Milos Stefanovic - Drame za decu



Super-heroji ipak postoje!


LICA

TOMA BIKARBONA, učenik, siledžija
LAZA RICINUS, učenik, siledžija
PRAVIŠA, učenik, super-heroj
BORIŠA, učenik, super-heroj
BORKA, učenica, super-heroina

(U jednom školskom dvorištu, na velikom odmoru)

1. TOMA BIKARBONA i LAZA RICINUS

LAZA RICINUS: Tomo, slušaj ovu finu i poučnu rimu i pamti: Učenje i škola ništa to je, lepe stvari ne postoje!
TOMA BIKARBONA: Da, da, da... Ne postoje!
LAZA RICINUS: Jesi li zapamtio?
TOMA BIKARBONA: Jesam!
LAZA RICINUS: Jesi, al verujem da nisi. Bolje zapiši, da ne zaboraviš!
TOMA BIKARBONA: Gde da zapišem?
LAZA RICINUS: Pa, u mobilni, Tomo! U mobilni! Nećeš valjda u svesku?!
TOMA BIKARBONA: Ali, Lazo ja nemam ni svesku, a kamoli mobilni...
LAZA RICINUS: Sačekaj malo.

2. TOMA BIKARBONA, LAZA RICINUS i PRAVIŠA

PRAVIŠA (prolazi pored).
LAZA RICINUS: Hej, mali!
PRAVIŠA: Je l’ ja?
LAZA RICINUS: Da, dođi da te nešto pitamo!
PRAVIŠA: Nemam vremena. Žurim.
LAZA RICINUS: Dođi. Samo na kratko, nešto u vezi škole...
PRAVIŠA (dolazi).
LAZA RICINUS: Zdravo, koji si razred?
PRAVIŠA: Peti.
LAZA RICINUS: Peti? A, šta imaš u toj ogromnoj torbi?
PRAVIŠA: Ništa!
LAZA RICINUS: Kako ništa, a tolika torba?!
PRAVIŠA: Ništa posebno...
LAZA RICINUS: E, pa mi moramo to posebno da proverimo! Skidaj torbu!
PRAVIŠA: Neću! Zašto da skinem?!
LAZA RICINUS: Zato što smo mi si, si, si...
PRAVIŠA: Si, si, si... Ne znam!
LAZA RICINUS: Tomo, pomozi malom. Zato što smo mi si, si...
TOMA BIKARBONA: Sila!
LAZA RICINUS: Ne, Tomo. Zato što smo mi siledžije! Siledžije Tomo, zapamti. (Pokazuje prstom ka torbi.) Otvori da vidimo šta ima...
TOMA BIKARBONA (skida torbu i vadi stvari): Evo, ima neke knjige...
LAZA RICINUS: Knjige?! Kakve knjige?
TOMA BIKARBONA (čita): Piše: Kako se osvaja svet?
LAZA RICINUS: I, šta kaže, kako se osvaja? Otvori malo, prelistaj!
TOMA BIKARBONA (lista knjigu i čita): Svet se osvaja učenjem i znanjem!
LAZA RICINUS: Ne treba nam to, ostavi sa strane... Šta ima još?
TOMA BIKARBONA (vadi stvari): Mobilni telefon!
PRAVIŠA: Bolje ne dirajte. To je telefon super-heroja Praviše!
LAZA RICINUS (uzima telefon): Ma šta nam reče, telefon super-heroja Praviše? (Gleda telefon koji u tom trenutku zvoni.) Tomo, javi se, vidi ko je.
TOMA BIKARBONA (javlja se i razgovara, po strani): ... ...
LAZA RICINUS: Znaš mali, super-heroji, Deda Mraz i ostale super stvari ne postoje! Mi siledžije to znamo, a i svi ostali fini đaci to znaju.
PRAVIŠA: Fini đaci znaju da super-heroji postoje!
LAZA RICINUS: Postoje?
PRAVIŠA: Aha, imaju kačkete na glavi i kada puknu prstićima, svako ko nije dobar se zaledi!
LAZA RICINUS: Da, da... Lepo, lepo... Lepo si to smislio, baš lepo!
TOMA BIKARBONA (dolazi i daje telefon Lazi Ricinusu).
LAZA RICINUS: Ko je zvao?
TOMA BIKARBONA: Zvali su super-heroji Boriša i Borka!
LAZA RICINUS: Šta hoće?
TOMA BIKARBONA: Hoće da čuju super-heroja Pravišu!
LAZA RICINUS: I, šta si ima rekao?
TOMA BIKARBONA: Rekao sam: Izvinite, pogrešili ste. Vi ne postojite! Doviđenja.
LAZA RICINUS: Lepo si im rekao... (Pokazuje prstom na torbu.) Vadi dalje, da vidimo šta ima!
TOMA BIKARBONA (vadi stvari): Neki toki-voki?! (Čita šta piše na toki-vokiju.) Piše: Pritisnite dugme...
PRAVIŠA: Bolje da ne pritiskate!
LAZA RICINUS: E, baš hoćemo! Baš da pritisnemo. (Uzima toki-voki i pritiska.) Evo, mogu da pritisnem koliko hoćeš puta! Vidiš. (Pokazuje Praviši toki-voki.)
TOMA BIKARBONA: Daj i meni!
LAZA RICINUS (daje toki-voki Tomi Bikarboni).
TOMA BIKARBONA (pritiska dugme): Evo, i ja mogu da pritisnem koliko hoćeš puta! Ništa posebno!

