Molitva za mir
(za velike orgulje)
Za Zorza i Klod Pompidu
"Sicut et nos dimittimus debitoribus nostris!"
Gospode Isuse, na kraju ove knjige rado bih da Ti darujem ovaj kalež patnje
Na početku Velike Godine, u suncu Tvoga mira na snežnom krovovlju Pariza
Ali dobro znam da će se krv moje braće nanovo crveneti žutim Orijentom, na obalama Tihog okeana koji pustoše oluje i mržnje
Dobro znam da je ta krv prolećna žrtva levanica kojom Veliki Carinici već sedamdeset godina tove zemlje Carstva
Gospode, podno ovoga krsta Ti više nisi Ti drvo bola, nego iznad Starog i Novog Sveta Afrika na krst raspeta
A desnica joj se pruža mojom zemljom, a leva joj strana senči Ameriku
A srce joj je dragi Haiti, Haiti što se usudi da proglasi Čoveka spram Tiranina
U podnožju moje Afrike na krst raspete već četiri stotine godina a koja ipak diše
Pusti me da Ti kažem Gospode, njenu molitvu mira i oproštaja.
II
Gospode Bože, oprosti beloj Evropi!
A istina je, Gospode, kroz četiri veka svetlosti bacala je slinu i lavež svojih molosa na moje zemlje
A hrišćani, javno se odričući Tvoje svetlosti i blagosti Tvog srca
Osvetljavali su svoje bivake mojim plemićkim poveljama, mučili moje talbe, deportovali moje učenjake i gospodare nauke.
Njihov je barut sevajući rušio gordost tata zidina i bregova
A njihova je đulad preletala krsta carstava širokih kao vedar dan, od Roga Zapada do Istočnog obzorja
I kao u lovištima, palili su nedodirljivo drveće, vukući Pretke i duhove za njihovu mirnu bradu.
I pravili su od njihove tajne zabavu nedeljom mesečarskih buržuja.
Gospode, oprosti onima koji su od Askija napravili makizare, od mojih kneževa ađutante
Od mojih sluga boyse i od mojih seljaka službenike, od moga naroda narod proletera.
Jer zaista treba da oprostiš onima koji su lovili moju decu kao divlje slonove.
I učili su ih redu bičujući ih šikotom, i pravili su od njih crne ruke onih čije ruke behu bele.
Jer zaista treba da zaboraviš one koji su izvezli deset miliona mojih sinova u leproznicama svojih brodova
Koji su pobili njih dvesta miliona.
I učinili da mi starost bude samotnička između šume mojih noći i savane mojih dana.
Gospode ogledalo mojih očiju se zamagljuje
I evo gde zmija mržnje diže glavu u mom srcu, ta zmija za koju sam verovao da je mrtva.
III
Ubij je Gospode, jer valja mi nastaviti put, i hoću da se molim naročito za Francusku.
Gospode, među belim nacijama, postavi Francusku sa Očeve desne strane.
Oh, dobro znam da je ona takođe Evropa, da mi je otimala moju decu kao razbojnik sa severa goveda, da bi đubrila svoja polja šećerne trske i pamuka, jer crnački znoj je gnojivo.
Da je ona takođe donosila smrt i top u moja plava sela, da je huškala moje jedne na druge kao pse što se otimaju o kosku
Da je one što su se opirali kažnjavala kao lupeže, i da je pljuvala na glave-širokih-nauma.
Da Gospode, oprosti Francuskoj koja jasno kaže pravi put a vrluda krivim stazama
Koja me poziva za svoju trpezu i kaže mi da donesem svoj hleb, koja mi daje desnom rukom a levom rukom oduzme polovinu.
Da Gospode, oprosti Francuskoj koja mrzi okupatore a tako mi teško nameće okupaciju
Koja otvara puteve slave junacima a svoje Senegalce nipodaštava kao plaćenike, praveći od njih crne doge Carstva
Koja je Republika a izručuje zemlje Velikim Koncesionarima.
A od moje Mesopotamije, od moga Konga, načinili su veliko groblje pod belim suncem.
IV
Ah, Gospode, odagnaj iz mog pamćenja Francusku koja nije Francuska, tu masku niskosti i mržnje na licu Francuske
Tu masku niskosti i mržnje spram koje osećam samo mržnju, ali zaista mogu mrzeti Zlo
Jer gajim veliku slabost prema Francuskoj.
Blagoslovi taj rastrzani narod koji je dva puta umeo osloboditi svoje ruke i usudio se proglasiti uzdizanje siromašnih u kraljevstvu
Koji je preko noći načinio od robova slobodne ravnopravne bratske ljude
Blagoslovi taj narod koji mi je doneo Tvoju Dobru Vest, Gospode, i otvorio moje teške očne kapke svetlosti vere.
Otvorio je moje srce znanju sveta, pokazujući mi dugu na novim licima moje braće.
Pozdravljam vas braćo moja: tebe Muhamede Ben Abdalah, tebe Razafimahatratra, a zatim tebe tamo Pam-Man-Tuong, vas sa tihih mora i vas iz začaranih šuma
Pozdravljam vas sve jednim katoličkim srcem.
Ah, dobro znam da su mnogi Tvoji glasnici progonili moje sveštenike kao divljač i napravili veliki pokolj pobožnih slika.
Pa ipak mogli smo se nagoditi, jer one behu, te slike, od zemlje do Tvog neba Jakovljeve lestvice
Svetiljka od belog maslaca koja omogućuje da čekamo zoru, zvezde koje nagoveštavaju sunce.
Znam da su brojni Tvoji misionari blagoslovili oružje nasilja i sklapali pogodbe sa zlatom bankara
Ali treba da ima i izdajnika i budala.
V
O blagoslovi taj narod, Gospode, koji traži svoje sopstveno lice pod maskom i muči se da ga prepozna
Koji Te traži u hladnoći i u gladi što mu izgrizaju kosti i utrobu
A zaručnica oplakuje svoje udovištvo, a mladić gleda svoju opustošenu mladost
A žena jadikuje oh, zbog odsutnog oka svog muža, a majka traži san svog deteta u ruševinama.
O blagoslovi taj narod koji kida svoje veze, blagoslovi taj narod na smrtnim mukama koji pruža otpor bulimičnoj hajci moćnika i mučitelja.
I sa njim sve narode Evrope, sve narode Azije sve narode Afrike i sve narode Amerike
Koji se znoje krvlju i patnjama. A usred tih miliona talasa, pogledaj uzburkane glave mog naroda.
I daj njihovim toplim rukama da obujme zemlju jednim pojasom od bratskih ruku
LinkBack URL
About LinkBacks
: 
Leopold Sedar Senghor
Odgovor Sa Citatom
Odg: Leopold Sedar Senghor
Bookmarks