Hanoverski krvoslednik-ostar i hrabar pas

Malo zastupljena rasa u našoj zemlji, hanoverski krvoslednik, nije sasvim nepoznata na našim prostorima.
Malo zastupljena rasa u našoj zemlji, hanoverski krvoslednik, nije sasvim nepoznata na našim prostorima. Bilo ih je pre više od decenije, ali kasnije su vlasnici odustali od njihovog čuvanja, opredeljujući se za naše domaće goniče. Ipak, pred ovom rasom je lepa budućnost. To je pas napravljen više za komercijalni lov, ali može da služi i u bilo kom lovištu, gde je potreban rad na krvnom tragu.

Sigurnost:

Hanoverski krvoslednik je snažan, istrajan, uporan i detaljan pas koji veoma studiozno radi, tako da nema promašaja i sigurno dolazi do cilja – pronalazi ranjenu divljač.
- Kao odgajivač ovih pasa, oduševljen sam njihovim karakterom – kazuje dr vet.med.spec. Dragan Janjić iz Kruševca, međunarodni kinološki sudija za sve rase pasa. - Izuzetno je privržen, iako je na početku rezervisan. Kad prihvati vlasnika, vezuje se za njega i sve što mu pokaže odgajivač ili vodič, pas snimi i usvoji. Komande primenjuje u lovu i veoma je oštar i hrabar. Oduševljen sam rasom jer, pored toga što je dobar i siguran kućni ljubimac, to je i veoma upotrebljiv lovački pas. On se ne bavi samo krvnim tragom već i pretražuje, pronalazi divljač, kako dlakavu, tako i pernatu. Može da posluži i u brdsko planinskim predelima.
Karakter hanoverskog krvoslednika je do perfekcije izražen kad treba da reaguje na nepoznato lice. Izuzetno je oštar i dobar čuvar. Oštrina mu je odlika i kad dođe u sukob sa ranjenom divljači. Suprotstavlja joj se i drži je u blokadi dok ne dođe lovac, uz krupan glas i intenzivno oblajavanje ranjene divljači.


Otpornost:

Hanoveranac je izuzetno otporan pas i nije zahtevan. Ima kratku dlaku, laku za održavanje. Snažne je konstitucije i nije izbirljiv u hrani.
- Malo je rađeno na popularizaciji ove rase, ali novi propisi u lovstvu i lovačkim gazdinstvima i udruženjima zahtevaće prisustvo krvoslednika. Pored nemačkih kratkodlakih ptičara koje odgajam, uvek sam imao još poneku rasu kako bih ušao u karakter određene pasmine i stekao iskustvo. Kad je reč o hanoverancima, gajim ih po drugi put. Dok sam bio student, oni su bili retkost na ovim prostorima i bilo je problema da se obezbedi parenje, a nisam bio u mogućnosti da odlazim u inostranstvo po nove pse. Već je 15 godina otkako se Dragan Janjić vratio u svet hanoverskih krvoslednika. Više nema problema kad je u pitanju njihov uvoz iz Slovenije, Austrije, Nemačke. Ostvario je kontakte za parenja s vrhunskim odgajivačima, pratio evropske izložbe i nema poteškoće sa zatvaranjem kruga zbog nedostatka novih linija za parenje.
- U svojoj odgajivačnici trenutno imam dve ženke i jednog mužjaka – dodaje dr Janjić. - Uskoro očekujem prinove. Štenad iz prethodnog legla, u cilju popularizacije rase, ustupio sam ljudima u Bugarskoj. Bilo mi je važno kako će se ta selekcija pokazati u lovu. Iz Bugarske su stigle pozitivne informacije. Iz budućih legala mnoga grla ću ostaviti u Srbiji kako bi se štenad hanoveranaca obučila za rad na krvnom tragu i pronalaženju ranjene divljači. Tako će se većina kinologa i lovaca uveriti u njihovu praktičnu primenu.


STANDARD: VI FCI grupa – goniči, tragači po krvi i srodne rase

Svi lovački psi koji su radili na povodniku i krvoslednici potiču od goniča, preteča lovačkih pasa. čisti goniči imaju fin nos na tragu sitne i krupne divljači, najveću sigurnost, veoma izraženu želju za traganjem i sledoglasnosti pri lovu. Prvobitno su iz čopora uzimani najpouzdaniji i najsigurniji goniči i s njima, vođenim na povodniku, tražena je izgubljena, ranjena divljač. Potom su od ovakvih, najmirnijih i najvodljivijih goniča, nastali psi koji su radili na povodniku (samo za prirodan, hladan, zdrav trag) i krvoslednici (vođeni i na veštačkom tragu). Ukrštanjem genetski relativno bliskih rasa, krajem 18. veka i početkom 19. veka, u Nemačkoj je nastao današnji hanoverski krvoslednik.

