Top Lista Poznatih

Kornelije Kovac


Ime i prezime:Kornelije Kovač
Rođendan:01. 01. 1942.
Porodica:kćerke Aleksandra, Kristina i Anja
Karijera:
Korni Grupa, osvojio je „Zlatnu arenu“ za muziku u filmovima „Bez“ (1972) i „Snovi, život i smrt Filipa Filipovića“ (1983). Pobedio je na prvom rok festivalu 1971. godine u Zagrebu, a Egipćani su mu dali nagradu za muziku iz domaće komedije „Lude godine“ iz 1981 godine. Da li ste znali: počasni je građanin Subotice od 2005. godine. Napisao je roman „Crne dirke“

Zanimanje:muzičar


Diplomirao je u na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. U isto vreme, počinje i njegova muzička karijera. Posle uspeha sa grupom „Četiri mladića ispod Trebevića“, Kornelije postaje član legendarnih „Indeksa“. Sa Davorinom Popovićem i ostatkom grupe dostiže zvezdane visine u tadašnjoj Jugoslaviji, ali i van nje. U beogradu formira "Korni grupu". Kada se grupa raspadne, steći će slavu kao kompozitor najvećih hitova zabavne muzike...

Laza Ristovski


Ime i prezime:Laza Ristovski
Rođendan:23. 01. 1956.
Porodica:majka Radmila, ćerka Sanda, zet Nenad Vučić, unuk Tomislav
Karijera:
grupe „Smak“ i „Bijelo dugme“; muzika za filmove „Lazar“, „Sveto mesto“ i „Velika frka“, „Paket aranžman“, „Lepa sela lepo gore“ i „Nečista krv“; turneje sa Alvinom Lijem i K. Burgeom;

Zanimanje:muzičar



Pre 12 godina snašle su ga tragedije: razvod, smrt najboljeg prijatelja i dijagnoza koja ledi krv u žilama. Uz staru ljubav, koja mu se vratila kada je bilo najpotrebnije, legendarni muzičar ipak je izbegao pad u očaj.

Aleksa Santic


Aleksa Šantić rođen je 1868. godine u Mostaru, gradu u srcu Hercegovine, gdje je proveo veći dio svog života.

Stvarao je na razmeđu dva vijeka i više nego drugi pjesnici svog naraštaja povezivao je idejne i pjesničke patnje XIX i XX vijeka. Svoju najveću pjesničku zrelost Šantić dostiže između 1905. i 1910. godine kada su i nastale njegove najljepše pjesme. Šantićeva poezija je puna snažnih emocija, ljubavne tuge a i bola i prkosa.

Šantić je bio je jedan od osnivača kulturnog lista "Zora" kao i predsjednik Srpskog Pjevačkog Društva "Gusle". Tu je upoznao i družio se sa poznatim pjesnicima tog doba: Svetozarom Ćorovićem, Jovanom Dučićem, Osmanom Đikićem...

Poznati pjesnik je umro 2. februara 1924. godine u rodnom Mostaru.

No, pjesnik njegova kova nikad ne umire, ne umire kao običan smrtnik, ne... on je "ostao ovdje, s nama".

Htjela sam samo da, u znak poštovanja prema njegovom i liku i djelu, ostavim ovdje, jednu njegovu pjesmu.


Ako hoćeš...

Ako hoćeš da o zori
Pjevam tebi pjesme moje,
Oj, ne bježi sa prozora,
Da ja gledam lice tvoje!

Ako hoćeš da ti pjevam
O sunčanom toplom sjaju,
Oj, pogledni okom na me,
Divotanče, mili raju!

Ako hoćeš da ti pjevam
Onu tihu nojcu milu,
Razvij tvoju gustu kosu -
Mirisavu meku svilu!

Ako hoćeš da ti pjevam
Miris divnog pramaljeća,
Oj, razgrni njedra bijela -
Da udišem miris cvijeća!

Il' ako ćeš pjesmu moju
O izvoru slasti bujne,
Hodi, hodi na grudi mi,
Da ti ljubim usne rujne!...

(1889.)

Jelena Djokic


Ime i prezime: Jelena Đokić
Rođendan: 24. 05. 1977.

