Lovacki pas i cuvar, sar-pej


Premda se o poreklu rase šar pej ne zna mnogo, smatra se da je on vekovima postojao u južnom delu Kine.

U svojoj domovini je imao ulogu svestranog čovekovog pomoćnika, sposobnog da učestvuje u lovu, čuva i štiti stoku i ukućane.

Kad se rasa našla na ivici istrebljenja (i ušla u Ginisovu knjigu rekorda 1977. godine - kao najređi pas na svetu, sa samo 12 registrovanih primeraka), spasao ju je ljubitelj iz Hong Konga Matgo Lav, koji je dopremio mali broj šar-peja u SAD šezdesetih godina prošlog veka.


Lovački pas i čuvar, šar-pej je poznat u Kini već 200 godina i potiče iz oblasti Dialak, kraj Gvangžua (Canton). Pre 1960. godine, radnici iz Hong Konga su posedovali dovoljan broj ovih pasa tradicionalnog tipa i uglavnom ih koristili za borbu, da bi kasnije počeli da ih izvode na izložbe. Sedamdesetih godina, pojedini trgovci psima otpočeli su sa ukrštanjem i prirodnom produkcijom „teško naboranog“, pa se šar-pej izvozio iz Hong Konga u ostale delove sveta.

Duga selekcija
Neuobičajen izgled šar-peja, sa karakterističnim kožnim naborima, malim ušima i tamno pigmentiranim jezikom, nije slučajan već predstavlja rezultat vekovima duge selekcije. Sama činjenica da se počeci ove rase vezuju za vreme vladavine dinastije Han (od 206. godine p.n.e. do 220. godine nove ere) ukazuje na to da je za njegovo usavršavanje bilo više nego dovoljno vremena. U to doba, šar-pej, ili neki od njegovih predaka, kao što je Dah Let Fighting Dog, rasprostranjen u južnokineskoj provinciji Tung, korišćen je kao pas za borbu. Selekcija je bila usmerena ka dobijanju pasa sa labavom, debelom kožom, obraslom tvrdom, oštrom dlakom, koju nije lako čvrsto zagristi, pa su vitalni organi dobro zaštićeni i u najžešćem okršaju. Bogati kožni nabori štite telo kao što velik, opušten podvaljak čuva vrat.


Odgajivači su brzo uvideli defanzivni potencijal ovih eksterijernih osobina i potencirali ih u uzgoju, baš kao i specifičnu strukturu dlake, koja kod osoba sa osetljivom kožom (kada, recimo, obgrle svog ljubimca i dodiruju ga unutrašnjom stranom podlaktice) može da izazove iritaciju, odnosno neku vrstu blage alergije.


Sledeća upadljiva karakteristika ove rase su tamno pigmentisani desni i jezik, što može ukazati na zajedničko poreklo šar-peja i čau čaua, premda precizni podaci o tome ne postoje. U svakom slučaju, razlog za selekciju usmerenu u pravcu za dobijanje primeraka s tako obojenim jezikom i desnima treba tražiti u starom kineskom verovanju da psi sa tamnom unutrašnjošću usta svojim lajanjem rasteruju zle duhove.
Izgled šar-peja je uvek bio prilično raznolik, premda postoje dve linije koje se ističu - kineska, s višim, vitkijim i bržim psima, čije su bore manje izražene, koža opuštenija a njuška duža, i - američka, u kojoj su psi manji, teži i deblji, kožni nabori naglašeniji, njuška zdepastija a dlaka nešto duža. Štenad šar-peja se rađaju bez bora, bez pigmentacije i sa pravim repom. Dok rastu, počinje proces pigmentacije (koji može da traje do starosti od 14 meseci), rep se završi, a bore postaju sve izraženije. U uzrastu od četiri meseca, kožni nabori su najbrojniji i najnaglašeniji, tada postepeno počinju da se poravnavaju, da bi se kod odraslih primeraka sveli na bore na glavi, grebenu i podvaljak. Šteneće bore nisu garancija budućeg izgleda, pa pri odabiranju treba više voditi računa o opštem utisku - skladno, kvadratično, veselo i živahno štene će uz pravilnu negu izrasti u proporcionalnog i lepog psa.


Početak rada Američkog kluba za šar-peja se vezuje za 1974. godinu, kada su se odgajivači ovih pasa po prvi put organizovano sastali u Oregonu. Prvi primerak je zvanično registrovan 1976. godine, a populacija na američkom kontinentu - i izvan njega - postepeno je rasla. U današnje vreme, šar-pej važi za zanimljivog, čistog i inteligentnog kućnog mezimca.

Izgled psa
Dužina tela od grebena do sednih kostiju je približno jednaka visini psa, pri čemu ženke mogu biti nešto duže, a njuška i lobanja su gotovo iste dužine. Osnova lobanje je velika i okrugla, a čelo ravno i široko. Stop je srednje naglašen. Kožni nabori na čelu su izraženi, ali ne smeju da zaklanjaju oči. Kineski opis glave je „Wo Lo Tau“, što znači - glava u obliku tikve. Čeoni nabori imaju oblik oznake koja podseća na kineski simbol dugovečnosti i veoma je značajna odlika rase. Njuška je srednje dužine, u osnovi široka i blago se sužava ka nosu. Nosna pečurka je široka, velika i poželjno je da bude crna, mada može biti svetlija kod pasa sa svetlijom dlakom.


