Dragisa Penjin

[Rada]

DRAGIŠA PENJIN

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

pesnik, pripovedač i romansijer. Dramski pisac.

Poznati pesnik i novinar Dragiša Penjin rođen je u Klenku, selu nadomak Šapca, na
suprotnoj, levoj obali Save, 3. septembra 1925. godine. Imao je samo 15 dana kada
su se njegovi roditelji, prebrodivši čamcem široku Savu, nastanili u šabačkom
Kamenjaku.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i, pred rat, započeo studije veterine
u Beogradu, ali ih je morao prekinuti. Rat je prekinuo i njegovo bezbrižno odrastanje
i stasavanje. Već na samom početku, bio je učesnik po zlu čuvenog krvavog marša od
Šapca do Jarka.

Još jedan ratni događaj trajno je obeležio i opredelio Penjinov život. Sa drugovima
iz Šabačke gimnazije, četnici su ga oterali u Banju Koviljaču, gde je 10 dana radio
na kopanju rovova. Vraćeni su u Šabac u četničkim uniformama. O tome je Penjin
kasnije pričao: "Đavo me nadari pa se u toj uniformi (dečija posla) fotografišem sa
jednom devojkom i ta fotografija odmah, posle rata, dospe u ruke komunistima,
gradskim apartčicima... Posle su stalno sumnjali u mene. Držali su me za svog
ideološkog protivnika. I ometali me u svemu. Zagorčavali mi život."

Mnogi Šapčani nisu ni znali o čemu se tu zapravo radi, ali je bilo dovoljno da se od
njega distanciraju samo zato što je, zbog nečega, bio žigosan i stavljen pod
svojevrsnu političku hipoteku.

Diplomirao je na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu 1950. godine. Gotovo ceo radni
vek proveo je kao novinar "Glasa Podrinja". Postao je čuven po svojim reportažama,
u kojima je, prepoznatljivim stilom, pisao o značajnim ličnostima. Ipak, više je
voleo da piše o običnim, malim ljudima, koji su, živeći naizgled svoje obične živote,
po nečemu postali specifični i prepoznatljivi u sredinama u kojim žive. Galerija tih
likova je izuzetno široka.

Bio je prvi posleratni pozorišni i književni kritičar u Šapcu.

Riznicasrpska

[Rada]

Objavio je ukupno 48 književnih dela. Najbrojnije su zbirke pesama, među kojima
posebno mesto zauzimaju pesme za decu.

Posebno su popularne njegove komponovane pesme, koje su postale pravi hitovi: Kad
je deda lumpovao i Nad Šapcom je mesečina, za koje je muziku napisao Mulutin Popović
Zahar, a interpretira ih poznati šabački orkestar "Stari zvuci".

Pored pesama (13 zbirki), u njegovom književnom opusu zastupljene su pripovetke
(3 zbirke), romani (4), drame (5), scenariji... Ostalo je služilo trenutku, sceni,
medijima, rediteljima i kompozitorima. I javnosti, kojoj je podario na hiljade napisa,
članaka i reportaža.

Penjinova privrženost Šapcu i Šapčanima postala je poslovična, mada su, pred kraj
života, kad se svode životni računi, njegova osećanja prema Malom Parizu bila pomešana
i često suprodstavljena.

Njegov biološki sat je neuobičajeno otkucavao. Noću nije spavao. Izlazio je u duge
noćne šetnje i zalazio u njemu drage kafane, gde je ostajao do svanuća. Većina
njegovih pesama nastala je u dugim noćnim šetnjama. Noć je za njega bila neiscrpan
izvor inspiracija. "Noć je pesnički milje" - govorio je. "Noću kucaju neki drugi
damari sveta".

Umro je 11. aprila 2000. godine u Šapcu, u 75. godini, i sahranjen je na šabačkom
Donjošorskom groblju. Nije dočekao da uđe u 21. vek.

Tvorac grada

[Rada]

KAD JE DEDA LUMPOVAO
Muzika: Milutin Popović Zahar
Tekst: Dragiša Penjin

Kad je deda lumpovao
u šabačko staro doba,
paljeni su polileji
u svih devet carskih soba.

Kad je deda lumpovao
na tri ćoška i dva skvera,
vozili su štap i šešir
dva posebna fijakera.

Služile ga kelnerice,
nasmejane, ljupke, vešte,
ali deda i ne haje,
pa odjuri čak do Pešte.

Treća zora kad osvanu
i dogore noć i sveća,
pre njega su kući stigle
za baku tri korpe cveća.

Refren ispod svake strofe
Poljupce je čak iz Luvra
slala Šapcu Mona Liza,
noćni život na Balkanu
bio je k'o sred Pariza.


* * *

Pesma "Kad je deda lumpovao" napisana je početkom 80-tih u duhu starogradskih pesama
i peva je čuveni šabački ansambl "Stari zvuci".

Ova pesma već više puta se pojavila na različitim cd-a starogradske muzike bez navođenja
imena izvođača i autora muzike i teksta.

[Rada]

BELA TORBA

Putovala i na vojne s dedom,
carske gozbe i sahrane sive;
panađure, sve obišla redom,
semenila livade i njive.

Puna mrsa, šljivanih kolača,
bela torba, k'o i deda bistra,
othranila varoškog kovača,
profesora i jednog ministra.

Beloj torbi, prtenoj od lana,
što svud s dedom na leđima stigne,
potomstvo će — pitanje je dana —
za života spomenik da digne.

[Rada]

SELJAČKA KOŽA

Preko leđa mu prešla kola,
pa duboko u mesu ostala šina;
pod plećkom belega od uboda vola
i zubi gvozdenog klina.

Na prsima duborez noža,
crveni ožiljci od konjičke sablje,
pa se šareni - dedina koža,
k'o da su po njoj špartale grablje.

Još u sebi čuva: tri šrapnela stara,
olovljike ratne, granatino seme,
dobio ih deda od tuđinskog cara,
da mu, kad se menja, predskazuju vreme.

[Vesna]

[HL]


NAD ŠAPCOM JE MESEČINA

Nad Sapcom je mesecina
za stolove toci srmu
sesn'est gudi violina
plovi pesma niz kaldrmu.

Cicvarica biser zice
spremio od suvog zlata
iznajmljuju poj slavuja,
pljusti kisa od dukata.

Izviruju sa balkona
probudjene ... gospe
ocekuju seranadu
ljubav, zvezde da ih prospe

Za Sapcane ponosnike
merdevine mesec plete
na dostavak sa balkona
po dno srca i bukete.

Jesen nosi zuto lisce
pred dno tudjih vrkut vrata
nema vise fijakera,
Cicvarica, starog Sapca.

[/HL]

[Vesna]

[HL]


JA VERUJEM U LJUBAV


Ja verujem u ljubav,
ja verujem u nas,
u našu večnu mladost,
i srca našeg plam.

Voli me, voli me, voli,
ljubavi čuvaj cvet.
Poljupcima se samo
spasava ovaj svet!

Ja verujem u reku,
u Sunce, put i most.
Nasmejan čovek svaki
u mom je srcu gost.

Voli me, voli me, voli,
ljubavi čuvaj cvet.
Poljupcima se samo
spasava ovaj svet!

Ja verujem u sutra,
ja verujem i znam
da onaj koji voli
nikada nije sam!

Voli me, voli me, voli,
ljubavi čuvaj cvet.
Poljupcima se samo
spasava ovaj svet!

Stihove pesme "Ja verujem u ljubav" napisali su Dragiša Penjin i M. Popović Zahar




[/HL]