Printable View
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali
bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi
se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi,
to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.
Patrijarh Pavle
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
"Ti tražiš radost u svetu oko sebe. Zar ne znaš da radost može rasti samo iz dubine srca?"
Rabindranat Tagore
Eho-kratka prica
Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom.
Odjednom, dečak zape i osećajući bol kriknu: „Ahhh!“ Iznenada, ču glas koji
je dolazio s planine: „Ahhh!“
Znatiželja ga obuze pa dreknu: „Ko si ti?“ Ali, odgovor koji dobi beše:
„Ko si ti?“
Ovo ga naljuti, pa ponovo dreknu: „Kukavico!“ Glas odgovori: „Kukavico!“
Dečak pogleda oca i upita ga: „Tata, šta se ovo dešava?“
„Sine“, reče otac, „obrati pažnju.
“
Tada otac viknu: „Divim ti se!“ Glas odgovori: „Divim ti se!“
Otac ponovo uzviknu: „Predivan si!“ Glas reče: „Predivan si!“
Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.
Otac mu objasni: „Ljudi ovo zovu ‘eho’. Ali, to je ustvari ‘život’.
Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela.
Želiš li više ljubavi, podari više ljubavi. Želiš li više dobra,
podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumi
i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom, tada i ti
budi strpljiv s ljudima. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života.
Život ti uvek vraća ono što daješ.
Tok tvoga života nije slučajnost,on je eho tvojih dela.„
"mudrosti
Prolećne pesme
Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako čezne za svim što bi život mog'o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo:
tako su mu velike čežnje mu i nade.
Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
Desanka Maksimović
Ljudsko srce
Po prirodi ljudsko srce je čisto, meko, toplo; ali kada strasti (grešne navike)
prodru unutra, ono postaje hladnije, tvrđe i tamnije. Kao mleko kada se ukiseli
te postaje, gušće, manje tečno, laži (prevare) otvrndnjavaju srce, njegov normalni
protok smirenja je oštećen pokvarenošću i zlobom.
Sa grehom unutar sebe i lažama (prevarama) oko sebe, vernik je još više ubeđen u
držanje Božijih zapovesti, jer u njima on nalazi podršku protiv njegovih sopstvenih
grehova i odmor od napada zlih ljudi.
Sv. Teofan Zatvornik
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
Zapocni dan sa osmehom. Docekaj svako jutro ljubaznim licem. Rad te tada nece
toliko zamarati, u lepim stranama života moci ceš više uživati. Tvoje vedro
lice ce svakog dana biti novi suncani zrak za ljude oko tebe. Kad ti nešto ne pode
za rukom, nece biti toliko važno. Vlastita briga postace manja a breme drugoga lakše.
Bolesnik ce uz tebe biti ohrabren, a onaj koji cami u mraku, videce tracak nade.
Ljubazno lice i srdacna rec postaju andeli spasa.
Fil Bosmans
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
ZALAZAK SUNCA
Još bakreno nebo raspaljeno sija,
sva reka krvava od večernjeg žara;
Još podmukli požar kao da izbija
iza crne šume starih četinara.
Negde u daljini čuje se da hukti
vodenički točak promuknutim glasom;
Dim i plamen žderu nebo koje bukti,
a vodeno cveće spava nad talasom.
Opet jedno veče ... I meni se čini
da negde daleko, preko triju mora,
pri zalasku sunca u prvoj tišini,
u blistavoj senci smaragdovih gora -
bleda, kao čežnja, nepoznata žena,
s krunom i u sjaju, sedi, misleć na me..
teška je, beskrajna, večna tuga njena
na domaku noći, tišine i tame.
Pred vrtovima okean se pruža,
razleće se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža
šumori vetar tužnu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
dva giganta Sfinksa tu stražare tako,
dokle ona plače; a za morskim platnom,
iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja kome ne zna imena ni lica,
sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica..
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
ni da moje srce sve to laže sebi,
jer ja bih tad plakô, ja bih večno plakô,
i nikad se više utešio ne bi'.
JOVAN DUCIC
Od svih cula jezik nije najbolji izrazitelj duše covekove.
Kao što sav pas nije u lajanju, tako sav covek nije u onome
što kaže. Velika je mudrost pronaci coveka iza jezika i
oceniti psa van lajanja.
