Polne bolesti

[Vesna]

Više od 20 polnih bolesti se može preneti putem polnog odnosa sa jedne na drugu osobu.. Milioni mladih ljudi, najčešće između i 15. i 25. godine života se prvi put inficira nekom polno prenosivom bolešću (sexually transmitted disease – STD).

Polno prenosive bolesti (sexually transmitted disease – STD) izazivaju brojni mikroorganizmi. Broj obolelih u svetu je, generalno, izuzetno visok. Statistički podaci su često vrlo oskudni, jer se veliki broj bolesti ne prijavljuje ili se oboleli ne javlja lekaru. Simptomi mogu biti blagi, neprepoznati, i u kombinaciji sa strahom od reakcije okoline, mnogi slučajevi ostaju nedijagnostikovani i nelečeni. Postoje bolesti koje se prenose polnim kontaktom, ali se ne manifestuju na polnim organima, kao hepatitisi ili HIV.

Postoje brojne predrasude o polnim bolestima i njihovom prenošenju. To nisu bolesti koje se dešavaju nekom drugom. Ne postoji osoba koja je imuna na ove bolesti. Svako može da oboli, i to ne samo jedanput.

Samo znanjem o bolesti, rizičnom ponašanju i pravilnom upotrebom zaštitnih sredstava – kondoma, moguće je smanjiti rizik od bolesti.

Razumevanje osnovnih činjenica o polno prenosivim bolestima, kako se šire, koji su simptomi i kako se leče, prvi su korak ka prevenciji. Takođe, treba naglasiti, da se ove bolesti prenose polnim kontaktom: vaginalnom, analnim, oralno-genitalnom odnosom; ljubljenjem, i preko raznih seksualnih pomagala, kao što su, na pr., vibratori.

Infekcijom su pogođeni seksualno aktivni parovi, a može se preneti i na novorođenče prilikom porođaja sa inficirane majke. Značaj ovih bolesti je u mogućim komplikacijama, kada se ne leče ili neadekvatno leče: neplodnost, vanmaterična trudnoća, češti spontani abortusi, prevremeni porođaj, zapaljenja unutrašnjih genitalija i kod žena i muškaraca.

od polno prenosivih bolesti odoljevaju žene i muškarci svih socijalno-ekonomskih slojeva. Najčešća je kod mlađih od 25 godina.
broj obolelih je u porastu svake godine. Seksualno aktivne osobe koje često menjaju partnere su u većem riziku
polno prenosive bolesti često prolaze potpuno neopaženo. Osoba nije svesna da je bolesna, nema nikakve tegobe i u kontaktu sa partnerom dalje prenosi bolest.
savetuje se periodično testiranje kod osoba koje često menaju pratnere i rizično se ponašaju
kod žene mogu nastati teški zdravstveni problemi: hronični bol u karlici, karcinom grlića, sterilitet, problemi u trudnoći, spontani pobačaju, mrtvorođenost.
većina polno prenosivih bolesti je izlečiva. Na žalost, za virusne bolesti, kao što su HIV infekcija ili hepatitis, nema leka.

[Vesna]

Genitalni herpes

Genitalni herpes je infekcija koju izaziva virus herpes simplex (HSV).Česta infekcija, u razvijenim zemljama svaki peti stanovnik je inficiran HSV-2!

Postoje dva glavna tipa herpes virusa – herpes simplex: HSV 1 i HSV 2.

Genitalni herpes uzrokuje virus Herpes simplex, obično tipa 2.
Infekcija HSV-2 je česta kod osoba između 20 i 30 godine života
Broj inficiranih se značajno uvećava svake godine
Infekcija nastaje preko sitnih, nevidljivih, povreda na koži i sluznicama.
Period inkubacije (trenutak od infekcije do pojave simptoma), je od 7-10 dana.
HSV 1 češće izaziva infekciju na licu i usnama, mada može i na genitalijama.

Čak četiri od pet inficiranih osoba ne zna da je inficirano HSV-2, jer:

nema simptoma
ne prepoznaju tegobe i ne javljaju se lekaru

[Vesna]

Genitalni herpes
Prva epizoda bolesti


Prvo javljanje ili prva epizoda bolesti može da traje od 1-4 nedelje ukoliko se ne leči. Virus herpesa ostaje doživotno u organizmu, čak i ukoliko uzimate antivirusnu terapiju.

