerađenog polena - perge. To je pogotovu važno u krajevima gde se ne može očekivati ozbiljniji unos bagremove paše zbog izmrzavanja.



Ostali radovi

Ova sezona je veoma specifična i pčelari nemaju drugog izlaza već da joj se prilagode. Kišni april, i moguće kiše u maju mogle bi pogodovati medenju bagrema u krajevima gde nije promrzao. Pčelari koji žele da uvećaju broj svojih društava ili nadoknade gubitke, potrebno je da to što pre učine kako bi rojevi, ali i podeljena društva mogli da se razviju i spreme za zimu. Ukoliko se odluče na prodaju rojeva, pčelari bi takođe trebali da se za to unapred pripreme. Za sve te rojeve su neophodne matice, pa je neophodno planiranje njihovog odgajivanja. Ako se društvima ostavlja da ih sami odgaje, to u svakom slučaju treba činiti kod zdravih i jakih zajednica i što pre, u maju ili junu.



Zbog izmrzavanja bagrema, mnogi pčelari će se ove godine odlučiti na selidbu, bilo na drugu bagremovu pašu ili na livadu. Pored nužnosti pribavljanja zdravstvenih uverenja i bileta za prevoz pčela od veterinarskog inspektora, pčelare upućujemo da obavezno kontaktiraju sa pčelarima sa tih područja na koja žele da sele, a takođe i sa njihovim pčelarskim udruženjima. Time će izbeći moguće teškoće ili čak neprijatnosti, a drugo, izbeći će gusto naseljavanje poejdinih područja, što je nepovoljno kako na prinose u paši, tako i zbog mogućnosti pojave grabeži ili širenja bolesti. Pčelari bi trebalo da se podsete mišljenja da najčešće bolje medi tamo gde je zabačenije, gde su možda i lošiji putevi.



Zdravstveno stanje

S obzirom na prisustvo bolesti legla na pčelinjacima širom zemlje, svaki pregled legla iskoristiti za kontrolu bolesti. Sumnjive su ćelije sa zatvorenim leglom sa potamnelim i probušenim poklopcima, pogotovu one koje su kada ih otklopimo iznutra naizgled prazne ili se u njima nalazi smeđe-siva masa koja se razvlači.

Formiranje rojeva ili obezmatičenje društava iskoristiti za tretiranje protiv varoe, nekim od sredstava koji ne zagađuju med i vosak. Vršiti kontrolu broja varoa u zatvorenom trutovskom leglu i u slučaju invazije varoe hitno reagovati.

Dobro je i namerno formirati društva bez legla, ili privremene rojeve bez matice, sa leglom iz koga se legu pčele, da bi se efikasno tretirali protiv varoe.