Bezbedan operativni sistem na kompjuteru

Vazna napomena!

Sav materijal u ovoj temi preuzet se sa zvanicnog sajta, zato ste duzni svi koji kopirate i sirite dalje na druge forume i sajtove da navedete izvor i napomene tima sajta za bezbednost interneta Republike Srbije.

Uz minimalne izmene Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs





Bezbedan operativni sistem na kompjuteru

Definicija: Operativni sistem (OS) je kompjuterski program čija je osnovna funkcija da kontroliše operativnost kompjutera, odnosno interakciju korisnika sa hardverom (DVD-rom, USB, hard drive, miš i slično) i softverom (drugi programi instalirani na mašini).

Tri operativna sistema – Windows OS, Mac OS i Linux – čine čak 95% ukupnog tržišta operativnih sistema na kompjuterima.

Bez obzira na sve što se priča „po internetu“, nijedan operativni sistem nije imun na spoljašnje napade i zloupotrebe.

S obzirom na to da OS predstavlja sredstvo kojim se rukuje kompjuterom, OS je česta meta napada sa ciljem najraznovrsnijih zloupotreba. Kontrola nad operativnim sistemom dozvoljava ne samo kontrolu nad kompjuterom, već i kontrolu nad svim informacijama koje se u njemu nalaze.

Malver je izraz koji označava „malicious software - malware“ i upotrebljava se kao najopštije ime kojim se označavaju štetni i opasni programi; zato se ovaj termin često upotrebljava kao pojam koji obuhvata različite kategorije opasnog sofvera: viruse, crve (worms) ili trojance (trojan horse). Tokom vremena, a posebno u poslednjih pet godina i zahvaljujući sve masovnijoj upotrebi digitalnih tehnologija, programeri su razvili druge vrste opasnog softvera, kao što su: ucenjivači (ransomware), strašila (scareware), maliciozni oglasi (malicious adware) i špijunski softver (spyware).


Prvi maliciozni softver, Elk Cloner virus, nastao je 1982.godine kao šala jednog srednjoškolca.

Danas se piše više malicioznih nego legitimnih/legalnih programa.

Specifičnosti



Crvi ne zavise od akcije korisnika, već predstavljaju malver koji se replicira, odnosno samoumnožava putem lokalne mreže ili interneta. Zbog ove samostalnosti crvi su veoma opasni.
Trojanci nemaju komponentu samoproširivanja na druge sisteme, ostaju samo na mašini koju su neposredno zarazili.
Hibridne forme: danas postoji mnogo hibridnih formi malvera koje kombinuju osobine virusa, crva, trojanaca i ostalih pomenutih programa.

Cilj malvera je dvostruk:


Da naudi kompjuteru koji je zaražen. Na primer, da se uništi deo operativnog sistema, preuzme kontrola nad njim, špijuniraju, odnosno ukradu podaci sa njega i slično.
Da se proširi na druge mašine i operativne sisteme. Bez ove težnje da se proširi i na druge mašine, rizici i posledice malvera bi danas bili neuporedivno manji.


Najveći problem za stvaraoca malvera jeste kako da dođe do nečijeg operativnog sistema, odnosno kompjutera. Postoje tri osnovna načina:

Žrtva sama nesvesno instalira i pokrene malver na svom operativnom sistemu;
Putem iskorišćavanja slabe tačke u okviru drugih softvera u masovnoj upotrebi;
Korišćenjem umreženosti kompjutera sa slabim tačkama u softveru koje malver koristi kako bi se instalirao i pokrenuo.

Najčešći načini na koje mogu da „zarazim“ svoj kompjuter:

Prenosivi medij: u početku ovo su bili flopi diskovi, danas su ovo uglavnom USB memorije;
Otvaranjem zaraženih fajlova (.doc, .pdf, .xls, itd);
Pokretanjem zaražene aplikacije ili programa (najčešće .exe ili .com fajla);
Preuzimanjem zaraženih fajlova, odnosno baza podataka (download) sa interneta;
Priključivanjem kompjutera na zaraženu mrežu;
Otvaranjem zaraženih fajlova u elektronskoj pošti (attachment);
Klikom na maliciozne linkove (običino u okviru phishing emailova)
Klikom na POP-UP aplikaciije
Klikom na maliciozne reklame (malicious adware)

Kako da održavam svoj operativni sistem?

Redovno pravi bekap svojih dokumenata. Ako ti posao ili škola zavise od kompjutera, navikni se da ovo radiš svakog dana. Da, svakog dana. Ovo te štiti ne samo od opasnih programa i zaraza, već i od nepredviđenih okolnosti kao što su kvarovi, fizička oštećenja i slično.
Mnoga sredstva su ti na raspolaganju: DVDjevi, USB memorije, eksterni hard diskovi, cloud servisi (ne zaboravi: na cloud nikada ne postavljaj bilo šta što otkriva tvoje lične podatke!)
Uključi firewall u okviru svog operativnog sistema. Firewall te neće štititi od svih vrsta rizika (na primer od virusa koji pokreneš iz e-maila), ali hoće u većini slučajeva od crva i hakera, kao i od ostalih opasnosti kojima je tvoj kompjuter izložen putem neke mreže ili interneta. Raspitaj se kod svog internet provajdera da li tvoj ruter ima firewall, kao i da li je uključen.
Obavezno i redovno ažuriraj (patch) programe i aplikacije! Mnogi programi postanu tokom vremena otvoreni za zloupotrebu, odnosno neko otkrije slabost u zaštiti i napiše malver koji targetira tu slabost. Zato uvek ažuriraj sve programe koje imaš u kompjuteru; ovo se posebno odnosi na operativni sistem sam, ali i na dodatke poput Adobe Flash ili Java i slične.
Instaliraj pouzdan antivirus program. Ovaj program moraš takođe redovno da ažuriraš, svaki put kada dobiješ opomenu, zato što on fukcioniše po principu prepoznavanja odlika malvera. Ako ne prepoznaje specifične odlike, ne može te ni zaštiti. Antivirusi imaju ograničenja, tako da samo antivirus program ne može sam po sebi biti jedina zaštita. Koristi sve savete sa ove stranice!


kliknibezbedno.rs

Kako da se zaštitim?

Ne zaboravi da preko 90% napada na svoj kompjuter možeš da sprečiš sopstvenim pravilnim odlukama zasnovanim na znanju, kao i pravilnim rukovanjem kompjuterom.

Svaku nepoznatu USB memoriju tretiraj kao da si naišla/naišao na nepoznate bobice u divljini. Kao što bobice ne bi probala/probao, tako ne stavljaj nepoznate USB memorije u svoj kompjuter. I prema USB memorijama tvojih prijatelja moraš da se ponašaš kao da ih nosi nepoznata osoba, s obzirom na to da nikada ne možeš biti 100% sigurna/siguran kako se neko ophodi prema bezbednosti svog kompjutera.

Nikada ne otvaraj fajlove:

Koje su ti poslale nepoznate osobe
Koje ti je poslala poznata osoba, ali koje nisi tražila/tražio. Ne zaboravi da tuđi kompjuteri mogu biti zaraženi tako da njihov vlasnik toga nije ni svestan!
Ne klikći „yes“ na svakoj opciji koja ti pruža tu mogućnost!
Uvek dobro pročitaj ime svakog fajla pre nego što klineš da ga otvoriš.
Sa mnogo opreza se odnosi prema „zavodljivim“ ponudama novca, besplatnog stoftvera ili drugih proizvoda.
Nikada ne klikći na pop-upove ili druge reklamne ponude.
Nemoj da dozvoliš nepoznatim aplikacijama da prođu kroz firewall tvog operativnog sistema. Dobro pročitaj ko je vlasnik softvera kojem omogućavaš ulazak u svoj kompjuter

Privatnost i bezbednost


Bezbednost

Poznato je da je najslabija karika u lancu bezbednosti uvek korisnik sam. Nemarnim ili nedovoljno pažljivim načinom upotrebe svake tehnologije, korisnici – mi sami – stavljamo sebe ili druge u rizičnu situaciju iz koje je ponekada jako teško izaći.

Zato je nužno da onlajn bezbednosti pristupimo na isti način kao bezbednosti pešaka u saobraćaju. Prvi set pravila koje smo naučili još odavno, kada smo bili jako mali, jeste način bezbednog prelaženja ulice: pogledamo ulevo, pa udesno da li nailazi neko vozilo, uočimo semafor, "zebru" – pa pređemo.

I našoj onlajn bezbednosti moramo da pristupimo na isti način: kroz usvajanje osnovnih znanja i postupaka koje primenjujemo svaki put kada prelazimo neku onlajn „ulicu“; na primer kada otvaramo nalog na nekoj od društvenih mreža, kada objavljujemo podatke o sebi, kada stvaramo onlajn prijateljstva ili kada nešto kupujemo u onlajn prodavnicama.

Zato je Klikni bezbedno napravio ovaj vodič koji će pomoći i sasvim neiskusnim, kao i iskusnijim korisnicima IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija) da utvrde svoje znanje osnovnih, vrlo praktičnih i vrlo jednostavnih setova pravila koji će biti prva zona odbrane od mogućih opasnosti koje dolaze iz digitalnog sveta.


Privatnost

Privatnost je u isto vreme i veća i manja tema od bezbednosti. U prvom slučaju, privatnost je veća tema kada se razmišlja o tome šta i u koje svrhe se naši podaci o ličnosti, naše fotografije, naše šoping liste mogu upotrebiti od strane kompanija ili organa vlasti.

Iako je ova prva navedena upotreba jako važna ne samo za nas lično već i za društvo u celini, mi ćemo se na ovom sajtu uglavnom baviti temom privatnosti kao delom lične onlajn bezbednosti svakoga od nas, a posebno kada se ona tiče maloletnih korisnika.


Zašto je privatnost važna?

Privatnost postaje važna onog trenutka kada bilo koja informacija o Vašoj ličnosti za Vas ima vrednost. Ovaj odnos se mora izgraditi. Ako određena informacija ima vrednost za Vas, sigurno je vredna i nekome drugome. I obrnuto mora biti tačno: ako je nekome drugom informacija vredna, onda bi trebalo da je vredna i Vama, i morali biste da se ponašate tako da tu informaciju zaštitite i ne dozvolite da se njome koristi neko ko ne želite.

Na primer: informacija o Vašoj kućnoj adresi. Vama je važna zato što je Vaš dom mesto najvažnije intime, privatnosti i lične slobode. Nekome drugome može biti važna da bi ukrao nešto iz vašeg poštanskog sandučeta ili iz samog doma. U gorim slučajevima, Vaša adresa nekome može biti važna upravo zato što je dom mesto intime, na primer seksualnim predatorima ili drugim vrstama kriminalaca.

Pitanje privatnosti već jeste jedno od najvažnijih pitanja 21. veka: kako je definišemo, kako je štitimo, kako je zloupotrebljavamo, kako se menjaju zakoni koji u našim društvu regulišu sva prethodna pitanja.

Bez obzira ne neizvesnost odgovora na ova velika pitanja, privatnost pojedinca je, pre svega, ustanovljena na odnosu svakog od nas pojedinačno. Na nama je odgovornost da se staramo o svojoj privatnosti. Nadamo se da će Klikni bezbedno uspeti da Vas uveri da je privatnost prioritet kojim se vredi baviti svakodnevno, kao i da je privatnost vrednost koju treba aktivno odgajati i štititi.




Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Kako napraviti dobru lozinku

Definicija: Lozinke (passwords) su kao ključevi od tvog stana: prva i osnovna prepreka između tvog privatnog prostora i onih koji bi tom prostoru nepozvano pristupili.

Slično kao što činjenica da su tvoj stan ili kuća zaključani neće uvek sprečiti lopova da uđe, tako ni lozinke ne predstavljaju apsolutnu zaštitu – ali ipak jesu vrlo važan korak koji će onemogućiti veliki broj zloupotreba.

Najveći problem: Pravljanje lozinki je u današnje vreme veština. Svako od nas barata velikim brojem lozinki i zbog toga često zapostavljamo da se potrudimo da koristimo bezbedne lozinke. Činjenica da veliki broj ljudi koristi banalne lozinke poput "12345" ili niza slova kojima se ispisuje naše pravo ime ili nadimak, omogućava ogroman broj neovlašćenih oblika korišćenja naših naloga na društvenim mrežama ili provale kriminalaca u naše bankovne račune ili kompjutere.


Bezbednost naših naloga zavisi od dva koraka:

Kreiranja „snažne“, „jake“, „kvalitetne“ odnosno jednom rečju, bezbedne lozinke.
Čuvanja tajnosti te lozinke.

Šta tačno znači „jaka lozinka“?

Pod ovim terminom podrazumeva se niz slova, brojeva i znakova koji je napravljen tako da postoji velika verovatnoća da najbrža mašina neće uspeti da je pogodi u okvirima razumnog protoka vremena. Sa druge strane, jaka lozinka je i niz slova, brojeva i znakova koje u razumnom protoku vremena ne bi uspela da pogodi ni osoba koja nas najbolje poznaje.

