Neplodnost - Najcesci razlozi

Sterilitet-7 kljucnih razloga

O bračnoj neplodnosti može se govoriti ukoliko ne dođe do trudnoće posle dve godine održavanja odnosa bez kontracepcije. Da bi se sterilitet mogao uspešno lečiti, potrebno je uraditi detaljne preglede kod oba partnera.

Problem začeća i rođenja deteta danas je aktuelan za mnoge parove. O tome šta savremena medicina može da uradi kako bi pomogla parovima bez dece govori endokrinolog Jelena Sinicina iz Moskovskog instituta kibernetske medicine.
U medicini se smatra da jedan par ne može da ima dece ukoliko više od dve godine ima redovne seksualne odnose, ne koristi kontracepciju, a opet ne dolazi do začeća. U tom slučaju budući roditelji moraju da se obrate stručnjaku, jer kako kaže dr Sinicina, postoji samo sedam uzroka neplodnosti i, ako se postepeno isključuje jedan po jedan, dolazi se do suštine problema.



1. Lenji spermatozoidi

Prvi uzrok steriliteta kod muškarca može biti veoma smanjen broj vitalnih spermatozoida i njihova snižena aktivnost i pokretljivost. Količina i aktivnost spermatozoida utvrđuje se veoma jednostavnom analizom, takozvanim spermogramom, kojim se procenjuje broj spermatozoida u mililitru semene tečnosti, njihov oblik, izgled i pokretljivost.
Takozvani uspešni spermatozoidi će se momentalno ustremiti ka svom cilju - jajnoj ćeliji. Ali, nažalost, postoje i nepokretni i slabo pokretni spermatozoidi, kao i oni koji se kreću u krug i nikad ne dostižu cilj. Ukoliko je količina aktivnih spermatozoida ispod 50 odsto, možemo govoriti o muškom sterilitetu.


2. Nekompatibilnost partnera

U veoma retkim slučajevima dešava se da organizam žene iz nekog razloga odbacuje spermu određenog muškarca na taj način što proizvodi specifična antitela. To je drugi uzrok bračne neplodnosti i naziva se imunološka inkompatibilnost ili neplodnost imunološkog porekla. I taj problem može da se reši određenim analizama kako bi se otkrila ta antitela u krvi i sprečio njihov nastanak.


3. Poremećaji menstrualnog ciklusa

Kad se isključe već pomenuti uzroci neplodnosti, prelazi se na pretrage kroz koje mora da prođe žena. Osnovni cilj tih pregleda jeste da praćenje svih etapa obrazovanja, sazrevanja i izbacivanja jajne ćelije spremne za oplodnju. Ali pre svega žena mora imati normalan menstrualni ciklus. Poremećaji ciklusa su treći uzrok bračne neplodnosti. Po pravilu, sveobuhvatno ispitivanje hormonskog statusa omogućava otkrivanje uzroka i primenu adekvatne terapije.


4. Formiranje jajne ćelije

Narušen proces formiranja „mlade" jajne ćelije i njeno oslobađanje iz folikule je četvrti uzrok neplodnosti, istina dosta redak. Najjednostavniji način kontrole obrazovanja folikula jeste ultrazvuk jajnika, koji se radi sedmog ili osmog dana menstrualnog ciklusa. U jednom jajniku bi trebalo da se formira minimum nekoliko folikula. Među njima treba da sazre jedan – dominanti, koji je veći od ostalih i neposredno učestvuje u ovulaciji. To se dešava otprilike sredinom ciklusa (od 11. do 13. dana). I taj proces može da se prati ultrazvučnim pregledom.


5. Policistični jajnici

Kasno sazrevanje dominantnog folikula i izostanak ovulacije peti je uzrok neplodnosti i naziva se sindromom policističnih jajnika. Taj problem se javlja prilično često i definiše se kao prisustvo povećanog broja izraslina (cisti) ispunjenih tečnošću na svakom jajniku. Ali u suštini, to nije ništa strašno, jer je reč o funkcionalnom poremećaju, koji se uspešno leči. Najvažnije je da se problem na vreme uoči.


6. Upala jajnika

Upala jajnika direktno utiče na proces začeća. Dominantni folikul mora da probije opnu jajnika, a kod upale ona je znatno zadebljala, pa folikul ne može da izađe iz jajnika. To je šesti uzrok steriliteta.


7. Neprohodnost jajovoda

Poslednji sedmi uzrok neplodnosti jeste neprohodnost jajovoda, jer se oplodnja sazrele jajane ćelije najčešće dešava upravo u njima. Prohodnost jajvoda se utvrđuje histerosalpingografijom: kroz grlić materice lekar ubrizgava kontrastnu materiju i na rendgenu prati njeno kretanje po jajovodima. Neprohodnost jajovoda se leči mikrohirurškim zahvatom ili laparoskopski da bi se uklonio uzrok.

