Tema: Psihologija

Covek ponekad misli-ali uvek oseca


Šta utiče na naše emocije?

Utiču uverenja osobe, očekivanja. Svako od nas ima specifičan, individualni filter kroz koji propušta svoje misli, zahteve, osećanja. Taj filter ima epidemički karakter i on je taj koji ubacuje u nevolju. Još je Šekspir rekao da ništa nije dobro ili loše, ali ga razmišljanje čini takvim. Događaji u našem životu imaju samo onaj značaj koji im mi pridajemo. Emocije utiču na uverenja, ali i uverenja utiču na emocije.

Šta su individualni filteri?

Svi mi gledamo svet kroz svoje individualne filtere. To su naši karakteri, naši stilovi koji utiču na to kako interpretiramo događaje koji nam se u životu dešavaju. Neki filteri su zdravi i konstruktivni, dok su drugi deformisani i destruktivni. Opaska da se “lepota nalazi u očima posmatrača” priznaje da se ljudi razlikuju u opažanju.Verovatno ste primetili da ima ljudi koji, kada su suočeni sa stresom ili zahtevima, podležu panici, počinju otežano da dišu i bivaju rastrojeni. Postoje i oni koji se u trenucima krize ponašaju kao riba u vodi. Zašto? Zato što jedna osoba provlači krizu kroz filter koji prouzrokuje da je ona opaža kao sveopštu i nekontrolisanu, dok filter druge osobe kaže „ovo je prilika da zablistam“. Ljude sa neobičnim filterima često etiketiramo kao ludake. Istina je da se mnogi od njih nalaze u neuropsihijatrijskim bolnicama, a sa nekima od njih se susrećemo u svakodnevnom životu. To ne znači da ljudi ne umeju da rasuđuju. Jednostavno, polaze od drugačijih pozicija, budući da je njihov filter drugačiji. Međutim, i mi i duševno obolela osoba činimo bitnu grešku – ne proveravamo svoje pretpostavke pre nego što počnemo da ih prihvatamo kao istinite.

Zašto smo neuspešni dok smo nezadovoljni?

Zato što su negativna uverenja slepe mrlje koje stvaraju veliku rupu u našem pogledu na svet. Problemi vremenom ne postaju lakši. Ne može da se izmeni ono što se ne priznaje. Ono što se ne priznaje, samo se pogoršava sve dok se ne prizna. Ukoliko poričete postojanje problema, žanjete trenutnu korist, koju donosi izbegavanje bolne teme, ali to poricanje ubija snove.Na primer, stav “nisam lepa“ čini da izbegavam razna okupljanja, da budem povučena… Stav “šta mogu da učinim da se osećam lepom” je početak rešavanja problema. Da li svi ljudi veruju da nisam lepa? Gde piše da nisam lepa? Ako mi se ne dopada oblik mojih usana ili očiju, „šta ću uraditi da to promenim“.

Svako od nas katkada sakriva emocije. Zašto to činimo?

Naučili smo da budemo obazrivi prilikom prihvatanja bez razmišljanja osećanja drugih. To je zato što smo svesni da cenzurišemo naše misli i osećanja, a pretpostavljamo da i drugi rade isto, zbog raznih socijalnih razloga. Tako izbegavamo zbunjenost i kriticizam drugih, a istovremeno uzimamo od njih ono što nam treba: dobru volju, poštovanje, prihvatanje i priznanje. Iz tih razloga smo naučili da se osmehujemo i zadržavamo osmeh u neprijatnim situacijama. Učimo da se smešimo čak i kada smo tužni ili ljuti. Znamo da verbalno saopštenje može biti nameran pokušaj obmanjivanja drugih zbog, recimo, lične koristi.

Treba li korene sakrivanja emocija tražiti u detinjstvu, grdnjama i povređivanju zbog nekih iskazanih osećanja?

Svaka porodica ima repertoar dozvoljenih i zabranjenih ispoljavanja emocija. U nekim porodicama dozvoljeno je biti agresivan, ali ne i tužan, i obrnuto. Ipak, osoba sa kojom provodimo najviše vremena jesmo mi sami. Mi smo ti kojima je potrebna snaga da bismo napravili optimalni nivo pozitivnih emocija i neutralisali negativne.