Ovo znači da, ako je tvoje ime Petar Petrović i rođen si 1. januara 1998. godine, kada napraviš lozinku „Petar01011998“, može se smatrati relativno bezbednom lozinkom za nepoznati kompjuter koji će koristiti algoritam za otkrivanje lozinke, ali neće biti dovoljno dobra lozika da spreči neovlašćeno korišenje od strane osoba koje te poznaju i znaju datum tvog rođenja.

Stvaranje jake lozinke

Stručnjaci često navode da je veliki broj lozinki koje korisnici stvore zaista vrlo lak za pogađanje.




Šta čini jaku lozinku?

Kompleksnost – dovoljno kompleksna je ona koju ni kompjuter ni osoba ne mogu da pogode u nekom razumnom protoku vremena
Unikatnost – nemoj koristiti floskule ili nizove reči koje formiraju uobičajene izraze u opštoj upotrebi

Koraci stvaranja jake lozinke:

Upotrebi kombinaciju: malih slova (a-z), velikih slova (A-Z), brojeva (0-9) i znakova (!@#$%^&*()). Ovde navodimo latiničnu abecedu pošto mnogi veb sajtovi ne prihvataju ćirilicu ili slova sa specifičnim nadrednim znacima (ČŠĆĐŽ, na primer). Naravno, ovo ne znači da, ako je moguće, ne treba da ih koristiš, naprotiv. U svakom slučaju, pravila su potpuno ista, bez obzira na to da li koristiš latinicu ili ćirilicu;
Napravi niz od najmanje 8 karaktera iz koraka broj 1;
Taj niz bi trebalo da bude smišljen tako da možeš lako da ga izmeniš svakih 3-6 meseci ili češće u slučaju da je to nužno.

Na primer, osnovna lozinka za tvoj e-mail je: „k1sela!Vod4“. Ako želiš da blago izmeniš ovu lozinku, sledeća verzija može biti „k1sela@Vod4“ – promenjen je ! koji se dobija istovremenim pritiskanjem shift+1, u @ koji se dobija upotrebom shift+2. Sledeća može biti „k1sela#Vod4“ (# je shift+3), i tako dalje.

Napravi svoj sistem menjanja slova u brojeve u rečima. Mi smo dali primer vrlo tipične zamene u internet slengu (pa je „i“ jednako „1“, a „a“ je jednako „4“), ti možeš smisliti sopstveni sistem tajnih šifri koji možeš dosledno da primenjuješ.
Razvijaj sopstveni sistem reči koje koristiš koji je dovoljno raznovrsan, ali kojeg možeš lako da se setiš. Ako si vatreni navijač nekog kluba ili obožavaš neki bend, nemoj koristiti njihove nazive. Ali možeš da koristiš, na primer, spisak omiljenog povrća ili predmeta koje imaš na stolu ili u sobi.
Nikada nemoj koristiti istu šifru za važne naloge: u ovo spadaju opšte šifre za kompjuter i mobilni telefon, e-mail nalozi, nalozi na društvenim mrežama, svi nalozi koji otkrivaju finansijske informacije (banka, onlajn kupovina). Sve ove lozinke moraju biti međusobno različite i različite od svih ostalih lozinki koje koristiš (forumi, veb sajtovi i slično).
Koristi akronime. Akronim je niz napravljen od prvih slova svih reči u određenoj rečenici. U ovom slučaju možeš da upotrebiš stih neke pesme, na primer stih pesme Discipline Kičme: „levo desno gore dole ja sam opet ispred škole“ bi postao LDGDJSOIS. Na ovaj akronim dalje primeni prethodne savete, na primer: LD!GD!js017. Ovo je primer jako dobre lozinke!


Šta ne treba raditi prilikom stvaranja jake lozinke:

Ne koristi trivijalne lozinke. Sve što ti je veoma lako da zapamtiš je uvek mnogo lakše pogoditi.
Ne koristi lozinke koje su bilo gde date kao primeri jakih lozinki. Zapamti: za tvoje pamćenje i kao bezbednosna mera, lozinka koja je jedinstvena za tebe je teža za otkrivanje kroz nasumično pogađanje.
Ne koristi podatke o sebi koje je lako otkriti, na primer: datum rođenja, kao i datumi rođenja roditelja ili dece, ime kućnog ljubimca, omiljenog benda ili sportskog tima, imena braće, sestara ili dece. Pravilo: Ako nešto postoji kao podatak ili usputno pomenuta činjenica na tvojim nalozima na društvenim mrežama, to nemoj da koristiš kao osnovu svoje lozinke.
Nemoj da koristiš obične reči niti logičan niz reči: fraze u opštoj upotrebi, popularan sleng i slično.
Nemoj da koristiš šablone, odnosno logične sledove. Na primer, „123456“ je lozinka koju koristi oko 5% populacije. U ovo spadaju očigledni nizovi poput „qwerty“ ili „zxcvbnm“, kao i brojevi: već pomenuti „123456“ ili „24681012“ i slično.
Ni kombinacije logičkih sledova nisu dovoljno efikasno bezbedne. Na primer: „qwerty123456“ nije dobra lozinka.



Održavanje tajnovitosti lozinke

NIKADA nemoj drugima otkrivati svoju lozinku – ovo uključuje tvoje drugove i drugarice, tvog dečka ili devojku, rodbinu, nastavnike, druge učenike ili studente, kao i ljude sa kojima radiš. Ovo se posebno odnosi na sve nepoznate osobe.

NIKADA nemoj zapisivati svoje lozinke na papirićima koje držiš pored kompjutera. Osim što je relativno lako da neko nađe zapisanu lozinku, papirić lako možeš da izgubiš.

NIKADA nemoj lozinku držati zapisanu ni u svom mobilnom telefonu. Telefon može da bude ukraden ili izgubljen, tako da ćeš, osim problema samog izgubljenog telefona, morati da se baviš i promenama svih lozinki koje su ostale zapamćene u tom telefonu.

Stručnjaci nisu usaglašeni u preporukama da li je pravilno zapisivati lozinke u sveščicu ili blokčić koji se drži dalje od kompjutera: neki preporučuju ovaj postupak kao bezbedan način da se korisnik osigura da se lozinke neće izgubiti, dok su drugi stručnjaci apsolutno protiv bilo kakvog zapisivanja.

Čuvanje tajnosti lozinke nije i ne može biti jedinstveno za svakog korisnika. Svako od nas koristi kompjutere i internet na različite načine i u različitim nivoima rizika.

Najbolje je da najvažnije lozinke napraviš tako da budu dovoljno bezbedne, ali lake za pamćenje. Na primer, ako koristiš jedan e-mail koji je povezan sa svim tvojim nalozima na različitim društvenim mrežama, nužno je da lozinka za e-mail bude jaka i da je zapamtiš, dok lozinke za društvene mreže možeš da probaš da zapamtiš, ali ako ih i zaboraviš, sve društvene mreže će ti omogućiti da lozinke tvojih naloga na vrlo jednostavan način resetuješ.

ŠTA NAJBOLJE GARANTUJE ODRŽAVANJE TAJNOVITOSTI LOZINKE?
Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan i banalan, ali nažalost, predstavlja i najčešći način na koji se lozinke „provaljuju“: nikada nemoj sama/sam otkriti svoju lozinku. Jednostavno, zar ne? Zvuči očigledno, i jeste očigledno – ali mnogi korisnici se ipak ogluše o ovo jednostavno pravilo.

Nekadašnji kriminalci koji su se bavili krađom podataka otkrili su da je najlakši način na koji se može doći do nečijih podataka da to prosto tu osobu pitaju! Tipičan postupak dolaženja do informacija koji su sprovodili ovi kriminalci je bio da svoju žrtvu pozovu telefonom i da se predstave kao osoba iz korisničkog servisa neke kompanije, da zatim postave dugački niz pitanja kako bi ustanovili „problem“ ili ponudili „pomoć“ u rešavanju nekog nepostojećeg problema. U okviru ovih pitanja, kada korisnik prestane da obraća pažnju, kriminalac bi od korisnika tražio da sam otkrije tajne informacije.


VAŽNO:
Zvanično zaposleni u korisničkim servisima ili bilo kojoj drugoj uslužnoj delatnosti (internet provajderi, mobilni provajderi, službenici banke i slično) te apsolutno nikada neće pitati koja je lozinka tvog naloga. Razlog za ovo je vrlo jednostavan i dobro ga zapamti: autentični službenik može da pristupi tvom nalogu sa kompjutera kompanije u kojoj radi bez potrebe da zna tvoju lozinku. Što znači da ti apsolutno nikada neće tražiti da mu otkrivaš svoju lozinku. Svako ko te pita za lozinku, nije zvanični zaposleni, ma koliko ubedljiv i uverljiv bio nastup te osobe.


DRUGI NAČINI OTKRIVANJA TAJNE LOZINKE:

Korišćenje kompjuterskih programa da se nečija lozinka „pogodi“: Ovaj način je verovatno najpoznatiji (uglavom zato što se često pojavljuje u filmovima), ali je načešće usmeren protiv velikih sistema: velikih onlajn prodavnica, banaka, državne administracije, osiguravajućih društava i sličnih. Mi, privatni i „obični“, korisnici najčešće postajemo žrtve na mnogo očiglednije načine, koje smo u najvećem broju slučajeva mogli da predupredimo osnovnim koracima bezbednosti.

Phishing – lažni veb sajtovi ili emailovi koji će tražiti da upišeš svoju lozinku. Više o phishingu pročitaj ovde

Key-logging: kompjuter ili mobilni telefon zaražen specijalnim tipom virusa koji registruje svaki korak kucanja na tastaturi.

Sniffing: kucanje lozinki i drugih osetljivih podataka dok je tvoj kompjuter ukačen na javni, nezaštićeni bežični internet.


Kako da zapamtim sve te komplikovane lozinke?

Prosečni korisnik interneta ima 25 različitih naloga. Pamćenje svih 25 različitih lozinki dovodi do zamora i navodi da korisnici prave trivijalne lozinke, kao i da koriste iste lozinke na više naloga – a već smo utvrdili da je to vrlo pogrešan pristup.
Pre svega, rangiraj lozinke po važnosti.



1. Najvažnije lozinke: sve lozinke koje vode do finansijskih informacija, poput:

dva glavna e-maila (o razlozima zašto je važno održavati dva email naloga pročitaj ovde);
sve šifre koje se odnose na bankovne račune, osiguranja i slično;
sve šifre koje se odnose na veb sajtove onlajn prodavnica koje često koristiš;
lozinke u vezi sa školom ili poslom;
lozinke u vezi sa igricama koje plaćaš.

Ove lozinke moraju biti unikatne i kompleksne za svaki nalog; redovno ih menjaj (svakih 3-6 meseci).

2. Važne:

opšta lozinka za kompjuter i mobilni telefon;
šifra kojom ti je „zaključan“ wireless;
društvene mreže;
veb sajtovi koji sadrže podatke o ličnosti;

Ove lozinke mogu biti manje kompleksne i međusobno samo relativno različite. Na primer,
Facebook lozinka može biti „k1sela!FB!Vod4“, dok Twitter može biti „k1sela!TW!Vod4“. Ove lozinke izmeni makar jednom godišnje.

3. Najmanje važne:

besplatne igrice;
forumi;
četovi;
veb sajtovi koji ne sadrže podatke o ličnosti

Napravi jednu jaku lozinku i koristi je za sve ovakve prilike – ova lozinka ne sme da bude ni približno slična lozinkama iz kategorija 1. i 2.

Ako imaš problem da zapamtiš lozinke, čak i sa osmišljenim sopstvenim sistemom stvaranja lozinki, zapiši ih u neku svesku ili blok (ali nemoj da zaboraviš gde se taj predmet nalazi!).
Naravno, i operativni sistemi tvog kompjutera ili mobilnog telefona će ti pružiti opciju da pamte tvoje lozinke, naš savet je da nijednu lozinku iz kategorije broj 1 ne pamtiš na ovaj način, dok su lozinke iz kategorija 2 i 3 prihvatljive. Ovo podrazumeva i da će tvoj sistem bili bezbedan - više o ovome pročitaj ovde

NE ZABORAVI: u slučaju da dozvoliš operativnom sistemu da zapamti tvoje lozinke, svako ko ima fizički pristup tvom kompjuteru ili mobilnom telefonu vrlo lako može doći do spiska svih zapamćenih lozinki!

Ako tvom kompjuteru ili mobilnom telefonu lako može da pristupi neko drugi, koristi master password opciju u svom internet brauzeru (ako koristiš Mozilla Firefox brauzer), koja će sprečiti da neko samim pristupom tvom kompjuteru ima i pristup spisku šifara ili koristi šifru za prilaz samom kompjuteru (Google Chrome još uvek ne pruža opciju glavne lozinke).


Najvažnije:

Napravi svoj sistem za pravljenje jakih lozinki i pridržavaj se svojih pravila zauvek. Što duže budeš koristila/koristio IKT, to će ti biti lakše da smisliš i zapamtiš jake lozinke.
Ne otkrivaj nikada ni pod kojim uslovima svoje lozinke drugima – osim roditeljima ako/kada ti zatraže.
Ako neko sazna tvoju lozinku iz bilo kog razloga, brzo je promeni.


