Gljiva shiitake


Najčešće gajene vrste gljiva su šampinjoni i bukovača. Pored njih u novije vreme sve se više gaji i širi Shiitake.Hranjiva i kulinarska vrednost ove gljive je znatno veća nego šampinjona. Sadrži prosečno oko 13-14% belančevina, 1,5-2,5% masti, te značajne količine esencijalnih aminokiselina. Od vitamina sadrži B1, B6, B12, A2, C, D, E i K. Bogata je mineralnim materijama, ima lekovita svojstva, smanjuje holesterol u krvi, povećava otpornost na viruse, a ekstrakt ima anitikancerogeno dejstvo.

Proizvodnja gljive shiitake može se vršiti tradicionalnim načinom na drvenim oblicima, kako se i danas najčešće obavlja u Japanu ili na odgovarajućem supstratu. Proizvodnja na supstratu je ekonomična i svi tehnološki postupci su dosta slični proizvodnji gljive bukovače. Kao supstrat koriste se biljni ostatci kao što su slama čitarica, strugotina drveta, slama leguminoza i slično. Veoma dobri rezultati se postižu na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška, piljevine i mekinja. Proizvodnja se pri tome obavlja u tri faze.

Prva faza obuhvata pripremu supstrata, sitnjenje i sterilizaciju. Nakon sterilizacije, supstrat se ohladi, inokulira micelijom, dobro izmeša a potom se pristupi punjenju vreća. Vreće se čvrsto nabiju i izbuše na više mesta radi lakše izmene gasova.

Druga faza je inkubacija (prorastanje supstrata micelijom) koja se obavlja na temperaturi 20-22°C i traje oko 30 dana. Završetak ove faze je kada micelija potpuno proraste supstrat, odnosno kada se beličasta paučina pojavi na unutrašnjoj strani vreća.

Treća faza je plodonošenje. U ovoj fazi je najbitnije održavanje vlažnosti na nivou 85-90%, temperature na 20°C, i redovno provetravanje. Prva berba je između 40-45 dana nakon usejavanja, a sledeća za 10-12 dana. Period plodonošenja traje 60-70 dana. U zavisnosti od održavanja uslova i kvaliteta supstrata, prinos je 20-30% od težine supstrata.

Najpogodnije drvo za za gajenje na oblicima je hrast, bukva, breza i pitomi kesten. Trupci treba da budu 1,0-1,5 m dugi i 8-12 cm debeli. Koristi se sveže posečeno drvo (ne starije od 5 meseci). Drvo se navlaži (zalivanjem ili potapanjem u vodu). Vlažnost je optimalna, ako se piljevina od tog drveta, stiskanjem u šaci formira u grudve koje se ne raspadaju.

Za gajenje se koristi mesto u bašti zaštićeno od direktnog sunčevog svetla i jakog vetra. Micelija se seje u rez, napravljen testerom na dva mesta u oblici. Rez napunjen micelijom prekrije se plastičnom trakom, koja se pričvršćuje za drvo. Tako zasejane oblice poslažu se na odabrano mesto jedna preko druge, pokriju se sa 20 cm debelim slojem vlažne slame i sve zajedno se pokrije tamnom plastičnom folijom. Na foliji se izbuši 5-6 rupa na svaki m. Zasejava se i pomoću specijalnih čekića, s kojim se ukucavaju komadići već proraslog drveta u nove trupce koji se žele zasejati.

Najpogodnije vreme za setvu micelije je u proleće. U toku 3-4 meseca micelija proraste trupac i za to vreme nije potrebno ništa raditi. Onda se otkrivaju trupci i postavljaju u kosi položaj jedan do drugog. Ovako složene trupce treba jednom nedeljno zaliti, a ako je godina vlažna onda se u jesen javljaju prva plodna tela, ali najčešće prva berba je iduće godine. Optimalna temperatura za razvoj plodnih tela se kreće od 14-20°C, a optimalna vlažnost od 80-90%. Trajnost drveta zasejanog shiitake gljivom iznosi 5-6 godina. Za to vreme se postiže se prinos do 15-20% težine zasejanog drveta.