Koliko smo postali bezosećajni u eri elektronskih pomagala?

Čini se da su ljubavna osećanja u pismima bila intenzivnija, možda zbog rukopisa, mirisa… Kako danas osvojiti neku osobu ili šta učiniti da se ona zainteresuje za nas?

Važno je da osoba, koja je predmet interesovanja, uvidi sličnost između vas, vaših i sopstvenih vrednosti. Bez obzira na to da li su u pitanju vaši roditelji, deca, bračni drug ili šef, morate da ih poznajete da biste ih pokrenuli. Važno je saznati informacije o toj osobi: čemu pridaje najveću vrednost (da li vrednuju snagu ili saosećajnost, da li im je etika važna, da li ih definišu novac ili uspeh), koja su njihova uverenja u pogledu toga kako bi život trebalo da funkcioniše, koje strahove imaju, koje će pozicije, pristupe ili filozofije najverovatnije prihvatiti ili odbiti. Ako znamo te činjenice o drugoj osobi i ako smo u stanju da joj priđemo sa njenog stanovišta, velike su šanse da ćemo osvojimo tu osobu. Naravno, to se ne postiže SMS-om, ni ostalim elektronskim pomagalima.

Naucite da volite sebe


Tretirajte sebe onako kako želite da vas drugi tretiraju, oslonite se na sebe baš onako kako biste želeli da se oslonite na partnera. Kada to uspete, imaćete šta i da pružite drugima.

Izražena kao briga i dodir staratelja, ljubav je u prvim mesecima života uslov da dete preživi. To su dokazala istraživanja Henryja Chapina (1915) i Renea Spitza (1946) izvođena nad decom koja su živela u institucijama s odgovarajućom ishranom i higijenskim uslovima, a umirala su zbog nedostatka pažnje dobijene dodirom.

Svakodnevno dodirivanje ima važnu ulogu u ranom razvoju ljudskog mozga. Neki stručnjaci čak tvrde da je lice novorođenčeta – njegov miris i mekoća kože koja mami naše poljupce – takvo upravo zato da bi dete dobilo ono što ljudskom biću treba da preživi. Za naš optimalan emocionalni, telesni i kognitivni razvoj i zdravlje potrebna je nežnost, briga, ljubav.

Čini se kako ta potreba za ljubavlju ne prestaje dok smo živi. Čovek koji uz sebe nema drugo ljudsko biće usahne, izgubi razum, oboli. Drugi ljudi su nam potrebni da bismo u njihovom pogledu, odgovoru na naša pitanja ili misli dobili sopstveni odraz i potvrdili se kao ljudska bića. Kontakt s drugima je hrana za našu dušu.

Srećom, kao odrasli ipak možemo da preživimo bez ljubavi druge osobe. Mudro napunimo ostavu i polako trošimo zalihe dok ne dođe nova ljubav, no mnogi čekaju predugo. U ovom otuđenom svetu stalne trke za materijalnim dobrima sve je više onih koji umesto da novu ljubav prigrle, beže od nje bojeći se otvaranja novoj bliskosti jer su jednom ili mnogo puta bili povređeni pa im se strah od mogućnosti novog bola čini nepodnošljivim. Radije polako usahnu. Bunar se prazni i ako nismo u stanju da ga sami punimo svežim zalihama, presahne. Čini mi se da je to osnova mudrosti koja kaže: ako ne voliš sebe, ne možeš voleti ni druge.

Kada ne volite sebe, onda se često ne razumete i skloni ste samokritici. Bojite se usamljenosti i izbegavate da budete sami, ulazite u veze iz pogrešnih razloga ili zaglavite u pogrešnoj vezi. Kada sebe ne volite, u ljubavnom odnosu vidite početak i kraj svega, a naročito sopstvene sreće, pa i života samog, pa ste spremni da žrtvujete sebe i svoje potrebe za druge. Kada izgubite voljenu osobu, naročito ako se osećate odbačenim, izgubite i sebe, ako se ne volite. Kako da napunimo svoj bunar, svoju ostavu, ljubavlju prema sebi?

