Rade Obrenovic

[Rada]

RADE OBRENOVIĆ

(Beograd, 24.08.1942 — 1995)

Pesnik, pripovedač, i romansijer Rade Obrenović pisao je za decu sedamdesetih
i osamdesetih godina XX veka. Iz prestonice gde je rođen, kao trogodišnjak
dolazi u Novi Sad, tačnije Ribnjak, na desnoj obali Dunav, koji je jedna
od najvećih njegovih ljubavi i ogromna inspiracija za spisateljski rad.
Mnogo je putovao bezmalo pola veka. Sa njih reči su lagano prelazile u
knjige. Studirajući književnost, usmerio je svoje želje i opredelio ih
pisanju. Na početku je bilo to novinarstvo, čiji je gorki anat učio pišući
za Politiku ekspres, Dnevnik, Indeks...Obnovljeno Stražilovo, reviju za
književnost, obnovljeno je na tavanu porodične kuće... Odan Novom Sadu,
lepoj pisano reči Zmaju i deci, čvrsto je rešen da im pokloni sebe celog,
od 1974. godine radi u Zmajevim dečijim igrama, od kojih je stvorio
međunarodni centar književnosti za decu. Legenda

Rade Obrenović je objavio nekoliko knjiga za decu: "Tata, zvoni telefon"
(1973), "Vozovi odlaze, mi mašemo iza crvene kuće" (1974), "Mi smo smešna
porodica" (roman 1977, televizijska serija 1979), "Poslednje leto
detinjstva" (1977), "Iz porodične sveske" (1980), "Soliter je drvo" (1984),
"Roditelji na navijanje" (roman, 1989), "Tata vikend i mama vikendica"
(roman, 1989).

Riznicasrpska

[Rada]

POKLON IZ ŠKOLE

Danas je sin
iz škole doneo jedinicu.
Dobro,
rekoh,
iz škole treba uvek
doneti
ponešto.

[Rada]

KAKO VODIMO RAZGOVOR

Kaže: imam devojku.
Pitam: kosa joj plava?
Kaže: crna je kao što ima mama.
Pitam: kakve su joj oči?
Kaže: ne znam, možda kao u veverice.
Pitam: kako se zove?
Kaže: Malena.
Pitam: zašto se ne zove Velika?
Kaže: svejedno, prolazno je to, moj tata.

[Rada]

ZAPIS IZ PORODIČNE SVESKE

U tanušnu svesku na zidu kuhinje,
tata je zapisivao poruke mami:
— Dolazim kasno — imam sastanak.

Mama je odmah odgovarala tati:
— Ručak u šporetu, danas pošte nema.
Tata opet mami:
— Ručak dobar, noćas putujem.

Mama je pakovala tatine stvari
i pisala u svesku:
Čuvaj se na putu, biće loše vreme.
Zatim jedan prazan list,
pa poruka mami:
Došao sa puta, u fabrici sam...

Tako su tata i mama
ispisali celu svesku,
samo tri lista prazna,
na kojima sam ja zapisao:
Ne idem na put,
nemam sastanke, stalno sam u kući,
vaš sin.

[Rada]

PRVA CIGARETA

Dobio sam
kašalj
od nje.

Suze su krenule
kao mami
kad luk seče.

U grlu me bolelo
tri dana
smrdeo sam.

Sa drugom
cigaretom
bilo je mnogo
lakše.

Jedino što sam
još više kašljao
i još više smrdeo.