Tema: Zdrav zivot - Hrana za dusu

Zdrav zivot - Hrana za dusu

Živeti u radosti


Prava unutrašnja radost samu sebe stvara
Ona ne zavisi od spoljašnjih okolnosti.
Reka teče u tebi i kroz tebe, noseći poruku radosti
Ta božanska radost jedina je svrha života.

Svi smo mi tragaoci, i naš cilj je isti: da postignemo unutrašnji mir, svetlost i radost, da postanemo nerazdvojno jedno sa našim Izvorom i da živimo život pun istinskog zadovoljstva.

Živeti u radosti znači živeti unutrašnji život. To je život koji vodi samospoznaji. Samospoznaja je spoznaja Boga, jer Bog nije ništa drugo do Božanstvenost koja je duboko u svakom od nas, koja čeka da bude pronađena i otkrivena. Mi takođe o Bogu možemo da govorimo kao o Unutrašnjem Pilotu ili Svevišnjem. Ali, bez obzira koji termin koristimo, mi mislimo na ono Najviše unutar nas, na ono što predstavlja krajnji cilj naše duhovne potrage.
Samo ako hranimo unutrašnji život, spoljašnji život može imati pravi smisao. Tri puta dnevno mi neizostavno hranimo svoje telo. A opet, duboko u nama postoji božansko dete koje se zove duša; mi ne nalazimo vremena da nahranimo to dete. Duša je svesni predstavnik Boga u nama. Sve dok dete-duša nije ispunjeno, mi nikad ne možemo biti ispunjeni u našem spoljašnjem životu.
Kako da načinimo sponu između spoljašnjeg i unutrašnjeg života? Ako znamo božansku umetnost meditacije, lako i svesno možemo ujediniti ova dva sveta. Kad vežbamo meditaciju, svaki trenutak postaje zlatna prilika da odbacimo depresiju, frustraciju, bes, strah i druge negativne osobine, a da na površinu iznesemo božanske osobine unutrašnjeg sveta: ljubav, mir, radost i svetlost.
Duhovna osoba treba da bude normalna osoba, zdrava osoba. Da bi dosegla Boga, duhovna osoba mora da bude božanski praktična u svojim svakodnevnim aktivnostima. U božanskoj praktičnosti, mi delimo svoje unutrašnje blago, mi osećamo božansku motivaciju u svemu što činimo i delimo rezultate sa drugima. Duhovnost ne negira spoljašnji život. Spoljašnji život treba da bude ispoljavanje božanskog života unutar nas.

(Šri Činmoj, iz knjige „Krila radosti“)

Reka teče sama od sebe


Ako po lepom danu sednete u mlak pesak na obali reke, umirite se i opustite i ostavite začas po strani sve planove, brige i želje, možda će vas zapanjiti uvid kako voda pred vama lako, graciozno i bez ikakvog napora teče sama od sebe.

A ako napola sklopite oči i u svojoj svesti se poistovetite sa rekom, možda će vas pogoditi spoznaja da i sve drugo na ovom svetu isto tako teče lako, graciozno i samo od sebe – kao što kiša pada, kao što trava raste, kao što se smenjuju noć i dan. I da isto tako teče i naš život, a da su strepnje, brige, patnje, sukobi i problemi neki čudan veštački dodatak koji se ne znam kako uvukao u naše postojanje, ali koji nam je u suštini potpuno stran i zaista nije deo nas.

Zar nije onda bolje da se uskladimo sa tokom unutrašnje svesti koji nas nepogrešivo nosi ka Zlatnoj obali na kojoj prestaju nemiri, sumnje i nesklad spoljašnjeg sveta, a vlada svetlost večitog leta, beskrajna čistota i mir?

Kad pokušavamo da radimo stvari po svojoj pameti, onako kako mi mislimo da treba, dolazimo u sukob sa samim sobom i sa celim svetom. Kada sledimo tok unutrašnje svesti, vidimo da su sve stvari već takve kakve i treba da budu i da nisu ni mogle da budu drugačije, a da nas sam taj tok nosi kuda treba i čini da govorimo i postupamo kako treba, bez nekog našeg posebnog dovijanja i napora.

Možda nije lako ni prijatno prihvatiti činjenicu da zapravo kao pojedinci i nismo posebno važni za ovaj svet, i da će sve ionako biti takvo kakvo je i sa nama i bez nas - ali je svakako oslobađajuće. Jer, kad se jednom otarasimo iluzije da smo mi ti koji činimo da stvari budu ovakve ili onakve, prestaje napetost, pritisak i mučna borba sa sobom koju većina ljudi uzaludno vodi celog života.

Zato ugrabite pogodnu priliku da sednete na neko prijatno mesto, umirite se i opustite i ostavite na neko vreme po strani sve planove, brige i želje. Možda će taj jedan trenutak opuštenosti i dubokog spokoja učiniti za vas i za ljude oko vas više nego meseci i godine jalovog i mučnog napora da se izborite sa samim sobom i sa svima oko sebe.

