Tema: Jelena Lazareva Balsic

Jelena je pomisljala da se zamonaši, kao sto je to učinila njena majka kneginja Milica, poslije
Kosovskog boja, i sa još mnogo udovica, postala monahinja u manastiru Ljubostinji. Ali, njen sin
Balša III bio je jos nepunoljetan i morala mu je pomoći u upravljanju državom.

Hroničar opisuje da je bila "visoka stasa, tanka struka, mlječnobijelog duguljastog obraza, zlatne
kose, a povrh čela je nosila dijademu sa mnogobrojnim brilijantima i safirima. "

Kao glavni savjetnik sinu, Jelena se beskrajnim žarom i energijom borila protiv Mlečana za očuvanje
Zete. Ponovo se udala 1411 godine za bosanskog vojvodu Sandalja Hranića, ranije najopsnijeg Balšinog
protivnika. Imajući očuha kao moćnog zaštitnika, Balša III više nije molio Mlečane za milost već
im je postavljao uslove.

Mlečani su 1420 godine zauzeli Budvu i jos neke djelove Zete. Usred tog neuspješnog ratovanja,
pritisnut finansijskim teškoćama, Balša III je otišao u Srbiju, da traži pomoć od svog ujaka, despota
Stefana Lazarevića. Svjestan da mu se približava kraj, preneo je na ujaka sva svoja prava, smatrajuci
da će jedino on moći da se odupre mletačkom pritisku u Zetskom primorju. Umro je u Beogradu 28.
aprila 1435 godine, gdje je i sahranjen. Mlečani su odmah zaposjeli sve zatske gradove, ali su se
morali povući pred velikom despotovom vojskom. Zeta je ponovo ušla u sklop srpske države.

Jelena je ponovo postala udovica 1435.godine. Uspomene iz mladosti vezivale su je za opustjele
pravoslavne crkve rasute po obalama i ostrvima Skadarskog jezera. Na ostrvu Beška gorica obnovila
je zapuštenu crkvu sv. Đorđa i blizu nje podigla crkvu sv. Bogorodice, sa željom da u njoj bude
sahranjena. Ostarjela supruga dvojice vladara, žena diplomat, sada više misli o vrijednostima koje
"nijesu od ovoga svijeta". Nikon Jerusalimac, Jelenin lični ispovjednik, sastavio je za svoju
gospodaricu Gorički zbornik, (1441—1442). Taj značajni spomenik naše srednjovjekovne kulture,
pored ostalog sadrži prepisku Jelene Balšić i monaha Nikona. Ta pisma jedne vladarke i jednog
duhovnika predstavljaju književni izraz dva lica iz različitih slojeva, ali sa istovjetnim
preokupacijama i estetskim doživljajima. Njeno poetsko pismo ušlo je u mnoge antologije
srednjovjekovne srpske poezije.

Jelena Balšić je umrla 1443 godine i sahranjena u crkvi sv. Bogorodice na Beški. "...

HRABRA VLADARKA — NEŽNA PESNIKINJA


KĆI kneza Lazara, Jelena Balšić spadala je među one znamenite žene srednjeg veka, koje su svojom
mudrošću, vladarskim sposobnostima i obrazovanjem obeležile vreme u kojem su živele. Posle gotovo
šest vekova, stari rukopis "Gorički zbornik" (1441—1442), koji pored ostalog sadrži njenu prepisku
s monahom Nikonom, biće preveden na srpski jezik. Ovaj značajni spomenik srednjovekovne kulture,
koji čuva Srpska akademija nauka, sa staroslovenskog i grčkog jezika preveo je otac Jovan (Ćulibrk),
jeromonah Mitropolije crnogorske. Ta pisma vladarke i duhovnika predstavljaju književni izraz dva
lica koja su pripadala različitim slojevima, ali sa sličnim preokupacijama i viđenjem stvarnosti.

