Mali saveti o biljkama

Biljna medicina upoznavanje s prirodnim lekovima:

Majka priroda je farmaceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka su njeni lekovi. Biljni lekovi, ili botanicki preparati, mogu da se koriste u lecenju skoro svakog decjeg oboljenja, s tim što su oni cesto jevtiniji, bezbedniji i delotvorniji od sintetikih lekova. Naravno, da biljni lekovi ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u slobodnoj prodaji, ali u mnogim slucajevima mogu da posluže kao dopuna konvencionalnom nacinu lecenja lekovima.

Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, četiri od pet ljudi koriste lekovite biljke kao osnovno sredstvo u očuvanju zdravlja. Evropski lekari se često oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj primeni, delimično zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlučuju za sintetičke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu. Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompanije radije proizvode i pakuju sinteticke lekove.

Iako ljudi više vole sinteticke lekove, oko 25 odsto svih lekova u svetu koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla. U velikom broju slučajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani iz hemikalija sličnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sintetičku verziju efedrina.

I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivali svojstva različitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.

Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke leče, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na desetinima hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju neandertalskog coveka pronadjeni su dokazi upotrebe hajdučke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još pre 60.000 godina.


Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne


Postoje uznemiravajuci podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula "Tulenola", ali zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne može da škodi. Iako je istina da je većina lekovitih biljaka bezbednija od sintetičkih lekova i da ima manje ozbiljnih neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan nacin, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centralanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.

Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Većina biljnih lekova se klasifikuje kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekovi). To znaci da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takodje znači da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.

Izvor:Herbateka