Tema: Anegdote

ANTUN GUSTAV MATOŠ

Matoš je video na ulici jednu ženu kako tuče svoje dite po glavi. Revoltiran takvim postupkom on joj pristupi i reče: - Kad već mislite batinama da odgajate svoje dijete, onda ga bar ne tucite po glavi. To može imati štetne posljedice!

- Vrlo važno! I mene su moji roditelji tako odgajali. - odgovori žena.

- Uviđate, dakle, da ja imam pravo! - reče joj Matoš i ode pre nego što je zbunjena žena razumela Matoševu rečenicu.

NAPOLEON BONAPARTA

Francuski general Sent-Iler, veliki Napoleonov prijatelj, neposredno pred izbor Napoleona za doživotnog konzula, držao je pred svojim vojnicima ovakav govor:

- Prijatelji. Narod, a to ste vi, mora da odluči da li da se Napoleon proglasi za doživotnog konzula. Slobodno možete da izrazite svoju volju. Nikako neću da utičem na vas, samo nešto bih vam sada rekao: oni, koji ne budu glasali za Napoleona, biće javno streljani. živela sloboda!

GI DE MOPASAN

Konačno sam dobio sifilis! Ni bedni triper, ni crkvenjačke kristalice, ni buržoaske petlove kreste ni bobičavu cvetaču, već pravi sifilis od kakvog je umro i Fransoa Prvi. I ponosim se time i ponad svega prezirem građane. Aleluja, imam sifilis! Prema tome, više ne moram da strahujem da ću ga dobiti!"

(Na ovoj izjavi stoji datum od 2. marta 1877)

NAPOLEON BONAPARTA

Na maršu u Italiju Napoleon Bonaparte (1769-1821), budući francuski car, imao je pomoćnika generala Ozeroa koji je smatrao da ne mora slušati naređenja mladog šefa. Napoleon je neko vreme podnosio generalovu nedisciplinu, a kad je prevršio meru, zapreti generalu:

- Gospodine! Vi ste za glavu viši od mene, ali ako ne budete izvršavali moja naređenja, ta razlika će uskoro nestati.

NAPOLEON BONAPARTA

Kad je osvojio Moskvu, Napoleon je mislio da je ostvario svoj cilj i da je postao prvi gospodar Evrope; zato je naredio da se izrade nove kolajne na kojima je na jednoj strani bio utisnut njegov lik, a na drugoj strani ove reči:

- Bože, nebo je tvoje, a ova zemlja je moja!

Nekoliko tih kolajni poslao je u Orenburg zajedno s dokumentima izaslanika koji su trebali da s Rusima pregovaraju o miru. Rusi su nekoliko dana kasnije vratili Napoleonu kolajne, ali u izmenjenom obliku. Na drugoj strani kolajne njegov lik je bio izgreban, a umesto njega stajale su reči:

- Leđa su tvoja, a bič je moj.

NAPOLEON BONAPARTA

U uzbudljivom razgovoru sa engleskim poslanikom Napoleon uzviknu:
- Znate li da ću napasti Englesku?
- To je Vaša stvar - odvrati poslanik.
- Ali morate znati da ću Englesku i uništiti!
- To je, međutim, naša stvar - odgovori mirno Englez.

NIKOLJAJ, RUSKI CAR

Ruski car Nikolaj (1868-1918, vladao 1894-1917) pozva engleskog diplomatu na ručak. Ovaj nehotice prosu jednu posudu, pa mu zbog toga bi veoma neprijatno. Car htede da se dobrodušno našali i reče:

- Je li to u vas u Englesko navika?

- Ne, Veličanstvo, doduše, više puta se nešto tako dogodi, ali to kod nas niko i ne primeti!
BRANISLAV NUŠIĆ

Elem, Nušić je, priča tako otprilike ide, često, gotovo svakodnevno sretao na ulici nekog starijeg gospodina koji mu se usrdno javljao. Naravno, i Nušić se njemu odjavljivao. Sve bi bilo u redu, e da se ovaj Nušiću nije svakodnevno obraćao sa: "Dobar dan, gos'n Đoko". Pošto je to potrajalo, komediograf ne izdrža no ga jednog dana zadrža, te mu reče: "Izvinite gospodine, ali vi mene držite za Đoku, a ja sam Brana."

NERON

Okrutni rimski car Neron (vladao 54-68 ne) ubio je svoju majku, svog vaspitača Seneku, nekoliko drugih predstavnika rimske aristokratije, zapalio Rim… Niko mu nije smeo ništa prigovoriti, samo je Seneka, njegov nekadašnji vaspitač, imao dovoljno milosti da mu u lice kaže:

- Ako budeš još i dalje tako ubijao, svog naslednika ipak nećeš moći ubiti.

SIMA PANDUROVIĆ

U jednoj anegdoti sama igra sudbine napravila je i jedan neverovatan jezički paradoks. Krajem 1944. godine, prvi čovek srpske policije, Slobodan Penezić, poznatiji pod partizanskim nadimkom Krcun, posetio je beogradski kazamat, u kojem su pored ostalih bili smešteni i viđeniji građani pod optužbom saradnje sa vlastima pod tek minulom okupacijom. Krcun je – prolazeći pored postrojenih zatvorenika među kojima se nalazio i naš pesnički bard – zastajkivao pored ponekog od njih, zapitkujući ih ponešto:

– Kako se ti zoveš?

– Sima Pandurović.

– Jeste li Vi onaj pesnik Sima Pandurović? – iznenađeno je proslovio Krcun (koji je uoči rata bio beogradski student)

– Jesam.

– Pa otkad ste Vi u zatvoru? – sa nevericom je uzviknuo Penezić.

– Od oslobođenja! – mirno je odgovorio stari pesnik.

ANDRONIK PALEOLOG

Vizantijski car Andronik II Paleolog (vladao 1282-1328) održavao je ljubavne veze sa najlepšim ženama Konstantinopola, svoje prestonice. Da bi njihove muževe lakše zavarao, svima je dodelio pravo na lov, čiji su znak bili rogovi. Taj znak su smeli pričvrstiti na svojim kućama, kao znak priznanja i privilegije. Muževi su se tome radovali, a žene su im rado pomagale da ga opravdaju. Samouvereni car je takve znao javno istaći rečima.

- Moji dragi rogonje!

Otada kažu o muževima, koji imaju neverne žene, da "nose rogove"!