GORIČKI ZBORNIK

KAO i mnogi predmeti iz tog veka i "Gorički zbornik" je imao neobičnu sudbinu. Nađen je u Skoplju,
1902. godine. Nikada nije utvrđeno kako je dospeo tamo, ali se zna da ga je tada kupio diplomata
Svetozar Tomić za malu sumu, za jednu i po tursku liru. Tek tada je, posle mnogo vremena, otvoren
mali prozor u prošlost iz kojeg je izvirilo lice jedne duhovne i obrazovane žene, one koja je sem
stalnih ratova s Venecijom i grabljivim bosanskim gospodarima, tonula u literaturu srednjovekovlja,
u večnu čovekovu zapitanost upućenu nebu. Zaboravljena gospa, kći kneza, supruga dvojice gospodara,
Đurđa Stracimirovića II Balšića, vladara Zete i Gornje Albanije i humskog vojvode Sandelja Hranića,
majka poslednjeg vladara iz dinastije Balšića, izronila je iz zaborava. Knjiga je bila u Tomićevom
vlasništvu do 1952/1953. godine. Tada je poklonjena Srpskoj akademiji nauka i od tada se čuva tamo.
Pre toga je akademik Čedomir Mijatović, još 1870. opčinjen Jelenom Balšić, pokušavao da u nekoliko
navrata napiše knjigu o njoj, smatrao je da je ona bila čudesna žena, koja zaslužuje daleko veća
priznanja. Sticajem okolnosti nikako mu nije išlo od ruke da taj rukopis završi. Papiri su se
stalno iz nebjašnjivih razloga gubili. Jednom mu je iz kofera ispalo pregršt skica o Jeleni...

MESEČEVA ROSA

NEOBIČNA sudbina ove stare knjige nastavljena je i u Akademiji. Negde u 1958. godini, akademici su
se spremali da je prevedu i to je bila maltene završena stvar, koja se iz nekog razloga
iskomplikovala. "Gorički zbornik" ni tada nije preveden. Dosta naučnika je pokušavalo da ga obradi,
Vladimir Ćorović, Đorđe St. Radojčić... Knjiga, ali i život Jelene Balšić, inspirisali su spisateljku
Teodoru Taru da napiše neobičan roman "Mesečeva rosa", koji je već duže vreme jedno od najpopularnijih
književnih ostvarenja na ovim prostorima. I možda je to bila inicijalna kapisla crnogorskoj mitropoliji,
odnosno, ocu Jovanu da požuri sa prevođenjem.

Meni je odgovaralo što knjiga nije prevedena i što se malo znalo o njoj. Mogla sam da napravim maštovitu
priču — kaže Teodora Tara. — Znala sam da knjiga sadrži prepisku Jelene Balšić i njenog duhovnika. Jedno
od tri sačuvana pisma je dosta oštećeno, ali se vidi da je to bila prilično bliska prepiska, da su se
dobro poznavali, a da je Jelena bila jako obrazovana, rafinirana, jer je postavljala takva pitanja koja
ne može da postavi neko ko se ne bavi duhovnošću. Od svog duhovnika traži savete o pitanjima strasti,
vrline, smisla života. Ona se interesovala šta se dešava sa dušom odmah posle smrti, šta je preče —
molitva ili davanje milostinje. Nikon joj je odgovarao da je bitno i jedno i drugo, jer bez molitve
ne možemo da stignemo do sebe, a bez milostinje ne možemo da pripadamo drugima.

OTPISANIJE BOGOLJUBNO

IZ njihove prepiske vidi se bogatstvo Jelenine ličnosti, kažu, srodne jednoj drugoj srpskoj književnici,
monahinji Jefimiji. Ali ona se nije, kao Jefimija, zamonašila, iako je poslednje godine svog života
provela kao udovica u svom malom manastiru svete Bogorodice na skadarskom ostrvu Gorici, zanimajući se
za monaštvo i proučavajući monašku literaturu. Otuda je pisala ocu Nikonu. Samo jedno od tri pisma,
"Otpisanije bogoljubno" je potpuno sačuvano, prvo i treće su sačuvana delimično.

Prepoznatljiva i uzorna u žanru, pisma su pisana prirodnim, ličnim tonom. Jelenin stil je pun osećanja,
ali uzdržljiv i odmeren, s kratkim rečenicama, mada retorski vešt. Kroz njih Jelena otkriva veliko
teološko znanje i duboko proživljavanje religioznih ideala. Njena majka je veru primila apriorno kada
je sa Jefimijom išla po mošti, Jelena je i tu bila nesigurna. Ona je sve proveravala, htela je znanjem
da dođe do Boga. Sama vera inteligentnom čoveku nije dovoljna, uvek traži neku logiku o tome. U svojim
pismima i odgovorima Nikon razvija teoriju monaškog života, ali i, da bi vladarki bilo zabavnije, daje
geneologiju porekla svoje duhovne kćeri. Na tezi da "dobar izdanak niče iz dobrog korena", on, u stvari,
gradi jednu istorijsko-rodoslovnu konstrukciju, koristeći pri tom stare srpske rodoslove, letopise,
Žitije svetog Simeona od Stefana Prvovenčanog i Žitije svetog Save od Teodosija. On joj govori, kako
zapravo, ona vodi poreklo od prvog vizantijskog cara Konstantina i pokušava da izvede kompletan rodoslov
od tada.

