Stenad i njihovo ponasanje


Ljubav prema psima ponekad donosi i izvesna odricanja. Na primer, kad štene dođe u kuću, često se morate odreći svojih omiljenih papuča, cipela, možda i sunđera na fotelji itd. Štenad jednostavno voli da žvaće sve do čega može da dopre, a to je normalna pojava koja je i lako objašnjiva.
Nažalost, ponekad, način na koji se štenad doživljava dovodi dotle da nam se ovakvo njihovo ponašanje uopšte ne sviđa i da smo čak razočarani nepoštovanjem i neprilagođenošću malih pridošlica, jer smo očekivali da se oni sasvim drugačije ponašaju.

Okruženje

Štene posmatra svet oko sebe drugačije od nas. Pošto u svojoj glavi ne može da pojmi o kakvom se prostranstvu radi, njegovo najbliže okruženje je i njegov najveći izazov. A kako da sazna o čemu se radi ako ne pronjuška i ne proba to što ga interesuje? Naravno, ako je za jelo, zna se kako će se završiti, ali ako nije, možda je potpuno neinteresantno, tvrdo, bljutavo, ali je i možda pogodno za žvakanje, uništavanje i igru. Zato često stradaju predmeti koji se često upotrebljavaju, kao papuče, jastuci, krpare, stolnjaci i sl. S druge strane, ako je psu dosadno, možemo očekivati sijaset nepodopština koje obično završavaju prevrnutim stvarima, oborenim podmetačima, slomljenim vazama, pocepanim čarapama i sve što nam nikad ne bi moglo da padne na pamet.
Muku ima vlasnik, ali i štene. Od treće nedelje, kad kreću zubi pa sve do 4-6 meseci kad dolazi do njihove zamene stalnim zubima, oni su izvor pseće nervoze, a tome još više doprinose desni koje se spremaju za prihvatanje stalnih zuba, što psu predstavlja vrlo iritirajuće iskustvo. Iz tog razloga, žvakanje svega i svačega predstavlja olakšanje, ali istovremeno i problem za vlasnika.

Zaštita

Prvi korak koji treba da preduzmemo je da proverimo da li štene ima neki zdravstveni problem. Neadekvatna ishrana ili crevni paraziti mogu izazvati poremećaj u ponašanju, odnosno nervozu koja izaziva potrebu da se pas nečim zabavi kako bi zaboravio na neprijatno osećanje, poput mučnine, koje već postoji.
Zaštitite i štene i stvari. Pomerite, prekrijte ili blokirajte prilaz svim električnim instalacijama kojima bi inače štene moglo da priđe. Onemogućite pristup kablovima koji vise, ili se kao žvakaća guma lako kidaju. Ne dozvolite pristup cipelama, čarapama, dečjim igračkama koje su posebno cenjene. Ili, s druge strane, od početka kontrolišite pristup psa ovim stvarima kako bi znalo da je to zabranjeno. Zatvorite prilaze sobama u kojima ne želite da se pas šeta. Ako ga čuvate u dvorištu, od prvog dana zabranite ulazak u kuću ako ne želite da kasnije imate problem sa njegovom narastajućom željom da po svaku cenu uđe u zabranjeni deo koji ga tako intrigira jer pripada vama. Ako psa ostavljate samog, ukoliko je u kući, pa i ako je u dvorištu, obezbedite prostor kojim može da se kreće sve dok ne postignete potpuno poverenje pa možete da ga ostavljate bilo gde, znajući da ništa neće da uništi.

Žvakalice

Od početka izaberite stvari koje biste želeli da pas žvaće. Širok je dijapazon predmeta koje može da uništava. Počev od kostiju koje može satima da žvaće, pa i da ih zakopava i krije, kako bi se kasnije ponovo gostio. Pri tom, najbolje je koristiti prokuvane kosti poput svinjskih ili junećih, mada mogu da se uzmu i pileće, sve osim šupljih kostiju poput bataka, karabataka i krila. Kasnije, nakon godinu dana, sa kompletnim stalnim zubalom, pas može i ove kosti da koristi bez problema. Ne treba preterivati sa količinom, jer može doći do zatvora. Osim toga, kosti predstavljaju i određeni problem jer oni koji su posebno halapljivi mogu da probaju da progutaju i veće komade, koji mogu da se zaglave u jednjaku. Ali, ovo je karakterističnije za pse koji kosti ne dobijaju redovno, pa su samim tim i željniji da ih što pre savladaju. Psi koji ih dobijaju redovno - dva do tri puta nedeljno - rade to natenane i sa uživanjem. I još jedna stvar, ako primetite da pas kome ste prethodno dali kosti počne da se ponaša nervozno, da balavi, ne drži ga mesto, cvili, vrlo je verovatno da mu je kost zapala sa strane između zuba i obraza, ili se poprečila na gornjem nepcu. Ponekad, ali ređe, nalazi se na prelazu iz tvrdog nepca ka mekom. Tada je dovoljno da psa smirite rukom ili pincetom, ili nečim većim izvadite kost. Ako niste vični, bolje je da pozovete veterinara.
Osim ovoga, tu su i razne žvakalice, lopte različitih veličina, jaki prepleteni konopci praktični za vučenje itd. Besplatno zadovoljstvo predstavljaju prazne plastične flaše koje zbog zvuka koji stvaraju oduševljavaju štence. Kasnije pređite na balone od pet litara, jer i njih sa uživanjem ispresuju i spremaju za "reciklažu". Ukoliko dajete plastične igračke i lopte pripazite samo da se parčići ne kidaju lako kako pas ne bi došao u situaciju da ih proguta, jer to u crevima može da predstavlja veliki problem. Takođe nemojte davati stare cipele koje vam nisu potrebne jer pas neće moći da napravi razliku između njih i novih do kojih vam je stalo.

Kontrola

Svakodnevni kontakt sa psom i njegovo ohrabrivanje da žvaće određene stvari trebalo bi da kod njega oslabi interesovanje za ono što ne bi trebalo da žvaće. Vaše je da ga pratite u tim otkrićima i da na vreme reagujete ako dođe do nečeg što ne bi smeo da uništava. Samo ako reagujete u trenutku pravljenja štete, možete i očekivati pozitivnu reakciju. Pas mora dobiti grdnju u trenutku kad uništava predmet i samo tada ona ima efekat. Redovno se trudite da kod psa ohrabrujete ponašanje kad žvaće ono što treba, a obeshrabrite ga kad radi sa stvarima koje nisu za to. Čak ako postoji navika koju je teško iskoreniti, treba pokušati i sa drugom vrstom obeshrabrenja kako bi pas shvatio da to nije za njega. Premazivanje ljutim, gorkim ili nekim drugim stvarima može da dovede dotle da pas ostavi dati predmet.