Kito Lorenc

[Vesna]

Kito Lorenc


Kito Lorenc rođen je 1938.godine u mestu Slepo kod Belih Voda u Lužicama (Nemačka). Njegov deda bio je lužičko-srpski pesnik Jakub Lorenc-Zaleski. U Lajpcigu je studirao slavistiku, a od 1961.do 1972.radio je u Institutu za istraživanje lužičko-srpskog naroda u Budišinu. Pored poezije na lužičko-srpskom i nemačkom jeziku piše knjige za decu i pozorišne komade, aktivan je kao prevodilac. Član je PEN centra Nemačke i Saksonske akademije nauka u Drezdenu. Dobitnik je nagrade ,,Hajnrih Hajne,, 1974., ,,Ćišinski,, 1990., ,,Hajnrih Man,, 1991. i nagrade ,Zlatni ključ Smedereva, 2008.godine.

[Vesna]

Hanes D. Pise iz V.

O meni nema
šta mnogo da se kaže
a što se tiče opšte stvari, ni to
ne stoji najbolje.
Hajnrih savest sveta
sećate se
koji je uvek sedeo u Mitropi
jeo supu sa rezancima, pio kafu
i psovao sebi u bradu
nedavno je umro.
A šta ćemo sad?

[Vesna]

A sta je pec

Koju sam joj poklonio
jer je dve godine
nisam više koristio
onda sam je podložio
kraj peći sam joj rekao
dve godine je
već nisam ložio
i sasvim sam zaboravio
kako se ona loži
a ona je rekla vidiš
nije potrebno prvo
umreti da bi se zaboravilo
a ja sam rekao znaš
najbolje je onda
i ostati u životu.

[Vesna]

Inace

Predlog za dobrotu, reče starac
naberi mi trešanja
inače neću više biti tu
neće biti ni trešnje
a ti bi onda rado
brao za mene trešnje

ali inače nije bilo dobro sa starcem jesti trešnje
on je inače svoje predloge iznosio čekićem za predloge
ionako je inače uglavnom bilo pred zimu, posle zime, zimi
a inače polovina dana je bila noć
a iznad glave mili bože, tu sam
tu sam mu nabrao trešanja.

[Vesna]

Na visini vremena

Sve ima svoje granice
otvori se jedna zatvori se druga
naletiš na jednu naiđeš na sve
naletiš na sve naiđeš na svoju

eto to je visina
eto to je dubina
eto to je širina
eto to je granica

da tačno granica
vremena njena granica
av granica
av-av granica.