Nažalost, osoba može imati više epizoda bolesti tokom života. Ponovljene epizode su manje dramatične i traju kraće.
Simptomi

u početku oseća se samo svrab, bockanje i žarenje, a potom se pojavljuju mali vodenasti mehurići ili ranice na polnim organima ili blizu njih.
mehurići zatim pucaju i dolazi do bolnih ranica na koži, koje obično zacele posle 7 do 14 dana.
inficirane osobe mogu imati osećaj peckanja za vreme mokrenja ili polnog odnosa, pojačan nagon na mokrenje, i bolno mokrenje.
kod žena se mehurići mogu pojaviti na međici, u vagini, na grliću maternice, na anusu, zadnjici, pa čak i na bedrima.
kod muškaraca se mehurići mogu pojaviti na penisu, skrotumu, anusu, bedarima, i zadnjici.
moguć je umor,glavobolja i bolovi u mišićima i povišena telesna temperatura
ređe se javlja otok limfnih žlezda u preponama

[Vesna]

Ponovljene epizode

Virus ostaje u telu doživotno!
Posle prve epizode, virus je neaktivan u nervnim ganglijama u predelu kičme. Njegovom ponovnom aktivacijom razbuktava se upala, i ponovo se javljaju kožne promene. Kod većine koji su imala i više od jedne epizode infekcije plikovi se javljaju na istom ili skoro istom mestu.
Ove ponovljene epizode su blaže od prve.
Mogu se javiti određeni simptomi koji prethode pojavi plikova. To su takozvani prodromalni simptomi, najčešće su u vidu svraba, pečenja i bockanja na zahvaćenoj regiji, glavobolja, umor, i simptomi slični gripu, opšta slabost.
Neka stanja mogu da pokrenu ponovnu epizodu bolesti. To su najčešće: produžen stres, druge bolesti ili povrede, hormonalni poremećaji, čak i menstruacija, iritacija kože (čak i iritacija tokom seksualnog odnosa).




Herpes i trudnoća

Herpes ne utiče na plodnost, ali postoji mogućnost prelaska virusa sa majke na bebu. Ukoliko je infekcija herpes virusom nastala pre trudnoće rizik da će virus preći na bebu je mala, manja od 3%, jer je antitela u krvi majke štite.

Veći je rizik ukoliko je prva infekcija nastala u trudnoći i zahteva poseban pristup i lečenje.

Trudnice s genitalnim herpesom, moraju se strogo pridržavati lekarskih saveta i pre termina porođaja redovno kontrolisati prisutnosti virusa u grliću i području spoljnih polnih organa.
Ako su prisutne aktivne lezije u terminu porođaja, preporučuje se carski rez, kako bi se sprečila infekcija novorođenčeta. Kod dece koja se zaraze virusom pri porođaju infekcija se može proširiti i na druge organe, izazivajući teške komplikacije (meningitis, kožnu infekciju) pa čak i smrt bebe.
Ukoliko se tokom trudnoće žena zarazi herpes virusom, ima prvu epizodu bolesti, veći je rizik da će se ta infekcija preneti i na plod.

Antivirusna terapija u trudnoći nije rutinska, ali je ponekad neophodna. Vaš lekar će vas savetovati šta je najbolje za Vas i Vašu bebu.



Lečenje herpesa

Lokalna terapija se sastoji od nanošenja preparata koji su u vidu kreme ili masti. Ovakav vid lečenja NIJE EFIKASAN, jer se virus herpesa nalazi u nervima, a ne u koži. Ovi lokalni preparati deluju samo na površini kože.

lokalna terapija može da ublaži tegobe, ali nije efikasna u poređenju sa sistemskom terapijom

Sistemska terapija

Trenutno su priznata tri leka u terapiji herpesa: aciklovir, famciklovir i valaciklovir. Postoje dva osnovna pristupa u lečenju genitalnog herpesa:

epizodno lečenje – započinjanje kratkotrajne terapije po izbijanju promena
kontinuirano lečenje, kod hroničnih oblika bolesti neophodna je produžena terapija. Savetuje se ukoliko imate više od 6 epizoda bolesti tokom jedne godine.

Na osnovu kliničke slike i trajanja bolesti odlučuje se o dozi i dužini lečenja.

Lekove prepisuje lekar. Nikada nemojte na svoju ruku da uzimate lekove!

U toku bolesti, dok postoje ranice ili plikovi, pridržavajte se sledećih saveta:

održavajte higijenu, zahvaćena regija treba da je čista i suva
veš treba da je udoban i da ne zateže
perite se mlakom vodom
ne dirajte ranice i ne bušite plikove
žene ne bi trebalo da koriste intimne sprejeve, dezodoranse ili kupke
ne koristite bilo kakve kreme ili masti ukolko ih nije prepisao doktor

[Vesna]

Kako živeti sa genitalnim herpesom?

Većina obolelih ima više od jedne epizode bolesti u tolu života. Ponovljene epizode uglavnom nisu dramatične kao prva.