Uz minimalne izmene Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Rizici korišćenja društvenih mreža


„NAGOMILAVANJE“ PRIJATELJA

Načini na koje stvaramo prijatelje u onlajn i oflajn svetu se veoma razlikuju. U onlajn svetu dovoljno je da smo za nekoga čuli, da imamo zajedničke poznanike ili da smo nekoga samo ovlaš upoznali, te da budemo spremni da nju ili njega „dodamo“ na listu svojih prijatelja.


Naša nespremnost da zahtevamo iste ili makar slične standarde u onlajn i oflajn svetu predstavlja poseban rizik korišćenja društvenih mreža. Ovaj rizik se, pre svega, ogleda u pristupu velikog broja nepoznatih ljudi našim ličnim, i često intimnim, podacima. Činjenicu pristupa ne treba zanemariti kao nevažnu, zato što ona može imati dramatične posledice po nečiji život.


Iako se mediji uglavnom fokusiraju na nagomilavanje prijatelja iz perspektive slabljenja društvenih veza u realnom svetu, mi želimo da ukažemo na realne rizike dostupnosti ličnih informacija velikom broju nepoznatih ljudi i na mogućnosti njihove zloupotrebe.


PRETERANO ŠEROVANJE (oversharing)


Iako i u oflajn svetu imamo potrebu da budemo drugima interesantni i zanimljivi, u onlajn svetu ova težnja postaje gotovo imperativ.


Zbog potrebe da privučemo pažnju drugih u onlajn svetu, često se zaboravimo i podelimo detalje o našim životima koji mogu otkriti našu intimu ili našu ličnost na načine na koji ljudi koji nas ne poznaju mogu da zloupotrebe.


NEPAŽLJIVO ODRŽAVANJE DIGITALNOG PROFILA


Povezano sa prethodnim problemom preteranog šerovanja, nepažljivo održavanje našeg digitalnog profila može nas dovesti u nepriliku i mnogo godina nakon što smo nešto objavili na društvenim mrežama.
Kompanije u svetu već koriste usluge specijalizovanih firmi koje obrađuju podatke o potencijalnim zaposlenima.

U pogledu potencijalnog zaposlenja brojevi ne lažu: 85% kompanija je potvrdilo da je pozitivan utisak nečijeg digitalnog profila imao uticaja na odluku o zapošljenju, dok je čak 70% kompanija koje su učestvovale u istraživanju istaklo da je odbilo kandidate za posao na osnovu detalja sa kandidatovih profila na društvenim mrežama.


Sa druge strane, čak 93% ispitanika koji su u procesu traženja posla smatra da njihovi digitalni profili ne utiču na šansu da se zaposle.


Ovo znači da postoji ogromna razlika između percepcije i realnosti.


Iako ne posedujemo konkretne podatke za Srbiju samu, možemo da pretpostavimo da se kompanije vrlo slično ponašaju ili da će se u skorijoj budućnosti ponašati vrlo slično. Već znamo koliko je teško dobiti posao u privatnom sektoru, pogotovo ako si mlađa osoba sa malo radnog iskustva; poslednja stvar koju bi sebi trebalo da dozvoliš jeste da tvoj digitalni profil bude još jedna prepreka u sadašnjoj ili budućoj potrazi za poslom.


Na šta potencijalni poslodavci posebno obraćaju pažnju:


- Stil života
- Neprimerene komentare koje je napisao sam kandidat
- Neprimerene fotografije, video materijale i druge vrste informacija
- Komentare koji kritikuju prethodne poslodavce ili bivše kolege
- Komentare koji kritikuju klijente sa kojima je kandidat radio
- Pripadnost određenim grupama ili organizacijama
- Neprimerene komentare koje pišu tvoji prijatelji


GLAVNI RIZICI KORIŠĆENJA DRUŠTVENIH MREŽA


- Krađa identiteta
- Zloupotreba informacija sa ciljem maltretiranja u virtuelnom svetu
- Otkrivanje materijala (tekstova, fotografija ili videa) koji mogu narušiti nečiji ugled kod poslodavca ili u okviru škole i fakulteta.
- Zloupotreba deljenih/šerovanih informacija u svrhu prevare ili krađe.
- Zloupotreba deljenih/šerovanih informacija u svrhu onlajn proganjanja.


KAKO DA SE ZAŠTITIM?

- Pre svega, pažljivo biraj prijatelje. Kao što u fizičkom svetu ne smatraš svakoga prijateljem, tako i u onlajn svetu postavi kriterijume koje neko mora da zadovolji da bi ga nazvao ili nazvala prijateljem i dozvolio/dozvolila pristup tvojim informacijama.
- Na svakih nekoliko meseci „očisti“ listu prijatelja sa kojima ne komuniciraš redovno.
- Pažljivo odaberi materijale koje ćeš postavljati na svoje naloge.
- Nikada ne postavljaj podatke koji spadaju u domen podataka o ličnosti (spisak šta tačno ovo podrazumeva pronađi ovde).
- Prouči i upoznaj se sa podešavanjima opcija privatnosti na svakoj društvenoj mreži koju koristiš.
- Koristi najstrože opcije podešavanja kada je privatnost u pitanju.
- Veća je šansa da zažališ zato što si nešto šerovala/šerovao, nego zato što nešto nisi šerovala/šerovao.
- Postoji malver koji targetuje i širi se putem društvenih mreža (poput programa Koobface). Ovakav malver sakriven je iza linkova sa zanimljivim naslovima, koji vode ka phishing veb sajtovima ili nude ažuriranje nekog programa koji je u širokoj upotrebi (kako bi sadržaj linka postao vidljiv korisniku), a kada korisnik klikne "yes", ažuriranje u stvari instalira neki oblik malvera.
- Malver aplikacije: veliki broj aplikacija koje nude dodatne sadržaje na društvenim mrežama u stvari su malver. Na primer, aplikacija za Facebook koja navodno omogućava dodavanja Dislike opcije ili aplikacija za Twitter koja te upozorava kada neko prestane da te prati.
-Obavezno instaliraj dodatak svom veb pregledaču koji ti omogućava da vidiš tačnu veb adresu koja se krije iza njenog skraćenog oblika koji se obično deli putem društvenih mreža.
- Phishing je rasprostranjen i na društvenim mrežama; verovatno je i u neuporedivoj meri štetniji zato što omogućava direktan pristup velikoj količini ličnih podataka (tvojih, kao i podataka tvojih prijatelja).



Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Facebook


Ime sajta/aplikacije: Facebook

Adresa: facebook.com

Vlasnička struktura: privatna kompanija čijim se obveznicama trguje javno; sedište kompanije je u SAD.

Postoji od: 2004. godine

Broj korisnika: 1.200.000 (milijardu i dvesta hiljada)



Ciljna publika: opšta populacija, uz napomenu da je najpoželjnija publika svih društvenih mreža populacija od 13 do 29 godina.

Starosna struktura korisnika: Prosečna starost korisnika Facebooka porasla je sa 38 (2010) na 41 (2013) godinu, što ukazuje na trend da mlađa populacija „migrira“ ka drugim društvenim mrežama. Preko 2/3 korisnika Facebooka ima preko 35 godina.

Na kojim platformama se koristi: kompjuter, mobilni telefon, tablet.

Osnovna namena: komunikacija, razmena informacija, šerovanje materijala (fotografija, teksta, videa, linkova i sličnog), prezentacija biznisa i komunikacija sa korisnicima i klijentima.

Osnovni načini komunikacije korisnika:

Dodavanje prijatelja (umrežavanje sa osobama sa kojima korisnik želi da komunicira)
Lajkovanje (način pokazivanja pozitivne reakcije na postavljane materijale)
Razmenjivanje postova, koje mogu videti jedna ili na stotine osoba
Razmena privatnih poruka


Da li je omogućena anonimnost: Cilj Facebooka je da postoji što manje lažnih ili poluistinitih profila, pre svega zato što je podsticaj pronalaženja poznanika mnogo efikasniji kada korisnici koriste svoje istinito ime, prezime i ostale podatke o ličnosti, što Facebooku omogućava bolje marketinške strategije za prodaju precizno targetiranih oglasa biznis oglašivačima.

Međutim, mnogi korisnici Facebooka imaju „lažne“, odnosno profile koji ne koriste pravo ili puno ime i prezime korisnika, iako je to protiv Uslova korišćenja koji je sam FB propisao. Ovo omogućava određeni stepen anonimnosti.

Stepen slobode izražavanja: U principu, Facebook funkcioniše u skladu sa američkim zakonima, posebno kada je u pitanju Prvi amandman američkog Ustava – ovo znači da je, generalno, svaki oblik političkog govora slobodan, uključujući i ekstremnije oblike.

Dodatno, Facebook ima propisane i sopstvene „Društvene standarde“ (Community Standards – potpun obim objašnjenja možete pronaći na ovoj stranici), koji propisuju sledeće kategorije materijala kao nedozvoljene:
Nasilje i pretnje nasiljem (u ekstreminim slučajevima individualnog ili opšteg rizika, kontaktiraju se organi javne bezbednosti)
Samopovređivanje (nije dozvoljena promocija ili podsticanje bilo kojeg oblika samopovređivanja, uključujući poremećaje u ishrani (anoreksija, bulimija i slično), zloupotrebe narkotika, fizičkog samopovređivanja ili samoubistva.
Maltretiranje i uznemiravanje (Dozvoljeni govor podrazumeva slobodno izražavanje stavova o stvarima od javnog značaja, ali oštro zabranjuje lične pretnje, posebno one koje se upućuju kontinuirano)
Govor mržnje (Facebook naglašava da razlikuje „ozbiljni“ od „duhovitog“ govora mržnje.)

Vizuelno eksplicitan sadržaj (Facebook razlikuje šerovanje ovakvog sadržaja u funkciji podizanja svesti i nivoa javnog diskursa o problemima sa kojima se suočava čovečanstvo i šerovanja ovakvog materijala u isključivo sadističke svrhe. Ako šerujete ovakav materijal, poželjno je da na vidljiv i uočljiv način upozorite gledaoce da je sadržaj vizuelno eksplicitne prirode.)

Golišavost i pornografija (U principu, golišavost je zabranjena, osim kada je umetničke prirode (Facebook navodi Mikelanđelovog Davida kao primer) ili sasvim lične prirode (Facebook navodi primer dojenja deteta). Pornografija je zabranjena potpuno, a posebno u slučajevima objavljivanja materijala koji prikazuju seksualnu zloupotrebu maloletnika



Identitet i privatnost (zabranjeno je objavljivanje tuđih podataka o ličnosti bez izričite dozvole)
Intelektualna svojina („Proverite da li posedujete prava na materijale koje objavljujete“)
Phishing i prevare (Zabranjeno je kontaktirati korisnike sa ciljem prodaje usluga ili robe bez prethodne eksplicitne dozvole)
Bezbednost (Zabranjeni su postupci koji bi vodili do svih oblika narušavanja nečije bezbednosti)




Stepen moderacije: Iako postoji instanca zvaničnog nadgledanja, sama količina materijala koju korisnici postavljaju na Facebook svakoga dana – a koja se meri milijardama pojedinačnih fajlova – čini da je Facebook moderacija često spora i neefikasna. U ogromnim sistemima te vrste, moderacija se zasniva pre svega na reakciji korisnika – odnosno prijavama koje oni šalju, ali i automatizovanim procesima pretrage za štetnim/nelegalnim materijalima.

Ako naiđete na materijal za koji smatrate da ne treba da se nalazi na Facebooku, a možete ga bez sumnje svrstati u jednu od prethodno navedenih kategorija „društvenih standarda“, obavezno iskoristite report funkciju. Pretpostavlja se da moderatori Facebooka reaguju brže na materijale koje više korisnika prijavi kao štetne. Nakon jednog ili više dana, Facebook će Vas obavestiti o ishodu Vaše prijave putem notifikacije u okviru Vašeg korisničkog naloga.

Report funkcija može se odnositi na čitav profil ili na pojedinačne elemente nekog profila odnosno stranice (fotografije, tekstualnog posta, itd).

Dostupnost sadržaja: Facebook sadržaj pojedinačnih naloga je, uopšteno govoreći, veoma dostupan. Sa jedne strane, sama funkcija Facebooka i jeste komunikacija i stvaranje mreža prijatelja i poznanika koja je olakšana činjenicom da je sadržaj dostupan i na otvorenom; ali sa druge strane predstavlja i problem koji se načešće naziva „preteranim šerovanjem“ (oversharing). Neki analitičari i stručnjaci idu i toliko daleko da čitavu generaciju rođenu posle 1990. godine nazivaju generacijom „preteranog javnog šerovanja“. Ipak, generalizacije ovakvog tipa ne pomažu mnogo kada je potrebno da sami donesemo odluku ili da svom detetu pomognemo da donese odluku o tome na koji će način koristiti Facebook.

Jednu istinu treba uvek imati u vidu: ne samo da je materijal koji okačite na Facebook (i druge društvene mreže) vidljiv i dostupan jako širokoj publici, koja brojčano mnogostruko nadilazi i najšire krugove porodice, prijatelja, poznanika ili saradnika, već taj materijal u nekom obliku na internetu može ostati večno (više o ovome na ovoj stranici).

