Mirjana Stefanovic

MIRJANA STEFANOVIĆ

[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Rođena je u Nišu 1939. godine. Školovala se u Novom Sadu,
Beogradu i Delhiju, Indija.
Magistar je engleske književnosti.

Rođena je u Nišu 1939. godine. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju, Indija.
Magistar je engleske književnosti.

Godine 1966—1967 radila kao novinar saradnik na Trećem programu Radio-Beograda, o od
1967. do kraja 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do
sredine 1991. radila u izdavačkoj kući Nolit kao urednica knjiga za decu i omladinu.
Osnovala i deceniju ipo uređivala biblioteku "Raspust" u kojoj je objavljeno preko
pedeset knjiga za mlade izabranih iz svetske i domaće književnosti. Bila glavna
urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974—1979) kao i član redakcije Letopisa
(1982—1983).

Riznicasrpska

OBJAVLJENA DELA:


Knjige za odrasle:

Voleti, pesme, Novi Sad 1960

Odlomci izmišljenog dnevnika, proza, Novi Sad 1961

Proleće na Terazijama, pesme, Beograd 1967

Indigo, pesme, Beograd 1973

Radni dan, pesme, Novi Sad 1979

Savetnik, proza, Beograd 1979

Prošireni savetnik, proza, Novi Sad 1987

Pomračenje, pesme, Novi Beograd-Kranj 1995 i Beograd 1996

Iskisli čovek, pesme, Beograd 2003

O jabuci, proza, Novi Sad 2009

KNJIGE ZA DECU:


Vlatko Pidžula, pesme i priče, Beograd 1962, 2007

Enca sa kredenca, pesme, Novi Sad 1969, 1975, Sarajevo 1978

Cecilija, pozorišni komad, Beograd-Gornji Milanovac 1973

Šta da radi ova fota?, roman, Beograd 1979, Banja Luka 1989, Novi Sad 2003

Mit érdemel az a bűnös, prevod na mađarski romana Šta da radi ova fota?, Novi Sad 1984

Drugari sa repom, četiri slikovnoce sa ilustracijama Marka Krsmanovića, Beograd 1985

Škola za velike, priče, prevod na slovenački, Ljubljana 1985

Čudo od čuda, priče, Beograd 1986

Sekino seoce, roman, Beograd 1994

Zlatne ribice, priče, Novi Sad 1994

O Uglješi, pesme, Beograd 1996, 2000

Škola ispod stola, pesme i priče, Beograd 2004

Prvi poljubac, izabrane igre za decu, Beograd 2010

Sa Katarinom Granata - Savić priredila knjigu Moja majka — pisci govore o svojim
majkama, Novi Sad 2007.

Sa engleskog je prevela indijske romane Račići T. S. Pilae, Beograd 1966 i Tamni igrač
Balačandre Radžana, Beograd 1977. Igrano je desetak njenih televizijskih i radio-drama
kao i pozorišna komedija za decu Cecilija od Cinberije.

Prevođena je na slovenački, makedonski, mađarski, turski, bugarski, albanski, ruski,
francuski i engleski jezik.

O njenim delima za decu predaje se na fakultetima i višim školama za vaspitače i piše
u istorijama naše dečje književnosti.

Njene pesme i priče uvrštene su u oko sedamdeset antologija.—

DRUGI GOJKO

Naliven upaljenim rekama
i vetrovit

Spolja od vrućeg stakla
iznutra otalasao
U glavi nosi prepunjen vazduh jula i reke
i dva mokra staklenca
koji ga vole
Staklena mu koža sasvim živa
i zadihana
od prepunjenog vazduha
koji ne može kroz staklence

RIBO NE RASTAČI

ribo ne rastači natrule pokrovce
u preklanjskom senu lipsavaju ovce
majka nosi čanak barenih kopriva
otac pod krstačom snegom se pokriva
spregnuti u čeze naši konji jure
po pustome svetu da se dokusure
ugasla je vatra truli krovna građa
kraj izvora sestra kopilence rađa
sama će ga bacit u dubine vira
dok vetar u zurle njenog srca svira
brat mi vojnik izbo nožem komandira
Danica sad zvezda mač trga iz kora
probija mi srce padam podno bora
o trešnju pred kućom veša mi se majka
čujem lavež pucnje stiže vučja hajka
ribo ne raskidaj natrule pokrovce
u preklanjskom senu lipsavaju ovce

SAVSKI MADRIGAL

Dragan na fotelji tuđu ženu ljubi
Ana u svom ćošku ispija konjake
u njenom se krilu tvoja ruka gubi
ja košticom trešnje pucam u odžake

kroz kante za đubre gladne mačke riju
u dvorištu punom klimavih astala
nečje usne-pčela na vratu mi spiju
i na izlet kreću čula radoznala

a zatim će doći popevka kraj Save
muzika će strasna da huji ko bura
oticaće voda u dalje prljave
bacaćemo u mulj krunice božura

u zoru će umor svalit nas u travu
i drhtaće tela samotničku stravu

Posleratni srpski pesnici | Priredili Sveta Lukić i Vuk Krnjević | Nolit | Beograd, 1970

Pesme Savski madrigal i Ribo ne rastači uvrštene su u Antologiju srpske poezije (1847—2000) Nenada Grujičića.

JUGOVIĆI SA NAJLON KESAMA

moji se Jugovići vuku planetom
pozvereni sa koferima u rukama
i strahom što ih prati kao pas
poubijane krave i kokoši
i mrtvi sinovi i vrtovi
i zapaljene postelje i sestre
i napušteni očevi i mladosti
štrče im iz očiju i suza
— zarđale žice i ekseri
bebe i uvenule majke u gostima
kleče i klanjaju svetskim carinicima
u bari moga i svog poniženja
i strah im tiho tiho arlauče
da ne zasmeta urednim domaćinima

1992.

KOMORNA GLAZBICA

bronzani Buda tibetanski
i katolička Gospa sa Isusom od bojenog drveta
i Bogorodica pravoslavna u sedefu
i Kveclkoatl od terakote prekolumbovski
i kineski Duh kuhinje na hartiji od riže
i hinduistički Ganeš slonoglavi
i makonda iz Nigerije u tikovini
i Heraklo helenski i Ra egipatski
na gemi i na razglednici
i ja
šapućemo molitve u mojoj dnevnoj sobi
u ime poludelih plemena iza prozora
što u buci i besu istrebljuju se
sasvim ista samo malo drugačija

Beograd 1993.

KAD SAM BIO MALI

sjećam se kad nam je prvi
Turčin došo u selo
brojo sam mu prste na ruci
je l ima pet ko i mi

1993.