Oprostite svima, pa i sebi, i budite prema sebi blagi, ljubazni i strpljivi.

Opraštanje je i naš ključ za vrata do ljubavi. Prve savete o tome dobila sam iz knjiga Geralda Jampolskog i otkrila vrednost opraštanja. Čak i kada toga nismo svesni, možemo da povredimo i budemo povređeni, ali vezati se za povredu znači osuditi se na veoma bolnu lekciju. Bliskost, bez koje nema pravog odnosa, skida maske i oklope i postajemo veoma ranjivi, ali to je cena koju bi trebalo da budemo spremni platiti. Opraštati znači uvideti lekciju pre nego krivicu i odgovornost. Drugoj strani i samima sebi dajemo pravo da budemo ljudi, nesavršeni i uprkos tome vredni. Učimo zajedno na svojim i tuđim greškama bez ljutnje, bez gorčine, bez želje da kaznom zadamo (barem) istu količinu bola koju smo osetili sami.

Osvestite i zaustavite kritikujući govor koji sebi upućujete.

Kada na sopstvenu nesavršenost ili napravljenu grešku reagujete bezdušno kritikujući sami sebe, na delu je naučena reakcija iz detinjstva. Ponavljanjem poruka koje smo naučili od roditelja ili onih koji su nas odgajali nastavljamo s pričom koja nas i dalje drži zarobljenima u unutrašnjem svetu ispunjenom ne-ljubavlju. Promenite traku s memorisanim kritikujućim, omalovažavajućim, prekornim tekstom koju vrtite u glavi.

NE ZABORAVITE VOLETI SEBE

Kada nekoga volimo svim svojim srcem, bilo da je ljubav uzvraćena ili nije, vrlo lako je izgubiti sebe iz vida. Ipak, iako je ljubav prema drugome verovatno najčudesniji osećaj koji možemo imati vrlo je važno ne zaboraviti voleti sebe.

Ispod su nabrojane neke stvari koje će nas podsetiti koliko smo mi važni, nevažno je da li smo u vezi ili ne.

1 – Izbegavajte osobe koje unose u vaš život nemir. Prestanite da budete sa dečkom ili devojkom koji vas tretiraju kao smeće. Oslobodite se prisile bilo koje vrste. Odluke donosite sami. Prestanite se družiti s prijateljicom koja vas ogovara iza leđa…

Kada se okružite s ljudima koji isijavaju pozitivnu energiju i vi ćete biti pozitivniji, a to će privlačiti nove pozitivne ljude u vaš život.Lakse je biti pozitivan u okruzenju pozitivnih ljudi nego sa namcorima koji su stalno besni, tmurni, kriticki nastrojeni, negativni…

2 – Nemojte ni za čim žaliti. I ako je život pun obrta sudbine, to ga čini zanimljivijim. Ako žalite za svojom prošlošću to će budućnost učiniti nemirnijom. Usredotočite se na ovde i sada i živite punim plućima.

3 – Nemojte trošiti energiju na mržnju. Mržnja odnosi previše truda i vremena, beskorisna je, a sto je najgore, unistava vam zdravlje. Mnogo je korisnije i ugodnije nekoga voleti.

4 – Živite život za sebe. Prestanite ugađati drugima, jer nikad ne možete u potpunosti zadovoljiti nečije potrebe, a u tom pokušaju možete u potpunosti izgubiti sebe. Sledite svoje snove i ne dopustite drugima da ih ugrožavaju.

5 – Plešite svaki dan. Plesom se otpušta hormon sreće, smanjuje stres i teraju teške misli. Plešite kako biste nešto ispričali, plešite kako biste pokazali da volite, plešite kako biste zaboravili, plešite kako biste nekoga nasmejali…

6- Stalno postavljajte nove izazove. Nemojte trošiti energiju na osećaj inferiornosti. Čovek ima ogromne mogućnosti za rast i razvoj tela i uma. Uvek tražite načine za napredak i nikad nemojte venuti za prošlošću.

