Mita Golic

[Rada]

Mita Golić

Rodjen 1954. godine u Mokrinu, umro je 2006. u Novom Sadu

Mita Golić književnik i novinar, je rodjen 1954. godine u Mokrinu,
a umro je 2006. u Novom Sadu gde je živeo i radio.
Objavio je nekoliko zbirki pesama, pokrenuo je Memorijal "Miroslav Antić"
i bio urednik Zmajevog lista za decu "Neven",
za čije je reprint izdanje dobio i najveću novinarsku nagradu “Slobodna
Vojvodina”.

"Rođen je u Mokrinu, selu koje je samo na prvi pogled kao i svako drugo selo,
ali kako je rekao publicista Đorđe Randelj poznata je fraza da ima nešto valjda
u mokrinskom vazduhu što ga izdvaja od drugih. Tamo je Mita kao neki Geteov
Ekerman bio ekskluzivni čuvar uspomena u virtuelnom muzeju Miroslava Antića.
Po Randeljevim rečima, postoji neki mokrinski nišan kroz koji se gleda malo
gore kako bi se tim putem krenulo ostavljajući veći i dublji trag. Mokrin je
uvek bio pun pesnika, a svi oni su imali svest da se može nešto lepše i
čudnije napraviti od ovog života. U Mokrinu je sve bilo praznik i u svemu je
učestvovao Mita Golić. Sve što se u Mokrinu dešavalo uspisano je krupnim slovima
na kulturnoj mapi Vojvodine, a ta slova je predano glancao za ovo malo života
Mita Golić."

[Rada]

ZELENI BAL

Otvorite ovaj bal,
svi vi
namamljeni mojim zelenim očima.

Bar na njemu,
pokušajte da pustite šarenoga zmaja
i izvučete vratove.

Progutajte i malo mojih,
prerano
docvetalih reči.

Dobro ste
negovali narcise,
i glumili buba švabe,

ali ovde je zabranjeno nositi ljušture,
i gaziti
moje zelene oči.

[Rada]

PROŠLOST U DALJEM

Kad jutro odluta od kuće
na raskrsnici rastanka,
radja se prošlost.

Reći ću vam, da nikad nisam zalutao
u Taj rastanak,
u Tu prošlost.

Ujedam, u ovom rastanku od prošlosti
kad se jutro dovlači kući,
a vi očekujete moje reči.

Danas ću vam reći da me je volelo,
odlutalo jutro jedno.

[Rada]

ZA ZALJUBLJENE I ZA VEČNE

Ej mangupi vetrova
zalutali ispod sukanja gospođe večnosti
Bezobrazno vam se molim
bože-
ko mi je to dao
da mogu da volim
dok po groblju kao po beskonačnosti koračam

majku vam
nežnosti moje jedine
ko je to smeo da izmisli vreme
i da me ovako mnogo celog
deli na poljupce kao na godine

ej večnosti
ej groblja
zemljo na smrt kao za zauvek podeljena
prolaznosti
lepoto
kučko moja šašava
gadim se i možda umiranja bojim
i pljujem na sve ostale tvoje razloge-
ne vidim još od zanosa
kao od tuge poludele ljude

al'molim ti se:
sačuvaj smrti svatove
a pustosvata će
kao sukanja zadizanih gospođe večnosti
uvek da bude.

[Rada]

NEZNOSTI

Smisao reci meri se
veštinom prećutkivanja
lepotom neizgovorenog .

Suština kazivanja samo je Tišina
onog najglasnijeg u nama
jedina prava večnost
samo veličina prolaznosti .

Da li je važnije kako To reći ili kako prećutati ?!

Uvek smo samo ono što nam nedostaje
ali
moze li išta tako da se razlikuje od nas
kao mi sami ?

Nismo li samo neka granica
suštine i smisla
ono malo beskraja izmedju nenadjenog i traženog ,
neka najčudnija pogodba Uzroka i Posledice
u izazivanju postojanja ,
da li je neizvesnost - mogućnost izvesnog
da li je sreća - ne znati mnogo ....

Nista nije slučajno Ili je slučajno Sve ,
čovek je ono što čini
(dosada je najgluplji prigovor postojanju)

da li je jednostavnije biti izuzetak ili pravilo ?

Umetnost vode nije u izvoru ,
već u žedji
mudrost hleba nije u pšenici ,
nego u gladi .