Ovo je srednje veliki i potpuno proporcionalan pas pun snage. Dobro postavljene, snažne mišićave prednje i zadnje noge osposobljavaju ga za izdrzljiv rad. Visoke i posebno nadgrađene prednje noge umanjuju rad sa spuštenim nosem što je atipično. Širok i dubok grudni koš nudi plućima mnogo prostora i omogućava dugo, naporno gonjenje. Blago naborano čelo i jasne, tamne oči daju hanoverskom krvosedniku ozbiljan izraz lica. .
Njegova glava ima karakteristike presudne za rad. Njuška mu je snažna, duboka, široka i dobro razvijena (oko 50 posto od celokupne dužine glave). Ima 42 zuba, sa makazastim ili klještastim zubalom. Nos mu je veliki i širok, sa dobro otvorenim nozdrvama.
Vrat mu je dugačak i snažan, i postepeno se širi prema grudima. Koža pod grlom je obilna i opuštena, i dozvoljen je slabo izražen podgušnjak. Duboke i prostrane grudi više su duboke nego široke. Trbuh je lako pribran i stvara donju liniju koja se postepeno diže. Snažna i gipka leđa imaju širok slabinski deo, neznatno zasvođen. Široke i dugačke sapi su lako nagnute prema korenu repa.
Kad je reč o prednjim nogama, posebno nadlaktici i laktu, treba reći da su plećke dobro povezane sa grudnim košem, mišićave su i lako pokretne. Nadlaktice su dugačke, a laktovi unazad postavljeni i priljubljeni.
Podlaktica je prava i jako mišićava, došaplje široko, gotovo pravo, ali nikad sasvim takvo. Šape su čvrste i okrugle sa dobro zatvorenim prstima, jagodice i tabani veliki i čvrsti, prsti lepo zasvođeni, a nokti snažni.

U vezi sa standardom zadnjih nogu hanoverskog krvoslednika, treba reći da su mu butine snažne, mišićave, potkolenice prave i suve, skočni zglobovi široki i snažni, a zadnje došaplje gotovo vertikalno prema telu. Šape su zaobljene i dobro zatvorene.
Kostur je dovoljno snažan, a muskulatura dobra za rad. Kad su u pitanju hodovi, oni su dinamični, gipki i izdašni.
Odlike koje određuju tip, a odnose se na glavu su sledeće: labrnje na njušci dobro su spuštene i okruglaste. Lobanja je široka, prema potiljku se još više širi i blago je konveksna. Čelo mu je lako naborano, potiljačna kost slabo naznačena, a nadočni svodovi, gledano s profila, dobro izraženi. Uši su srednje dužine, visoko i celom širinom usađene, ravne i neuvijene, viseće, uz glavu priljubljene, a donja ivica je lako zaobljena.
Što se tiče nosnika, on je blago ovnujski ili skoro prav, u mužjaka češće ovnujski, i postepeno se sužava prema čelu. Nos je širok, najčešće crn, retko tamnokestenjast. Žive i otvorene tamnokestenjaste oči imaju dobro pripojene kapke.
Rep mu je dug i malo povijen, visoko usađen, snažan i postepeno se tanji prema vrhu. Odnos glave i trupa, i odnos trupa i nogu je skladan i to je odlika njegovog opšteg izgleda.

Postoji jasno izražena specifična razlika među polovima.
Kad je reč o dlaci, ona je kratka, gusta, oštra i skoro kostretasta na trupu, jedino je na zadnjoj ivici butina nešto duža i grublja. Na repu je debela i oštra, a na njegovoj donjoj strani grublja.
Visina hanoverskog krvoslednika je od 50 do 55 cm kad je u pitanju mužjak, i od 48 do 53 cm kad je reč o ženki, a dopuštena su odstupanja do 2 cm ispod ili iznad ovoga.
Tipična za rasu je i crvena osnovna boja koja se proteže od svetlog tona, tamnocrvenog, kao u jelena, do tamnotigraste gotovo crne boje, sa maskom ili bez nje. Dozvoljene su male bele tačke na grudnoj kosti.


Zaštićenost
Rasa hanoverski krvoslednik je veoma “zatvorena“, naročito u matičnoj zemlji Nemačkoj. Teško je ući u te krugove jer je vrsta veoma zaštićena. Imajući u vidu nedavni susret sa predsednikom i članovima Kluba krvoslednika iz Mađarske, postoje realne mogućnosti povećanja brojnosti ove rase