Kako nastaje i nestaje stres


Većini ljudi koji su gledali poznati film Grk Zorba u sećanje se urezala poslednja scena kada glavni junak, nakon što su mu svi brižljivo planirani poslovni poduhvati propali, poletno zaigra sirtaki na peščanoj plaži. Da li ste u stanju da ostanete radosni i zahvalni čak i ako vam se sve kule sruše? Ako jeste, našli ste dobar način da prevaziđete stres.

Mnogo ljudi je danas napeto i nervozno zato što je moderni način života usredsređen na sticanje materijalnih dobara, koja su prolazne prirode. Ako težište svoje ličnosti vežemo za spoljašnje, materijalne stvari, mi gubimo unutrašnju ravnotežu, a time i nervnu i psihičku stabilnost. U celini je danas kod ogromne većine ljudi simpatikus (grana nervnog sistema koja utiče na ubrzavanje i pojačavanje funkcija kod čoveka) previše nadražen – jer svi trče samo za materijalnim dobrima i priznanjima od drugih. Preterana nadraženost simpatikusa dovodi do rasta krvnog pritiska, lupanja srca, osećaja anksioznosti... To su danas gotovo uobičajeni poremećaji, koje medicina naziva „funkcionalnim“, ali koji se vremenom neumitno pretvaraju u razne hronične, organske bolesti.

Svesni san
Ipak, nemojte misliti da je stres nešto što dolazi spolja i ugrožava naš nervni i imuni sistem. Ako pažljivo posmatrate ljude oko sebe, primetićete da događaji i situacije koji mogu da potpuno izbace iz ravnoteže određenu ličnost (ili određeni tip ličnosti), neku drugu osobu ostaviće gotovo potpuno ravnodušnom. Pre se može reći da je stres ono što mi sami proizvodimo, načinom na koji reagujemo na spoljašnje situacije. Zato je odličan način da izbegnemo stres sledeći: da potražimo težište i stabilnost u sebi samima, umesto u spoljašnjem svetu. U tome nam u ogromnoj meri može pomoći meditacija. Svi znamo da kada smo premoreni, pretrpani spoljašnjim informacijama, frustrirani, jedva čekamo da zaspimo, da oslobodimo mozak od opterećujućih utisaka i misli. Meditacija deluje upravo tako – ona je nalik na svesni san, pri kome ne gubimo pojam o sebi.

Potvrđeno, deluje pozitivno
Klinički je dokazano da meditacija blagotvorno utiče na telo, zdravlje i um, tako što nas opušta i odvaja od spoljnih nadražaja, baš kao što to čini i dubok, okrepljujući san, ali sa jednom bitnom razlikom: u meditaciji se to stanje postiže i održava na svestan način.
Prema Herbertu Bensonu, doktoru sa Harvarda, pokazalo se da meditacija smanjuje potrošnju kiseonika, smiruje i usporava rad srca, rad pluća, snižava krvni pritisak, povećava intenzitet alfa, teta, i delta moždanih talasa - što je sve suprotno od fizioloških promena koje se dešavaju prilikom stresa.
I ne samo to. Ako svakodnevno vežbamo da usmerimo pažnju duboko u sebe, ponovo ćemo uspostaviti kontakt sa onim kvalitetima ličnosti koje smo imali kao deca, a koje smo usled preteranog korišćenja uma duboko potisnuli tokom života. Meditacija pomaže da na površinu iznesemo vedrinu, neposrednost, spontanost, radost, ljubav i osećaj jedinstva – osobine koje svako dete prirodno ispoljava, a koje su i dalje ostale duboko skrivene i u svakom odraslom pojedincu. Zato meditacija može da u velikoj meri poboljša kvalitet individualnog života, povećavajući osećaj lične sreće i ispunjenja.

Fiziološke osnove subjektivnog osećaja
Prema pisanju nemačkog nedeljnika „Špigl“, na Univerzitetskoj klinici u Bostonu psiholog dr Helcel i neurolog dr Lazar nedavno su prvi put magnetnom rezonancom potvrdili da subjektivni osećaj opuštanja, rasterećenja i olakšanja koji donosi meditacija ima fiziološku osnovu – povećanje gustine sive moždane mase (regeneracija ćelija) i nastanak novih ćelija u delu mozga zaduženom za učenje i pamćenje (hipokampusu). Lekarskim jezikom rečeno, ovo doslovno znači: meditacija leči stres!


Jedna praktična vežba
Sedite na stolicu udobno, tako da vam je kičma uspravna, a ruke stavite na kolena. Zatvorite oči i koncentrišite se na svoj dah. Mi dišemo stalno, ali nismo toga svesni. Zato ćemo sada pokušati da svesno propratimo svaki svoj udah i izdah.
Primetićete da vam tokom ove vežba pažnja često odluta, pa počnete da mislite o ko zna čemu. Čim primetite da vam je pažnja odlutala, vratite svoju koncentraciju na dah. Pokušajte ovo tokom 6-7 minuta.
Sada zamislite da prilikom disanja ne dišete kroz nos ili usta, već da dah ulazi u vas direktno na sredini grudnog koša, na mestu koje biste dodirnuli kada biste naglašeno rekli „Ja“. Recite u sebi ili naglas „Ja“ i dodirnite to mesto prstima, a potom zamislite da dišete direktno kroz tu tačku.
Nakon 2-3 minuta pokušajte da osetite ili zamislite da sa svakim dahom ulazite sve dublje u svoj unutrašnji svet, koji je prostran, prazan i tih. Sa svakim dahom kao da zaranjate sve dublje u sebe, dok na kraju ne nađete mesto gde se osećate potpuno svesno, smireno i spokojno. To je središte vaše unutrašnje svesti. Ostanite tu sve dok vam je ugodno, a kad želite da završite vežbu, udahnite duboko nekoliko puta i otvorite oči.