Dva najvažnija pravila su:

izbegavajte seksualni kontakt dok imate kožne promene! Čim osetite da ćete imati epizodu bolesti (peckanje, žarenje, svrab) prestanite sa seksualnim aktivnostima! Sačekajte da se svi znači bolesti potpuno povuku, pa onda nastavite sa svojim seksualnim životom.
Javite se lekaru da bi vam prepisao terapiju
Obavezno koristite kondom! Tako ćete zaštititi partnera. Virus se može naći na koži iako nema epizode bolesti!

Sprečiti širenje virusa je najveća briga kada se dijagnostikuje bolest. Kod dugogodišnjih monogamih veza rizik da se rizik sa inficirane osobe prenese na neinficiranog partnera je oko 10% godišnje.

Najveća verovatnoća za prenošenje virusa je tokom aktivne faze bolesti-izbijanja plikova. Tada izbegavajte seksualni kontakt sa partnerom – oralni, genitalni ili analni:

od trenutka kada osetite da se pojavljuju znaci bolesti (peckanje, peckanje ili svrab na mestima gge se plikovi ranice obično pojavljuju)
dok su plikovi i ranice prisutne
dok ranice potpuno ne zacele

Oralnim seksom možete HSV-2 infekciju preneti u usta ili na lice partnera!

Kada nema ranica

Virus se može preneti i kada nema znakova bolesti. To se naziva asimptomatsko širenje infekcije.
Rizik od prenošenja infekcije je naročito visok tokom prve godine od pojave genitalnog herpesa. Takođe, kod osoba koje imaju česte epizode bolesti veći je rizik od prenošenja bolesti.

Neposredno pre pojave kožnih promena i posle povlačenja promena, kao i tokom manifestacije bolesti verovatnoća prenošenja virusa je najveća!

[Vesna]

Trihomonijaza

Trihomonijaza je polno prenosiva bolest koju izaziva mikoorganizam Trichomonas vaginalis. Česta infekcija kod žena, putem polnog odnosa može se preneti i na muškarce. Često nema tegoba. Mogu se javiti tokom prve nedelje od nastanka infekcije, mada je simptomi mogu pojaviti i posle 6 meseci.

Muškarci uglavom nemaju nikakve tegobe, i ne znaju za postojanje infekcije sve dok se njihove partnerke ne požale na probleme. Ipak, ukoliko se jave, problemi su sledeći:

osećaj svraba ili peckanja u mokraćnom kanalu
crvenilo otvora mokraćnog kanala
ponekad je prisutna sluz
može se javiti osećaj žarenja posle mokrenja ili ejakulacije

Žene imaju izražene tegobe:

zelenkasto žuti, penasti vaginalni sekret neprijatnog mirisa
bol pri mokrenju ili često mokrenje
svrab vagine
neprijati i bolni seksualni odnosi
izrazito neprijatan miris
i retko, bol u maloj karlici
može izazveti, kod trudnica, prevremeni porođaj ili abortus

Bolest se dijagnostikuje prilikom pregleda i uzimanjem briseva iz vagine i mokraćnog kanala. Leči se antibioticima. Dozu leka i dužinu lečenja prepisuje lekar. Uvek se leče oba partrera.

[Vesna]

Stidne vasi

Parazitarna infestacija, koju uzrokuje insekt Phtirius pubis, zahvata genitalnu regiju. Takođe, može se javiti i na drugim regijama obrasle dlakom, čak i na trepavicama. Jedini poznati domaćini ovog parazita su ljudi i gorile.

Stidne vaši se najčešće na novog domaćina prenose bliskim, intimnim kontaktom između dve osobe, obično tokom seksualnog odnosa. Može se preneti korišćenjem istih peškira, nošenjemiste odeće ili spavanjem u istom krevetu kao i zaražena osoba. Parazit ne može dugo da opstane bez domaćina, odnosno bez toplote i vlage tela.

Dijagnostika

Infestacija stidnim vašima obično se dijagnostikuje pažljivim pregledom stidnih vaši i nalazom gnjida, nimfi ili odraslih jedinki. Pažljivim pregledom, pod uveličavajućim staklom ili dermoskopom, sa velikiom sigurnišću se može identifikovati parazit.

Gnjide ili zreli insekti se uklanjanju pincetom ili skraćivanjem dlake, osim kod trepavica.

Ukoliko se oboleo jedan član porodice, i svi ostali ukućani sprovode terapiju.

Lečenje

Sprovodi se lokalnim nanošenjem preparata, koji su u vidu krema ili losiona.Preporučuje se da se zahvaćena regija obrije, kako bi se mehanički uklonile gnjide i vaši. Potrebno je promeniti i iskuvati posteljinu i peškire. Pre pranja veš otaviti u plastinoj verći oko 15 dana, bez vazduha i na suvom, dobro zatvorena, kako bi se sprečila mogućnost da prežive jajašća koja su na evenualno ostala.