Porodica:
suprug Svetozar Cvetković i ćerka Klara i dragi Novljani. otac Žika, brat Dragan i bratanice Ivana i Minja

Karijera:
preko 40 predstava, osam filmova, najmlađa Sterijina dobitnica, nagrada "Zoran Radmilović", "Miloš Žutić", "Avdo Mujčinović", Gran pri festivala u Kotoru;
filmske nagrade: dve Zlatne mimoze, Zlatna Arena

Zanimanje:glumica


Mini biografija:

Split – Mladenovac – Herceg Novi – Cetinje – Beograd, tako je izgledala njena maršruta pre nego što se popela na pozorišni tron. Sada se oseća krajnje ispunjenom zahvaljujući suprugu Svetozaru Cvetkoviću, ćerki Klari i naravno prijateljima


Možda ponekog i zavara njeno dečje lice i krhka građa. Ali kada progovori, na sceni ili negde u vašoj blizini, odmah vas natera da drukčije razmišljate o njoj. Jelena Đokić, glumica koja dominira scenama beogradskih pozorišta, rođena je u Splitu, ali kao većina dece iz oficirskih porodica u jednom trenutku nije imala mnogo izbora. Moralo se sklanjati. Iz Splita je, kao četrnaestogodišnjakinja, stigla u Mladenovac kod familije, bez roditelja, one paklene 1991. godine, u završni razred osnovne škole. Bila je to prva od mnogih „totalnih” selidbi, ali prvi rez uvek je najbolniji.


— Imala sam četrnaest godina, bila sam primeran đak, omiljen u kolektivu. Družili smo se na ulici, Split je bio bezbedan kada sam bila klinka, a ja sam bila od onih koje uvek među prvima biraju za druženje, bila sam spretna u svemu. Onda odjednom postaješ nepoželjan, a oni loši postaju nosioci neke nove reči, nove priče. To ti do te mere poremeti sistem da kada je došlo vreme da bežim, da idem, ja sebi nisam dozvolila da patim zbog toga. Da li je to bio prkos, inat, ne znam, bila sam klinka i još sama. S mora sam stigla na sneg po kome nisam umela ni da hodam, a do škole je bilo 40 minuta.


Padala sam po njemu kô kruška. Mislim da sam se na rez preobratila baš iz te kontre. Srećom, uletela sam tada u ruke svoje sestre Gabrijele, koja je već tada bila potpuno u svetu rokenrola, andergraunda, bendova, proba. I ja sam iz pop-kulture, „New Kids on the Block”, do kraja uletela u rokenrol, u kome sam do dana današnjeg. Ne mislim sada da je uopšte bilo loše to što mi se desilo, ne. Dobro je stajati na svojim nogama. Često sam ostajala bez baze, stvoriš negde neke ljude, pa se premestiš, i onda se pitaš šta ćeš sad s onim. Vremenom, to iza tebe bledi. Ali, neki kontakti traju i danas. Izabrala sam da nikada ne patim za onim što je bilo ranije.



Cetinjski život


Ubrzo su roditelji i brat stigli u Herceg Novi, pa je i ona otišla kod njih, i tamo završila srednju školu, a onda na Cetinju upisala Akademiju.
— Te godine na Cetinju sto kandidata, a u Beogradu 800! I naravno, linijom manjeg otpora, odem na Cetinje. I prime me. Nikada nisam zažalila. Tamo je stvarno postojala oaza umetnika, bili smo zajedno mi, Muzička i Likovna akademija. Svi smo se ozbiljno bavili time. Ono što sam ja tada naučila o muzici i slikarstvu, nikada više nisam. I plus živiš u studentskom domu, gde si samo utorkom i četvrtkom imao toplu vodu. Ostalim danima greješ na lonče. Pristaneš na to. Ali, tu iskristališeš svoju želju. A kada završiš fakultet, onda si svoj čovek. Budući da mi nemamo nikoga u Crnoj Gori, ni rođake ni nekretnine, ja sam birala gde ću da živim i radim. Mogla sam da ostanem u Podgorici i budem na nekoj plati, iznajmljujem stan i tako živim, ili isto to u Beogradu. Nikada u životu nisam pomislila da bih živela u Podgorici. Nikada mi ona nije ličila na mesto kao ostvarenje mog sna, ili mog života. Beograd mi je makar pružao tu iluziju da živim život onako kako ja hoću, da gledam ljude koje hoću, da slušam muziku koju hoću, izbor neograničen, svega koliko hoćeš. Jedini grad koji sam izabrala za život bio je Beograd.

