Tema: Biolosko-pomoloske karakteristike hibrida jabuka stubastog tipa rasta

Biolosko-pomoloske karakteristike hibrida jabuka stubastog tipa rasta


Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, žutog ili zelenog ploda, različitog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina. Nova generacija hibrida kao što su hibridi NS 21/11 i NS 12/128 odlikuju se poznim vremenom zrenja, vrhunskom atraktivnošću i kvalitetom ploda, sposobnošču čuvanja i do 6 meseci i tolerantnošću na bolesti i štetočine. Najkrupnije plodove ima hibrid NS 11/34 koji sazreva 05. septembra. Svake godine rađa obilno ali nikada ne prerodi jer sama reguliše optimalno opterećenje junskim opadanjem plodova. Hibridi zelenog ploda su vrlo retki i u oplemenjivačkom radu na ovoj voćnoj vrsti u svetu. Najuspešniji hibridi u ovoj grupi su NS 3/193 i NS 4/168 a oba sazrevaju početkom oktobra. Izdvojeno je i više hibrida sa atraktivnim žuto bojenim plodovima ali većina alternativno rađa. Vreme sazrevanja najčešće je oko 01. septembra.


Stubast tip rasta privlači pažnju oplemenjivača i proizvođača već duži niz godina. Kao rezultat serije ukrštanja sa sortom Wijcik, prirodnim mutantom sorte McIntosh nađenom u Britanskoj Kolumbiji, u Engleskoj su stvorene prve sorte stubastog tipa rasta Tuscan(=Bolera), Trajan (=Polka), Telamon (=Waltz) i Maypole (Tobut, 1985). Oplemenjivački rad u ovom pravcu odvija se i u Švedskoj, Kanadi, SAD i Nemačkoj (Kelsey i Brown, 1992., Jacob, 2004). Pored hibridizacije i metode mutacionog oplemenjivanja se koriste.

Stubast tip rasta kod jabuke determinisan je Co major genom i predstavlja biološku novinu koja omogućava gajenje velikog broja biljaka po jedinici površine (10 000 biljaka/ha), unošenje oprašivača u jednosortne zasade i zasnivanje porodičnih voćnjaka na malim površinama i okućnicama. Voćke se odlikuju obrazovanjem uspravne kordunice koja prirodno ne grana. Rađaju na rodnim kolačima raspoređenim duž cele kordunice.

Selekcioni ciljevi stvaranja novih sorti jabuka stubastog tipa rasta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su stvaranje sorti potpuno crveno obojenog, žutog ili zelenog ploda, različitog vremena sazrevanja, tolerantnih na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti i štetočina.

Biolosko-pomoloske karakteristike hibrida jabuka stubastog tipa rasta


Materijal i metod rada

Metodom planske hibridizacije dobijeno je 24 hibridne populacije sa ukupno 4500 sejanaca. Kao majčinski roditelj korišćene su vodeće sorte jabuka različitog vremena zrenja a kao očinski roditelj sorta Wijcik. U selekcionom radu korištene su standardne konvencionalne metode za sakupljanje polena, ukrštanje i naklijavanje semena. Odabrani hibridni sejanci stubastog tipa rasta kalemljeni su na vegetativnoj podlozi EM 26 i posađeni na selekciono polje sa razmakom sadnje 4 x 0.5m. Kao kontrolna korištene su sorte Wijcik, Telemon i Tuscan. Za pomološku karakterizaciju plodova korišten je internacionalni deskriptor za jabuku (Watkins, i Smith, 1982).

Rezultati rada i diskusija

U prvom krugu selekcije izdvojeno je 17 perspektivnih hibrida koji su izučavani u uporednim ogledima na tri vegetativne podloge M27, M26 i MM!06 (Ognjanov i sar. 1996). Kao najuži izbor izdvojeno je sedam hibrida a rezultati pomoloških izučavanja prikazani su u tab. 1..

Najkrupnije plodove ima hibrid NS 11/34 koji sazreva 05. septembra. Svake godine rađa obilno ali nikada ne prerodi jer sam reguliše optimalno opterećenje junskim opadanjem plodova. Formira izuzetno lepu, široku kordunicu, srednje bujnosti. Nova generacija hibrida, kao što je NS 3/84, odlikuju se poznim vremenom zrenja, vrhunskom atraktivnošću i kvalitetom ploda i sposobnošću čuvanja i do 6 meseci. Vrlo mali procenat hibrida iz ukrštanja Grenny Smith x Wijcik je imao potpuno zeleno obojene plodove bez rumenila. U ovoj hibridnoj kombinaciji uočene su najveće razlike u bujnosti i tipu rasta hibrida. Zato su hibridi u tipu Granny Smith-a, kao NS 3/193 i NS 4/168, vrlo retki u oplemenjivačkom radu na ovoj voćnoj vrsti u svetu. Najveći broj perspektivnih selekcija sa potpuno žuto obojenim plodovima dobijen je iz ukrštanja Wijcik x James grieve Neumann ali većina alternativno rađa. Vreme sazrevanja najčešće je oko 01. septembra.

Sve selekcije se mogu gajiti bez naslona na rastojanju u redu od 50 cm. U amaterskim voćnjacima i manjim plantažnim zasadima najbolje ih je saditi kao jednored, dvored ili trored na rastojanju red od reda 50 cm. Ako sukcesivno sadimo više takvih blokova između njih treba ostaviti rastojanje od najmanje 1,2 m da bi se mogla obavljati normalna rezidba, okopavanje, zalivanje, đubrenje i hemijska zaštita. Vrlo važan je i uticaj podloge na bujnost i rodnost stubastih jabuka. Biološko-pomološke karakteristike hibrida izučavane su na tri podloge M27, M26 i MM106. Dobijeni rezultati ukazuju da se ne može govoriti o uniformnoj podlozi za jabuke stubastog tipa rasta već o iznalaženju optimalne kombinacije za svaki hibrid pojedinačno.

Zaključak

Na osnovu rezultata istraživanja može se zaključiti da se putem planske hibridizacije mogu dobiti sorte stubastog tipa rasta visokog kvaliteta ploda, srednje bujnosti tolerantne na prouzrokovače ekonomski najvažnijih bolesti. Procentualno učešće hibrida stubastog tipa rasta odstupao je od teorijki očekivanog a uočene su i velike razlike u bujnosti i učestalosti formiranja letorasta dužih od 20cm.To ukazuje da se kod ovog svojstva ne radi o jednostavnom monohibridno-dominantnom načinu nasleđivanja.