Kontrola objavljanog sadržaja: Najvažnija odluka u vezi sa Facebookom je svakako odluka o tome koji ćemo materijal postaviti na svoju stranicu. Ovo je odluka donosi se svakodnevno (više na ovoj stranici). Sledeća važna odluka jeste: Ko će imati pristup materijalima koje smo postavili.

Blokiranje drugih korisnika/ sadržaja: Druga opcija koja vam je na raspolaganju je opcija block (Ulogujete se na svoj nalog, zatim u gornjem desnom uglu klikom na „zupčanik“ odaberite opciju Privacy Settings, a u meniju sa leve strane ćete naći block) . Ako smatrate da objavljeni materijal ili sam profil ne narušavaju „društvene standarde“ Facebooka, ali Vama lično ipak dovoljno smetaju, ili Vas uznemiravaju ili Vam se prosto jako ne dopadaju, iskoristite Block users funkciju kojom ćete u potpunosti onemogućiti komunikaciju svog profila sa blokiranim profilom. Nakon ovoga, korisnik koga ste blokirali neće moći da vidi Vaš timeline, da Vas poziva da se uključite u neku grupu, niti će moći da Vas doda na listu svojih prijatelja ili da razgovara sa Vama putem Facebooka. U slučaju da želite drugog korisnika da sprečite da Vam šalje aplikacije ili poziva na Facebook događaje (events), možete dodati njihovu email adresu u listu, putem opcije Block app invites i Block event invites.

Osim korisnika, na istom mestu moguće je blokirati i aplikacije, putem opcija block apps.

Restrikcija sadržaja: Još jedna opcija koja Vam je na raspolaganju jeste Restricted list. Ubacivanjem e-mailova korisnika na ovu listu omogućava da ti korisnici vide jedino sadržaje koje ste obeležili kao javne (odnosno public).


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Lične karte društvenih mreža


Društvene mreže su u centru pažnje korisnika širom sveta. Za mnoge, posebno mlade ljude, upotreba IKT postala je sinonimna sa korišćenjem društvenih mreža.

Istina je da se putem ovih mreža i na ovim mrežama odigrava veliki procenat problematičnog ponašanja i dešavanja kojim se mi u Centru za bezbedan internet bavimo.

Mnogi, a posebno najmlađi, će svoje prve korake korišćenja IKT napraviti upravo otvaranjem naloga na Facebook-u, komentarisanjem na Youtube-u ili postavljanjem fotografija na Instagram.

Zato smo napravili ovaj vodič kroz društvene mreže, koji svim novijim korisnicima, ali i roditeljima, starateljima i nastavnicima na jednostavan i pregledan način predstavlja neke od najpopularnijih društvenih mreža, tipične probleme sa kojima se korisnici susreću i savete kako se sa tim problemima nositi.

Po potrebi ćemo dodavati nove, koje možda doživljavaju uspon u broju korisnika – u onlajn svetu nove mreže dostižu neverovatno visoke brojeve korisnika u vrlo kratkom rasponu vremena, zbog čega je nužno biti dobro obavešten o načinima potencijalnih zloupotreba specifičnih baš za tu novu mrežu. Pratite ove stranice ili se prijavite na listu kako biste dobili najavu da je postavljen novi materijal.


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Onlajn kupovina


Količina transakcija koje obavljaju korisnici onlajn na svetskom nivou meri se stotinama milijardi dolara godišnje. U Srbiji je protok novca, naravno, neuporedivo manji, i iznosi oko 15 milijardi dinara godišnje (što je približno 1.3 milijardi evra) – poređenja radi: samo u toku „Sajber ponedeljka“ (prvi ponedeljak nakon Dana zahvalnosti) 2011. godine u Sjedinjenim američkim državama potrošeno je oko 1.25 milijardi dolara, što iznosi nešto manje od milijardu evra – odnosno potrošeno je samo oko 30% manje novca za jedan jedini dan koliko se ukupno potroši za čitavih godinu dana u Srbiji.

Onlajn kupovina je relativno nova pojava u našem društvu i još uvek je relativno nerazvijena. Razlozi za ovo su:

Nepoverenje u sigurnost onlajn transakcija;
Mala kupovna moć stanovništva;
Veoma nizak prag vrednosti na koju se ne obračunava carina na robu naručenu iz inostranstva;
Mala i slaba ponuda domaćih roba i usluga onlajn.

Bez obzira na činjenicu da se u Srbiji troše relativno skromne ukupne količine novca na onlajn kupovine, bilo pojedinačno od strane individua, bilo ukupno na nivou čitave države – bezbednost obavljanja onlajn kupovine i, posebno, drugih vrsta onlajn bankarskih transakcija, mora biti apsolutni prioritet za svakog korisnika koji te usluge koristi.

Činjenica da se troši manje novca ne znači da kriminalci i lopovi ne pokušavaju da te sisteme, odnosno njihove korisnike, zloupotrebe.

Potencijalni uzurpatori i kradljivci novca fokusiraju se na izvore koji donose nizak rizik po sopstvenu slobodu i visok prinos krađe, a onlajn svet je prostor u kojem su oba ova zahteva zadovoljena.


Kako da bezbedno obavljam kupovine onlajn?

BEZBEDAN KOMPJUTER: Potrebno je da, pre svega, sistem/platforma sa koje obavljaš kupovinu budu bezbedni. Preduzmi korake opisane ovde kada su u pitanju lični kompjuteri sa Windows ili Mac operativnim sistemima, odnosno ovde kada su u pitanju mobilni smart telefoni.

PAŽLJIVO IZABERI BANKU: Ako planiraš redovne onlajn kupovine, ma koliko one bile niske novčane vrednosti, raspitaj se u svojoj banci koje vrste zaštite banka pruža u slučaju zloupotrebe platne kartice od strane trećeg lica. Pažljivo izaberi banku, pošto ćeš u najgorem slučaju, ako ti se desi krađa, sa tom bankom morati da rešavaš probleme. Čak i ako potrošiš 1000 dinara na neku onlajn transakciiju, ukoliko tvoji podaci budu zloupotrebljeni, mogu ti naneti neuporedivo veću štetu.

PRAVILA BEZBEDNE LOZINKE: Kada pri onlajn kupovini ostavljaš lične podatke na sajtu prodavca robe ili usluge, prodavac će ti najčešće tražiti da kreiraš poseban nalog, koji ćeš moći da koristiš i u budućnosti. Na tom nalogu nalaziće se tvoje ime i prezime, verovatno i kućna adresa i broj telefona. Uz kreiranje naloga, prodavac će ti tražiti i da kreiraš lozinku. Pravljenje ove lozinke mora biti jednako pažljivo kao i za kreiranje tvog e-maila, na primer. Činjenica da ćeš ovu lozinku koristiti mnogo ređe od mejla, ne znači da je treba napraviti nemarno – tvoji lični podaci mogu biti zloupotrebljeni na raznovrsne načine. Više o bezbednim lozinkama pronaćićeš ovde.

INFORMACIJE: Istraži činjenice o prodavcu/veb sajtu od/sa kojeg nešto nameravaš da naručiš. Ovo je pogotovo važno u trenucima pre prve kupovine od konkretnog prodavca. Postoji mnogo sajtova i foruma na kojima možeš da nađeš podatke o kredibilitetu, iskustvima drugih kupaca i ocenama tog prodavca.



Zapamti: ako je neka ponuda mnogostruko povoljnija od ostale ponude na tržištu, vrlo verovatno se radi o prevari neke vrste. Nikada bez temeljne provere činjenica i saveta sa nekim odraslim ili iskusnijim ne obavljaj bilo kakave vrste transkacija sa ovakvim prodavcima.





Nikada nemoj obavljati kupovine sa tuđeg računara ili mobilnog telefona.
Apsolutno nikada za te potrebe nemoj da koristiš javni računar (u tržnim centrima, internet kafeima, prodavnicama tehnike, kao ni kompjutere u školi ili na poslu!!!) Bez obzirana to koliko je neko ubeđen u stepen bezbednosti svog kompjutera, ostavljanje vrlo važnih ličnih podataka mora biti pod potpunom kontrolom tebe kao korisnika, a to je jedino moguće na sopstvenom kompjuteru ili mobilnom telefonu.
Nikada nemoj obavljati kupovine ako je kompjuter koji koristiš za tu kupovinu prikačen na javnu, otvorenu ili bilo koji drugi tip nebezbedne wireless mreže. Više o bezbednom bežičnom internetu možeš naći ovde
Vežbaj sebe da razviješ sposobnost nepoverenja prema neproverenim podacima. Postoji izreka da je nešto „isuviše dobro da bi bilo istinito!“. Ovo znači da čim neka ponuda primetno odskače od uobičajenih troškova koje vezujemo za nju, ona je najverovatnije mamac za neku vrste prevare, bilo da se ona zasniva na krađi ličnih podataka, bilo na krađi finansija direktno. Ona može biti i najuobičajenija vrsta prevare kada za mali novčani iznos dobiješ lažnu robu, robu koju nisi naručila/naručio ili ne dobiješ baš ništa – seti se novinskih članaka koji su opisivali razočarenje onih koji su uplaćivali novac za iPhone, a u paketu dobijali drvo ili ciglu odgovarajuće težine.
Vežbaj da prepoznaješ phishing veb sajtove koji postoje samo zato da bi prevarili korisnike. Phishing je specifičan način onlajn prevara koji računa na brzopletost i nemarnost korisnika. Phishing sajtovi „imitiraju“ prave sajtove koji pružaju onlajn finansijske usluge, s tim da im se adresa obično veoma malo razlikuje od originalne (tako na primer, amazon.com postaje amazoon.com, ili amazon-shopping.com, dok je osnovni dizajn i izgled sajta potpuno prekopiran. Više o bezbednom pretraživanju veba pročitaj ovde
Povezano sa phishing veb sajtovima su phishing mejlovi. Većina veb sajtova kojima iz bilo kojeg razloga ostaviš svoju elektronsku adresu će taj podatak deliti sa drugim kompanijama koje prodaju robu ili pružaju usluge, ili će je prodati agencijama koje prave i prodaju mejling liste koje sadrže hiljade e-mailova. Nikada nemoj da klikćeš na ponude unutar mejlova prodavaca koje nisi izričito zaštitila/zaštitio tako što si njihovu adresu dodala/dodao u spisak svojih e-mail kontakata.
Obavezno sačuvaj adrese svih onlaj prodavnica koje koristiš kao bookmark u svom brauzeru i na sajt te prodavnice izlazi samo klikom na taj bookmark.
Obavezno koristi HTTPS verziju adrese onlajn prodavnica ili banaka. Više o HTTPS pročitaj ovde. Ukoliko onlajn prodavnica traži da ostaviš svoje finansijske podatke na stranici koja ne počinje sa HTTPS, najbezbednija opcija je da istu stvar potražiš na nekom drugom mestu. Isplati se platiti i veću cenu nekog proizvoda ako postoji osnovna sigurnost tvojih podataka.
Ostavljaj samo nužne podatke potrebne za kupovinu. Ako te u okviru stranice na kojima ti traže podatke o kreditnoj kartici i adresi prodavac postavlja i sporedna pitanja (na primer: traži tvoj JMBG, raspituje se o tvojim onlajn navikama, traži bilo koju informaciju o tvojoj porodici i slično), najbolje je da sa ovakvim prodavcima ne stupaš u finansijsku razmenu. Osnovna pitanja koja su nužna u Srbiji su ime i prezime i adresa, tvoja e-mail adresa, kao i podaci o tvojoj platnoj kartici. Celokupna komunikacija sa prodavcem može biti obavljana preko e-maila, tako da je najbolje da ne ostavljaš brojeve svojih telefona.

VAŽNO: pažljivo pročitaj "sitna slova“ u kojima po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, svako ko takve podatke od tebe traži, mora da jasno naglasi u koju svrhu će podaci biti sakupljani i na koji način će se upotrebljavati.

Zakon o zaštiti podataka garantuje da u bilo kom zakonski određenom trenutku od prodavca možeš da tražiš da tvoje podatke ukloni iz svoje baze podataka, kao i da ih koristi jedino u svrhe koje su eksplicitno navedene. Više o zaštiti podataka ovde
Redovno proveravaj troškove na platnoj kartici koju koristiš za onlajn kupovinu. Ovo takođe znači da moraš pažljivo čuvati sve dokaze o transakcijama sa pojedinačnim prodavcima, idealno u okviru jedne e-mail adrese. Poželjno je i da čuvaš sve fizičke dokaze o kupovini (ambalažu, račune i slično), što je ujedno korisno i ako želiš da iskoristiš garanciju kupljenog proizvoda u toku trajanja garantnog roka.


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Onlajn igrice


Sve veći broj kompjuterskih igrica zahteva da korisnik bude povezan na internet:

Najčešće zato što se igra sama odvija onlajn, posebno ako su u pitanju multiplejer opcije (od dva igrača do čak na stotine ili hiljade ljudi koji istovremeno bivaju u svetu igrice);
U poslednje vreme mnoge kompanije zahtevaju vezu sa internetom, čak i u slučajevima solo-igrica, odnosno igrica u kojima ne postoji interakcija sa drugim igračima. Gejming kompanije na ovaj način pokušavaju da umanje ili spreče korišćenje lažnog („hakovanog“) softvera, ali i da utiču na formiranje društvenih mreža svojh korisnika.

