Tema: Psihologija - za zdravo odrastanje

Psihologija - za zdravo odrastanje


Pisanje dnevnika

Pouzdani čuvar uspomena i prošlih vremena, dnevnik je nekada bio nezaobilazni deo odrastanja mnogih devojčica. Na stranicama uvezanim između dve čvrste korice ispisivane su najskrivenije i najiskrenije misli i osećanja. Papir je trpeo sve, brižljivo čuvao tajne, upijao suze...Generacije tinejdžera nekada su odrastale uz "Dnevnik Ane Frank", dok je danas omladini mnogo bliži "Dnevnik Bridžit Džons".
Kao što mu i naziv kaže, u dnevniku bi trebalo da se zapisuju dnevni događaji, uz obavezno obeležavanje datuma, mesta i dana. Nekada se piše u stihovima, nekada kao roman, a sem ostavljanja pisanog traga budućim pokoljenjima, pomaže mladima da pronađu sebe i odgovore na brojna pitanja koja ih tokom odrastanja zbunjuju. Uglavnom se sa pisanjem dnevnika zato i počinje kada dete više nije dete, a još nije ni dovoljno zrelo da postane punopravni član društva odraslih, negde na početku adolescencije.

ODGOVORI
- Sa pisanjem dnevnika najčešće se počinje oko 11 godine, kada se uočavaju i prve pubertetske telesne i psihološke promene - objašnjava dečiji psihijatar, psihoanalitičar. - Ove druge se vremenom usložnjavaju i u krajnjem cilju omogućavaju mladoj osobi da dođe do odgovora na pitanje: KO SAM JA?
Adolescentni period sam po sebi podrazumeva niz složenih procesa:
- prihvatanje svog seksualno zrelog tela
- odvajanje od roditelja i bezbrižnog dečjeg funkcionisanja
- pronalaženje mesta u vršnjačkoj grupi, a zatim i u široj socijalnoj zajednici
- ostvarivanje emotivnih i seksualnih veza
- profesionalno opredeljivanje i realizovanje na tom planu. Ovaj razvojni period, koji traje do 24 - 25. godine, neminovno je praćen uznemiravajućim fantazijama i burnim emotivnim stanjima: strahovima, strepnjama, nemirima, tugovanjima, povišenom agresivnošću, destruktivnim i autodestruktivnim težnjama, ljutnjom, besom i dr.
- Pisanje dnevnika u ovom dobu može da bude jedna od pomažućih aktivnosti, koja mladu osobu podstiče da prepoznava i imenuje svoja emotivna stanja i fantazije koje često mogu biti nedefinisane, zbunjujuće, zastrašujuće i ugrožavajuće - ističe naša sagovornica. - Mogućnost da se rečima opiše i koliko-toliko prepozna i definiše neko emotivno stanje, želja ili potreba je put koji vodi do delimičnog, a ponekada i potpunog rasterećenja i razrešenja određenog stanja ili problema. Pisanje dnevnika ima svoje mesto u procesu samootkrivanja, samoprepoznavanja, kao i osvešćivanja kontinuiteta u razmišljanjima i osećanjima. To nikako ne znači da dnevnik može i treba da zameni samoupoznavanje kroz interakciju sa vršnjacima koja je u ovom dobu najvažnija.

SKRIVANJE
Obično se dnevnici drže na skrivenim mestima, često pod ključem, što ukazuje da mladi imaju potrebu da kreiraju nešto što ukazuje na postojanje tajnovitosti i intime, neki deo sebe koji ne treba da bude dostupan drugima, naročito ne roditeljima.
- Dnevnik može da se piše svakodnevno, povremeno ili tek ponekad . - Često je dovoljna jedna rečenica, ponekad stranice i stranice. Može da se piše i u formi pisma zamišljenom prijatelju, ili u obliku priča ili tekstova na određenu temu. Roditelji mogu da sugerišu svom tinejdžeru da piše dnevnik, ali to nikako ne sme da bude nametnuto, u vidu zahteva, prisile. Samo ako je to spontana potreba mlade osobe može da ima značaja i pravi smisao za nju.

SADRŽAJ

Dnevnik adolescenta sadrži sve ono sa čime se suočava mlada osoba u svom unutrašnjem svetu : dileme, strahovanja, fantazije, očekivanja, razočarenja u sebe i/ili druge. Dnevnici mogu biti "utočišta" za razočarane, "rame za plakanje" za povređene i izneverene, pouzdan "prijatelj" za najgnusnije ogovaranje, mesto gde su laži dozvoljene, baš kao i najstrašnije istine, mesto gde se osoba susreće sa SOBOM.
- Sudbine dnevnika iz adolescentnog perioda su različite. Neki ih čitaju više puta, neki nikada, neko svoj dnevnik spali, neko zaboravi...


RODITELJI

Neki roditelji ne mogu da shvate zbog čega njihovi mezimci, koji su do juče bili mamine i tatine maze, odjednom počinju da skrivaju intimne zapise. Ima i onih koji pod izgovorom da previše brinu, radoznalo krišom uzimaju i čitaju detetov dnevnik.
- Roditelji ne treba da zaviruju u dnevnike iz radoznalosti, kontrole i ličnih strahova - ističe dečji psihijatar. - Svi znamo koliko je vazno poštovanje tuđeg prostora, intime, granica, a posebno u godinama kada je povišena osetljivost na unutrašnji svet i intimu kojai su u procesu uspostavljanja i stabilizovanja. Ukoliko se ipak desi da roditelji pročitaju ili nepozvani zavire u intimu svojih tinejdžera ne treba nikada to da otkriju. Treba da budu mudri da to što su saznali upotrebe na najbolji mogući način - onaj koji će najviše koristiti adolescentu u tom burnom procesu odrastanja.