Sv. vladika Nikolaj
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
Verujem u dobro u coveku
kao što verujem u prolece
kad vidim kako cvetaju
cica-mace na vrbama.
Verujem u ljude,
jednostavane ljude.
U ljude koji žive i smeju se.
U ljude koji kažu"da" suncu koje izlazi,
koji kažu "da" svetlu i radosti
i svemu što raste iz
dobrih i loših dana.
Jednostavni ljudi - divni ljudi.
Fil Bosmans
KAKO DA NAM SRCE BUDE VESELO?
Da ti život ne bude jad i čemer nego stalna radost, treba da uvek budeš dobar prema
svima - i prema ljudima i prema životinjama. A da uvek budeš dobar, treba na to da
se naučiš. A da se na to naučiš, ne smeš propustiti nijedan svoj loš postupak a da
ne prekoriš sebe zbog njega.
Budeš li tako činio, brzo ćeš se naučiti da budeš dobar prema svim ljudima i
životinjama. A kad se naučiš na dobrotu, srce će ti biti uvek veselo.
Lav Nikolajevič Tolstoj
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
Čežnja
Sanjam da ćeš doći
jer mirišu noći, a drveće lista,
i novo se cvece svakog jutra rodi;
jer osmesi ljupki igraju po vodi,
i proletnjim nebom sto od sreće blista;
jer pune topole, i kao da hoće
k nebu, pune tople, nabujale žudi;
jer u duši bilja ljubav već se budi,
i mirisnim snegom osulo se voće;
jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
sve okolo mene čeka te i zove.
Dođi! Snovi moji u gustome roju
tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh ce ti dati
i u svemu čežnju opazićeš moju.
Desanka Maksimović
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
ANABEL LI
U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.
Bila je dete i mlad bih i ja,
Al’ ljubav strasna tada se zbi,
Što od svih više ljubavi sija –
Mene i moje Anabel Li;
Da takva ljubav u njima klija
Žudeše s neba anđeli svi.
Zbog toga stravno serafim vreba,
Kraj sinjeg mora anđeli zli;
I dunu vetar da sledi s neba
Prelepu moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stala,
Da je od mene odnesu svi;
U grob je morskih spustiše žala,
Da večne snove u njima sni.
Anđele zavist mori u raju,
Jer su upola srećni ko mi.
Da! – samo zato (kao što znaju
Kraj sinjeg mora u carstvu svi)
Sa neba vetar dunu na kraju
I sledi moju Anabel Li.
Tu našu ljubav prebajna što je,
Nju žele mudri i stari svi –
Od njih se više volesmo mi –
Ni anđeli od zavisti svoje,
Niti iz mora demoni zli,
Sklonili nisu od duše moje
Dušu predivne Anabel Li.
Dok mesec zrači, ja snivam snove,
Snove o mojoj Anabel Li,
I viđam oči dok zvezde plove,
Prelepe oči Anabel Li.
I dok po sinjem moru noć pliva,
Ja ležim gde mi draga počiva,
Kraj njenog groba gde tiho spi,
Gde moja draga sad snove sni.
U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.
EDGAR ALAN PO
~Trudi se da ne misliš o onome što smatraš lošim.
~Sposobnost mišljenja je nešto najdragocjenije u čovjeku, i nju treba svim silama da čuvamo
i njegujemo u sebi.
~Cijeni dobre misli i svoje i tuđe kad ih poznaješ. Ništa ti neće toliko pomoći koliko dobre misli
da izvršiš istinski zadatak svoga života.
~Da razum ne može da upravlja životom, tvrde samo ljudi čiji je razum tako pokvaren da mu ni
oni sami ne vjeruju.
~Trima putevima možemo da dođemo do mudrosti.
Prvo: putem iskustva; to je najteži put.
Drugo: putem podražavanja; to je najlakši put.
Treće: putem razmišljanja; to je put najplemenitiji.
Lav Nikolajevič Tolstoj
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
LJUBAVNA PESMA
Od zlatnog disanja
stvoriše nas nebesa.
O, kako se volimo ...
Ptice postaju pupoljci na granama,
ruže uzlepršavaju.
Neprestano tražim tvoje usne
iza hiljadu poljubaca.
Noć od zlata,
zvezde od noći ...
Niko nas ne vidi.
Kad dođe svetlost sa zelenilom,
zadremamo;
samo nam pleća još igraju kao leptiri.
