MENTOL JEZIKA
Evo pesničke knjige retkog i provokativnog naslova. Da iznad njega ne stoji ime poznatog srpskog pesnika mlađe generacije, pomislili bismo da je posredi kakav zbornik paušalnih beseda i popovanja iz vremena kada su knjige takvih naslova, u drečavim bojama, pridodavane kućnom nameštaju. Govori i članci, dakle, nisu prigodni tekstovi nekog državnika, niti sluge jednog društvenog sistema, već su, naslovom samim, do groteske i ironije izvedene pesme. Ovo je osma po redu knjiga poezije Radomira Uljarevića čije prethodne naslove pamtimo: Mijena (1979), Britva (1980), Prikupljanje podataka (1981), Presa (1985), Primalni krik (1985), Predgovor (1989), Zimski dvorac (1990) i Dvostruka kolevka (izabrane pesme, 1991). Kao što se vidi, i ranije se ovaj pesnik znao poigrati nekim od svojih naslova.
Nova Uljarevićeva knjiga sačinjena je od zapretenih, i reklo bi se, zagubljenih pa, kao, slučajno pronađenih stihova i fragmenata pesama ispisanih kadgod i gdegde. Kao da je pesnik maločas izvukao zgužvanu salvetu iz džepa i, začuđen, prepisao zaboravljene sopstvene stihove. Ili, kao da je ponovo nabasao na zaturene sveske i nikad adresirana pisma, i povadio srčiku između redova. Tako se otvara i takvom prikazuje ova zbirka od nešto preko tridesetak pesama. Ali – jedna pesma proteže se čak na trinaest strana knjige! Njome je i naslovljen ciklus Nova konkretnost, koji se pojavljuje odmah posle uvodne pesme Zemlja nogu ne dodira. Šta li se sve nije zateklo u toj pesmi – poemi: vetar sa vratom labuda; pomrčina osoljena; potok čiji tok neće izmeniti ni rat; lice zemaljsko u gipsu...
Ova poema je opelo apokaliptičnom svetu i njegovim menama. Međutim, na poetičko-manifestnom planu, Nova konkretnost je demistifikacija jednog dela tzv. postmodernističke poezije koja, za razliku od proze sa istim predznakom, u stvari, i ne postoji kao umetnički relevantna vrednost. Uljarević se na volšeban način našalio sa čitavim jednim usmerenjem na našoj zadihanoj i trenutnoj poetskoj sceni. To se, ponajpre, ogleda u kopiranju postupka i stila pisanja. Ali, na jednom mestu u knjizi, pesnik će direktno kazati: Magarac u postmodernom stanju stenje. Talenat Radomira Uljarevića je, pored ostalog, i u tome što svoj satirički žalac ne istura do kraja i na prvu loptu, već se, poput mačke s mišem, poigrava i izvodi nadmoćni ples jezika što vri od ubitačne semantičke vatre koja preparira iskežene grimase slučajnih pesničkih rešenja.
Spram potrebe da predoči razbijenu sliku sveta i, u isti mah, naruga se tom svetu, ali i njegovim idealizovanim kodovima, Uljarević pravi zahvate koji svedoče o izlasku iz ruševina ambivalentne stvarnosti. U možda najboljoj pesmi u knjizi, Stvari i stvoritelj, on peva: Oštro je i pusto svud okolo/ oštro i pusto je i gore i dole/ i ovamo i onamo/ i nije nije Gospode. Ono i nije/ nije Gospode predstavlja vrh čiste poezije. Kao retko gde, iz ovih stihova veje jovovski bol psalmične unesenosti u temu, premoć Gospodnja nad prolaznim i površnim, hrišćanski strah i dar pred Bogom.
Radomir Uljarević je svojim Govorima i člancima održao korisnu lekciju savremenicima koji se gade jezika. Ova knjiga je katarzični prilog skidanju maski sa lažnih poetika depresivnih monstruma koji, raskorenjujući baštu sopstvenog jezika i tradicije, u stvari, ne bave se književnošću, već nekim paralelnim zgubidanstvom u kojem, terapijski ritual pisanja i maskiranja netalentovanog rukopisa predstavlja okosnicu napora. Nove pesme Radomira Uljarevića imaju snagu olujnog mentola koji osvežava čula i snove.
riznicasrpska.
LinkBack URL
About LinkBacks
: 
Radomir Uljarevic
Odgovor Sa Citatom
Odg: Radomir Uljarevic
Bookmarks