Svevideća NSA

[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]
Novim otkrićima o mamutskoj mašineriji američkih tajnih službi koje prisluškuju ceo svet, uključujući i sopstvene građane, nikad kraja, mada je sve manje iznenađenja. Jer već prva dokumenta iz putne torbe bivšeg uposlenika Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) nedvosmisleno su potvrdila da se špijunira bez ikakvih obzira.


Najnovije tajne NSA publikovala su tri medijska partnera: „Njujork tajms”, britanski „Gardijan” i „Propublika”, neprofitni veb-sajt koji se bavi istraživačkim novinarstvom. Iz njih proizlazi da su američkoj vladi i njenim partnerima, a pre svega Britancima, dostupne i sve privatne, službene i komercijalne komunikacije za koje njihovi akteri veruju da su ih šifriranjem zaštitili.

NSA i sestrinska britanska služba GCHQ (The Government Communications Headquarters) koriste moćne superkompjutere i partnerstvo sa (neimenovanim) tehnološkim kompanijama da bi u sisteme zaštite ugradili „sporedna vrata” koja im omogućavaju da provale šifre i vrše prismotru. Takođe, godinama već, zahvaljujući svojim velikim budžetima, ali i državnoj prinudi, smišljeno slabe međunarodne standarde za enkripciju.

To se s jedne strane može opravdati neophodnošću da se prate komunikacije terorista i drugih protivnika, ali u ovom slučaju reč je o prismotri bez granica i nadzoru nad celokupnim internet saobraćajem, čija su čvorišta baš u SAD, dok su američke kompanije internet servisi koji opslužuju ceo svet.

To se vidi i po citatu iz jednog dokumenta – budžetskom zahtevu za 2013, gde se kaže kako će 250 miliona dolara biti utrošeno da se „utiče na politike, standarde i specifikacije za komercijalne tehnologije javnih ključeva” – drugim rečima, da standardi budu prilagođeni potrebama tajnih službi.

NSA je sredinom devedesetih izgubila bitku da u sve sisteme za zaštitu ugradi svoj čip „kliper” koji bi joj otvorio vrata za špijuniranje, ali je daleko od očiju javnosti nastavila da razvija načine za postizanje istog cilja, konstatuje zajednički tekst tri medijske kuće.

Puni kapacitet NSA da prati i zaštićeni internet saobraćaj prema ovom tekstu poznat je samo ograničenoj grupi poverljivih kadrova i analitičara, među kojima su i oni iz partnerskih zemalja: Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda. Glavni program za ovu svrhu nosi ime „Bulran”, po velikoj bici iz američkog građanskog rata.

Ovo praktično znači da za NSA nisu prepreka ni svi standardni protokoli zaštite internet saobraćaja u koje su uzdaju banke, avio-kompanije – praktično celokupna komercijalna infrastruktura interneta. O diplomatskim, vojnim i drugim šifarskim sistemima da se i ne govori.

U saopštenju „Njujork tajmsa”, „Gardijana” i „Propublike” kaže se da su neki delovi teksta, u koje su vlasti imale uvid pre objavljivanja, izostavljeni u interesu nacionalne bezbednosti. U obrazloženju toga zašto objavljuje sadržaj novih dokumenata koji su vrhunske američke tajne, uredništvo „Propublike” ističe da je to u javnom interesu.

„Ova priča je, po našem uverenju, veoma važna, jer pokazuje da su očekivanja miliona korisnika interneta kad je reč o privatnosti njihovih komunikacija neosnovana. Tim očekivanjima se rukovode pojedinci i kompanije, najveći broj njih postupajući sasvim zakonito. Potencijal za zloupotrebu ovih izuzetno velikih mogućnosti za nadzor, uključujući i onaj za političke svrhe, značajan je”, navodi „Propublika”. „Vlada tvrdi da postoji sistem kontrole zloupotrebe ove tehnologije, ali pitanje da li je on delotvoran daleko je od toga da bude rešeno. Ovo je problem o kome debata može da se povede samo između naroda i njegovih izabranih predstavnika, pod uslovom da se iznesu osnovne činjenice.”

Izvor: Official Sajt Predraga Andjelica