Decije pesme - Jovan Jovanovic Zmaj

Materina maza


Ima dete u selu,
ime mu je Laza,
Al ga zovu drukčije
Materina maza.

Kada sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu Ustani!
Njega boli glava".

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.

Kad ga žulji cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva
"Jao, jao, pomagaj
Izaće mi creva!"

Kad je suvo, zamesi
blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se riba najede,
Tad ga "boli tiba".

Pa ga zato ne zovu
Po imenu Laza,
Već jadno, žalosno
Materina maza!

Prljave ruke


Pre i posle jela treba ruke prati,
nemoj da te na to opominje mati.
Prljavim rukama, zagadi se jelo,
pa se tako bolest unese u telo.

Tiho noći


Tiho noći, moje sunce spava;
Za glavom joj od bisera grana;
A na grani k''''o da nešto bruji
- To su pali Sićani slavuji:
Žice predu iz svilenog glasa
Otkali joj duvak do pojasa
Pokrili joj i lice i grudi
- Da se moje Sunce ne probudi.

Dete i baka


Bako, stara bako - babuščice mila
Jesi l'' i ti kadgod mala, mlada bila?
Jesi l'' mogla kadgod ispraviti leđa?
Je l'' i tvoja kosa bila kadgod smeđa?
Je l'' i tvoja halja bila kadgod kratka?
Je l'' i tebe kogod zvao: "Dušo moja slatka?"
Je l'' i tebi kogod kadgod ''vaku lutku dao?
Valjda se skrhala, pa ti je sad žao?
- Ta zar mora, bako, ostareti svako?
Hoću l'' i ja, bako, ostareti tako?
Moram li zar i ja biti tako seda?
Tako smežurana, zgurena i bleda?
Pa zar tome nema baš nikakva leka?
- Zar se to ne može živeti doveka?

Dobar drug


Koji ima dobra druga,
ne boji se očajanja
podeljena tuga
upola je manja;
podeljena sreća
dva puta je veća.

Gaša


Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?
Gaša htede stolar biti
Težak mu je svrdo.
Posle htede kovač biti
Gvoždje mu je tvrdo.
On je hteo i tkač biti
Kidaju se konci.
I lončar je hteo biti
Al mu smrde lonci.
Zatim htede krojač biti
Al ga igla bode.
Što god Gašan poče radit,
Sve natraške ode!
Gašo, Gašo, lenji Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?
Gaša htede pekar biti
Vrele su mu peći.
Gaša htede mesar biti
Al je teško seći.
Prohte mu se čizmar biti
Al udara čiris,
Još i ratar htede biti
Al mu smeta kiriš
Tad ćurčija htede biti
Opet igla bode
što god Gašan poče radit,
Sve sunovrat ode!
Gašo, Gašo, lenji Gašo,
Šta će s tobom biti?

Gašo, Gašo, tužan Gašo,
Šta će s tobom biti?
Gaša j mnogo započinjo,
Al ni jedno ne dočinjo.
E tako su leta prošla
Gaši starost došla.
Sad gladuje i jauče,
Plače, viče, huče
"O mladosti, lepo doba,
Ludo li ti prodje,
Kuku, lele, tužan Gašo,
Do čega li dodje!"
Teško svakom koji ne zna
Rada i zanata,
Gladovanje, jadovanje
Neradu je plata.

Deda i unuk


Uzo deda svog unuka,
Metno ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
Što je negda bilo.

Pevao mu srpsku slavu
I srpske junake,
Pevao mu ljute bitke,
Muke svakojake.

Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome reče
Da gusle celiva.

Dete gusle celivalo,
Onda pita živo
"Je li, deda, zašto sam ja
Te gusle celivo?"

"Ti ne shvataš, Srpče malo,
Mi stariji znamo
Kad odrasteš, kad razmisliš,
Kazće ti se samo!"

Nespremna Ana


To je ona ista Ana
Što je juče celog dana
Po ulici vitlala.
Tukla ptice, tresla drva,
Na ljuljašci ona prva,
Samo nije čitala.
Ko ne radi, taj se pati,
Ko ne uči ne mož znati
A neznanje čeka sram.
Sedi, Ano, kad je tako,
Al odjako, al odjako,
Ne igraj se po vazdan!

Maja cita knjizicu


Majka čita knjižicu, na krilu joj Anka
Sa desne joj Ljubica, a s leve Jovanka.
Deca pomno slušaju šta u knjizi piše, ni jedno se ne miče, čisto i ne diše.

Svršilo se.

"Boga mi, krasna je to bajka!"
- tako veli Ljubica, tako i Jovanka.
A šta veli Ancica, taj majušni nalep?
Ona majci prošapta: "Hajde još jedaled!"



Za forum [Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...] Dj.Vesna

РАЗГОВОР СА СРЦЕМ

Какви тебе, срце,
Тајни јади ломе,
Те ме често молиш:
Поклони ме коме!

Та у мојим грудма
Пакост те не слама,
У вину те купам,
Лежиш на песмама.

На то мени срце:
Добро ј’ мени туди,
Ал’ би време било
Да променим груди.

Здружиће се срећа
да ме тамо прати,
Одакле ћу теби
Нову срећу слати.
Та знаш ли кад грли
Свако злато своје,
Знаш како те боли
Самовање твоје!

Тако моје срце
Често ми се моли,
А ја ћу му рећи:
Утоли, утоли!

Знаш ли где на свету
Анђелску прилику,
Анђела по души,
Анђела по лику.

Пуне очи жара;
Пуна уста сласти,
Мирисава недра
Пуна бујне страсти;

Мило чедо, коме
У погледу пише,
Да ни само не зна
За чиме уздише;
Што би знало чарне
Не склапати очи
Грлећи, љубећи
Три божије ноћи.

А четврте кад би
Легло да почива,
Молило би Бога
Да о мени снива;

Што би осећало
Да га љубим јако,
А љубит’ ме знало
Бар уполак тако;

Што би у радости
Са мном сузе лило, —
Хеј, које би моје
Само моје било.

Тако ја мом срцу
Зборим више пути.
А оно задршће,
Снужди се — па ћути.