Tema: Vito Markovic

BALADA OBEŠENOG

O glavo moja
Svirepa šumo
Ćutnjom oblivena
Bogu iza leđa
Ko će da te voli

O glavo moja
Lastavico uma
U nebo zabodena
Bogu iza leđa
Ko će da te voli

O glavo moja
Sunčana tico
Sazrela u padu
Bogu iza leđa
Ko će da te voli

O glavo moja
Ljuljaško od zlata
U beskraj salivena
Bogu iza leđa
Ko će da te voli

O glavo moja
U vatrenom čunu
Vetrom povijena
Bogu iza leđa
Ko će da te voli

O glavo moja
Metaforo srca
U zelenoj vatri
Bogu iza leđa
Ko će da te voli

O glavo moja
Svirepa šumo
Ćutnjom oblivena
Bogu iza leđa
Ko će da te voli
Ko će da te voli
Ko će da te voli

[HL]

Apsurd

I
Jednom tako
Niz celog mene
Glas se pronese

Eto kakav si
Vetar nebo obigra

I iskoraknuh čelom
Prostor oko sebe
Da ispipam

I istrčah okom
Svod nad sobom
Da prokopam

Malo zatim
Ponovo čujem
Niz celog mene
Glas se pronese

Eto kakav si
Zašto prostor usmrti

I potegnuh nogom
Niz sopstveni drum
Sam sa sobom
Da se ispričam
Sam sa sobom da se izigram

I posegnuh rukom
U prazan prostor

Noć oko zvezde
Da povratim
Noć oko ptice da izbelim

II
Leva desna
Idem tako ja
Kad se kad
Na drugom rebru
Nešto strašno prelomi

Brže-bolje
Uplašen od smrti
Stavih uvo na sebe

To je gola istina

U dnu sebe
Pustinju srca
Otkrijem

Rešen na sve
Rekoh u sebi
Idem do kraja

I brže-bolje
Kupih čekić
Da začekićam
Dušu svoju

[/HL]

[HL]

Vito Marković – PISMO

Drage moje ljudine

kome da se obratim

U dnu sebe ranjena

držim usne sklopljene

Imam oči velike

poput puna meseca

Dobre moje ljudine

kome da se otkrijem

Nešto ima u meni

glavu moju otima

Ja ga zovem napolje

pretim njemu očima

Lepe moje ljudine

kome da se požalim

Nešto ćuti u meni

jede moje nutrine

[/HL]