(lepota razumevanja počiva u sumnji)

Opravdanje prolaznosti je u stvaranju
u gradjenju nečega što je najvise Ti

Da li je sposobnost da osmislis
najlepsa umetnost postojanja ?

Da li je važnije - nadvladati daljine ili značenja ?

Ono najveće što se može doživeti nije večnost
već Trenutak !

Lepota beskonačnosti - mudrost je konačnog .

Najveće zadovoljstvo nije u posedovanju već davanju
Da li je sramota biti nesrećan ?

Znam:
najepše Ja nikada neće biti i jedino ja
najlepše Ovde nikada neće biti
i jedino ovde
i Tamo je ovde
sve
samo po sebi ponavljajući se
ostaje neponovljeno ...

Da li je postojanje - mudrost mogućeg ?
Da li je sreća - voleti mnogo ?

[Vesna]

[HL]

Moja Najlepše Nenapisana Ljubavna Pesma


Ni u jednoj antologiji nežnosti
nije zapisano tvoje ime

Nijedna pesma nije mogla
tako nežno
da govori ono sto ćuti

♥Najlepsa pesma nikada nije napisana
najvece istine nikada nisu recene♥

I jednoga dana
kada beskonačno ZAŠTO postane
konačno TI

Ti-tako mnogo jedna
♥Moja najlepše nenapisana pesma♥

Ni u jednoj antologiji nežnosti
neću pomenuti tvoje ime

♥Najveće istine nikada neće biti rečene
najlepša pesma nikad neće biti napisana♥

Uvek sam za jednu nežnost bio lepši
od svih tvojih tuga
uvek si za jedno „ne smem“bila nevinija
od svih mojih razloga

Moja najsentimentalnija legenda o nežnosti
neodređena dimenzija svih mojih čula
u namerama odjeka
neka najlepša večnost sa hiljadu lica
i jednom prolaznošću

MIT O VOLIM ♥

Uvek si za jedno „ne smem“bila nevinija
od svih mojih razloga
uvek sam za jednu nežnost bio lepši
od svih tvojih tuga…
Autor: Mita Golić


[/HL]

[Vesna]

[HL]


nedovršen beskraj
neprekidna svežina sveta

sa ovo malo beskončnosti u sebi
u tebe mogu verovati do iščeznuća

nežnošću potpisujem sve
iako znam:
isuviše nežnosti može da smeta

ljubavlju se ne ispravlja svet

ipak
sa ovo malo beskonačnosti u sebi
u tebe mogu verovati do iščeznućan

ne mogu te više imati ni nemati

zbog nečeg što je kao čekanje
izmedju uvek i nikada
zbog mnogo malih običnih možda
zbog nečeg tako konačnog kao beskonačnost
ni dodirnuti te ne mogu više
onako
kao da sam te dodirnuo zauvek

ne mogu te više ni nemati ni imati

jedna prolaznost više
jedna je prolaznost manje
zbog neke sasvim druge poetike razloga
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
i smrt
i smrt će jednom umreti
kao priroda umetničkih predmete promenjena
u nedogled
nežnost neka najlepša zakletva beskonačnosti
treba jednom obećati i ono
što se ne obećava nikad
treba ući u srce zvezde da bi je video izdaleka

ne mogu te više ni imati ni nemati

video sam kako prolazi večnost
i tišinu sam naučio da ćuti
jedna prolaznost više
je jedna prolaznost manje
ni previše ni premalo
i mnogo je i malo
ili
koliko malih običnih možda
u jedno zauvek može da stane
treba ući u srce zvezde da bi je video izdaleka

ne mogu te više ni nemati ni imati

zaboravio sam da te zaboravim

možda će sva moja možda biti samo tvoje nikad više

ali
možda je moje jeste iskrenije od svih tvojih nije
možda je moje jednom strpljivije od svih tvojih neču
možda moje nekad više znači od svih tvojih nikad

možda je moje možda lepše od svih tvojih zauvek

najlepša pesma nikad neće biti napisana

biće još onih koji će za jednu nežnost
biti lepši
od svih nečijih tuga

biće još onih koji će za jedno ne smem
biti nevinije
od svih nećijih razloga

biće ih više od nežnosti
i najmudrija od svih tuga zvaće se sreća

u sva buduća neka najlepša predvečerja na svetu
možda će još nečuje možda
biti lepše od svih nečijih zauvek
možda će još nečije jednom
biti strpljivije od svih nečijih neću

ali
najlepša pesma nikad neće biti napisana
najveće nežnosti najlepše ćute




[/HL]