ELSE LASKER-SCHÜLER
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
PLAVI LEPTIR
Leptirić plavi leluja,
nosi ga vetra dah,
sedefni treptaj zasja,
zacakli, mine u mah.
Tako u problesku kratkom,
u mimoletni tren,
videh gde sreća mi mahnu,
zasja i minu ko sen.
HERMANN HESSE
SPOMEN
Sećaš li se onog sata
Kad si meni oko vrata
Bele ruke savila,
I krijući svoje lice
Meni pone nehotice
Tvoju ljubav otkrila?
Sećaš li se onog jada
Kad glas dođe iznenada,
Ko iz vedra neba grom,
Da ja moram odlaziti,
Tebe, dragu, ostaviti,
I moj vozljubljeni dom?
Suza zasja u tvom oku
I vozbudi preduboku
Ranu tužnu srca mog;
Reći ništa ti ne mogoh,
Žalost nema reči mlogo,
Pitaj samo srca tvog.
Otkad s tobom se oprostih,
Odrekoh se sve radosti,
Prazan mi je ceo svet,
Jer bez tebe nema mene,
Ka'no što bez rose vene
U livadi mladi cvet.
Kad će opet danak doći
Da će moji jadi proći,
Skopnit moga srca led!
Kad ću opet sretan biti,
S nežnostju te zagrliti,
Srkat s tvojih usta med!
SPIRIDON JOVIĆ
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
NA MOM NEBU
Na mome sutonskom nebu ti si poput oblaka,
i tvoja boja i oblik su onakvi kakve želim.
Moja, moja si, ženo usana slasnih,
moji beskrajni snovi u tebi žive.
Svetiljka duše moje rumenilom ti boji noge.
Moje oporo vino najslađe je na usnama tvojim,
oh, žetelice moje sutonske pesme,
kako te ovi samotni snovi osećaju mojom.
Moja si, moja, i ja kličem u popodnevnom
povetarcu, a vetar pronosi moj udovički glas.
U dubini očiju mojih ti loviš, tvoj noćni
pogled se zaustavlja poput vode tvog otimanja.
Zatočenica si u mreži moje muzike, ljubavi moja,
a mreže muzike moje kao nebo su široke.
Na obali tvojih tužnih očiju duša mi se rađa.
U tvojim tužnim očima početak je zemlje snova.
PABLO NERUDA
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
SRECAN
Ovog puta me pustite da budem srećan,
ništa se nije desilo nikom,
sve što se dešava to je da sam srećan
sa sve četiri strane srca,
kad hodam, spavam ili pišem.
Šta da vam radim, srećan sam.
Bezbrojniji sam od trave na livadama,
osećam kožu kao cerovu koru
i dole nadu, gore ptice,
more kao kopču na svome pojasu,
od hleba i kamena stvorenu zemlju,
vazduh raspevan kao gitara.
Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,
pevaš i pesma si,
svet je danas moja duša,
pesma i pesak svet su
danas tvoja usta
pusti me
da u tvojim usnama i pesku
budem srećan,
srećan što dišem
i što ti dišeš,
srećan što dodirujem tvoje koleno,
i tad mi se čini da sam dirnuo
azurnu kožu neba i njenu svežinu.
Danas me pustite samog
da budem srećan,
sa svima ili bez ikog,
srećan sa travom i peskom,
srećan sa vazduhom i zemljom,
srećan s tobom,
s tvojim usnama
srećan.
PABLO NERUDA
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
DOPADAS MI SE KAD CUTIS
Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna,
iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje.
Kao da su ti oči nekud odletele
i poljubac jedan sklopio usne.
I pošto su sve stvari pune moje duše,
izranjaš iz njih njome ispunjena.
Leptiru sna, na moju dušu ličiš
i ličiš na reč melanholija.
Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna.
I kao da se žališ , leptirice zaljubljena.
Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje.
Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim tako©Ęe ćutanjem tvojim,
svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten.
Slična si noći, zaćutala i zvezdana.
Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto.
Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna.
Daleka i bolna kao da si preminula.
Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta.
I radostan sam, radostan što istina to nije.
PABLO NERUDA
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
MAJSKA PESMA
O, al' mi blista
priroda sva!
Al' kliče polje!
Al' sunce sja!
Iz svake grane
pupi po cvet,
a iz žbunova
glasova svet;
Iz svakih grudi
radost i raj.
O, zemljo! Sunce!
O, srećo, traj!
