Prugasti mis


Prugasti miš (Lemniscomys barbarus) je društveno i radoznalo stvorenje, a njegova prirodna staništa su Alžir, Maroko i Tunis. Živi po šumama, savanama i travnatoj vegetaciji. Najviše su aktivni u zoru i sumrak, u vreme slabijeg svetla, kada je verovatnoća da budu primećeni od predatora ponajmanja. Od brojnih neprijatelja kriju se po tunelima, gde inače vole da žive. Dok su aktivni vreme provode u traganju za hranom, vodom ili materijalom za svoje gnezdo.
Ovaj glodar može da naraste 8 do 12 cm, bez repa. Rep je dugačak oko 10 do 15 cm, i nije obrastao dlakom. Krase ga krupne crne oči i zaobljene uši. Ima karakteristične tamne prugaste šare po telu, po kojima je i dobio ime. Stomak mu je bele boje. Ima po četiri prsta na prednjim šapama i po pet prstiju na zadnjim. Po izgledu pomalo podseća na minijaturne divlje prasiće.

Smeštaj

Za držanje ovih miševa mogu se koristiti terarijumi ili kavezi. Potrebne dimenzije za nekoliko jedinki su 50 x 40 x 30 cm. Ako se drži veći broj jedinki, onda treba da bude više ženki, jer se mužjaci tuku. Pri držanju u terarijumima, potrebno je rešiti krovnu i bočnu ventilaciju.
Kao podloga koristi se krupnija strugotina, koja se menja dva puta nedeljno. Voda im se daje samo pomoću specijalnih pojilica, koje se postavljaju sa spoljne strane, a u kavez ili terarijum ulazi samo pipeta. Ako im se daje povrće, tada piju manje vode.
Za unutrašnju dekoraciju smeštaja miševa trebalo bi nabaviti neki šupalj panj, da bi mogli da se zavlače. Takođe, afrički miš će uživati pentrajući se po postavljenim granama u terarijumu. Ukoliko je kolonija brojnija, tunelska dekoracija je još neophodnija.
U svakom slučaju treba izbegavati plastične stvari, jer izgrickane plastične krhotine, mogu završiti u ustima ili grlu miša. U prostor se može postaviti i malo sena, kako za postelju, tako i za hranu. Ako stavljate cevi, preporučuju se kartonske, od kojih možete napraviti i nekakve tunele. Mogu im se postaviti i uobičajeni točkovi za trčanje, ali ne plastični, već drveni ili metalni.

Razmnožavanje

Mužjak prugastog miša je polno zreo sa deset nedelja, a ženka sa pet do šest meseci. Leglo može da broji i do 12 mladunaca, mada su češća manja legla, sa dve do pet jediniki. Ženka će se, posle uspešnog parenja, okotiti oko 28 dana. Mladi, iako bez dlaka, odmah imaju vidljive pruge po telu. Rađaju se slepi. Njihove oči će se otvoriti posle šest do osam dana.
Čvrstu hranu počinju da jedu sa 14 dana. Mladi neće biti spremni da napuste svoje roditelje osam do devet nedelja. Jedan par prugastih miševa u stanju je da razmnoži dvadesetak mladunaca (u četiri legla), u roku od četiri meseca.
Životni vek prugastog miša je kratak. U divljni obično ne žive duže od 6 do 12 meseci, dok u zarobljeništvu mogu doživeti i četiri godine. Uobičajena starost je dve i po godine.


Ishrana

Ovi miševi se uglavnom hrane mešavinom zrnaste hrane, koju čine suncokret, kukurz, zob i druge žitarice. Mogu im se davati i komadići suvog hleba, kao i povrće, izuzev kupusa. U radnjama za kućne ljubimce može se uvek naći i specijalna hrana za glodare. Zrnastu hranu im treba davati u keramičkim, plitkim posudama, koje ne mogu lako prevrnuti.