Jelena Djokic


Prvo, pa Sterija


— „Bokeški D-mol”, moja diplomska predstava, donela mi je sve nagrade. Bitno je da ti se to rano desi kao meni. To me je lansiralo u pozorišne krugove. Bila sam najmlađi dobitnik Sterijine nagrade, pa je stigao i „Miloš Žutić”, pa „Zoran Radmilović”. Tako su krenule i uloge, a ja sam sav svoj egzibicionizam zadovoljila scenskim dejstvom. Ta predstava desila se pre Beograda, a glavni grad me je polako prihvatao kroz posao. Sa svakim projektom dolazila su nova poznanstva i novi prijatelji. Nisam ja hrlila da osvojim Mont Everest, išla sam polako. Imala sam svoju bazu ljudi koji nisu imali veze s teatrom, imala sam kome da se poverim, s kim da se zabavim, ali je i profesija s vremenom širila krug poznanstava i prijatelja. Sada je već dovela i do kumstva.


— Poslužiću se citatom kojim se završava film „Kako su me ukrali Nemci”: „Dva najlepša osećanja koja čovek može da doživi jesu osećanje ljubavi i slobode. Problem s tim je što kada imaš jedno, ne možeš da imaš drugo. Isključuju se, ili je dobra stvar — kada imaš jedno, drugo ti i ne treba.” Ja sada ne mogu da kažem da sam uspela da pronađem apsolutnu ljubav ili apsolutnu slobodu, jer je to u normalnom životu nemoguće, ali mislim da sam se izborila za to, makar iluzorno. Ljubavno gnezdo koje sam formirala, za koje smo se borili, izborili i dali mu legitimitet i postojanje, sada sebično i ljubomorno čuvam. Ne tražim da iko to razume, to je nešto što je moje, i u čemu sam ja srećna.


- Ljubav, to je broj jedan, najvažnija stvar. Sloboda, druga. Mislim da sam dotakla nešto što se može nazvati osećanjem slobode upravo svojim scenskim postojanjem, svojim pozivom. To što ja smatram slobodom trenutak kada počne predstava, to je nešto što je opet samo moje. Nešto gde postojim ja, partner, dogovoreni postupci koji će se razmeniti, a sve ostalo je nešto neobjašnjivo, čime samo ja u tome trenutku gospodarim. I to je nešto u čemu me treći ne zanima. Ne zanima me nikada šta misli neko ko to gleda. To je nešto moje. Ja sam neko ko nema tremu ni pred kakav događaj, premijere, nastup. Svoje filmove ne gledam, kritike ne čitam, jednostavno to je moja sreća, to je moja sloboda.


— Moj sklop ličnosti je takav da moram imati bazu. Bez baze bih se poprilično rasula, u raznoraznim porocima i potrebama. I mislim da sam to, dolaskom Klare u moj život, genijalno izbalansirala, jer sve je pitanje mere, a njenim dolaskom ja sam meru pronašla. Nije posao sve. Zato i mislim da sam, otkako ona postoji, kvalitetnija u glumačkom poslu jer postoji period „od do” kad sam glumica, a posle toga postajem majka. Klara je van svih pojmova, ona je baza.



U glumi i izvan nje


Ljubav s glumcem Svetozarom Cvetkovićem, sloboda i Klara, neprikosnoveni su Jelenini životni stubovi. Ipak, ima mesta i za prijatelje.

— Važni su, naravno, i familija i prijatelji. Oni su ono što nosiš, što nema veze s poslom, a što je potrebno da se neguje do kraja. Ipak, imam sreću jer se kroz naš posao brže zbližavamo. Svi su oni užasno zanimljivi frikovi. Čini mi se nekada da ne postoje ni u jednoj drugoj branši zanimljiviji tipovi, toliko su ovi moji nenormalni. Nekako se i taj posao predstave lako može poistovetiti sa izlaskom, pošto su se meni izlasci desetkovali, nema ih više. Ali to druženje koje će se dešavati na sceni, i onih sat-dva posle predstave, to je sasvim dovoljno da zadovolji sve moje potrebe. Tu se toliko ismejem, upecam genijalne komunikacije koje mi daju stimulans, ili me pomaze za neka moja razmišljanja, ono „da, u pravu sam, još neko tako razmišlja”, a to je ponekad dobro da ti se desi.