U oba slučaja, povezanost na internet i stvaranje korisničkih naloga imaju pozitivne efekte (lakša komunikacija sa prijateljima, jedinstveni nalozi za različite igrice iste izdavačke kuće, jednostavnija komunikacija sa administratorima i "gejm masterima" u slučaju raznovrsnih problema), ali i negativne efekte, posebno u slučaju zaštite onlajn privatnosti maloletnih lica.
Vrste onlajn igrica

Boxed games – „Igrice iz kutije“. Ovo je osnovni oblik prodaje igrica u fizičkom pakovanju. Kupuju se u prodavnici ili naručuju preko interneta i isporučuju poštom. Cene se kreću od 5 evra za stare igrice do 60-70 evra za najnovije.
„Digitalno preuzimanje“ igrica. Ovo je način kupovine kome trenutno stremi industrija kompjuterskih igara. Digitalna preuzimanja obavljaju se putem velikih servisa za konzole (Sony Playstation; Microsoft Xbox; Nintendo Wii) ili servisa za PC (Steam je jedan od najpopularnijih, na koje je omogućeno legalno korišćenje iz Srbije; servis za digitalno preuzimanje omogućava i Amazon, koji nije moguće koristiti iz Srbije i mnogi drugi). Cene se kreću od 1 evra za stare igrice ili dodatke igricama, do 60 evra za najnovije igrice. Kombinacija igrica koja obuhvata 1. i 2. opciju predstavlja veliku većinu najpopularnijih igrica danas: Diablo, Star Wars: Old Republic,
Pretplatni model – igrice za koje se plaća pretplata na određeni vremenski period. Najpoznatija igrica ove vrste je World of Warcraft, čija pretplata iznosi 13 evra mesečno. Druge poznate igrice ovakvog tipa su Eve Online, The Elder Scrolls Online, Wildstar i slične.
Igrice za mobilne telefone: Za ove vrste igrica najpoznatiji su servisi Google Play za Android sisteme i App Store za iPhone sisteme. U ponudi je zaista velika količina uglavnom besplatnih igara (Free-to-play (FTP)), različitog kvaliteta i tipa sadržaja. Jedan deo besplatnih igara (freemium) pruža opciju nadogradnje koja se plaća, cene se kreću od 0.50 do 10 evra, u zavisnosti od kvaliteta sadržaja. Iz Srbije nije dostupan sav sadržaj.
Igrice na društvenim mrežama: igrice koje se igraju unutar društvenih mreža. Ove igrice funkcionišu uglavnom po freemium modelu mikrotransakcija. Zbog toga je nužno vrlo pažljivo proučiti opcije i podešavanja, zbog povezanosti igrice sa samim nalogom i većeg rizika izloženosti lakom otkrivanju ličnih podataka.



Saveti za sve koji igraju igrice

Staraj se o bezbednosti svog kompjutera i mobilnog telefona (više o PC bezbednosti ovde; više o bezbednosti mobilnog telefona ovde);
Napravi jaku lozinku i menjaj je redovno;
Veoma je važno da zapamtiš sledeću činjenicu: zvanično zaposleno lice nikada od tebe neće tražiti da mu kažeš svoju lozinku. On u tvoj nalog može ući samo na osnovu imena tvog korisničkog naloga. Ako ti neko traži lozinku dok se predstavlja kao zvanični predstavnik kompanije koji ti nudi neku dodatnu uslugu ili rešenje nekog problema, možeš biti sigurna/siguran da se ta osoba lažno predstavlja.
Ako ti se dešava neprijatnost u svetu igrice, reaguj. (Više o maltretiranju u virtuelnom svetu pročitaj ovde)
Ne usteži se da nasilnika ili neprijatnosti prijaviš gejm masterima, odnosno moderatorima ili administratorima;
Ne otkrivaj nikada svoje lične podatke (ime i prezime, pol, godine i datum rođenja, seksualno opredeljenje, fizičku ili e-mail adresu, mesto i adresu stanovanja, školu koju pohađaš i slično);
Ne otkrivaj nikada tuđe lične podatke;
Nemoj da preuzimaš sadržaje od neproverenih servisa ili nepoznatih ljudi (cheats, hacks i slično) ma koliko ti se sadržaj koji reklamiraju činio primamljiv;
Vežbaj da se pridržavaš ograničenja u količini i dužini vremena koje provodiš igrajući kompjuterske igrice.



Saveti za roditelje

Nemojte zabranjivati igrice: Vaše dete će naći način da igra kompjuterske igrice i pored zabrana. Kompjuterske igrice su deo dečjeg sveta – po istraživanjima stručnjaka oko 95% dečaka i 92% devojčica redovno (nekoliko puta nedeljno) igra neku vrstu kompjuterskih ili igara na mobilnim telefonima. Igrice su deo dečje komunikacije i svakodnevnog života.

Odredite zajedno sa detetom koju količinu vremena sme da provede igrajući igrice. Uključite svoje dete u ovu odluku u što ranijem dobu, zato što je važno da i ono nauči da samo sebi postavlja ograničenja u dužini vremena koje provodi igrajući kompjuterske igre. Igranje igrica ne prestaje odlaskom na fakultet ili zaposlenjem – velika je verovatnoća da će kompjuterske igrice jako dugo biti deo života Vašeg deteta, te je najbolje da što ranije nauči da samo sebi postavlja granice.

Podstičite Vaše dete da vam prepričava svoje dogodovštine iz sveta igara, čak i ako uopšte ne razumete o čemu Vam govori. Ovo je posebno važno u slučaju da Vaše dete igra multiplejer igrice koje podrazumevaju interakciju sa drugim igračima. Svojom otvorenošću ćete doprineti da dete ima osećaj sigurnosti da Vam se obrati u slučaju da postane žrtva maltretiranja u virtuelnom svetu ili ukoliko doživi neku drugu neprijatnost.

Naučite i ohrabrite dete da se nosi sa problemima koji mogu da nastupe pri igranju igara sa drugima: naučite ga/je kako da se ophodi prema nasilnicima u virtuelnom svetu, kao i pristojnoj onlajn komunikaciji.

Naučite dete da čuva svoju privatnost i anonimnost:

Da nikada pri igranju igrica ne okriva podatke o sebi (ime i prezime, pol, godine i datum rođenja, seksualno opredeljenje, e-mail adresu, mesto i adresu stanovanja, školu koju pohađa i slično);
Da uvek koristi izmišljeno ime koje ne sadrži pravo ime, prezime ili nadimak;
Da uvek koristi avatar umesto lične fotografije;
Da nikada ne šalje svoje fotografije ili video materijale drugim igračima.

Naučite dete da ne sme kupovati igrice ili dodatke za igrice bez Vaše izričite dozvole: nažalost, mnogi roditelji su se suočavali sa ogromnim troškovima zato što njihova deca nisu znala da se nešto plaća ili koliko se plaća. Posebno kada su igrice na mobilnim telefonima u pitanju, naučite dete da kritički pristupa „izazovnim ponudama“ popusta, kao i da uvek čita „sitna slova“ u kojima se obično kriju troškovi pre nego što klikne „OK“.

Starajte se o bezbednosti svog kompjutera.


ZA RODITELJE DECE MLAĐE OD 12 godina koja žele da igraju multiplejer onlajn igrice:

Osim već navedenih saveta, roditelji mlađe dece mogu preduzeti dodatne mere obezbeđenja dobrobiti svog deteta.

Obavezno istražite na internetu podatke o samoj igrici.
Posebno je važno da saznate i kakva je atmosfera u tom onlajn svetu, šta je dozvoljeno, a šta nije, kao i da li postoji način da se prijavi ponašanje drugih igrača koje nije u skladu sa pravilima.
Mnoge multiplejer igrice nisu podesne za decu ovog uzrasta ne zbog svog sadržaja, već zbog mogućih interakcija sa drugim igračima. Osim vrlo retke mogućnosti da postanu žrtva onlajn predatora ili nasilnika, komunikacija koja preovladava u nekim onlajn igricima može biti vrlo eksplicitna, gruba i vulgarna. Bitno je da budete svesni ako je takva komunikacija tipična za konkretnu igricu, da procenite da li želite da detetu date dozvolu da njoj bude izloženo.
Naš savet je da obavezno u početku zajedno sa detetom igrate igricu, dok ne budete sigurni kakav je onlajn svet u kojem će Vaše dete provoditi vreme.
Obavezno budite vlasnik naloga svog deteta. Mnoge igre imaju posebne „opcije za roditelje“ kojima je omogućena kontrola naloga, ograničavanje dužine igranja, podešavanje filtera za psovke i slično. Važno je da Vi budete vlasnik i zbog potencijalne komunikacije sa korisničkim servisom te igrice, pošto Vaše dete ne može legalno da donosi određenu vrstu odluka (finansijske, na primer).
Napravite jaku lozinku (kako pročitajte ovde), menjajte je redovno, najmanje na svakih četiri do šest meseci.
U slučaju da se igrica plaća na mesečnom ili godišnjem nivou ili da zahteva bilo kakve vrste finansijskih transakcija, obavezno se isključivo Vi bavite time. Proverite šta se sve plaća i koliko često. Proverite koliko lako se mogu kupiti stvari pri normalnom igranju. Mnoge igrice koriste model „mikrotransakcija“ (na primer: kupovanje dodatnih „života“, poboljšanih predmeta iz sveta igre i slično) koje Vas nepažljivom upotrebom mogu koštati desetine ili čak stotine evra. Pridržavajte se naših saveta o onlajn kupovini.
Držite kompjuter ili konzolu na kojoj dete igra igrice u dnevnoj sobi.





Uz minimalne izmene Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Bezbedan wireless



Definicija: Wireless, odnosno WiFi, označava „bežičnu internet konekciju“, odnosno konekciju koja uspostavlja komunikaciju tvog kompjutera, tableta ili mobilnog telefona i interneta bez korišćenja ethernet kabla.

Ključna razlika u odnosu na povezivanje putem žice je naravno u činjenici da žica povezuje uređaj neposredno sa ruterom i samim tim ograničava protok na vrlo specifičan prostor – samo kroz žicu samu.

WiFi, sa druge strane, emituje signal koji pokriva manji ili veći prostor, prostor koji često nije ograničen zidovima, stepenicama, spratovima i sličnim. Zbog toga se upotreba WiFi konekcije mora svesno ograničiti ili kontrolisati, inače može biti zloupotrebljena.



OBAVEZNO koristi administratorsku lozinku za svoj ruter.

Većina internet provajdera će ti tražiti da napraviš lozinku već pri instalaciji softvera za ruter i priključivanjem na mrežu. Više o načinu kreiranja jake i bezbedne lozinke pročitaj ovde.

Ako želiš lozinku da promeniš, moraš pristupiš adminstatorskom panelu putem IP adrese svog rutera (jedna od češće korišćenih adresa je: 192.168.1.1) i da u komandama promeniš lozinku.

Mnogi ruteri imaju postavljenu fabričku lozinku, koja je opšte poznata. Obavezno je promeni i stavi svoju ličnu lozinku.

Ako sumnjaš da neko neovlašćeno koristi tvoj ruter, fizički ga resetuj i odmah promeni lozinku nakon što ruter ponovo uspostavi vezu sa kompjuterom.

Kao dodatnu sigurnost možeš da isključiš emitovanje SSID (Service Set Identifier) signala svog rutera, odnosno emitovanje imena tvoje WiFi konekcije, tako da se ime tvog rutera neće samo od sebe pojavljivati na listama svih koji su u njegovom prečniku. Prethodno promeni sam SSID, pošto su fabrička imena obično generička (na primer „HW 950“) i mogu se lako pogoditi. Nemoj menjati SSID u svoje lično ime ili porodično prezime, niti ime kućnog ljubimca – nemoj koristiti podatke koji mogu biti poznati tvojim komšijama.

Obavezno od korisničkog servisa traži da ti pomognu da napraviš bezbednu enkriptovanu odnosno šifrom zaštićenu WiFi konekciju ako to tvoj provajder ne uradi pri instalaciji (WPA2, WPA, WEP i druge opcije).



Uključi firewall na svom ruteru.

Najbezbedniji način korišćenja WiFi konekcije je da ograničiš svoj ruter tako da može da komunicira samo sa specifičnim MAC adresama (MAC filtering).

Kada znaš da duže vreme nećeš koristiti ruter, isključi ga. Očigledan savet, ali često zanemaren.



Piggybacking – nedozvoljeno kačenje na tuđu WiFi konekciju

Ako ne obezbediš svoj wireless lozinkom, svako, odnosno, bilo ko u prečniku emitovanja signala tvog rutera će moći da se „prikači“ na tvoju vezu.



