BELE NOĆI

dubinu mog pada niko ne izmeri
niko ne pojmi lepotu rastrojstva
dok seni svojoj bejah sluga verni
koraknuh unazad ona mirno osta

sad dubok razdor međ nama zija
čeznem za mestom njenog postanja
jedno naspram drugog sen odbegla i ja
bez vlastite sudbe i bez poravnanja

na tom raspeću vreme dotrajava
čile zemaljski dani i noći bele
na hartiji praznoj moje senke glava

sama svodi račun žiznji nevesele
grehovi su novi pokajanja davna
doba je kad senke na drugi kraj sele