7 – Uživajte u vremenu koje provodite sa samima sobom. Nemojte se bojati samoće. Izvedite se na večeru u restoran, otiđite u kino… Vi ćete profitirati od svoje neovisnosti, a drugi će joj se diviti.

8 – Svaki dan nekoga zagrlite. Dokazano je da što veći broj međuljudskih dodira ostvaruju to su osobe sretnije.

9 – Vodite dnevnik. Jednom kada ostarite zbog toga ćete sebi biti zahvalni. Dnevnik će vam također pomoći dati objektivniji pogled na svakodnevna pitanja. Na taj način ćete sebe bolje upoznati i razjasniti svoju nutrinu.

10 – Sebe volite više nego bilo koga drugog, ali nemojte postati narcisoidni. Sa sobom ćete sigurno provesti ostatak života, s drugima je to uvek pitanje. Jednom kada prihvatite i zavolite sebe i svoju unutrasnju prtljagu, kada preuzmete odgovornost za sebe, bićete bolje društvo osobama oko vas. Ne možete očekivati da vas drugi poštuju ukoliko sami sebe ne poštujete.

Preuzmite odgovornost za svoje osecaje


Preuzmite odgovornost za svoje osećaje – Nemojte tražiti u drugima objašnjenja za ono što osećate ili stalno sebe prikazivati kao žrtvu. Prepoznajte što osećate i pokušajte razumeti zbog čega to osećate. Ponekad je veoma teško priznati da smo, na primer, besni jer su okolnosti takve da ta emocija “nije poželjna” ili nam je neprijatno što se tako osećamo. Ali, ako ignorišemo osećanja, ona neće nestati, samo će nas iznenaditi kad se najmanje budemo nadali.

Predvidite svoje osećaje – Naučite unapred predvideti kako ćete reagovati nakon određenog događaja ili akcije. Izbegavajte raditi stvari koje će inspirisati negativne osećaje. Ovo najviše zavisi od činjenice koliko dobro poznajete sami sebe. Važno je da znate šta u kom momentu možete od sebe da očekujete. Ako ovo nije slučaj, nećete moći da predvidite emociju i dolazite u situaciju da se nepotrebno izložite neprijatnim situacijama.

Pitajte druge kako se osećaju – Ne možete znati kako se neko oseća ako ih ne pitate, osim ako imate izrazito razvijenu empatiju. U svakom slučaju, morate ih prvo razumeti da biste mogli saosećati s njima. Slušajte ih pažljivo bez predrasuda. Ovo će vam, osim toga što ćete upoznati druge, pomoći da upoznate sami sebe. Nekada je moguće da uvidite gde drugi greše i da tako rešite svoj problem.

Budite manje osetljivi – Ako neko kaže nešto s čim se ne slažete, nemojte se odmah povlačiti ili napadati. Ovakve reakcije govore samo kako se ne možete nositi s kritikama. Umesto toga, zahvalite na iskrenosti i usredsredite se na vrednosti njihovih komentara. To ne znači da treba da dozvolite da vam svako svašta kaže i da na taj način modifikujete svoje ponašanje i svoje emocije.

Probleme sagledajte u celosti – Kada vam se nešto loše dogodi i mislite kako propada celi svet, razmislite o tome koliko je vaš problem zaista ozbiljan. Koliko će on važnosti imati za 10 godina? Deset meseci? Deset nedelja, minuta? Ako taj problem već za jedan dan ili nedelju dana neće ni postojati niti imati bitne posledice, da li je onda uopšte vredan toga da se nervirate i dižete tenziju i sebi i možda i drugima? Pokušajte da iskorenite impulsivnost iz vašeg ponašanja, jer će vas ona dovesti do neželjenih efekata jednostavnih situacija u kojima će vas neko nehotice povrediti i, umesto da izbrojite do 10, reći ćete nešto nesmotreno zbog čega ćete kasnije žaliti.