Ljubavi, lepša
no oblak taj
što zlatni zorin
upija sjaj,
Ti polju daješ
blagoslov nem,
a cveća dahom
i svetu svem.
Devojko! Draža
no život sam!
Pogledaj! Taj pogled!
Voliš me, znam.
Ne voli ševa
pesmu ni let,
nit dah nebesa
jutarnji cvet
ko što te voli
plahi mi dah,
tebe što mladost,
radost i mah
zvucima daješ
pevanja mog.
Ljubav ti ovu
platio Bog!
GETE
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
BLIZINA DRAGOG
Mislim na tebe
kad se od sunca zapali
pučina sva,
Mislim na tebe
kad mesec ustreptali
nad izvorom tka.
Vidim te kad na putu dalekom
spazim uzvitlan prah,
sred noći, kad čoveka
na uskoj stazi obuzme strah.
Čujem te
kad se sve more uskoleba
uz mukli huk.
Slušam u lugu
kad ispod celog neba
zavlada muk.
Ti si uz mene,
bliskošću svojom rasplinu
daljinu svu!
Zalazi sunce,
skoro će zvezde da sinu.
O, da si tu!
GETE
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
MESECU
Ispunjuješ opet dolju
tiho sjajem u maglini.
I otkrivaš jošte jednom
dušu moju u celini.
Rasprostireš nad poljane
blagog lica zraku svoju,
ko prijatelj ljupkim okom
što na sudbu gleda moju.
Svaki odsjaj vedrih, mutnih
oseća mi srce dana,
i ja gredem u samoći
izmeđ' sreće, bola, rana.
Teci, teci, draga vodo!
Nikad veso biti neću,
tako šalu, poljub zgubih,
tako vernost i najveću.
Ta imadoh negda ono
dragoceno što je tako
da se nikad, aoh bola,
zaboravit ne da lako!
Šumi vodo duž doline
neumorno i bez tija,
šumi, šumi i dovedi
pesmi mojoj melodija!
Kada u po zimnje noći
besneć burno nadolaziš,
ili kada u proleće
mladičine grane kvasiš.
Srećan ko se od sveg sveta
bez i trunke mržnje skloni,
s prijateljem na prsima
dušu lepom svu pokloni.
Na šta ljudi i ne misle,
o čemu se i ne sniva
kroz lavirint prsa naših
u tavnoj se noći zbiva.
GETE
~Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne srca svoga i u spoznaji
toj postali deo srca života.
~ Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe.
~Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", već: "Ja sam u srcu Božjem."
I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi, jer ljubav, ako joj se učinite
vrednima, usmeriće puteve vaše.
~ Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati.
~Kao što se upinje do visina vaših i miluje vam najtananije grančice što trepere na
suncu, tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju
za zemlju. Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje.
Kahlil Gibran
LJUBIM LI TE
Ljubim li te... il' me sanak vara,
što te udilj uza me dočara;
ljubim li te... il' me duša vara,
što se udilj s tobom razgovara;
Ljubim li te... il' me bezum ganja,
nemam vida, nemam osećanja;
ljubim li te... il' ljubavi nije -
što se grli, to su same zmije;
Ljubim li te... ili mene nema,
ili tebe, - nas ni jedno nema;
ljubim li te... ili nema sveta,
nema sunca, ni rose, ni cveta,
Već sve tmina što je pak'o mesi,
a po tmini vitlaju se besi,
a međ njima prabesina spava -
moju ljubav u snu izmišljava.
JOVAN JOVANOVIC ZMAJ
KAZI MI KAZI
Kaži mi, kaži,
kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
ime da ti dam.
Hoću li reći:
"Diko", ili "Snago",
ili ću "Lane",
ili "Moje blago";
Hoću li "Dušo",
ili "Moje drago"
- Kaži mi, kakvo
ime da ti dam!
Sve su to mila
imena i lepa
kojima Srbin
svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
čitav jedan vek,
tražeći lepše,
dičnije i slađe,
milije ime,
što još ne ču svet,
da njime nazovem
moj rumeni cvet.
JOVAN JOVANOVIC ZMAJ
SNIO SAM TE
Snio sam te u gradini,
de o smilju ruža drema,
da smo sami, dušo moja,
a maćije tvoje nema.
Gledalo nas tiho veče
de se tiho milujemo,
cveće vene pa nas gledi
de se venuć` rastajemo.