Rizici:

Smanjenje protoka. Ovo je prilično bezazleno u smislu bezbednosti podataka, ali ti može naneti materijalnu štetu (ako je tvoja konekcija zasnovana na ograničenoj količini protoka podataka na mesečnom nivou) ili te prosto ometati u normalnom korišćenju interneta (veza ti je usporena i prekida se)
Napadač može preuzeti adminstratorsku kontrolu nad tvojim ruterom, "prisluškivati" sav protok informacija između tvog rutera i kompjutera ili drugog uređaja.
Napadač može počiniti onlajn zločine (krađu, distribuciju nelegalnih materijala poput materijala na kome je prikazana seksualna zloupotreba dece ili ukradenih ličnih podataka, brojeva kreditnih kartica i sličnog). Iako se u Srbiji u medijima relativno malo govori o digitalnim zločinima, oni se dešavaju u sve većoj meri; nemoj da dozvoliš da imaš neprijatnosti sa policijom samo zato što te je "mrzelo" da obezbediš svoju WiFi vezu.

Zbog rizika koji predstavljaju, Australija i neke evropske zemlje su čak zakonom zabranile upotrebu nebezbednih WiFi konekcija.


Javni WiFi

Kada sedneš u kafić i na svom mobilnom telefonu ili laptopu hoćeš da se pronađeš WiFi vezu, tvoj uređaj će ti pokazati sve rutere koji se nalaze u neposrednoj blizini, odnosno čiji signal je u prečniku dometa tvog uređaja. Svaki wireless signal emituje SSID (Service Set Identifier), ime određene mreže, što predstavlja način na koji se WiFi mreže međusobno „prepoznaju“.



VAŽNO: Ako je mreža označena žutim znakom uzvika, to znači da mreža nije zaštićena bezbednosnim protokolima. Protok informacija tvog uređaja i mreže neće biti šifriran (encrypted). Za ovakvu vrstu mreže neće ti biti potrebna ni lozinka da se „ukačiš“.

U slučaju da je mreža obeležena simbolom katanca, to znači da će uključivanje na mrežu zahtevati da znaš lozinku, kao i da je saobraćaj šifriran. Ovo je bezbedniji način priključivanja na internet putem javne WiFi veze.



Rizici korišćenja javne WiFi konekcije
Sniffing – digitalno prisluškivanje

Vratimo se na primer korišćenja kompjutera u kafiću - kada je tvoj kompjuter priključen na WiFi mrežu, svaka informacija koju tvoj kompjuter razmenjuje sa ruterom se takođe emituje u prečniku dometa tvoje wireless konekcije. Svaki kompjuter koji je ukačen na istu WiFi vezu može da „čuje“ sve što tvoj kompjuter komunicira. Uobičajeno, kompjuteri su "pasivni slušaoci", fokusirani samo na tvoju vezu, sasvim ignorišići svu ostalu „buku“ oko njih - zamisli odeljenje puno osmaka u kome svi pričaju uglas.

Međutim, postoje mnogi legalni programi koji od svakog kompjutera mogu stvoriti „aktivnog učesnika“ koji prisluškuje i čuva razmenu informacija svih drugih kompjutera uključenih na istu konekciju – odeljenje osmaka koji pričaju uglas, a koje neko snima programom koji vrlo jasno može da izoluje svaki pojedinačni glas koji je snimljen.

Kompjuter koji je osposobljen da prisluškuje druge kompjutere, to čini potpuno pasivno, tako da ne postoji način da utvrdiš da se prisluškivanje dešava u datom trenutku.

Osim narušavanja privatnosti, prisluškivanjem se mogu otkriti lozinke, brojevi kreditnih kartica i druge osetljive informacije.
„Lažni ruteri“

Kriminalci često koriste našu naviku da ne razmišljamo o bezbednosti javnih WiFi veza. Tako, na primer, može da se desi da kriminalci postavljaju „ruter zamke“ na mestima koja vrve od ljudi koji nešto čekaju (na primer, na arodromu), dok su sve vreme povezani na internet preko svojih uređajaja, kao što je najčešće slučaj upravo na aerodromima. Na primer, sasvim je moguće da neko otvori javnu WiFi konekciju pod imenom „Aerodrom Tesla WiFi“, dok je pravo ime aerodromske konekcije „Aerodrom Beograd“.

Često se dešava da se uključivanje na ovakvu lažnu vezu uslovljava kreiranjem naloga, čime se dolazi do podataka lične vrste ili čak traženjem da se uspostavljanje veze plati, čime ne samo da kriminalac dolazi do tvog novca, već i do broja tvoje platne kartice ili druge vrste tvojih finansijskih podataka.

Lažni ruteri mogu se naći na već pomenutim aerodromima, kao i u velikim stambenim zgradama, kafićima u kojima je veliki protok ljudi, hotelima i drugim veoma posećenim mestima.

Poseban oblik lažnih rutera su „ruteri blizanci“ – kriminalci postave ruter čiji SSID bude istovetan ili jako sličan zvaničnoj WiFi konekciji, ali se postaraju da signal njihovog lažnog rutera bude znatno jači od pravog signala. Pošto smo navikli da biramo najjači signal i često ni ne obratimo pažnju na čitavu listu mreža koje naš uređaj vidi, priključivanjem na ovakvu lažnu vezu otvaramo kriminalcima mogućnost da prisluškuju našu komunikaciju preko interneta. Najveći problem lažnih rutera je lažni osećaj bezbednosti koji ćemo imati i samim tim naša spremnost da upišemo osetljive informacije, ukucavamo lozinke i slično.



Šta treba činiti

Kad god se uključuješ na javnu WiFi konekciju (čak i bezbedniju vrstu!) moraš da podrazumevaš da upravo u tom trenutku neko tu konekciju zloupotrebljava i prisluškuje.
Uvek koristi zaključane/encrypted WiFi veze
Obavezno se priključuj na HTTPS verzije sajtova.



Šta ne treba činiti

Nikada nemoj ukucavati osetljive informacije (važne lozinke, poput onih navedenih ovde, brojeve platnih kartica i slično) na javnim mestima.
Prethodnog pravila se strogo pridržavaj posebno kada si na javnim mestima sa puno neznanaca (aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama, hotelima).
Izbegavaj nezaštićene WiFi konekcije. Ako je baš nužno da se uključiš, nikako nemoj koristiti internet za bilo šta osim za neobavezno brauzovanje – čitaj vesti ili omiljene blogove. Nikako nemoj šerovati lične inofrmacije ili fotografije i video materijale.
Nikako nemoj ukucavati lozinke ili obavljati kupovine niti bilo kakve druge vrste novčanih transakcija ili bankarskih usluga.

Bezbedan mobilni telefon


Mobilni smart telefoni danas sve više zamenjuju kompjutere i laptopove kao sredstvo koje koristimo da bismo obavljali svakodnevne onlajn aktivnosti: poslovnu komunikaciju, proveravanje mejla, pristupanje društvenim mrežama, surfovanje po internetu, igranje igrica, posećivanje foruma, pričaonica i sajtova. Mobilni telefoni koriste se sve više i za obavljanje raznovrsnih finansijskih transakcija.

Osim što sadrži gotovo čitav profil našeg onlajn prisustva i navika, mobilni telefon u mnogo većoj meri nego kompjuter, sadrži i osetljive podatke o ličnosti trećih lica poput imena i prezimena, brojeva telefona i fizičkih i elektronskih adresa, kao i podatke o ličnosti koji se odnose na nas same, od lista telefonskih razgovora do GPS lokacija.

Ova činjenica uslovila je da mobilni telefoni, i operativni sistemi koji se na njima koriste, dospeju u žižu interesovanja velikog broja programera koji za te operativne sisteme razvijaju aplikacije – kako legitimne, tako i maliciozne.

TrendLabs je objavio da je produkcija malvera koji targetira prikupljanje ličnih podataka, posebno finansijske prirode, putem aplikacija namenjenih mobilnim telefonima udvostručen u 2013. u odnosu na 2012. godinu.

Trendlabs predviđa da će do kraja 2014. godine broj malicioznih aplikacija za mobilne telefone prevazići broj od 3 miliona. Na početku 2013. postojalo je 1,4 miliona ovakvih aplikacija.

I pored malvera, nemar ili nezainteresovanost korisnika mobilnih telefona da zaštite privatnost i dalje predstavlja najveći izvor dostupnosti ličnih podataka.



Šta je potrebno uraditi?

Dobro prouči podešavanja na svom mobilnom telefonu: od načina na koji se konektuješ na WiFi, do postavljanja lozinki za pristup samom mobilnom telefonu.
Koristi prečice (shortcuts; widgets) tako da možeš lako i brzo da isključiš Bluetooth i Wireless konekcije kada ih ne koristiš.
Kada instaliraš nove aplikacije na svoj telefon, obrati pažnju na dozvole (permissions) koje tim aplikaciijama omogućavaju da pristupe podacima na tvom telefonu.
Prema podacima koje čuvaš na mobilnom telefonu ponašaj se kao da ćeš mobilni sigurno izgubiti: čuvaj samo one podatke koje niko ne bi mogao da zloupotrebi.
Redovno čisti cashe memoriju i istoriju veb pregledača (web browser) u svom mobilnom telefonu
Ne čuvaj fotografiije i video materijale na svom telefonu, posebno ako su ti materijali osetljive prirode.
Uključi šifriranje podataka (data encryption) i napravi jake lozinke za pristup samom telefonu i aplikacijama koje koristiš.
Aplikacije preuzimaj samo sa zvaničnih veb sajtova određene aplikacije ili sa zvaničnih „prodavnica“ aplikacija (poput Google Play ili App Store)
Redovno uklanjaj svaku aplikaciju koju ne koristiš duže od mesec dana.
Ne uključuj se na javne, otvorene i nebezebdne WiFi konekcije.
Redovno pravi bekap podataka sa telefona.

Bezbedan e-mail


Definicija: E-mail, odnosno elektronska pošta, jedna je od najranije razvijenih internet aplikacija. Ideja email komunikacije zasnovana je na paraleli sa „običnom“, sporom poštom, i na svom početku izgledala je kao najraniji oblik SMS usluge na mobilnim telefonima: omogućavala je slanje kratkih poruka, bez velikog broja opcija poput slanja fotografija ili dokumenata, odnosno bez mogućnosti slanja dodataka (attachment).

E-mail je danas jedna od najpopularnijih i najviše korišćenih aplikacija.


Tipovi e-maila: postoji dva osnovna tipa korišćenja e-mail adrese:

Lokalni e-mail klijent – aplikacija instalirana na tvom kompjuteru preuzima e-mail poruke sa servera kompanije koja ti pruža internet usluge i čuva ih lokalno, na tvom kompjuteru. U ovu kategoriju spadaju Microsoft Outlook, Mozilla Thunderbird, iMail i mnogi drugi e-mail klijenti.
Web-based e-mail, odnosno e-mail nalog na mreži (internetu), koji pojedinačne poruke ne čuva lokalno, već na udaljenim serverima. U ovu kategoriju spadaju e-mail nalozi kao što su Gmail, Yahoo Mail, Hotmail i mnogi drugi.




Naš najvažniji savet je da imaš dva email naloga.

Prvi e-mail nalog treba da bude što tajniji. Najbolje je da taj e-mail baš niko ne zna, uključujući tvoje prijatelje. Taj e-mail nalog koristi za sve vrste finansijskih transakcija koje obavljaš onlajn (bankarske usluge, onlajn kupovine, pretplate, paypal i slično), kako bi sve ove važne informacije imala/imao na jednom mestu. Napravi veoma jaku lozinku i redovno je menjaj (na tri meseca). Nikada ovaj mejl nemoj nikome da otkrivaš, niti da ga koristiš za manje važne aktivnosti na internetu (pravljenje naloga na društvenim mrežama, forumima, registraciju naloga na internet sajtovima – osim u slučaju kada putem ovih sajtova obavljaš finansijske transakcije direktno ili ostavljaš svoje lične podatke).
Drugi e-mail koristi za sve ostalo, uključujući i komunikaciju sa prijateljima, otvaranje naloga na društvenim mrežama, kupovinu preko sajtova poput eBay, Kupindo, Limundo, itd, otvaranje naloga na forumima i četovima, za potrebe škole i fakulteta i slično. I ovaj mejl mora biti obezbeđen jakom lozinkom, koju takođe treba redovno da menjaš (svakih šest meseci).

Ako želiš maksimalno da se obezbediš, možeš da imaš i poseban mejl za društvene mreže i prijatelje, i treći mejl koji češ koristiti za sve ostale potrebe.



Rizici korišćenja e-maila

Postoji dva ključna tipa napada na e-mail bezbednost:

Napad na sistemske komponente email usluge: ovo je slučaj napada na koji ti kao korisnik nemaš uticaja. Na primer, ako napadač otkrije slabost sistema u okviru SBB ili Telekom Srbija mreže, odnosno Yahoo ili Gmail sistema. Ovo su relativno retke pojave, na koje mi sami ne možemo imati uticaja, pa se njima nećemo podrobnije baviti.
Napad na pojedinačnog korisnika e-mail klijenta, koji se dešava unutar e-mail sistema. Ovo je najuobičajeniji oblik napada.

