Tema: Tode Nikoletic

TRENIRAJ KARATE

Oko tebe ne cvetaju ruže,
bude dana kad te mrge skole,
baš na tebe nalete lopuže
na ulici, od kuće do škole.

Pa da ne bi bežao kod tate,
trk na trening i vežbaj karate!

Nema brata ni najboljeg druga
da te brane od čopora hulja,
nisi rođen da bi bio sluga
da te bije pobesnela rulja.

U tvom oku junačina cvate,
trk na trening i vežbaj karate!

Drugarici iz tvog odeljenja
otimaju sladoled i žvaku,
siledžije namaju poštenja,
opasnost je na svakom koraku.

Ne daj nikad da te jači mlate,
trk na trening i vežbaj karate!

Pa kad stekneš crni pojas, rode,
čuvaće te od raznih pošasti,
nema ništa lepše od slobode,
nema ništa vrednije od časti.

Tad će dase dobro da te shvate
trk na trening i vežbaj karate!

MI SMO SREĆNA PORODICA


Tata pije hladno pivce,
mama skida šminku s lica,
sestra škraba farmerice,
Mi smo srećna porodica.

Deda dimi ko furuna,
Baba gata iz šoljica,
soba nam je smeća puna,
mi smo srećna porodica.

Sudopera dan-noć puna,
kupatilo ko košnica,
iz jorgana viri vuna,
mi smo srećna porodica.

Nema ništa da se krka,
iz kaveza šmugnu ptica,
baš nas briga, nije frka,
mi smo srećna porodica.

Miš i mačka skupa predu,
stigle pare dobrog strica,
kupujemo sve na kredu,
mi smo srećna porodica.

Život teče kao reka,
uz čar TV sapunica,
biće hleba, biće mleka,
mi smo srećna porodica.

J E L E N A, LEPO TI STOJI IME
(Jeleni Savić)

Meni su rekli da ne postojiš
U pričama sa lepim krajem,
A ti se, srećo, u zvezde brojiš,
Sa posebnom lepotom i sjajem.

Meni su rekli da si od dima,
Da si od pene, magle i stakla,
A ja sam shvatio da te ima
Kad god si me prstom dotakla

Jelena, lepo ti stoji ime
kao na usni osmeh izatkan,
Jelena, poljupcem osvoji me,
I biću tvoj princ odabran.

Meni su rekli da ne usrećuješ
One koji ti usne požele,
A meni noću snove posećuješ
i golicaš srce osmehom anđele.

Meni su rekli da si od kamena
Kao sibirska stepa ledena,
A od tvog dodira i nežnog ramena
Otvaraju se vrata ljubavnog EDENA.

Jelena, lepo ti stoji ime
Kao u mladih trešanja zrenje,
Jelena, otopi iz duše mi zime,
I budi lepa kao priviđenje.

JUTARNJI SMEŠAK

Kasno u noći oko tri sata
Kad mrak okuje usnula žita
Ja čujem kako šapuće tata
I kako mamu za nešto pita

Mama mu kaže jasno i glasno
Spavaj i noćne duhove umiri
Zar ne vidiš da je kasno
I da mesec kroz prozor viri

Al tata neće ni da čuje
Tišina mraka ne da mu mira
Pa sa svih strana navaljuje
Premorenu mamu da dira

Ne znam šta se posle dogodilo
Ni kako su problem rešili
Ujutro je sve u redu bilo
Mama i tata su se smešili

VOLIM TE


Kada te osetim strasnu
Sav sam od stakla i pene,
U meni vulkani gasnu,
I zveri neukroćene.

Volim svu od snova
I od sunčevog sjaja,
Uvek si lepša i nova
Uvek si od zagrljaja.

Kada si prepuna nade
Iz mene nestaje strah,
Tad rušimo barikade
Stopljeni u jedan dah.

Volim te svu od smeha
Kad si ko dete naga,
Između Vere i Greha,
Između Boga i Vraga.

Volim te što si Ana,
K'o Lara doktor Živaga,
I pesma čežnjom tkana
I što si moja draga.

Volim te i kada šteti,
Ma bio sakat i gubav,
A kad mi dođe mreti
Grob neka mi bude ljubav.

UZMI ME ZA RUKU


Uzmi me noćas za ruku
Malo mi nežnosti treba,
Tako je hladno, mila,
U sobičku bez tvoga lika.
Čuješ li kako kapi
Po mojoj duši tuku,
Gladan sam tvog dodira
K'o prosjak korice hleba.

Uzmi me noćas za ruku
I vodi iz ovog pakla,
Treba mi reč meka
Od koje ću da poletim,
Dahom ti slikam oči
I osmeh s' prozorskog stakla,
Tako si, šećeru, daleka,
Ne mogu da te se setim.

Uzmi me noćas za ruku
I drži u svome krilu,
Upleti prste k'o kike
i čvrsto ih stegni, lane,
Oseti dirke klavira
U vazduhu i zvuku,
Nek procveta soba
K'o u aprilu nek svane.

Uzmi me noćas za ruku
Treba mi tvoje pola,
Više nego jastuk
i ovo glupavo ćebe,
Neka me crne senke
Zauvek nebu odvuku,
Ti nisi ti bez mene,
A nit sam ja ja bez tebe.

Uzmi me noćas za ruku
I šapni tiho, tu sam,
A onda pretvori usnu
U saće pčelinjeg meda,
Ili ćeš saznati jednom,
Kad me časi dotuku,
Da su mi umesto srca
Pronašli grumen leda.

PESMA UBIJENOG


Zaspaću noćas sa suzom u oku
Gorkom.
U praznoj sobi nepoznatog grada
Pust.
Sam sa pesmom i mrtvim Lorkom,
Na straži.
O bar kiša dosadna da pada.
Da vlaži.

Neko se šunja po mome srcu
Tih.
Drhtuljim, gorim, proklinjem.
Siv.
Kako da pronađem reč pravu
Ko stih.
Bez tebe, bez sebe. Odavno mrtav.
A živ.

Oči me prate nemo sa zida
Ludim.
Hoću da vrištim da te pozovem
Nem.
Praznih ruku ti prazne cvetove
Nudim.
Rađam li se to u svom bolu
Il mrem.

Izvor;riznicasrpaska