- S druge strane, važno je da imaš i prijatelje koji nemaju nikakve veze s poslom. Recimo, jednom od mojih najboljih prijatelja nikada nije palo na pamet da uđe u pozorište, na moje filmove. Uradi to baš ako ga nateram nekada, to je tip kome je glupo što je premijera... I moja familija, koja živi u Herceg Novom, nema pojma šta se dešava u pozorišnom životu Beograda. Ja sam, jednostavno, njihova ćerka, a svi moji prijatelji dole su moji galebovi i niko od njih maltene i ne zna da sam ja glumica. Mislim da su to fantastični balansi.


Bubnjar rokenrol benda


Samouverenost kojom osvaja ljude očigledno je nepatvorena. I brzo je obrađena kao važan sastojak života.


— Veoma je bitno da skapiraš šta želiš kada si srednjoškolac. Naravno, kroz osnovnu i srednju, do osamneste, ti moraš da radiš ono što od tebe očekuju porodica i društvo, ali kada napuniš osamnaest, moraš da kažeš: „E, sada ja biram.” Moja situacija bila je takva da sam toliko bila sama u svemu, pa sam grizla do kraja. Izlazila sam, družila se, ali je odluka bila doneta. Na drugoj godini studija imala sam prvu predstavu, u koju sam uskočila i koja je dobila katastrofalne kritike. Naravno, ti još ne veruješ da si ispravan u svemu tome što radiš, i poljulja ti se svet. Srećom, nakon deset dana imala sam novu premijeru i isti kritičar napisao je hvalospev o meni. Tu sam se pozdravila s kritikom i odustala od toga da će mi to mišljenje ikad nešto presudno značiti. Opet ću citatom da se objasnim. Neko pametniji od mene rekao je: „Pravi kritičar je onaj koji uspe isprovocirati umetnika, a pravi umetnik je onaj koji se ne da isprovocirati od strane kritike.” Daleko od toga da sam ja sada pravi umetnik, ali bar ne dam da kritika dođe do mene i da me provocira.


— Ja bih, u stvari, najviše volela da mi bog baš nije prdnuo u uvo kada sam se rodila. Volela bih da imam malo jači sluh, a najviše bih volela da umem da pevam i da imam svoj bend. Moj alter ego mogao bi da bude bubnjar u rok bendu. To sam ja, u stvari!

Tanja Boskovic - glumica


Tanja Bošković (59) već je na trećoj godini studija osvojila televizijsku, filmsku i pozorišnu publiku.
Svima je bilo jasno da je diva rođena. Pojavila se devojka s neobičnom harizmom.


Odmalena je nemirni duh isprobavala glumeći u kućnom dvorištu, igrajući folklor, kalila se u odbojci, trčanju, učestvovala u pionirskim sletovima... U Aranđelovačkom cirkusu kopirala je sve akrobatske tačke, zaljubila se u scenu i sigurna u sebe položila je prijemni.

MOJE IDILIČNO DETINJSTVO
– Prvi put kad sam kročila na beogradski Fakultet dramskih umetnosti, među studentima glume ugledala sam lepog kao bog Aljošu Vučkovića i prekrasnog Radeta Markovića. U klasi profesora Predraga Bajčetića učilo je osam devojaka i pet momaka. Nikad nisam zažalila zbog svog profesionalnog izbora, čak ni kad su me saplitali tzv. izvođači pozorišnih radova, a ne profesionalci – priča.
Sina Đorđa (24) i ćerku Lanu (23) stavlja u glavne uloge u životu, a u karijeri ih niže od 1974. godine.
– Kao trogodišnja devojčica otišla sam iz rodnog Beograda u Aranđelovac. Majka Ivanka i otac Velizar su kao profesori književnosti dobili službeni premeštaj. Tata je bio direktor gimnazije. Slavenka, moja dve godine mlađa sestra, i ja smo blagoslovene idiličnim detinjstvom u malom i mirnom gradu.
Svi žitelji varošice poimence su se poznavali, u vrtić je spokojno išla sama.
– Kao klinci smo se igrali žmurke po celom gradu i začas bismo se đuture okupili kod komšinice da liznemo penu slatka od trešanja... Žalim što su moja deca pretežno stasala u velegradu.
Otac joj je Crnogorac, od Bjelopavlića. Đed Miloš bio je ađutant na dvoru kralja Nikole. S njenom bakom Ikom izrodio je 11 dece, petoro je preživelo špansku groznicu.