Prisluškivanje (eavesdropping)

Prisluškivanje je omogućeno kada korisnik pristupa svom e-mail nalogu putem nebezbedne, otvorene ili javne WiFi konekcije. Na primer, kada ste u kafiću na internet povezani putem otvorene WiFi konekcije, ulogujete se na svoj e-mail nalog (bilo lokalno na svom kompjuteru ili mobilnom telefonu, bilo na e-mail naloge koji se nalaze na veb klijentima).

Prisluškivanjem može da se otkrije i ime korisničkog naloga (user name) i lozinka, kao i celokupna komunikacija koju u tom trenutku obavljate putem WiFi konekcije.

Ovo je posebno rizično kada pristupate lokalnom email nalogu (Outlook, Thunderbird, itd), pošto aplikacija mora da pošalje lozinku putem nebezbedne WiFi konekcije.

Više o bezbednom korišćenju WiFi mreže pročitaj ovde.
Spam i Phishing

Pošto slanje hiljada mejlova ne košta znatne količine novca ni vremena, dnevno se pošalje na milione spam mejlova, neželjene e-mail pošte koja sadrži raznovrsne oblike komercijalnih i nekomercijalnih ponuda proizvoda i usluga.

Spam pošta najčešće predstavlja samo neprijatnost i mnogi klijenti i e-mail servisi razvili su mehanizme automatizovanog razdvajanja „prave“ od „spam“ elektronske pošte. Korisniku su često omogućene i strože opcije podešavanja, kao i blokiranje određenih e-mail adresa. Zato je potrebno da dobro proučiš opcije podešavanja na svom e-mail klijentu i da ih maksimalno koristiš.

Phishing predstavlja opasniju kategoriju neželjenih mejlova. Phishing e-mailovi napravljeni su da liče na autentične mejlove banaka, onlajn prodavnica, antivirus softvera ili društvenih mreža. Ovi mejlovi sadrže vizuelne elemente, prekopirane u odnosu na „istinske“, koji su nam dobro poznati, tako da povećavaju našu spremnost da upišemo svoje podatke.

Vrlo često nas phishing mejlovi upozoravaju na nekakvu neposrednu opasnost ili obećavaju veliku dobit, traže od nas da „hitno reagujemo“ i time nas podstiču da zanemarimo pitanja bezbednosti i staloženo razmislimo o logici zahteva ili sadržaja e-mail poruke.
Spoofing

Specifičnost ovakvih e-mail poruka nalazi se u činjenici da osim što izgledaju vrlo autentično, površna provera identiteta pošiljaoca („sender“, odnosno „from“) otkriva naizgled pravu, odnosno autentičnu e-mail adresu.

Ovakvi mejlovi takođe sadrže „važne poruke“, „hitne intervencije“, „specijalne ponude koje traju samo danas!“ i slične kategorije motiva. Osim poruke, spoofing mejlovi sadrže i linkove ili brojeve telefona koji služe da ukradu novac ili na druge načine zloupotrebe naše finansije ili podatke o ličnosti.

Linkovi koji se nalaze u ovakvim e-mail porukama vrlo često nas vode na preuzimanje malver programa (više o malveru pročitaj na ovoj stranici).

Vrlo često se dešava da kriminalci preuzmu kontrolu nad e-mail nalogom nekog od naših prijatelja i da nam putem e-mail adrese koju imamo u našem adresaru šalju poruke u kojima potražuju novac, pod izgovorom pomoći tom prijatelju. Mnogi od nas su dobijali već mejlove ovakve vrste u kojima nam naš „prijatelj“ traži pomoć pošto je tokom puta u inostranstvo izgubio dokumenta i novac.
Maliciozni e-mail dodaci

E-mail klijenti se često upotrebljavaju sa ciljem da neposredno šire malver među korisnicima. Malver se „upakuje“ u program, fotografiju ili dokument koji se u e-mail poruci nalaze kao dodatak, odnosno prilog (attachment) koji korisnik sam pokrene klikom nakon otvaranja mejla.

Ovi dodaci su često očigledno opasni, međutim tokom vremena kriminalci koji koriste ovakve metode počeli su da proizvode i vrlo sofisticirane načine prevare. Na primer, dobijemo e-mail koji u svemu liči na e-mail poruku naše banke, koja sadrži upozorenje da su se na našem računu u banci pojavile „sumnjive transakcije“, kao i da se te transakcije mogu proveriti u .pdf dodatku u okviru mejla. Sam .pdf sadrži malver, i otvaranjem tog fajla mi aktiviramo virus ili drugi tip opasnog programa.

Mnogi e-mail klijenti omogućavaju proveru na postojanje malvera u dodacima, ali ova činjenica ne predstavlja apsolutnu zaštitu i zato treba biti maksimalno oprezan u otvaranju bilo kojih dodataka u mejlovima.



Kako da se zaštitim od rizične upotrebe e-mail naloga?

Upoznaj se i koristi podešavanja unutar svog email klijenta. Pooštri podešavanja i koristi filtere.

Uvek sa skepsom pristupi svakoj e-mail prouci u kojoj se od tebe traži da upišeš svoju lozinku za društvene mreže, banku ili sam e-mail nalog. Ovo su u 99.9% slučajeva prevare. Ako imaš razloga da smatraš da je mejl „pravi“, pristupi svom nalogu društvene mreže ili banke direktno sa veb adrese same kompanije ili organizacije, nikako klikom na link unutar e-mail poruke. U slučaju da zaista postoji problem, on će se videti i na tvom nalogu.

Sa skepsom pristupi svakom traženju novca ili hitnoj reakciji na neki problem, pogotovo kada su u pitanju e-mail poruke od strane nepoznatih ljudi i kompanija.

Ako ti neki prijatelj traži novac putem e-mail poruke, pozovi ga/je telefonom, pozovi zajedničke poznanike i proveri šta se dešava pre nego što se upustiš u slanje novca.

Nikada nemoj da otvaraš dodatke (attachments) unutar mejlova poslatih sa nepoznatih adresa.

Koristi antivirus softver da proveriš unapred da li je neki dodatak malver ili ne.

Kada šalješ mejlove na više adresa, koristi opciju BCC (Blind Carbon Copy), tako da ne otkrivaš tuđe adrese svim primaocima tvog mejla. Isto možeš da postigneš i stvaranjem e-mail grupa, tako da e-mail adrese tvojih prijatelja, poznanika ili porodice ne ostanu otkriveni drugima. Ovo je posebno važno u poslovnoj komunikaciji. Opomenite svaku kompaniju kojoj ste ostavili svoju e-mail adresu koja ne koristi automatsku zaštitu i sakrivanje tuđih e-mail adresa prilikom slanja „masovnih“ e-mail poruka.

Kada dobiješ poruku koju je primilo više ljudi, obazrivo koristi „Odgovori svima“ (reply all) opciju. Privatne komentare namenjene jednoj osobi pošalji samo i jedino toj osobi. Predupredićeš mnogo neprijatnih situacija ukoliko pažljivo proceniš koliko ljudi i koji ljudi bi zaista trebalo da prime neku informaciju.

Šta su podaci o ličnosti?


U Srbiji su podaci o ličnosti definisani Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Tako u ovom zakonu član 3, tačka 1 piše:

1) Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i slično), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i slično, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i slično) ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak).


Šta ovo tačno znači?

Gospođa Nataša Pirc Musar u "Vodiču kroz zakon o zaštiti podataka o ličnosti" (čitav dokument možete preuzeti sa sajta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije) navodi detaljne primere šta sve podrazumeva sintagma podaci o ličnosti:

Lično ime i prezime
Jedinstveni matični broj građana (poznatiji kao JMBG)
Kućna adresa
Poreski broj
Broj zdravstvenog osiguranja
Broj telefona (fiksnog i mobilnog)
Broj lične karte
Broj pasoša
Broj studentskog indeksa

Osim ovoga, pod podacima o ličnosti podrazumevaju se i druga obeležja poput starosti, zaposlenja, funkcija koje lice obavlja, položaja i statusa u okvirima određenih subjekata (privrednih, institucionalnih i slično). U podatke o ličnosti spadaju i podaci o DNK, otisci prstiju, otisci ušiju i mrežnjače oka, slika i glas, kao i druge biometrijske odlike po kojima neko može biti identifikovan.



U osetljive podatke o ličnosti spadaju:

Nacionalna pripadnost
Rasa
Pol
Jezik
Veroispovest
Pripadnost političkoj stranci
Sindikalno članstvo
Zdravstveno stanje
Primanje socijalne pomoći
Status žrtve nasilja
Osuda za krivično delo
Seksualni život



Zašto su uopšte važni podaci o ličnosti?

Visok nivo zaštite podataka o ličnosti je garant prava na privatnost svakog pojedinca, što je jedno od osnovnih ljudskih prava. Poznavanjem i poštovanjem zakona uspostavljaju se norme funkcionisanja društva u oblastima koje su često vrlo kompleksne, posebno pod uticajem informaciono komunikacionih tehnologija i njihovog brzog razvoja i prodiranja u sve oblasti naših života.

Zaštita podataka o ličnosti ti garantuje da će podaci o tebi biti sakupljani i čuvani savesno, kao i da neće biti zloupotrebeljni, odnosno da postoji zakonski lek u slučaju nesavesnog, štetnog postupanja sa tvojim podacima, kao i njihovom zloupotrebom. Gospođa Pirc Musar navodi:

Cilj zakona, međutim, nije sama zaštita podataka o ličnosti, već zaštita pojedinca na koga se ti podaci odnose, a time i dela njegove takozvane informacijske privatnosti. ZZPL ne pokriva čitav spektar prava na privatnost pojedinca, već samo onaj deo prava na privatnost koji se odnosi na njegove podatke o ličnosti.



Rizici zloupotrebe podataka o ličnosti:

Krađa identiteta.
Iako krađa identiteta nije u Srbiji rasprostranjena u istoj meri koliko u zapadnoj Evropi, Australiji ili Americi, i u Srbiji postoji mnogo vrsta prevara, a i prevaranta, koji mogu zloupotrebiti tuđe podatke o ličnosti za sopstvenu korist.
Krađa putem zloupotrebe podataka o ličnosti. Više o merama zaštite pronađi u tekstovima onlajn kupovina, bezbedna lozinka, bezbedan e-mail.
Zloupotreba podataka o ličnosti u komercijalne svrhe: neovlašćena prodaja ili ustupanje tvojih podataka o ličnosti i tvojih navika na internetu. Neželjeni mejlovi (spam) pripadaju ovoj kategoriji.
Maltretiranje u virtuelnom svetu (više o ovoj temi pročitaj ovde). MUVS postaje sve rasprostranjenija pojava u Srbiji. Jedan od koraka kojim možeš da se zaštitiš i preduprediš zloupotrebu ličnih podataka je da budeš maksimalno obazriva/obazriv pri odluci kada, sa kim i zašto te podatke deliš.
Seksualno uznemiravanje. Deljenje (šerovanje) intimnih i eksplicitnih fotografija ili video materijala može dovesti do mnogih zloupotreba.



Kako ovo primeniti u svakodnevnom životu?

Tvoji podaci o ličnosti su vredni: oni imaju i novčanu vrednost za koje su mnoge kompanije spremne da plate (kada te, na primer, pozivaju telefonom i nude usluge, robu i slično). Ipak, tvoja privatnost ima mnogostruko veću vrednost koja se ne može izmeriti novčano: obezbeđuje ti mogućnost da sama/sam donosiš odluke koje su važne za tvoj život i da to činiš bez bojazni da to neko može da zloupotrebi ili ti nanese štetu ili emotivnu bol. Informacije su oduvek imale veliku vrednost i za onoga ko ih ima i za onoga ko ih nema. Danas je to posebno važno, s obzirom na to da su informacije, a posebno informacije i podaci o ličnosti, vrsta valute u povezanom i umreženom dobu. Ova valuta je posebna, zato što tokom vremena ne gubi, već naprotiv, može samo da dobije na vrednosti.

Pažljivo razmisli pre nego što nekome poveriš bilo koju od navedenih informacija o ličnosti.
Ako podatke ostavljaš nekoj kompaniji ili prodavcu, traži da ti pokažu pravila prema kojima će te podatke koristiti. Slobodno pitaj da li će ti podaci biti ustupani ili prodavani trećim licima. Odbij da podeliš podatke sa svakim ko ne želi da ti odgovori na ovo pitanje ili ti na bilo koji način stvara sumnju u svoje namere.

Nikada nemoj otkrivati informacije o sebi onlajn nepoznatim osobama. Ne možeš da znaš na koji će ih način oni upotrebiti i sa kojim motivom.

Nikada nemoj otkrivati informacije o drugima (o svojoj porodici, rodbini, prijateljima, poznanicima, nastavnicima, profesorima, kolegama) nepoznatim osobama. Ne možeš da znaš na koji će ih način oni upotrebiti i sa kojim motivom.