U modi je paziti na ishranu

Činjenica je da danas nema opšteprihvaćene definicije šta bi se moglo smatrati zdravom hranom. Ali, činjenica je i da postoji obilje studija i naučnih dokaza o tome da bi se uobičajeni savremeni način ishrane mogao smatrati – nezdravim.
Danas je u medicini dobro poznato da hrana bogata zasićenim mastima i holesterolom (većina hrane životinjskog porekla je takva) povećava rizik od srčanog i moždanog udara, raka prostate i raka debelog creva. Poznato je i da su na Zapadu ove bolesti poprimile razmere prave epidemije.
Sa druge strane, u Japanu, Africi, Filipinima i drugim delovima sveta gde ljudi ne jedu mnogo namirnica životinjskog porekla, procenat srčanih oboljenja je mnogo manji nego u SAD i drugim razvijenim zemljama. Isto važi i za razne oblike raka – narodi koji konzumiraju malo životinjskih proteina i masnoća imaju mnogo manji procenat obolevanja od raka debelog creva, prostate, dojke i drugih rasprostranjenih oblika ove bolesti.



Šta su jeli naši stari
Pitajte starije ljude u vašoj porodici šta su jeli u detinjstvu. Verovatno će odgovoriti da nisu jeli mnogo mesa. Obrok im se uglavnom sastojao od crnog pšeničnog ili ražanog hleba, kupusa, repe, krompira, kukuruza (palente), raznih kaše od žitarica. I ne zaboravite – sve su to bili proizvodi koji su danas prilično skupi i koje nazivamo “organskim” – jer su bili gajeni bez ikakvog dodavanja pesticida i drugih hemikalija.
Pre Drugog svetskog rata, čak i industrijski proizvedena hrana sadržala je samo pet-šest vrsta hemikalija. Danas se i u poljoprivrednoj proizvodnji i u industrijskoj proizvodnji hrane koriste na hiljade hemikalija!
Negde početkom 20. veka srčane bolesti su bile veoma retke, a samo jedan od 27 ljudi dobio bi neki oblik raka. Danas, statistički gledano, u razvijenom zemljama od raka oboleva svaki treći stanovnik!


Stavovi se menjaju
Dok je u prvoj polovini dvadesetog veka zvanični nutricionizam smatrao - što je hrana kaloričnija i što ima više životinjskih proteina, to bolje - sada je preovladalo sasvim suprotno mišljenje. Istraživanja na velikim uzorcima su pokazala da Mediteranci, koji konzumiraju sasvim malo mesa i zasićenih masti, a puno mahunarki, žitarica, povrća, voća i dosta nezasićenih masti (pre svega nerafinisanog maslinovog ulja) žive duže. Isti je slučaj i sa Japancima, čija je ishrana slična mediteranskoj.
Dobro zasnovana i dokumentovana istraživanja zdravlja vegetarijanaca i u svetu i kod nas pokazala su da su vegetarijanci takođe zdraviji i da u proseku žive duže, što je navelo Američko udruženje za ishranu da kao svoj svoj zvanični stav objavi tvrdnju da vegetarijanska ishrana u odnosu na klasičnu pruža niz zdravstvenih prednosti.
Na Zapadu, zdrava hrana je odavno “in”, a polako postaje i kod nas. Statistike pokazuju da broj onih koji počinju da prelaze bilo na mediteranski, bilo na vegetarijanski, bilo na makrobiotički način ishrane - neprekidno raste. I to je nesumnjivo deo jednog novog, popularnog životnog stila.
Razmišljate li o tome da ga usvojite?



Zdravlje stvaramo sami
Učili su nas da bolest dolazi odnekuda i napada naš organizam. Ali, kako odmiče 21. vek, u svesti čitavog sveta sve jasnije sviće uvid da zdravlje ili bolest stvaramo mi sami, svojim ukupnim stavom prema životu i svojim svakodnevnim navikama. Zato i raste broj onih koji nastoje da žive drugačije, na način koji bi se mogao nazvati – zdrav životni stil. On podrazumeva uravnoteženiji način ishrane, redovnu fizičku aktivnost, svesno usmerenje na postizanje emocionalne i mentalne stabilnosti, praktikovanje tehnika za smanjenje stresa i razvoj skrivenih ljudskih potencijala… Ova rubrika govori o tome koje vam sve aktivnosti i navike mogu pomoći da živite zdravije i zadovoljnije, i kako.