Cvece vene, kanda znade,
ispod suza setno gledi:
stislo mu se srce malo,
lekovito bilje cedi.
Pod tu rosu lekovitu
iz srdašca ružinoga
podmeto sam bonu dušu
iz srdašca bolanoga.
Kapalo je na to srce,
kapalo je na tu dušu,
kapalo je da razgali
tu paklenu, žednu sušu.
Iz tvog oka kapalo je
u tu žednu, kobnu čašu,
a ja sam ti napio je
u ljubavnu srecu našu.
U ljubavnu srecu našu
ti si čašu zaiskala,
kako si je žedna bila,
i čašu si progutala.
LAZA KOSTIC
KOJA DEVOJKA JE LEPA - DOSITEJ OBRADOVIC
Devojke, narocito one koje misle da su lepše nego druge, neka se iz mladosti ne zanose
svojom tobožnjom lepotom, i neka dobro znaju da koliko su lepše i pristalije, ako ne
budu imale dovoljno pameti, razboritosti, stida i casnosti, toliko gore za njih.
Svak se lakomi na lepu ružicu, a kad uvene, i ne obzire se na nju, baca je pod noge.
Lepota je samo oblicje koje danas jeste a sutra nije, a vrlina je onaj prijatni i
prekrasni miris koji ne napu*šta coveka ne samo u starosti, ne*go ni posle smrti.
Ona je devojka zapravo lepa, koja je razumna, trudoljubiva, vredna i poštena,
i koja želi sa*mo jedno*me lepa da bude, no lepa i u samoj starosti; a ovo sama
lepota ne daje, no uzajamna ljubav, sveta vernost i vrlina...
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
PRVI DAN LJUBAVI
Od tvoje blizine sve u meni cveta,
od tvoga glasa sve peva u meni,
od tvoje ljubavi sve u meni sija.
Zbog tebe sav se moj život rumeni,
cela prašuma u meni radosti
iz dana u dan klija, klija, klija.
Zaneta ulicom hodim kao žene
koje pod srcem još jedno srce nose.
Zbog tvoje ljubavi sve po sreći gazim,
i provlačim se kroz grane zelene,
umivaju mi čelo mlade rose.
Kada li poče svetlo pijanstvo ovo?
Ima li otada tren ili proleće celo?
Idem li još po prašljivoj zemlji staroj,
ili sam stigla na neko stanište novo?
Da li se to po ljubavi tvoje mostu
penjem nekuda iznad ovog sveta,
više ovoga uzanoga kruga?
Neka se visine nadaju
jednom sa zemlje gostu,
neka ptice čekaju novog druga.
DESANKA MAKSIMOVIC
~Malo je toga nemoguće kad je čovjek marljiv i umješan.
Samuel Johnson
~Ne vrednuj sebe zlatom, ti robe zlata, jer zlato i nije zlato, osim u tvojoj svesti
M. Ikbal
~Ljubav je kad dvoje postanu jedno a jedno postane dvoje
Olivera Pantović
~Samo ono što činimo iz ljubavi, činimo slobodno, pa ma koliko patnje iz toga proizašlo.
Tagore
~Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.
M. Selimović
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
LJUBAVNA PJESMA
Kako da dušu sputam, da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe, njom da grlim stvari i daljine?
Ah, rado bih je sklonio na koje
zaboravljeno mjesto u sred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al’ ipak, sve što dodirne nas dvoje
k’o gudalo nas neko spaja, koje
iz dviju struna jedan mami glas.
Na kom instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pjesmo slatka.
RAINER MARIA RILKE
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
IDEALNO TELO
Pod nebom širom otvorenim more sklapa svoja krila
Ivicom tvoga osmeha jedna staza vodi od mene
Sanjalico sva od puti svetlosti sva od ognja
Uvećavaj moju radost zbriši prostranstva
Požuri da razviješ i moj san i moj vid.
PAUL ELUARD
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
NISAM SAM
Zasuta
Plodovima lakim usnama
Kićena
Hiljadom raznovrsnih cvetova
Ponosna
U zagrljaju sunca
Srećna
Zbog jedne obične ptice
Očarana
Jednom kapi kiše
Lepša
Nego jutanje nebo
Verna
Govorim o jednom vrtu
Sanjam
Ali upravo volim
PAUL ELUARD
~Veoma je tačno da naš ugled počinje od nas samih, jer onaj koji
želi da ga drugi poštuju treba najpre da sam sebe poštuje.
