Azra
Биографија
Детињство
Његов отац Иван Штулић пореклом је из Нина код Задра. Служио је као официр ЈНА у тенковској јединици у касарни „Маршал Тито“ у Скопљу. Годину дана након што је Бранимир рођен, његова мајка Славица родила је и друго дете, његову млађу сестру Бранку. Када му је било пет година, његов отац је добио премештај у Јастребарско, надомак Загреба, где се читава породица преселила у нови стан крајем 1950-их. Бранимир је наставио да похађа основну школу у Јастребарском и био је одличан ученик. Године 1960. породица се сели у Нови Загреб, у новоизграђено насеље Сигет у стан на 11. спрату, где Џонијева мајка и данас живи. У том насељу, када су се Штулићеви доселили, још није било школе, па су родитељи Бранимира уписали у школу у оближњем Трнском. На летовање су често ишли у Нин, који Џони сматра „прекрасним градићем и повијесним местом.“ У једном интервјуу изјавио је да му је могући предак Гргур Нински.
Рана младост
Џони је као тинејџер почео да лута улицама Загреба, где се почетком 1960-их рађала рок и хипи сцена. Детињство у Скопљу је обележило његов говор, па су због необичног нагласка у загребачким градским круговима многи мислили да је Босанац.[5] Уписао је Шесту гимназију на Горњем граду. Поред гимназије се налазило рок окупљалиште Лапидариј (популарно Лап), где су Џони и остали излазили. У првом разреду гимназије почео је свирати акустичну гитару. Прву акустичну гитару му је позајмила другарица Маја Оштир. Толико ју је дуго задржао код себе и свирао, да је приликом враћања морао изменити све прагове на врату инструмента.[5] Крајем 1960-их су на улицама многих градова Европе, па и Загреба, почели студентски немири, што је утицало и на младог Штулића. Гимназију је матурирао 1972. године са радом „Паришка комуна“, који је оцењен одличном оценом. Рад осликава његово занимање за социјалне теме, а писан је непосредно након догађаја у Хрватској 1971. године. Штулић је имао тек двојку (довољну оцену) из хрватскосрпског језика.
Након гимназије Штулић је прво одслужио војску. Отишао је у пролеће 1973. године а вратио се 15 месеци касније и почео студирати.
Студентски дани Када сам дошао из војске уписао сам фонетику и повијест али то сам направио искључиво зато да бих имао алиби пред старцима. Морао сам нешто радити, мени је живот код куће одувијек био пакао. У њој сам се осјећао као странац. Уписао сам се, дакле, да бих добио на времену, јер нисам могао очекивати да ћу одмах моћи живјети од музике.
— Штулић у првом интервјуу Полету, 30. 01. 1980.
Штулић је студирао Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу, а одсек је више пута мењао (фонетика, историја, социологија). У то време Штулић се фанатично посветио акустичној гитари, акордима, текстовима и компоновању. Пошто му је отац забранио свирку у породичном дому у Сигету, Штулић је свирање преселио у подрум Филозофског факултета, где је свирао сваки дан од два до девет. На факултету се Чупко (како су га тада звали) углавном дружио с људима које је занимао анархизам, а своје „револуционарне“ активности су углавном изводили за шанком.
Џони на нудистичком острву Силба.
1970-их са акустичном гитаром обилази загребачке тулуме, на којима је свирао своје и туђе композиције. У то време је косу плео у дугачак перчин, на глави је носио хеклану капицу, изучавао је мудрости индијске филозофије и певао углавном романтичне баладе. Џони је једно време био вегетаријанац. Неко време је боравио код колеге Боже Ковачевића, који је студирао филозофију и социологију. Божо је у соби 22 у студентском дому на Сави као илегалце удомљивао разне младе уметнике, међу којима су били Иван Ивас, Дарко Рундек, Јура Стублић и други. Штулић би дошао рано изјутра па би сатима свирао у Божиној соби. Станари нису могли учити, разговарати, а неретко ни заспати од његове свирке.
Тих година је Штулић летовао на острву Силба, где су млади алтернатици (чланови Булдожера, Лајбаха, Ирвина и други) проводили време свирајући и сунчајући се наги, односно упражњавајући нудизам. Тамо је и свирао у летњем бенду „Добра вода“, који је имао петнаестак акустичних гитара и свирао класику, македонске народне песме и обраде Битлса. На том острву је упознао и Грацију Педић, у коју је био заљубљен и којој је посветио чувену песму Грација, написавши је за један дан. Ту је летовала и аустријанка Сузи Ф. из Беча, с којом је био у краткој али страсној вези и којој је посветио песме „Suzy F“ и „Хладан као лед”. Иначе, Штулић је многим својим девојкама и пријатељицама посвећивао песме, а некима је и свирао под прозором. Мада га хрватска списатељица Славенка Дракулић сматра „одвратним сексистом, мушком шовинистичком свињом“, жене које су га волеле сматрају га најнежнијим мушкарцем којег су упознале.
Факултет није завршио, односно „залутао“ је негде „између прве и четврте године“. Догурао је до шестог семестра, али нагомилавши велики број неположених испита (пошто је тада полагање неких испита могло да се одлаже до дипломе), Џони напушта факултет.
Азра је била новоталасни музички састав из Загреба, који је основао Бранимир Џони Штулић 1977. године.
