Tema: Jorgos Moleskis

Jorgos Moleskis

Jorgos Moleskis, pesnik i prevodilac, rođen je 1946. godine u selu Lisa, na Kipru.

Engleski koledž završio je u Nikoziji, a studije ruskog jezika i književnosti u Moskvi. Doktor je filologije. Živi i radi u Nikoziji. Njegove knjige pesama prevođene su na engleski, francuski, rumunski, albanski, bugarski i srpski jezik.U centar poetskog viđenja stavlja čoveka izvan vremenskih koordinata i proširuje horizonte ljudske misli, ukazujući na preispitivanje današnjih vrednosti i ideala koji doživljavaju ozbiljnu krizu.

Pesnikov let

Poletanje traje kratko, let duže,
kretanje po zemlji daje pravu meru.
I najsavršeniji svemirski brod raspašće se
jednog dana, biti gomila gvožđurije
koja opako zrači.

Ono što traje i ne skrnavi se
je let u suštinu
Betovena i Dostojevskog,
pokret slomljene Afrodite
i tuga Piete.

Let pesnika je još i ono
što nadleće istoriju i mit
i možda nadživi, samo on,
kataklizmu i smrt.

Trijumf pobednika

Pobednici, srećom, ne očekuju priznanja
na kraju borbe, inače bi,
kao i politikanti, bili izgubljeni.
Njima je dovoljan rezultat onoga što čine
za šta su odvojili malo vremena
kao oni koji napuštaju igru
kad najviše dobijaju.

Mi koji nastavljamo igru
platićemo još i štetu.

###

Dovoljno je da umeš da posmatraš
pa da i u žbunju, na granama,
na liticama pronađeš poeziju,
u rečima običnim i beznačajnim,
u tričarijama zaturenim u sećanju.

Velike reči, gotovi simboli,
poštapalice su netalentovanih,
način da pesnika
ima mnogo, a pesama malo.

Poezija je kao sloboda, široka
i dovoljno je naći onu reč, pravu,
pa da sve počne da se umnožava,
mnogi da se od mrvice zasite.

Jutarnje raspolozenje


Budi se rano da bi u poeziju go,
kao i jutarnji kupač u more,
ulazio.
Nije sunce ono što te opija
ni proleće, ni ljudi
koji od danas do sutra biju
svoju bitku. To je ovo
more, more večno
u kome se dave ljudi, istorija,
nadolazeća smrt, nadilazeća ljubav
da u njemu i sopstvenu ludost utapaš.

Od mrvica

Poeziju, kao i raspoloženje dobro,
možeš da crpiš i iz mrvice
gotovo ni iz čega. I tada
ono ništa dobiće lice,
pa i telo, kao u čudu iz Kane.

Mnogo ne traži da nastane. Dešavanja
ista često je opterećuju i guše
kao i koristoljublje ljubav.
Ali, kad nastane, uvek za stupanj više
uzdiže do stola sa hlebom
vrča sa vinom
do postelje ljubavne.

Ima ukus besmrtnosti
kao i ljubavnog čina
koji ubacuje embrion u matericu.

Upotreba poezije

Potrebno je mnogo izraza i pokreta
da se kaže besmisleno i beznačajno,
dosta veliko ubrzanje
da se pokrene nepokretno,
i reči mnoge da se ne kaže ništa.

I potrebna je poezija
da to ništa ima nekog smisla.

###

Reči nisu cimbala, strune su,
kako ih dotakneš, tako odjekuju
zavisno od toga šta nose u sebi,
a poezija je ono što pesnik u njih kane
svaki put kad ih dotakne kao žice instrumenta,
i to je, uglavnom, ono što ih pokreće
i menja im let.

Reči, kao i sećanja i osećanja,
strune su koje u isto vreme daju dve melodije
da prikriju stvarnost koju si proživeo
da otkriju život koji si sanjao.