GROB U BARU

MORA se biti fasciniran sudarom dve ličnosti u Jeleni Balšić. S jedne strane bila je hrabra vladarka,
koja se gerilski desetak godina borila protiv Mlečana, kupovala oružje, švercovala so u solanama da
obori Mlecima cenu i pokvari im posao, ali u isto vreme, što pokazuje i "Gorički zbornik", nežna,
pesnička duša. Kažu da je ona najviše ličila na brata, despota Stefana, koji je bio veoma lep i veoma
darovit pisac. Srednjovekovni hroničari pišu da je bila "visoka stasa, mlečnobelog duguljastog obraza,
zlatne kose, a povrh čela nosila je dijademu s mnogobrojnim brilijantima i safirima".

Po stoti put se dešava da o srpskoj istoriji, zahvaljujući nama samima, nemamo ni ono što imamo - kaže
naša sagovornica. — Doskora se nije znalo ni gde je njen grob, zahvaljujući vladici Amfilohiju pre šest
godina pronađen je u Baru. Njene mošti su prebačene u crkvu posvećenu Bogorodici koju je ona sagradila
na Skadru, koju je obnovila monahinja Anastazija, opet uz pomoć vladike. Ponovo zvone zvona na Skadarskom
jezeru, govorilo se da kad zvone čuju se do Budve. Duh Jelene Balšić se probudio. Tokom vidovdanskih
svečanosti deo njenih mošti, zahvaljujući vladici Amfilohiju, vraćen je u rodni Kruševac.

NIJE SE ZAKALUĐERILA

JELENA Balšić je mnogo razmišljala o Bogu, ali se nikad nije zakaluđerila. Za razliku od njene majke
Milice i Jefimije, koje su ostale udovice i zakaluđerile se kad su imale 42 godine, ona se u 38. udala
drugi put. Udajom za Sandelja Hranića napravila je veliki zaokret u svom životu. Najednom je dobila
jakog muškarca. Vojvoda je bio izuzetno poštovana ličnost, čak i od Mlečana. Bio je prgav ratnik dobro
naoružan. Ona ga je oplemenila. Razveo se zbog nje. Ne zna se čime ga je opčinila. Pre toga su imali
jedan diplomatski susret u Dubrovniku, gde je trebalo da razreše neke stare sporove oko Kopra. Još dok
je njen prvi muž bio živ, on je stalno pretendovao na njihovo zetsko imanje. Tri dana su bili zajedno
i niko ne zna o čemu su pričali. Uglavnom, posle toga, on je prestao da napada Zetu. Ona je ostala
udovica, počeo je rat, ali Sandelj nije hteo da ratuje na strani Mlečana. Vrlo brzo se razveo i posle
nekoliko meseci se oženio Jelenom.

Posle njegove smrti, Jelena je napustila humske predele i vratila se u Zetu. Na Skadarskom ostrvu
Gorici (Brezovici ili Beški) obnovila je crkvu svetog Đorđa i podigla novu, posvećenu Bogorodici.
Pretvorila ih je u duhovno središte koje su nazivali Zetska sveta gora.

NEOBRAĐEN

IAKO su izvesni tekstovi ovog značajnog zbornika poznati u nauci, on, zasad, nije obrađen u celini. Ovaj stari srpski rukopis predstavlja
izuzetno svedočanstvo o tome kako su nastajale knjige za srednjovekovnu južnoslovensku aristokratiju. Dva vladarska žitija svetih
Simeona i Save, koja se po merilima žitijske književnosti mogu smatrati autentičnim Nikonovim delima, daju ovom monahu posebno
mesto u našoj književnosti, "Slovo o Melhisedeku" spada u ređe sačuvane prepise apokrifa iz ciklusa o Avramu. Za razliku od jednog
drugog prepisa, ovaj u "Goričkom zborniku" nosi posebnu vrstu lirizma. Nažalost, nije sačuvan do kraja. Na poslednjim stranicama nalazi
se kratko ispovedanje vere, kome do sada nije posvećena pažnja.

NIKON

MONAH jerusalimski i starac manastira Vranjine u Zetskoj svetoj gori, otac Nikon je pored "Goričkog",
napisao još jedan poznati zbornik "Šestodnevnik". Kao duhovnik Jelene Balšić bio je ličnost preko koje
su se prelomili ključni problemi 15. veka: Firentinski sabor i unija, pad Carigrada i postepeno
nestajanje svih država istočnopravoslavnog kruga, uspon Rusije. Susret sa zapadnom renesansnom
civilizacijom, okupljanje monaha u Zetskoj svetoj gori i uobličavanje Crne Gore.