Име
Јануара 1977. године за шанком Театра ТД у Загребу, локални анархисти су испијали лозу и причали о политици, славећи јер је Ђоко анархист (коме је посвећена песма Јаблан) добио кћерку, којој је требало дати име. Тада је Џони изрецитовао стихове чувене Хајнеове песме Азра, која се у преводу Алексе Шантића пева као севдалинка:
Казуј робе, откуда си, из племена којега си?
Ја се зовем Ел Мухарем, из племена старих Азра,
што за љубав живот губе и умиру када љубе.
Тако су исто вече добили име Азра и Ђокова ћерка и Џонијев нови бенд.
Чланови бенда
У првом саставу Азре, из јануара 1977. су били:
Бранимир Штулић – вокал и гитара
Јосип Јуричић – гитара
Бранко Матун – бас
Паоло Свецци – бубањ
Али, ова постава није дуго потрајала јер чланови бенда су се често мењали, односно Штулић их је мењао. Касније је, једно време, вокал у Азри је био Јура Стублић, а Џони је само свирао гитару, јер је хтео да одустане од певања. У почетку су вежбали у једној бараци близу Филозофског факултета. У то време су излазиле омладинске новине Полет, које су пратила алтернативна рок догађања, и која су помогла пробоју Азре у настанку новог вала.
Први албум су издали у следећој постави:
Бранимир Штулић (глас, гитара)
Мишо Хрњак (бас гитара, глас)
Борис Лајнер (бубњеви, глас)
Касније се постава мења још неколико пута, да би крајем 1980-их састав чинили:
Бранимир Штулић (глас, гитара)
Јурица Пађен (гитара од 1987.)
Стивен Кип (бас гитара од 1987.)
Борис Лајнер (бубњеви, глас)
Распуштање бенда
На врхунцу славе, 1984. године, Џони је распустио Азру (први али не и једини пут) и отишао у свет, односно у Холандију. У овом периоду је упознао Јосефину Фрудмаиер, његову садашњу жену. Џони је у Холандији неколико година радио троструки албум на енглеском језику „It Ain' Like In The Movies At All“ који је релативно слабо прошао.
1987. се Штулић вратио у земљу, заједно са новим басистом Стевеном Кипом, за којег каже да га је нашао на улици: "Нашао сам га на улици, једноставно сам га нашао. То увијек иде тако, видио сам га како свируцка и покушао. Свирао је цијелу 1987. и 1988. годину, са њиме сам направио Између крајности и Задовољштину". У наредне три године направио је још четири албума, пре коначног распуштања бенда. Бубњар Борис Лајнер на питање о распаду Азре кратко одговара: „Ах, било је то болно.“
Дискографија
Синглови
"Балкан" / "А шта да радим" (Suzy, 1979.)
"Џони, буди добар" / "Тешко вријеме" (Југотон, 1982.) - уживо
"Немир и страст" / "Довиђења на влашком друму" (Југотон, 1983.)
"Клинчек стоји под облоком" / "Flash" (Југотон, 1984.)
"Mon ami"/ "Дубоко у теби" (Југотон, 1984.)
EP
"Лијепе жене пролазе кроз град" / "Позив на плес" / "Сузи Ф." (Југотон, 1980.)
"Е па што" / "Слобода" / "Глуперде лутају далеко" (Југотон, 1982.)
"Сардисале Лешочкиот манастир" / "Мамица су штрукле пекли" / "И то се догађа понекад"
Албуми
"Азра" (Југотон, 1980.)
"Сунчана страна улице" (Југотон, 1981) - двоструки
"Равно до дна" (Југотон, 1982.) - троструки уживо
"Филигрански плочници" (Југотон, 1982.) - двоструки
"Сингл плоче 1979. - 1982." (Југотон, 1982.) - компилација
"Кад фазани лете" (Југотон, 1983.)
"Криво срастање" (Југотон, 1984.)
"It Ain't Like in the Movies at All" (Дискотон, 1986.) - троструки
"Као и јучер: синглови 1983. - 1986." (Југотон 1987.) - компилација
"Између крајности" (Југотон, 1987.)
"Задовољштина" (Југотон, 1988.) - четвороструки уживо
"Blasé" (Hi-Fi Centar, 1997.)
Бранимир Штулић
Бранимир Џони Штулић (рођен 11. априла 1953. године у Скопљу) је некадашњи певач и гитариста југословенске рок групе Азра. Сматра се контроверзним аутором и једним од највећих мистичара југословенске рок сцене.
Гитару је почео да свира од првог разреда гимназије, а током 1970-их са акустичном гитаром обилази загребачке тулуме, на којима свира своје и туђе композиције. Једно време студирао је на Филозофском факултету у Загребу, али је студије напустио. Почетком 1970-их оснива групу Балкан севдах бенд с којом свира све од ауторских песама, преко севдалинки и народњака, до Битлса (The Beatles). Након утицаја панка и новог таласа, Штулић је модификовао свој звук и неке старе акустичне песме прерадио у електричној варијанти. Године 1977. формирао је нови бенд по имену Азра.
Први албум Азре изашао је 1980. године и сматра се једним од најјачих дебија у историји југословенског рока. Самостално и са групом Азра, снимио је 16 музичких албума, од којих су многи продати у тиражу већем од сто хиљада примерака, с укупним бројем који премашује више од милион продатих носача звука. Од почетка 1990-их живи у Утрехту, Холандија, и бави се писањем и превођењем грчких класика.
Bookmarks