Nana Danica i deda Sreten Maksimović, mamini roditelji, bili su učitelji. Za školu sam znala pre prvih slova, rano sam progovorila i naučila da se nadgovaram s ljudima.
Vaspitavana je beskonačnom pričom. Batine su bile tabu, kao neučtivi dodiri.
– Ni sa sestrom se nikad nisam potukla niti posvađala, rasle smo i srasle deleći svu sreću i teskobe. Sanja je pravnik, podarila mi je i ulogu tetke, ima ćerku Tijanu (14) i supruga Velimira.



VERUJTE, NISAM FATALNA
Materinstvo joj je najdragocenije preduzeće u kojem radi 24 sata. Sporedne joj dođu brojne glumačke staze posute nagrađenim ulogama, ali i gorkim plodovima.
– Bije me glas da sam fatalna žena, a to nije istina. Temperamenta sam, još čuvam mladalački bunt i neprekidno se borim sa unutrašnjim hajvanima i aždajama.
Preka je, priznaje, ne stavlja osećaje na tas i uvek izgovara ogoljene misli.
Mene to najviše košta. Jedino sam sebi oduvek kadija, autoriteti me nikad nisu pokorili jer ih nisam priznavala. Današnji poraz sutra može da postane pobeda, ne znam šta mi je bog namenio dok me ima...
Prve ljubavi desile su joj se još u obdaništu, jednog Žižu još nije zaboravila.

Mene su ostavljali muškarci koje sam volela, većinu života sam provela solo. Otkrila sam da sam lepa tek kad sam rodila decu. Kao mlađa sam suzama tešila packe od života, danas mudro i sa mirom sakupljam lekcije.
U Narodnom pozorištu za nju nije bilo mesta. Snašla se u ansamblu Pozorišta na Terazijama, a posle 26 sezona u „Ateljeu 212“ od januara je penzionerka na papiru.
– Nemilost u tom teatru bez višegodišnje premijere za mene nadomestila su mi gostoprimstva na pozornicama širom Srbije i bivše Jugoslavije. U predstavi „Ljubavno pismo“ igram 18 godina.

Pre više od dve decenije u Americi je srela u parku neodoljivu Gretu Garbo.
– Sada je tumačim u „Madlenijanumu“, fantastičan doživljaj.
Dar je veliki krst, ubeđena je Tanja, to se ne bira, zato pušta uloge da nađu put do nje.

U rolama pisanim za mene pojavljivale su se druge glumice, a onda bi se čudom desilo da ih baš ja zamenim... Na televiziji sam se oduvek osećala kao učtiv gost, nisam se zadržala ni na filmskom platnu. Prijala mi je filmska Lili u „Balkan ekspresu“, sa njom sam se osećala domaćinski. Mene stalno neodoljivo mami život bez odbrane na pozorišnim daskama.

Tanja Boskovic - glumica


DA SE ZALJUBIM? NIKAKO
Sin joj studira politikologiju na Fakultetu političkih nauka, a ćerka je student glume na Akademiji lepih umetnosti u klasi profesora Nebojše Dugalića.
– Nastojim da zakopčam usta za izbore moje dece, treba biti istovremeno stabilan i vešt oslonac. Usudila sam se na podvig da ih samohrano podignem na domaćem trusnom terenu, a svoje uspehe i poraze moraju samostalnim stopama da autorizuju – opisuje svoja najveća svakodnevna iskušenja i izazove.

Na sopstvenoj prvoj pozorišnoj predstavi po motivu komada „Sumnjivo lice“ klecala su joj kolena, ali kad je njena Lana prvi put kročila na scenu, ostala je bez života od treme.