3. TOMA BIKARBONA, LAZA RICINUS, PRAVIŠA, BORIŠA i BORKA

BORIŠA, BORKA (dolaze sa kačketima na glavi).
BORIŠA: Zdravo, zvali ste nas?
LAZA RICINUS: A, ko ste vi?
BORKA: Mi smo super-heroji Boriša i Borka!
LAZA RICINUS: A, kad smo vas zvali, ne sećam se?
BORKA: Pritisnuli ste dugme za pomoć!
LAZA RICINUS: Dugme za pomoć?!
BORIŠA: Da, svaki super-heroj ima kod sebe toki-voki (Pokazuje svoj toki-voki.) i kada pritisne dugme ostali super heroji dolaze u pomoć!
LAZA RICINUS: A, ovo je toki-voki od...(Pokazuje na toki-voki koji drži Toma Bikarbona.)?
PRAVIŠA (uzima kačket iz torbe i stavlja ga na glavu): Od super-heroja Praviše! Ja sam super-heroj Praviša. Imam kačket i kada puknem prstićima vi ćete se zalediti! (Krene da pukne prstićima.)
BORIŠA, BORKA (krenu da puknu prstićima).
LAZA RICINUS: Stanite, stanite malo! A, kako bi bilo da i mi postanemo super-heroji, da nosimo kačket i toki-voki, kao i vi?
BORIŠA: A, zašto bi, baš sad, da postanete super-heroji?
LAZA RICINUS: Zato što smo mi si, si, si?
BORKA: Si, si, si... Ne znamo?!
LAZA RICINUS: Tomo, pomozi super-herojima. Zato što smo mi si, si, si...
TOMA BIKARBONA: Siledžije!
LAZA RICINUS: Ne, Tomo! Opet si pogrešio. Zato što smo mi silno pogrešili! I sada hoćemo da ispravimo grešku. Evo, vraćamo telefon, a vi nama dajte knjigu. (Daje telefon Borki.)
BORKA: Knjigu?! Koju knjigu?
LAZA RICINUS: Ovu knjigu (pokazuje prstom na knjigu.): Kako se osvaja svet?
BORKA (daje knjigu Lazi Ricinusu): Evo. Kada je pročitate i postanete dobri, dobićete po kačket i toki-voki. I onda ćete biti super-heroji kao i mi, jel hoćete?
LAZA RICINUS: Hoćemo!
BORIŠA, BORKA, PRAVIŠA: Onda se vidimo uskoro! (Odlaze.)
TOMA BIKARBONA: Vidimo se!
LAZA RICINUS: Tomo, šta da ti kažem na kraju? Slušaj ovu finu i poučnu rimu i pamti: Učenje i škola radost to je, super-heroji ipak postoje!
LAZA RICINUS, TOMA BIKARBONA (odlaze).
Zavesa