Za zdravo srce


Kada bi na rođenju svako dobio uputstvo za korišćenje srca, na njemu bi, verovatno, pisalo - rok trajanja: 120 godina! Toliko bi ova savršena “pumpa” mogla da radi, naravno, u idealnim uslovima. Tačnije u zdravom telu. Saveti kojih se treba pridržavati da bi srce kucalo u zdravom okruženju nisu komplikovani, ni neizvodljivi.
Najvažnije je na vreme i redovno kontrolisati faktore rizika koji mogu da doprinesu razvoju srčanih oboljenja, kako bi uvek bili u granicama dozvoljenih. To su krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, telesna težina i fizička aktivnost.


Povišeni pritisak
Povišeni krvni pritisak, prvi i najvažniji, je "Guliver" među ostalim faktorima rizika, objašnjava naš sagovornik. U početku povišen krvni pritisak šalje signal da je poremećena ravnoteža u organizmu. Veoma lako se može izmeriti aparatom. Čak deceniju ili dve, ove vrednosti mogu biti povišene, ali bez vidljivih posledica. Međutim, kasnije, u zavisnosti od slučaja do slučaja, može da se javi skleroza, odnosno promene na arterijama. Ove promene uglavnom dalje deluju na rad srca, mozga ili bubrega, ali mogu da ugroze i druge organe. Bitno je napomenuti da povišeni krvni pritisak može veoma uspešno da se leči, pravilnom ishranom i lekovima.

Povišen nivo šećera
- Drugo što srcu ne godi je povišeni nivo šećera u krvi. Danas se smatra da su šećerna bolest i oboljenja srca, odnosno suženja arterija srca, dve strane jednog istog novčića. Takođe se smatra da će se kod osoba koje imaju šećernu bolest sigurno javiti i promene na krvnim sudovima srca ili mozga. Poznato je da šećerna bolest može godinama pritajeno da vreba u organizmu, a da ne da nikakve simptome. Za to vreme može da napravi mnogo loših i opasnih stvari u telu čoveka.

Masne naslage i gojaznost
Kada je reč o povišenim vrednostima masnoća u krvi, ovaj faktor rizika se najčešće javlja kod osoba koje preterano koriste zasićene životinjske masti u ishrani. Samo oko 5 odsto ima tzv. urođene povišenje masti u krvi i njima se znatno ranije mogu javiti promene na arterijama srca ili mozga.
- Na fizičku aktivnost i smanjenje telesne težine može lako da se utiče. Svako treba da se trudi da dostigne, koliko je moguće bližu, idealnu težinu. A shodno životnom dobu, zdravstvenom stanju, polu i zanimanju treba prilagoditi i fizičku aktivnost. Fizička aktivnost je kao lek, mora da se primenjuje stalno. Mnogo su bolje aerobne vežbe, koje uključuju kretanje, nego anaerobne, kao što je dizanje tegova. Ja preporučujem ono što i sam radim – trčanje.

Fizička i mentalna aktivnost
Redovna fizička aktivnost je ključ dugovečnosti. Zato što se vežbanjem, oslobađaju određene supstance koje omogućavaju bolje fukcionisanje organizma, naročito mišića, a ne treba zaboraviti da je i srce mišić, koji vredno radi, 60 do 80 otkucaja svakog minuta.
- Srce je savršena mašina, perpetuum mobile. Onoliko koliko srce odradi kod čoveka od 60 ili 70 godina, a treba samo pomnožiti sate, dane i godine, ne može čak ni približno ni jedna druga mašina. Zato ga treba čuvati da što duže traje.
Pored fizičke ne treba zapostaviti ni mentalnu aktivnost, upozorava naš sagovornik. Mozak, kao vrsta centrale celog organizma, određuje vitalnost osobe, a to uključije profesionalno, društveno, porodično angažovanje.


Ishrana

- Ishrana ima važnu ulogu u sprečavanju nastanka bolesti srca. Savet i preporuke su da se smanje soli, masti, naročito zasićene životinjske masti, ali i kalorijski unos uopšte. Ova promena načina ishrane mora da se odrazi i na smanjenje telesne težene. Međutim, ovo je lako da se kaže, a veoma teško da se postigne. Na Zapadu među kardiolozima važi jedno jednostavno pravilo: nemojte vašem pacijentu nikada savetovati ono što vi sami ne možete da postignete. Mi savetujemo našim bolesnicima da izgube kilogram za mesec dana, odnosno šest kilograma za pola godine. To zvuči jako lako, a u praksi, neka vaši čitaoci pokušaju, i videće da je veoma teško. Zašto? Reč je o promeni načina života i ishrane. To našim ljudima pada najteže. Svi vole da uzimaju lekove, ali je teško kada čovek mora da promeni navike, ishranu, kretanje, životni stil.


Nikotin

- Duvan je jedan od najsavremenijih i najrasprostranjenijih toksina koji se danas masovno upotrebljavaju. To je jedna veoma štetna navika, pošast. Treba sprečavati mlade da se na to naviknu, a starijima ukazati na to koliko zla mogu da učine sebi i drugima. Cigara ima direktno toksično delovanje na kardiovaskularni sistem, jer sa svakom cigarom dolazi do suženja arterija na rukama i nogama. Toksični elementi nikotina dovode do ubrzane ateroskleroze, pogotovo ako postoji predispozicija.

Stres

Hroničan stres, koji je stalni pratilac gotovo svakog čoveka čini da stalno, u manjoj ili većoj meri, oseća napetost u organizmu. Kateholamini su supstance koje su otpuštaju u toku akutnog i hroničnog stresa, ubrzavaju srčanu aktivnost, povećavaju krvni pritisak i deluju na unutrašnji deo krvnog suda, izazivaju na njemu aterosklerozu.

Šta srce voli

- smeh
- redovnu fizičku aktivnosti
- izblansiranu ishranu
- redovne kontrole faktora rizika
- mentalnu aktivnosti
- seks
- čašu crnog vina


Genetika

Jedan od važnih rizika za nastanak srčanih bolesti može biti upisan i u genetskom kodu. Primećeno je da se ove bolesti češće javljaju u određenim porodicama. Međutim, čak i u ovim slučajevima, redovnim kontrolama može se odaljiti ili potpuno sprečiti pojava nekog srčanog oboljenja.