Igrala je Maricu u istom komadu – seća se.
Tanja je neustrašiva. Ne libi se da ponese džak od 50 kilograma cementa na sprat, kuhinjski sifon popravi „na jedan“ bez alata, uprti cegere sa pijace i donosi odluke sama. Iako ženstvenošću hipnotiše, stavila je katanac za partnerske odnose.
– A umem da zagrlim i nepoznata lica sa kojima ukrstim ovozemaljske puteve.
Nešto nam je od boga dato, veruje, za drugo smo zakinuti da ne postanemo oholi.
– Trudim se da sačuvam časni obraz, odvažna sam. Iznenadila bih sebe da se danas zaljubim, a tek udam... Zauvek bih da plešem, hodam, jedem kolače koliko mogu i da živim na moru.

Sakira Izabel Mebarak Ripolj


Šakira Izabel Mebarak Ripolj

Rođendan:02. 02. 1977.

Porodica:Šakira je jedinica Nidije Ripol i Vilijama Mebaraka Čadida. Ima u sebi libanske, španske i italijanske krvi.

Karijera:
Debi album je snimila kada je imala samo 13 godina, 2001. godine postala pop ikona sadašnjice sa albumom "Laundry Service ". Njene spotove videlo je putem interneta preko bilion ljudi, samo singl za svetsko prvenstvo u fudbalu "Waka Waka" videlo je preko 250 miliona ljudi širom planete.

Zanimanje:pevačica


Biografija:

Poznata je, osim po svojim pesmama i po svom provokativnom trbušnom plesu i ljuljanju bokovima. Trbušni ples naučila je od bake Libanke. Govori portugalski, španski, engleski i italijanski jezik. Zbog specifičnog stila pevanja dobija nadimak latinoamerička Alanis Moriset. Ove godine prekinula je veridbu sa sinom bivšeg predsednika Argentine, Antonijem da la Ruom.


Pre slave



Šakira Izabel Mebarak Ripolj, rođena 2. februara 1977, godine je kolumbijska pevačica, kantautorka, muzički producent, igračica i filantrop koja se na muzičkoj sceni Kolumbije i Latinske Amerike pojavila još ranih 90-tih.



Rođena je i odrasla u Barankilji u Kolubiji. Još za vreme školovanja otkriva svoje mnogobrojne talente, specifičnu boju glasa izvodeći rok end rol sa primesama latinske muzike i nota dalekog istoka, praćen trbušnim plesom. Maternji jezik joj je španski, a tečno govori engleski, portugalski, kao i italijanski, francuski i arapski. Svoju prvu pesmu napisala je kada je imala samo četiri godine. Kada je imala 8 godina njen polubrat je stradao u saobraćajnoj nesreći a Šakira je posvetila pesmu svom ocu pod nazivom "Your dark glasses" (Tvoje tamne naočari). Naziv se odnosio na naočari koje je njen otac nosio godinama da sakrije svoju žalost za izgubljenim sinom. Još kao devojčica volela je da igra trbušni ples i izrazila želju da postane slavna. Interesantan podatak je da su je kada je želela da se priključi školskom horu odbili zbog prejakog vibrata, koji je kasnije postao njen zaštitni znak. U školi je imala nadimak "trbušna plesačica". Kada je njen otac bankrotirao, našla se oči u oči sa nemaštinom. Jednom prilikom otac je odveo u lokalni park da vidi kako žive beskućnici. Još tada se zarekla da će pomagati siromašnoj deci kada postane slavna i bogata. Danas to uveliko i čini kao Unicefova ambasadorka.


Osvajanje Latinske Amerike



Nakon prva dva albuma koja su doživela komercijalni neuspeh, Šakira je bila poznata samo u rodnoj Kolumbiji, pa je odlučila da sama pravi svoju muziku. 1995. godine sa albumom "Pies Descalzos" postiže veliki uspeh na području Kolumbije i čitave Latinske Amerike, dok se naredni album "Donde Estan los Ladrones" iz 1998. prodao u preko 10 miliona kopija širom sveta.



