Hermann Hesse

[Rada]

HERMANN HESSE

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


(nem. Herman Hesse; 2. jul 1877. – 9. avgust 1962.), nemački pisac, dobitnik Nobelove
nagrade za književnost 1946. godine.

Herman Hese (nem. Herman Hesse; 2. jul 1877. – 9. avgust 1962.), nemački pisac, dobitnik Nobelove
nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog
stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti.
U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme
i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk
(Der Steppenwolf), Sidarta (Siddhartha), Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel).
Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923.
je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom
svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama.

Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef
Gebels (Joseph Goebbels) u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da
objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i
Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj
crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj. Kao i mnogi
njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa
Marijom Bernouli (Maria Bernoulli), sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što
je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger (Ruth Wenger),
trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo
do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao
u svom čuvenom romanu Stepski vuk (Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin
Auslender (Ninon Dolbin Ausländer, 1895. – 1966.), trajao je do kraja njegovog života.

Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt). Hese je u svom
kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (Das Glasperlenspiel),
jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach)
veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena (Ludwig van Beethoven) za ekstremni primer
lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjevekovnim stilom
bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine. Hese je umro u snu u
Montanjoli 9.avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

[Rada]

Bibliografija


1904. Peter Kamencind (Peter Camenzind)
1906. Ispod točka (Unterm Rad)
1910. Gertruda (Gertrud)
1914. Rošalde (Rosshalde)
1915. Knulp (Knulp)
1919. Demijan (Demien)
1919. Klajn i Vagner (Klein und Wagner)
1919. Čudne vesti sa Druge Zvezde (kratke priče) (Märchen)
1920. Klingsorovo poslednje leto (Klingsors letzer Sommer)
1920. Tumaranja (Wanderung:Aufzeichnungen)
1922. Sidarta (Siddhartha)
1927. Stepski vuk (Der Steppenwolf)
1928. Kriza: Stranice iz dnevnika (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
1930. Narcis i Zlatousti (Narziss ung Goldmund)
1932. Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt)
1937. Autobiografski eseji (Gedenkblätter)
1942. Poeme (Die Gedichte)
1943. Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel)
1946. Ako se rat nastavi... (eseji) (Krieg und Frieden)
1976. Moja vera:Eseji o životu i umetnosti (My belief: Essays on Life and Art)
1995. Završene bajke Hermana Hesea (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)

[Rada]

Bez tebe


Moj jastuk me gleda svako veče
Prazan kao nadgrobni kamen znadoh da ce toliko da peče
Kada ostanem sam
Kada nema tvoje kose da poljubac joj dam!
Sam ležim, potpuno tih je dom
I kandilo ugasilo
Ispružam ruke ka telu tvom
Da zagrlim te strasno
Pa naginjem ka tebi vrela usta,
Al ljubim samog sebe i soba je pusta
Kada se naglo prenem
Svud samo muk je noći ledene,
Zbezda na nebu podrhtava
O gde je tvoja kosa crvena
Gde su ti slatka usta?
U svakom veselju sad bol znam,
U svakom vinu jad moram piti;
Ne slutih koliko će gorko biti
Kada ostanem sam,
Sam i bez tebe kad moram biti!

[Rada]

Igra staklenih perli


Muziku svemira i muziku majstora
U strahopoštovanju spremni smo slušati
Na čistu svetkovinu poštovane duhove
Obdarenih vremena prizivati.
Puštamo da nas uzdigne tajna
Magične formule,na čijem su se području
Ono bezgranično,besno,život,
U jasne slike zgrušali.
Poput sazvežđa odjekuju kristalno,
U službi njima bio je našeg života smisao,
Iz krugova njihovih pasti ne može niko,
Do prema središtu svetom.

[Rada]

Da li si mogla da zaboraviš


Da li si mogla da zaboraviš
da je tvoja ruka nekad u mojoj ležala,
i da se neizmerna radost
iz tvoje ruke u moju,
sa mojih usana na tvoje prelila,
i da je tvoja kosa plava,
čitavo jedno kratko proleće
ogrtač sreće mojoj ljubavi bila,
i da je ovaj svet, nekad mirisan i raspevan,
sad siv i umoran,
bez ljubavnih oluja
i naših malih ludosti?
Zlo koje jedno drugom nanosimo
vreme briše i srce zaboravlja;
ali časovi sreće ostaju,
njihov sjaj je u nama.

[Rada]

Aprilsko veče


Boja plava i breskvinog cveta,
ljubičica i crveno vino.
Tako je cvetala,
tako je plamtela
vaša vatra u meni!
Kasno se vraćam u svoj dom
i dugo kraj prozora bludim,
osećam da san mi dolazi
a moje srce strepi.
Strepi od obilja i života.
Treperi duša u meni.
Kome da je poklonim?
Tebi, najdraža moja.

[Rada]

Besmrtnici


Propinje se ka nama i kljuca
huk života iz zemaljskih dolja,
divlji urlik hiljadu nevolja,
pijan zanos što svijest zaobruča,
krvav dim sa pirova dželata,
grč naslade, srca koja tuku
neutolnom požudom, splet ruku
zelenaša, prosjaka, pirata, -
oh, taj uskomešani ljudski roj,
šiban strašću i bičevan strahom,
zaudara na trulež i znoj,
blijed i grubost spleću mu se s dahom
koji blažen i ostrvljen diše,
proždire se, pa se ispljuvava
smišlja novi rat dok pjesme piše,
rasplamsali bordel ukrašava,
mota, ždere, kurva se dok šeta
sred drečavog vašarskog veselja,
sred obmana svog dječjeg svijeta
što se svakom sa pučine želja
nov ukaže kao zlatan val,
i svakom se raspadne u kal.
Naš je stan pak usred obasjane
beskrajnosti eterske ledene,
ne znamo za sate niti dane,
za razlike čovjeka i žene.
Vaše grijehe, pohote, ubojstva,
vaše strepnje i nade u spas,
ravnodušni i puni spokojstva,
gledamo, kô sunca oko nas.
Zmaj nebeski sa nama se druži,
prozima nas vasionski led,
a oko nas sve u nedogled
kolo zvijezda bez prestanka kruži.
Dok gledamo mirno na vaš grijeh,
koprcanje i jad neizrečni,
nepomičan naš je život vječni,
hladan, zvjezdan naš je vječni smijeh.

[Rada]

Biti sretan


U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

[Rada]

Jednoj ženi


Nedostojan ja sam,nedostojan svake ljubavi,
Od nje izgaram ali za nju ne znam.
Ja sam blesak,munja,vatra iz oblika,
Ja sam vetar,oluja,ja sam melodija..
Ja samo uzimam ljubav
I upijam njenu slast,
Suze me večno prate,
Jer veran nisam nikom niti ikom pripadam.
Odan sam samo svojoj zvezdi
Koja me na uništenje priziva,
Koja moj užitak u mučenje pretvara
A koju moje srce ipak voli i slavi.
Čarobnjak i zavodnik,to je moja sudbina.
Sejem gorka zadovoljstva što traju tek tren,
Gospod moj i moj vodja je smrt.

[Rada]

Karanfil


U vrtu crveni karanfil cveta,
ne može da usni, ne može da čeka,
samo jednu želju ima:
da što brze, u trenu procveta!
Vidim jedan živi plamen,
njegovo rumenilo miluje vetar,
i on samo jednu želju ima:
da što pre, što brže izgori!
A ti, u mojim venama, u mom srcu,
šta je tvoj san, šta želis ti, ljubavi?
Ne želiš da istekneš u sitnim kapima,
u bujici, u zapenušalim talasima ti bi
da se uludo raspeš i sebe unistiš.