Kunici sve cesci ljubimci u nasim domovima


Jedna od retkih rasa kunića na našim prostorima je aljaska kunić. Prepoznatljiv je po elegantnom držanju i crnoj boji krzna, intenzivnog sjaja. Pripada srednjoj kategoriji kunića.
Krzno ove rase kunića je veoma fino, pa se na njemu primeti svaka promena, tako da je redovna nega viŠe nego neophodna. Podrazumeva se i redovno četkanje, kojim se pomaže kuniću da lakše odstrani već odbačene dlake. One poprimaju boju rđe i ubrzavaju proces linjanja, a njihovim odstranjivanjem se sprečava ćebanje krzna.
Jedna od osobina aljaska kunića je da može i da se pripitomi, pa da se čuva kao kućni ljubimac.

KAVEZI POD NADSTREŠNICOM

Za ovu rasu je čuvanje na otvorenom prostoru veoma poželjno. U tom slučaju, zimi je neophodno da se kunićarnik zaštiti najlonom od padavina i vetra. Dobro je da kunićarnik ima i nadstrešnicu, koja će tokom leta kuniće štiti i od sunca.
Aljaska kunići teško podnose visoke temperature pa im zbog toga treba napraviti zaklon od presovane trske ili drvenog materijala.
Za smeštaj im je dovoljan kavez veličine 60 x 60 x 50 cm. Mogu se držati i na drvenom podu, pri čemu je neophodno da se redovno menja prostirka. Ponajbolja je ona od žitne slame. U takvim smeštajnim uslovima dobro je da se u jasle kunića stavlja i seno, jer će, prilikom njegovog rasipanja, i ono poslužiti kao odlična prostirka pomešana sa slamom.
Ova rasa kunića je jedna od najotpornijih na bolesti, ali nezavisno od toga, kaveze treba redovno tretirati dvoprocentnim rastvorom masne sode. U periodu odvajanja mladih, treba generalno očistiti i dezinfikovati kaveze, kako bi se sprečila šuga dlake i ušiju. Vitaminske dodatke i lekove treba im davati kao preventivu, a u proleće i jesen ih obavezno vakcinisati.

RAZMNOŽAVANJE I ISHRANA

Ženke aljaska kunića kote od šest do osam mladih. Najčešće u leglu bude pola mužjaka, pola ženki. Selekcija je neophodna u slučaju da ženka okoti deset ili više mladih, jer tada bi pojedine jedinke zaostajale u razvoju. Prvi podoj je najvažniji, zbog kolostruma, koji će stvoriti imunitet kod mladih.
Ženke ove rase su veoma brižne majke, štite svoje mlade, ne dozvoljavajući pristup gnezdu. Same ga pripremaju, praveći rupu u prostirci, koju oblažu svojim krznom. Kote se bez problema i na temperaturama ispod 10 i 15 stepeni C.
Ishrana im je jednostavna. Podrazumeva granule i mešavinu zrnaste hrane - kukuruz, ječam, zob i soju, ali obavezno prženu zbog detoksifikacije. Bolje je da im se ne daje ništa zeleno, jer postoji mogućnost da navlaže krzno, što nije dobro. Dodatak u obroku je i seno od deteline. Vodu im treba davati iz pojilica.
Meso aljaska kunića je roze - srebrnaste boje ima oko 25 procenata proteina i najmanje masti, i sadrži mnogo minerala. Od kunića teškog 3,5 kg, dobija se 2,2 kg čistog mesa.

STANDARD

Telo ove rase kunća je srednje veličine, snažno i zbijeno, valjkasto, sa skladnom leđnom linijom, zaobljenom na kraju. Ženke ne smeju imati podbradak. Težina od 2,5 do 4,25 kilograma. Najidealnija je 3 do 3,5 kilograma. Krzno je gusto i mekano sa finim jednoličnim pokrovom. Glava je kratka i široka. Uši su im mesnate. Dužinom sasvim odgovaraju telu. Pokrovna boja je crna i sjajna. Boja očiju je tamno smeđa. Nokti su crno - smeđi. Donja boja je tamno plava.