Infekcije krivci za neplodnost

Neplodnost je danas deo naše svakodnevice i jedan je od vodećih javnih zdravstvenih problema s kojim se susreće sve više ljudi.


Pre detaljne obrade svih mogućih uzroka neplodnosti, svakako bi trebalo isključiti skrivenu infekciju

- U Srbiji se broj neplodnih parova kreće između 12 i 15 odsto, uz trend daljeg porasta - objašnjava dr spec. Slavica Vasiljević, ginekolog i vlasnik ginekološke ordinacije "Merida".
- Ali pre nego što se parovi podvrgnu čitavoj lepezi različitih analiza, trebalo bi da se testiraju na infekcije - dodaje ona.


Neplodnost i nacin zivota

Neplodnost mogu da izazovu metabolički, imunološki, endokrini, mehanički i brojni drugi poremećaji u urednom funkcionisanju našeg organizma. Snažan uticaj na plodnost ima i sam način života - teško podnošenje svakodnevnog stresa, loša ishrana, alkohol, pušenje, brojni psihički problemi, pa i preterano uzimanje određenih lekova. Ali jedan od ključnih uzroka često se neopravdano zanemaruje, a to su infekcije.


Dezurni krivci

Stručnjaci se slažu da se infekcije danas nalaze među vodećim uzrocima neplodnosti. Taj se podatak prvenstveno odnosi na uzročnike polno prenosivih bolesti, premda nipošto ne smeju da se zanemare uzročnici koji se ne prenose isključivo polnim putem. S obzirom na naš geografski položaj i smanjenu incidenciju određenih uzročnika, od izuzetne je važnosti znati na šta treba posebno da se obrati pažnja. Od bakterijskih uzročnika najvažniji su Chlamyidia trachomatis (hlamidija), urogenitalne mikoplazme, Gardnerella vaginalis (često u kombinaciji s Mycoplasmom hominis i anaerobnim bakterijama poput peptostreptokoka), kao i beta-hemolitički streptokok grupe B. Uzročnici kao što su Treponema pallidum (sifilis) i Neisseria gonorrhoeae ili gonokok (gonoreja) danas su mnogo ređi. Od virusa bi trebalo spomenuti HPV (humani papiloma virus) koji nije direktno povezan s razvojem neplodnosti, ali kako može da izazove promene u vidu abnormalnosti ćelija na grliću materice, svakako se preporučuje redovno testiranje na njegovu prisutnost. Trichomonas vaginalis spada u grupu parazita i takođe može da ošteti reproduktivnu sposobnost.


Vaznost prepoznavanja simptoma

Iako neke infekcije imaju specifične simptome, uglavnom sve mogu da izazovu istu ili vrlo sličnu kliničku sliku. Zato je uloga lekara da na osnovu prikupljenih podataka postavi sumnju na mogućnost infekcije i usmeri daljnju obradu ka tačnoj dijagnozi. Osim upale materice (vaginitis, tj. kolpitis) ili stidnice (vulvitis), infekcije ženskog polnog sistema obuhvataju čitav niz bolesti koje mogu da se jave pojedinačno i u različitim kombinacijama. Upala grlića materice (cervicitis), upala sluznice materice (endometritis) i upala jajovoda i jajnika (salpingitis, tj. adneksitis) često čine jednu celinu i zovemo ih - upalne bolesti karlice. Čak 12 odsto devojaka u adolescenciji oboli od neke bolesti iz ove grupe, što svakako može da rezultira razvojem neplodnosti. Naime, kasno ustanovljena i nelečena infekcija dovodi do stvaranja ožiljaka i začepljenja jajovoda, što povećava rizik za pojavu vanmaterične trudnoće i neplodnosti.

Uradite sve testove
Pre detaljne obrade svih mogućih uzroka neplodnosti, svakako bi trebalo isključiti skrivenu infekciju. Zato bi u dogovoru s lekarom najpre trebalo uraditi testove na uzročnike bolesti koji bi mogli da dovedu do otežanog začeća ili potpune neplodnosti. Uzimanje briseva ne iziskuje mnogo vremena, većina navedenih uzročnika dobro reaguje na antibiotsku terapiju, a pogođenim parovima može da uštedi mnogo dragocenog vremena.
Tek po završetku lečenja dokazane infekcije po antibiogramu savetuje se dalja obrada ako ne dolazi do začeća; pa tako sledi detaljan pregled žene koji uključuje ginekološki ultrazvuk, folikulometriju (praćenje porasta folikula, tj. strukture koja sadrži jajnu ćeliju), ispitivanje prohodnosti jajovoda i kompletan hormonalni profil, kao i urološki pregled muškarca uz prethodan nalaz spermograma i spermokulture.