Printable View
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali
bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi
se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi,
to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.
Patrijarh Pavle
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
"Ti tražiš radost u svetu oko sebe. Zar ne znaš da radost može rasti samo iz dubine srca?"
Rabindranat Tagore
Eho-kratka prica
Jedan čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom.
Odjednom, dečak zape i osećajući bol kriknu: „Ahhh!“ Iznenada, ču glas koji
je dolazio s planine: „Ahhh!“
Znatiželja ga obuze pa dreknu: „Ko si ti?“ Ali, odgovor koji dobi beše:
„Ko si ti?“
Ovo ga naljuti, pa ponovo dreknu: „Kukavico!“ Glas odgovori: „Kukavico!“
Dečak pogleda oca i upita ga: „Tata, šta se ovo dešava?“
„Sine“, reče otac, „obrati pažnju.
“
Tada otac viknu: „Divim ti se!“ Glas odgovori: „Divim ti se!“
Otac ponovo uzviknu: „Predivan si!“ Glas reče: „Predivan si!“
Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući šta se dešava.
Otac mu objasni: „Ljudi ovo zovu ‘eho’. Ali, to je ustvari ‘život’.
Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela.
Želiš li više ljubavi, podari više ljubavi. Želiš li više dobra,
podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumi
i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom, tada i ti
budi strpljiv s ljudima. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života.
Život ti uvek vraća ono što daješ.
Tok tvoga života nije slučajnost,on je eho tvojih dela.„
"mudrosti
Prolećne pesme
Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;
kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;
kako čezne za svim što bi život mog'o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo:
tako su mu velike čežnje mu i nade.
Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;
Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.
Desanka Maksimović
Ljudsko srce
Po prirodi ljudsko srce je čisto, meko, toplo; ali kada strasti (grešne navike)
prodru unutra, ono postaje hladnije, tvrđe i tamnije. Kao mleko kada se ukiseli
te postaje, gušće, manje tečno, laži (prevare) otvrndnjavaju srce, njegov normalni
protok smirenja je oštećen pokvarenošću i zlobom.
Sa grehom unutar sebe i lažama (prevarama) oko sebe, vernik je još više ubeđen u
držanje Božijih zapovesti, jer u njima on nalazi podršku protiv njegovih sopstvenih
grehova i odmor od napada zlih ljudi.
Sv. Teofan Zatvornik
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
Zapocni dan sa osmehom. Docekaj svako jutro ljubaznim licem. Rad te tada nece
toliko zamarati, u lepim stranama života moci ceš više uživati. Tvoje vedro
lice ce svakog dana biti novi suncani zrak za ljude oko tebe. Kad ti nešto ne pode
za rukom, nece biti toliko važno. Vlastita briga postace manja a breme drugoga lakše.
Bolesnik ce uz tebe biti ohrabren, a onaj koji cami u mraku, videce tracak nade.
Ljubazno lice i srdacna rec postaju andeli spasa.
Fil Bosmans
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
ZALAZAK SUNCA
Još bakreno nebo raspaljeno sija,
sva reka krvava od večernjeg žara;
Još podmukli požar kao da izbija
iza crne šume starih četinara.
Negde u daljini čuje se da hukti
vodenički točak promuknutim glasom;
Dim i plamen žderu nebo koje bukti,
a vodeno cveće spava nad talasom.
Opet jedno veče ... I meni se čini
da negde daleko, preko triju mora,
pri zalasku sunca u prvoj tišini,
u blistavoj senci smaragdovih gora -
bleda, kao čežnja, nepoznata žena,
s krunom i u sjaju, sedi, misleć na me..
teška je, beskrajna, večna tuga njena
na domaku noći, tišine i tame.
Pred vrtovima okean se pruža,
razleće se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža
šumori vetar tužnu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom,
dva giganta Sfinksa tu stražare tako,
dokle ona plače; a za morskim platnom,
iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja kome ne zna imena ni lica,
sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica..
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
ni da moje srce sve to laže sebi,
jer ja bih tad plakô, ja bih večno plakô,
i nikad se više utešio ne bi'.
JOVAN DUCIC
Od svih cula jezik nije najbolji izrazitelj duše covekove.
Kao što sav pas nije u lajanju, tako sav covek nije u onome
što kaže. Velika je mudrost pronaci coveka iza jezika i
oceniti psa van lajanja.
Sv. vladika Nikolaj
[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]
Verujem u dobro u coveku
kao što verujem u prolece
kad vidim kako cvetaju
cica-mace na vrbama.
Verujem u ljude,
jednostavane ljude.
U ljude koji žive i smeju se.
U ljude koji kažu"da" suncu koje izlazi,
koji kažu "da" svetlu i radosti
i svemu što raste iz
dobrih i loših dana.
Jednostavni ljudi - divni ljudi.
Fil Bosmans
KAKO DA NAM SRCE BUDE VESELO?
Da ti život ne bude jad i čemer nego stalna radost, treba da uvek budeš dobar prema
svima - i prema ljudima i prema životinjama. A da uvek budeš dobar, treba na to da
se naučiš. A da se na to naučiš, ne smeš propustiti nijedan svoj loš postupak a da
ne prekoriš sebe zbog njega.
Budeš li tako činio, brzo ćeš se naučiti da budeš dobar prema svim ljudima i
životinjama. A kad se naučiš na dobrotu, srce će ti biti uvek veselo.
Lav Nikolajevič Tolstoj
