Kljunorog sa ostrva Sulavezi
(Aceros cassidix)



Zavisnik od smokava

Sa upadljivim izraštajem na vrhu glave, koji podseća na kacigu, i neproporcionalno velikim kljunom u odnosu na telo, kljunorog sa Sulavezija (Aceros cassidix) zaista predstavlja jedinstvenu pojavu u ptičijem svetu.

Nije samo neobična po svom izgledu, nego i po neobičnim navikama u ishrani koja se uglavnom sastoji od plodova smokve.

Zato je ova ptica kao svoje stanište izabrala baš ostrvo Sulavezi u Indoneziji, gde uspeva više od sto vrsta smokava, od ukupno 600 vrsta koliko ih ima na našoj planeti.


Osobine

Kljunorog sa Sulavezija samo je jedna od 54 vrste ptica koje pripadaju porodici Bucerotidae i nastanjuju široku oblast od južne Afrike i Arabijskog poluostrva, do jugoistočne Azije, Filipina, Malezije, Indonezije, Nove Gvineje i Solomonskih ostrva. Sve imaju karakterističnu kacigu i veliki kljun, ali se razlikuju po nekim pojedinostima u građi i po načinu ishrane. Za razliku od kljunoroga sa Sulavezija, koji je prosto lud za smokvama, njihov jelovnik mnogo je raznovrsniji i sastoji se od plodova, bobica, insekata, vodozemaca i drugih sitnih životinja. Natraktivniji predstavnici ove porodice su ptica nosorog (Buceros rhinoceros), kljunorog sa crnom kacigom (Ceratogymna atrata), dvorogi kljunorog (Buceros bicornis), Blajtov kljunorog (Aceros plicatus) i kljunorog trubač (Ceratogymna bucinator).

Velika izraslina na glavi ovih ptica, koja se izdiže iznad očiju i proteže do korena kljuna, u stvari predstavlja neku vrstu koštane kacige. Reč je o jednom delu zaštitne rožnate pokorice koja prekriva kljun kod svih ptica, ali se kod pripadnika ove porodice razvila u složenu koštanu tvorevinu, veoma originalnih oblika. Naizgled teška i zdepasta, ova kaciga u stvari je sasvim lagana, jer je iznutra šuplja, ili ispunjena laganim sunđerastim tkivom. Izuzetak je kljunorog iz Malezije (Buceros vigil) kod koga su kaciga i kljun “puni” i sastoje se od teške i kompaktne materije slične slonovači, pa ih stanovnici Bornea koriste za izradu statuica i raznih ukrasa.

Telo im je po pravilu izduženo, čemu doprinose dugačak vrat i rep, a dimenzije mogu da budu različite, od vrsta koje nisu veće od goluba, do onih veličine ćurana. Pravi džin u ovoj porodici je dvorogi kljunorog iz jugoistočne Azije (Buceros bicornis), čija dužina od vrha kljuna do vrha repa iznosi 120 centimetara.

U periodu parenja, krajem kišne sezone, kljunorozi obrazuju parove koji obično ostaju zajedno tokom celog života. Gnezde se u šupljinama starog drveća, na visini od 20 do 30 metara, gde ženka položi od jednog do šest jaja na kojima leži 16 do 40 dana. Da bi izbegli opasnost od majmuna i zmija koji im kradu jaja, gotovo svi kljunorozi zapečate ulaz u gnezdo debelim slojem izmeta i blata, ostavljajući mali otvor za hranu. Obično se ženka “zazida” sama i ostaje zarobljena u duplji sve vreme dok leži na jajima i dok ne odgaji mladunce, u periodu od 58 do 110 dana. Kad najzad izađe iz svog zatvora, toliko je gojazna i troma da jedva može da poleti. Rekord je postigla jedna ženka kljunoroga sa Sulavezija koja je neprekidno ostala zarobljena 140 dana. Tokom tog perioda, mužjak u gnezdo donosi hranu, a ponekad mu u tome pomažu i druge jedinke.


Hrana

Kad je reč o ishrani, najveći probirač je kljunorog sa Sulavezija, čiji se jelovnik u 90 odsto slučajeva sastoji od plodova, većinom smokve. U stanju je da tokom samo jednog obroka pojede oko pola kilograma smokava, što je jedna četvrtina njegove telesne težine koja iznosi oko 2,5 kilograma. Plodove otkida vrhom kljuna, baca ih u visinu, a zatim ih kao žongler spretno hvata u letu, da bi ih najzad progutao.
U reproduktivnom periodu mužjak uglavnom hrani ženku smokvama koje sačinjavaju 85 odsto njenog jelovnika, dok se ostalih osam odsto sastoji od drugih plodova, a sedam odsto od beskičmenjaka i malih kičmenjaka. Ovakav način ishrane, bogat ugljenim hidratima i masnoćama, ali siromašan vitaminima, doprinosi veličini i snazi mladunaca, ali usporava njihov razvoj.
Šta smokve čini toliko privlačnim za kljunoroge? Pre svega, one su idealan, pouzdan i uvek dostupan izvor hrane. Svakog meseca sazreva bar jedna vrsta smokava, a njihovi plodovi, pa čak i u okviru iste vrste, ne sazrevaju istovremeno. Štaviše, hranljiva vrednost smokava daleko je veća nego kod svih drugih divljih šumskih plodova, jer su izuzetno bogate kalcijumom. One u proseku sadrže dva do tri odsto više kalcijuma od drugih plodova, a to je veoma značajan element za razvoj kostiju i koagulaciju krvi. Osim toga, kalcijum igra ključnu ulogu u mnogim ćelijskim funkcijama. Posebno je značajan za ptice, jer im omogućuje da stvaraju jaja sa debljom i otpornijom ljuskom.


Omiljeno voće

Smokva je najrasprostranjenije drvo u tropskim šumama Sulavezija, a neke vrste mogu da daju i do 600 000 plodova. Oblik i dimenzije plodova mogu biti različiti, zavisno od vrste, od onih nalik na bisere, do smokava velikih kao loptice za golf.
Kljunorozi nisu jedini potrošači smokava. Podjednako rado ih koriste i druge životinje sa ovog ostrva, makaki majmuni, slepi miševi, veliki broj drugih ptica, divlje svinje i drugi papkari. Ipak, od svih stanovnika tropskih šuma na Sulaveziju, kljunorozi su možda najveći “zavisnici” od smokava.


Let na "paru"

Osim kod najmanjih vrsta kljunoroga, zajednička osobina ptica iz porodice Bucerotidae je i sporo i teško mahanje krilima prlikom letenja, pri čemu proizvode karakterističan zvuk nalik na parnu lokomotivu, koji se može čuti na velikim rastojanjima.