JELENA BALŠIĆ

(1369—1443)

Jelena Balšić (oko 1368—1443). Treća kći kneza Lazara. Posle smrti prvog muža (Đurđa II
Stracimirovića Balšića) sa sinom Balšom III učestvovala je u državnim poslovima Zete.
Sin joj umire 1421, a po drugi put ostaje udova 1435, kada umire vojvoda Sandalj Hranić.
O njenim duhovnim interesovanjima, ali i o književnom radu, saznajemo iz Goričkog zbornika,
koji je za Jelenu sastavio duhovnik Nikon Jerusalimac 1441/42. godine. U ovom zborniku
postojale su tri Jelenine poslanice upućene duhovniku, ali je u celini sačuvana samo
jedna — Otpisanije bogoljubno.


OTPISANIJE BOGOLJUBNO

... Da zna tvoja svetinja, otkako udostojih se s Bogom poznati te,
poradovah se veseljem duhovnim.
No za malo i za kratko bi nam viđenje,
da bi ko rekao kako u zrcalu lik ugledasmo ili u neki san laki da bejah snesena...
I slušah tvoje duše bogoljubivu narav i bestelesno anđeosko prebivanje,
i ono od nas konačno udaljenje.
I veoma tvoje videti zaželeh prepodobije, i tvojih medo točnih nasladiti se reči...
No, daljnjeg li nam rastojanja, pa more i gaj...
Jer željenje bogatstva i sujetna slava, a ujedno i slasti, ne ostavljaju nas,
koji se kolebamo u moru ovoga sujetnoga života,
da uzniknemo ka svetlosti časnoga i bestelesnoga prebivanja.
Jer pomračiše se oči mukom i metežom koji je u svetu.
I gle, sada kao od nekakva sna trgnuvši se, zaželeh tvoju svetost videti...
I opet se molim tvome prepodobiju
da nam neko olakšanje utešenja pošalje i prohladi žeđ tuge.
Jer zna tvoje prepodobije kolike bure i meteži i oblaci
naviknuše uzburkavati samovoljna srca...
Da, tajniče Božji, poslušaj me.
U svemu više rečenom ne zapovedam,
već se molim trudoljubivo i poklanjam lice sve do zemlje.
I dvostruko da si zdravo u Gospodu i ne prezri naše moljenje.

riznicasrpska