Abraham Maslov o psihologiji


“Najzdraviji ljudi, po Maslovu, nisu istovremeno ljudi za koje bi se reklo da su dobro uklopljeni u drustvo u kojem zive. Procenjujuci po dotadasnjim merilima, te osobe stoje po strani od osnovnih kriterijuma drustvene prilagodjenosti, ali to ne znaci da su bolesne. Naprotiv, stanje njihovog duha predstavlja sustu suprotnost bolesti. Po Maslovu, bolesno je savremeno drustvo. Dobra prilagodjenost takvom drustvu, sto je pre njega prihvatano kao znak duhovne zrelosti, ne znaci da je osoba zdrava, a jos manje srecna. On pise: ‘Samoaktualizujuce osobe nisu dobro prilagodjene, u naivnom smislu slaganja sa kulturom u kojoj zive i identifikovanja sa njom. One se sa kulturom usaglasavaju na razne nacine, ali se u svakom od tih nacina u izvesnom dubokom smislu odupiru, saobrazavaju i zadrzavaju izvesnu unutrasnju nezavisnost.’

Karakteristike licnosti cije je osnovno opredeljenje teznja ka samorealizaciji su sledece:

Jedna od najistaknutijih osobina takvih ljudi je na prvi pogled paradoksalna – nedostatak egocentricnosti, usmerenost na resavanje problema drugih ljudi.

Dalje, sve samoaktualizujuce osobe su kreativne, bilo u oblasti nauke i umetnosti, bilo sto kreativnost izrazavaju oplemenjivanjem svakodnevnih banalnih aktivnosti. Kreativnost ovakvih ljudi tesno je povezana sa jos jednom njihovom osobinom – stalnom svezinom i neponovljivoscu njihovog opazanja. Tamo gde je za druge ljude svet sasvim istrazen, dobro znan, pljosnat i isposten, ove osobe iznova otkrivaju novo i uzivaju u njemu.

Kod vecine takvih bica primetna je veca sposobnost da uoce laz, prozru konvencionalnost i izvestacenost.

Sposobnost koja se ponekad naziva kapacitetom ljubavi, da daju i prihvate ljubav drugih, kod osoba koje teze samoaktualizaciji daleko je veca nego kod osoba drugacije usmerenih. One su u stanju da potpunije i nesebicnije vole i da odrzavaju mnogo dublje emocionalne veze od ostalih clanova drustva.

I kod njih se povremeno srecu izlivi jake kriticnosti prema drugima i napadi besa, obicno dok su mladji. Uprkos tome i uprkos svojoj distanciranosti od konvencionalne kulture u kojo zive, oni prema ljudskom rodu gaje snazno osecanje naklonosti i identiteta.

Ove osobe poseduju izostrenu sposobnost razlikovanja dobra i zla, i, istovremeno, veoma veliku toleranciju prema nesposobnosti drugih ljudi za takvu razliku.

Maslov je kod njih ustanovio cudno osecanje za humor. Oni ne vole negativni humor, humor zasnovan na neprijateljstvu prema drugim drustvenim grupama i to, kako je on verovao, usled odsustva osecanja nesaigurnosti na kome je umnogome takav humor zasnovan.

Samoaktualizujuce osobe imaju izostren smisao za visi humor, koji je Maslov nazvao filozofskim humorom, zasnovanom na uocavanju apsurda univerzuma u kome zive.

Samoaktualizujuce osobe nisu imune na nedostatke licnosti, strepnje i strahove. Ali ovi kod njih bivaju uzrokovani objektivno postojecim problemima, a ne iskrivljenim opazanjem stvarnosti, sto karakterise neuroticare.

Oni su takodje sposobni za ponasanja koja se u nasoj kulturi opisuju kao neugladjenost ili grubost. Kada takvu osobu prevari dugogodisnji prijatelj, u stanju je, uprkos velikoj toleranciji, da raskrsti sa njim naglo i zauvek bez ikakve sentimentalnosti. O ovoj njihovoj karakteristici Kolin Vilson pise: ‘Mora se imati na umu da su oni veoma jaki ljudi. To im omogucava da ispolje hirursku hladnokrvnost kad god je to neophodno, daleko iznad dosega prosecnog coveka.’