Galilei
~Mudrost se rađa iz pogrešaka; suoči se s pogreškom i uči.
J.Jelinek
~Ljudi kažu da postoji mudrost glave i mudrost srca.
Charles Dikens
~Budi promišljen u ophođenju s ljudima. Na taj način postoći ćeš sve što poželiš.
egipatski faraon Aktoj
~Usamljenost nije u tome što smo sami nego u tome što ne
postoji ništa za čim čeznemo.
Stendal
~Najvažnije je ne biti sentimentalan, jer svet je surov i ravnodušan.
Dobrica Cosić
~I siv kamen svijetli kad ga nešto obasja
D. Trufunović
~Kad su svi protiv Vas to znači ili da ste apsolutno u krivu ili apsolutno u pravu.
Albert Guinon
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
SUNCE NA ZALASKU
Ja volim prozračno veče, volim veče
Kad, zlatno, po starim pročeljima teče
I sja iza krošnji gustih;
Kad mu se po nebu vuku magle plamne
I kad zapljuskjuje iz plaveti tamne
Otočja nebesa pustih.
Oh! gledajte nebo, te oblačne struje,
Neznane oblike te, što ih oluje
Gomilaju u visini!
Val im se obasja katkad munjom blijedom,
Kao da džin neki izvlači odjednom
Mač u nebeskoj dubini.
Kroz njih svjetlost sunca sja, jos uvijek ista;
Od nje krov kolibe skromne sav se blista
Kao zlatni krov palate;
Ona tmurni vidik otima od tmine;
Po tamnom travnjaku, kada ona sine,
Sjajna se jezera zlate.
Dočarava nebo – mutna pruga smeđa -
Krupnog krokodila ispruganih leđa,
Sa tri reda zuba plamnih,
kome noć pod sivim trbuhom već zija
A ko zlatna krljust što oblaka sija
Sa bokova polutamnih.
Zatim nikne dvorac. Ali vazduh tada
Krene, i oblačno strašno zdanje pada
Ko ruina usred mora,
I prsti u dalji…Niz kupa oblačnih
Nad glavama našim visi, poput mračnih
I preokrenutih gora.
Taj crijep od olova, od srebra i zlata,
Gdje se uragani, grom i burna jata
Odmaraju zagoreći,
Njega Bog po krovu nebeskome slaže,
Kao ratnik svoj oklop odlaze
Kad, umoran, ide leći.
Sve nestaje! Sunce propadne u nebesa,
Ko đule od tući pada usred kresa
žeravice raspaljene,
I talasi moćnog ognja burno niknu,
Do samog zenita oblačine siknu
Kao niti žarke pjene.
Oh, gledajte nebo! I u smiraj dana,
Uvijek, svuda, nek vam duša očarana
Velove tog neba sanja;
Nekom čudnom tajnom oni su prožeti
Zimi, kad su crni kao pokrov, ljeti
Kad zvezdana nose tkanja.
VICTOR HUGO
~Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nametati samog sebe vrhunac je nasilja.
Lao Ce
~U sitnicama srce nalazi svoje jutro i okrepljuje se.
K.Gibran
~Glas savesti se noću bolje čuje.
Gvareski
~Najtiše misli donose buru.Misli koje dolaze nečujnog koraka upravljaju svetom.
F.Niče
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
LJUBIM TE, DUŠO
Sumračak pada; tišina se svija,
U milu tone vasiona sva;
Večernja zvijezda treperi i sija:
Veselo sve je – samo nisam ja!
Nemir mi stisko umorene grudi,
Nesretno srce što ljubiti zna!
Kroz tiha polja srdašce mi žudi
Daleko tamo, u bajniji svijet:
Da zlato svoje iza sanka budi
Uz glasak frule, uz uzdisaj klet …
Il ‘da joj šapne povetarcem blagim:
Ljubim te, dušo, više nego svet
VOJISLAV ILIC
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
TEBI LJUBAVI
1.
Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...
Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...
I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...
2.
Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...
Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.
Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.
Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?
3.
Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...
Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.
I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...
Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?
4.
Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...
Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...
I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...
DRAGANA KONSTANTINOVIC
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
PODJI
Podji kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.
Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!
Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.
Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.
Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!
SESIL SABO
AKO MOZES
Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;
Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;
Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"
Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;
Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!
R. KIPLING