Internacionalni uspeh



2001. postiže internacionalni uspeh svojim prvim singlom na engleskom jeziku "Whenever, Whereever" i albumom "Laundry Service" koji je prodat u preko 15 miliona primeraka. Njen način pevanja i trbušni ples kao i kombinacija latino i istočnjačkog ritma učinili su je prepoznatljivom i različitom od ostalih izvođača na sceni.



Nakon 4 godine objavila je sledeća dva studijska albuma pod nazivom "Fijacion Oral Vol.1" i "Fijaction Oral Vol.2". Oba su postigla planetarni uspeh, a singl "Hips don't lie" bio je najprodavaniji singl prve decenije novog milenijuma.

Sakira Izabel Mebarak Ripolj


Nagrade

Šakira je dobitnica dve Gremi nagrade, sedam latinoameričkih Gremija, zatim 12 Bilbordovih latinoameričkih muzičkih nagrada a bila je i u nominaciji za Zlatni Globus. Takođe je proglašena za najkomercijalnijeg umetnika Kolumbije svih vremena i najuspešniju latino pevačicu posle Glorije Estefan sa ukupnim prodatim tiražem od preko 60 miliona nosača zvuka, po podacima Soni mjuzika. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama prodala je 9,6 miliona albuma.



Šakira je jedini umetnik sa prostora Južne Amerike čija je numera dospela na prvo mesto Bilborovde američke top liste najboljih 100, australijske Aria liste i britanske liste singlova. Šakira će takođe dobiti svoju zvezdu na holivudskom bulevaru slavnih.



U jesen 2009. godine, Šakira je izdala svoj šesti album "She Wolf". Nalazi se na 76. mestu na Bilborodovoj listi najboljih izvođača od 2000-2010.



Waka Waka planetarni hit



Šakirin singl "Waka Waka" (This Time for Africa) izabran je za oficijelni song FIFA svetskog prvenstva 2010. godine. Pesma je pobrala pretežno pozitivne kritike i postala pravi planetarni hit i najprodavaniji singl u istoriji fudbalskih prvenstava. Samo na Ju Tjubu, verziju pesme na engleskom pogledalo je više od 300 miliona ljudi.



Njen sedmi studijski album, koji je snimila u španskoj i engleskoj verziji, "Sale el Sol", izašao je 19. oktobra 2010. godine.



Šakirine spotove na Ju Tjubu videlo je ukupno preko bilion ljudi, čime je dospela na treće mesto najpopularnijih izvođača svih vremena


Privatni život



Šakira je katoličke veroispovesti. Trenutno prebivalište joj je na Bahamima. 2000. godine započela je romansu sa Antoniom da la Ruom, koji ju je zaprosio u martu 2001. godine. Godinama su ih pratile brojne glasine. U junu 2010. počeli su da kruže tračevi o njihovom raskidu, što je Šakira zvanično potvrdila na svom zvaničnom sajtu tek 10. januara ove godine. Antonio je ostao njen menadžer do današnjeg dana.



Šakira je trenutno u vezi sa fudbalerom Barselone Žerarom Pikeom. Iako su u vezi tek nekoliko meseci, Šakira je odlučila da se preseli u Španiju i iznajmi kuću u predgrađu Barselone. Trenutno su jedan od najpopularnijih svetskih džet set parova. Šakira je novog dečka nedavno upoznala i sa članovima svoje porodice, što govori u prilog tome da je njihova veza ozbiljna.

Sebastijan Flajs


Ime i prezime: Sebastijan Flajs

Rođendan: 16. 10. 1983.

Zanimanje: Snouborder

Mini biografija:

Njegovo drugo ime je avantura.
Ronjenje, penjanje, uživanje u prirodi i naravno skijanje i snoubord su mu pasija. Iver ne pada daleko od klade, rekli bi stari, a da je ova izreka tačna potvrđuje i Sebastijanova porodica - otac radi u skiijaškom savezu, a sestra je instruktorka skijanja.


Sebastijan je srećan kada može da radi stvari u kojima uživa. Zato bi osvojene pare u Survivoru sigurno jednim delom potrošio na uživanciju. Ljudska glupost i nepravda su na spisku stvari koje ga ljute. Možda je preterano reći spisak, jer je Sebastijan pošten i tolerantan mladić koga retko šta može iznervirati.



Širokih je vidika, bez predrasuda, i trudi se da živi svoj život na najbolji mogući način.