Nikada nemoj deliti informacije o drugima ni sa osobama koje poznaješ – pogotovo ako su u pitanju osetljivi podaci o ličnosti (pogledaj spisak koji je naveden u prethodnim pasusima)


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Rečnik pojmova


ADSL

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) – Tehnologija prenosa podataka sa interneta i na internet, putem standardne telefonske linije, a mnogo brža od standardne telefonske konekcije (dial up). Reč asimetrična označava da je brzina prenosa podataka prema korisniku (download) mnogo veća od brzine kojom se podaci prenose od korisnika prema internetu/mreži (upload).


Antivirus

Program čija je funkcija detektovanje i uništavanje raznovrsnih oblika malvera koje imaš na kompjuteru.


Backup

(Backup = rezervna kopija, podrška) – Kopiranje podataka na drugi medijum (CD, DVD, drugi hard disk, USB i slično), kako bi se u slučaju oštećenja ili gubitka ipak sačuvali originalni podaci.

Bit / bajt / megabajt

1 bit (bit) je jedinica mere memorije u računaru. Računarska "azbuka" sastoji se samo od dva slova, odnosno cifre 0 i 1. Tako bit čuva informaciju o kojoj cifri je reč. Za merenje memorije u računaru se koristi byte (bajt) koji ima 8 bitova, dok megabyte (megabajt) sadrži 1024 kilobajta, odnosno 1048576 bajtova.


Blog

Blog je lični dnevnik na internetu. Sama reč “blog” je nastala skraćivanjem dve reči - Web i Log, što bi se moglo prevesti kao veb dnevnik (diary). Blog može podrazumevati i profesionalno pisanje o nekoj određenoj temi. Termin blog u engleskom jeziku znači istovremeno i kreirati (praviti) blog, kao glagol (to blog). Na blogovima se, pored pisanja tekstova, mogu postavljati fotografije, video materijali, muzika i slično.

Buleanska (Boolean) logika

Buleanska logika je sistem standardizovanih reči koje se koriste pri pretragama koje obuhvataju više pojmova ili kategorija. Primeri su: AND, OR, NOT, NEAR i slične. Povezivanje dva pojma rečju AND daje uputstvo pretraživaču da oba pojma moraju biti uključena u spisak rezultata, dok upotreba OR donosi rezultate sa jednim ili drugim pojmom.


Cache (keš)

Kompjuterska memorija koja omogućava brz pristup podacima. U kontekstu pregledača (browser), u keš memoriju se pohranjuju podaci sa posećenih veb stranica (poput fotografija i slika, dokumenata, i sličnih). Kada se na stranicu vratite ili je ponovo posetite u nekom budućem trenutku, pregledač će prvo proveriti da li postoje podaci sa stranice koji su već keširani u memoriji. Ovo omogućava brže učitavanje veb stranica.


Cashed Link (keširani linkovi)

Google i drugi pretraživači pružaju opciju posete keširanom linku, odnosno linku ka verziji neke veb stranice u stupnju ažuriranosti u kojem je bila pri poslednjoj poseti "pauka" (o ovom terminu možete pročitati više na ovoj stranici pod slovom P). Keširani linkovi mogu voditi ka verzijama stranice koje nisu istovetne verzijama stranice uživo.


Crv (Worm)

Crvi su računarski programi koji umnožavaju sami sebe. Pri tome koriste računarske mreže kako bi se kopirali na druge računare, bez neposrednog uticaja korisnika na toj mreži. Za razliku od virusa, crv, da bi delovao, ne mora nužno da "zarazi" druge programe. Pristup računaru crvima omogućavaju propusti u sigurnosti mreže, kao i propusti u bezbednosti operativnih sistema i aplikacija.


Domen

(domain = domen, oblast) – Internet domeni su sastavni deo URL-a, odnosno internet adrese. Koriste se kako bi na razumljiv način opisali adresu na kojoj se neki sajt ili server nalaze. Postoji nekoliko osnovnih domena: .com je namenjen za poslovnu upotrebu ([Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...] .net - najčešće korišćen kao domen za servere, tj. pružaoce internet usluga, ali se koristi i za poslovnu namenu; .org je domen rezervisan za udruženja i organizacije, dok je .edu namenjen obrazovnim institucijama. .gov domen koriste vlade i druge zvanične institucije; dok je .int domen za organizacije i institucije od međunarodnog značaja. Poznati domeni su i domeni pojedinačnih država, na primer: .rs, .ru, .ca, .si, itd.


Download

(Download = preuzimanje, prihvatanje podataka) – Transfer podataka sa nekog udaljenog računara na sopstveni računar (suprotno od upload – kada se sa vlastitog računara podaci prenose na udaljeni server). Taj postupak se primjenjuje npr. kada sa interneta preuzimaš besplatne programe.


E-mail

Elektronska pošta, e-pošta ili kolokvijalno imejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. E-mail predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta "čuva".


Firewall

Zaštitni zid (Firewall) je softver koji u sklopu računarske mreže ima mogućnost da spreči neautorizovani prenos podataka preko mreže.



Haker

U najopštijem smislu, haker je osoba koja manipuliše programerskim kodom, bilo sa namerom da program unapredi, bilo da ga učini malicioznim. Međutim, u najširoj upotrebi, reč haker uglavnom označava osobu koja koristi svoje sposobnosti manipulacije kodom, sistemima ili mrežama kako bi ih zloupotrebila ili oštetila sa ciljem sticanja slave ili finansijske dobiti.


HTTP

HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) predstavlja glavni i najčešći metod prenosa informacija na vebu. Osnovna namena ovog protokola je isporučivanje HTML dokumenata, tj. veb stranica. HTTP je samo jedan od internet protokola. HTTPS označava HyperText Transfer Protocol Secure.


Internet

Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže ili interna konekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno povezuju i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalno-globalna baza podataka). Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

IP / IP address

IP (Internet Protocol) – Internet protokol je skup pravila kojima se uređuje prenos podataka i paketa na internetu.

IP ADDRESS – Tridesetdvobitna adresa koja se dodeljuje svakom računaru na internetu. Sastoji se od 4 broja, između 0 i 255, koji su odvojeni tačkom (npr. 165.55.24.2).


"Pauk" (spider)

Kompjuterski program koji automatizovano i sistematično "puzi" po "mreži" koju sačinjavaju serveri u kojima su pohranjeni podaci i baze podataka koji sačinjavaju World Wide Web. Paukovi se još nazivaju i crawlers, knowledge-bots ili knowbots. Njihova funkcija je da puzanjem po vebu, pristupaju i posećuju sve stranice na vebu, prikupljaju informacije o njihovom statusu ažuriranosti, a onda te informacije integrišu u baze podataka veb pretraživača. Većina velikih pretraživača ima nekoliko ovih programa koji rade simultano. Veb je toliko veliki da je čak i većem broju paukova potrebno preko šest meseci da "propuze" kroz ceo veb.


Pretraživač (search engine)

Pretraživači ne funkcionišu tako što pretražuju postojeće onlajn veb stranice, već pretražuju arhivirane, odnosno "keširane" databaze snimljenih stranica. Kada uneseš termin za pretragu, pretraživač će pokušati da ga pronađe "kopanjem" po prethodno pohranjenim verzijama veb stranica. Kada se pretragom ustanovi spisak linkova koji sadrže traženi pojam ili pojmove, korisnik klikom na link dolazi do ažurirane, najnovije verzije stranice iz linka. Činjenica da pretraživači "kopaju" po arhivama ponekada dovodi do toga da klikom na link dolazimo do stranice koja više ne postoji (famozni 404 Error).


Program

Računarski program je skup zadataka računaru koji označava šta treba učiniti i kako to izvesti. Postoje razne vrste programa zavisno od zadatka koji želimo da program izvrši.


RSS

RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa veb sajtova koji ti se sviđaju. Umesto da posećuješ veb sajtove kako bi video/la da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možeš koristiti RSS (Really Simple Syndication - veoma jednostavno povezivanje). Na taj način ćeš odmah biti obavešten/a o najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtovima koji te zanimaju. RSS se može dobijati na e-mail adresu ako se za to prijaviš.



Spam

Bezbrojne poruke koje korisnici primaju mejlom, a koje reklamiraju proizvode za koje nikada nisu izrazili interesovanje, obaveštavaju o temama na koje se nisu pretplatili, lažne privatne poruke koje vode na stranice pornografskog sadržaja, sve su to samo neki od oblika spama. Ukratko, svaka poruka distribuirana masovno koju niste zatražili kvalifikuje se kao spam.


Spyware

Spajver (Spyware) ili špijun je široka kategorija malicioznog softvera sa namenom da presreće ili preuzima delimično kontrolu rada na računaru bez znanja ili dozvole korisnika. Dok sam naziv sugeriše da je reč o programima koji nadgledaju rad korisnika, ovaj naziv danas označava široku paletu programa koji iskorišćavaju korisnički računar za sticanje koristi za neku treću osobu.


Trojanac

Trojanskim konjem se u računarskom žargonu označavaju zloćudni programi, koji su "maskirani" kao korisni ili se proširuju "prikačeni" na druge korisne programe. Trojanci obično vrše neželjene akcije u računaru i to "u pozadini" i prikriveno. Najčešća od tih neželjenih akcija je otkrivanje korisničkih lozinki, bankovnih podataka i drugih poverljivih informacija "prisluškivanjem" razmene podataka ili jednostavno čitanjem tih datoteka i javljanje istih "vlasniku" trojanskog konja.


Update

Postavljanje nove verzije nekog programa. Ažuriranje pojedinačnih delova programa koji se ne mogu svrstati u sasvim novu verziju nazivaju se patch.


Upload

Transfer podataka sa tvog računara na udaljeni server (suprotno od download – kada se sa servera podaci prenose na tvoj računar). Taj postupak se primjenjuje npr. kada postavljaš slike ili video snimke na internet.


Virus

Virus je program ili kod koji se sam replikuje u drugim bazama podataka s kojima dolazi u kontakt. Može se nalaziti unutar jednog dokumenta, odnosno zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računara, dokument koji podržava makronaredbe. Virus menja sadržaj baze podataka tako što u nju kopira svoj kod.


WWW

WWW, World Wide Web ili jednostavno, Web (veb; na srpskom: mreža) je sistem međusobno povezanih hipertekst dokumenata koji se nalaze na internetu. Koristeći veb pregledač (web browser; na primer: Internet Explorer, Firefox, Safari, Opera), korisnici se kreću po veb stranicama koje obično sadrže tekst, slike, ali i druge vrste medija, kao što su zvuk i video, između ostalih. Veb su stvorili Englez, Tim Barners Li i Belgijanac, Robert Cailliau, 1990. godine, radeći u CERN-u u Ženevi. Ovaj pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za internet, a ustvari označava samo jednu od usluga koje omogućava internet.


Web site

WEB SITE – Skup veb stranica, koje su međusobno povezane i nalaze se na jednom veb serveru. Prva, naslovna strana veb sajta zove se home page.


Web Hosting

Web hosting predstavlja mesto na internet serveru gde se "skladište" sajtovi. Ako osoba želi da ima internet sajt mora da ima hosting "prostor" gde će se on i smestiti. Hosting omogućavaju internet provajderi. Postoje shared hosting i dedicated serveri.


Web URL

(Uniform Resource Locator): URL određuje jedinstvenu internet adresu datoteke koja se nalazi na računaru povezanom na internet. Svaka datoteka na internetu ima jedinstven URL, odnosno adresu. URL se piše u sledećem formatu: protokol://računar/putanja/ime_datoteke.
Elementi URL u adresi [url=http://www -Prijavite nelegalni sadr[/url] predstavljaju kombinaciju:
http:// je tip fajla odnosno dokumenta; [url=http://www.O nama | Net patrola[/url] je domen; /sr/ je put (path) ili direktorijum u na kompjuteru, dok je prijavite-nelegalni-sadrzaj.1.89.html ime samog dokumenta unutar prethodnog direktorijuma.


Wiki

"Wiki" je havajska reč koja znači "brzo". U kontekstu upotrebe u oblasti IKT, wiki označava veći ili manji broj veb stranica koje su stvorene najčešće grupno, odnosno kroz saradnju više pojedinaca i posvećene su jedinstvenoj temi. Tako je najpoznatiji wiki na svetu onlajn enciklopedija Wikipedia, koja je nastala sa idejom da bude kolaborativni projekat stotina hiljada ljudi iz čitavog sveta koji bi doprineli sakupljanju znanja iz različitih oblasti. Manji wiki su obično posvećeni uže definisanim temama (na primer, pojedinačnim video igricama, televizijskim serijama ili naučnim problemima).

Specifičnost wiki stranica je da omogućavaju raznovrsnim korisnicima da u više ili manje slobodnoj meri te stranice ažuriraju, ispravljaju, i dopunuju.


Wireless

Wireless, odnosno WiFi, označava bežično pristupanje internetu. Problem ovakvog načina povezivanja mogu biti vemenske nepogode (koje ponekada ometaju signal), planininski masivi (u planskim predelima), slaba pokrivenost u pograničnim delovima i drugo. WiFi uvek treba koristiti isključivo ako je veza rutera sa kompjuterom ili mobilnim telefonom šifrirana (enkriptovana), odnosno jeste zaštićena i nije javna.


Sajt Klikni bezbedno je nastao na inicijativu Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo 2009. godine i danas predstavlja glavni medij Centra za bezbedni internet Srbija