Poželjno je da jezik i desni budu plavičasto-crni, a ružičasta boja ili pege su dozvoljene kod svetlije obojenih pasa, sa dlakom krem ili jelenje boje. Vilice su jake, a oblik usta bi, posmatran s vrha, mogao biti ili kao okruglasti crep ili nalik na žablja usta, sa širokim vilicama. Zagriz u svakom slučaju treba da bude snažan. Zubalo je pravilno, kompletno i makazasto, gornji zubi bez razmaka preklapaju donje. Oči su srednje veličine, bademaste i što tamnije - svetle oči nisu poželjne. Okolni kožni nabori i dlaka ne smeju da ometaju funkcionisanje očne jabučice ili kapka, pa je svaki znak iritacije očne jabučice, kapka ili vežnjače krajnje nepoželjan. Uši su male, debele, u obliku jednakostraničnog trougla i lako zaobljene na vrhovima, koji su savijeni ka lobanji i usmereni ka očima. Uši su široko razmaknute i priljubljene uz lobanju. Uspravne i stojeće uši su dozvoljene, ali manje poželjne.


Vrat je snažan, mišićav, sa lako opuštenom kožom na grlu, koje ne sme biti previše. Višak kože na telu je kod zrelih pasa krajnje nepoželjan. Na grebenu su blagi kožni nabori, dok su leđa veoma jaka i prava. Grudni koš je širok i dubok. Plećke su mišićave, dobro položene i iskošene. Prednje noge su srednje duge, nešto duže od dubine tela, sa dobrim kosturom i blago iskošenim, snažnim i elastičnim došapljem. Zadnje noge su snažne, mišićave i umereno uglovane, sa dobro spuštenim skočnim zglobovima. Šape su srednje veličine, kompaktne, sa dobrim jastučićima i dobro uzglobljenim prstima. Postoji nekoliko tipova repa, a najčešće je uvijen, duplo zarolan, u većem ili manjem prstenu. Mora biti jak i čvrsto nošen iznad bedara.


Dlaka je kratka, tvrda, čekinjasta i što ravnija, nikada duža od 2,5 cm, bez poddlake i ne trimuje se. Boja je crna, plavo-crna, crna sa nagoveštajem boje rđe, crvena ili jelenja. Krem boja je dozvoljena, ali manje poželjna.

Standard iz 1999.
Prema klasifikaciji Međunarodne kinološke federacije, šar-pej spada u rase druge grupe (šnauceri, pinčeri i švajcarski planinski psi), sekcija 2 (molosi), ne podleže ispitu u radu. Standard pod brojem 309 poslednji put je revidiran 1999. godine.

Zdravlje: česte bolesti kože
Ova rasa poznata je po čestim bolestima kože, jer njihovi karakteristični nabori na koži zahtevaju brižljivu negu. Zbog toga, neretko, naročito štenci, obolevaju od parazitskih grinja.


Još jedno karakteristično oboljenje jesu i upale očiju i ušiju, pa i njihovoj higijeni treba posvetiti dosta pažnje. Imaju često problema sa bubrezima (amolydosis), pate i od alergija (na žitarice, gluten, šećer...), a jedna od boljki ove rase jeste i groznica („šar pej sindrom“), koja se manifestuje oticanjem zglobova.

Životni vek im je oko 10 godina.

Temperament: pas jednog vlasnika
Šar-pej je kineska rasa i ima specifičnu narav istočnjaka - ljubitelji kažu da je to pas samo jednog vlasnika. Ovo ne znači da se ne druži sa ostalim članovima porodice: po pravilu uživa u vremenu provedenom s ljudima, naročito u igri sa decom prema kojoj je beskrajno tolerantan i pažljiv, ali izuzetnu ljubav, odanost i poštovanje ispoljava samo prema jednoj osobi. Ovaj pas se veoma dobro adaptira na sve uslove života, ako je okružen pažnjom i svestan da ga vlasnik voli. Retko laje, obično kako bi javio da se nešto dešava i bez problema podnosi samoću, premda ne voli da bude zatvoren.


Njegov zaštitnički nagon ga čini kompetentnim braniocem prostora i ljudi koje smatra svojim. Stav prema strancima naizgled varira od nezainteresovanog do prijateljskog, ali u svakom trenutku ostaje budan, na oprezu i spreman da interveniše ako se za to ukaže potreba. Reaguje izuzetno brzo, bez straha i razmišljanja o posledicama, sa iznenađujućom žestinom. Prilično je inteligentan, pa je obuci potrebno pristupiti sa posebnom pažnjom. Grubost se ne preporučuje, pošto šar-pej na nasilje odgovara povlačenjem u sebe, dok njegova agresivnost (koju ne ispoljava) raste. Najbolji rezultati se postižu obučavanjem sa mnogo ljubavi, razumevanja i čvrstine: opomena podizanjem tona u slučaju potrebe je u najvećem broju slučajeva dovoljna da pas ne postavlja pitanje vlasnikovog autoriteta.


Odnos sa drugim psima u velikoj meri zavisi od individualnog stepena socijalizacije. Pas koji se još kao štene stalno sretao sa drugim psima različitog uzrasta obično ne pravi probleme. Prvog dana će verovatno doći do neke vrste okršaja da bi se uspostavila hijerarhija, a od tog trenutka šar-pej mirno održava svoj status. Osećaj za hijerarhiju je kod ovih pasa veoma razvijen i treba ga poštovati da bi se izbegla ljubomora, nesigurnost, zavist i posledični sukobi.


Dr vet. Darko Drobnjak
ZOV.rs