Oblacinska visnja


U posednje vreme je ponovo intenzivirano podizanje novih površina pod oblačinskom višnjom, koja je pre svega namenjena za industrijsku preradu. Treba izbeći greške koje su se javile u prošlosti. To se pre svega odnosi na neredovne prinose, nesklada u organizaciji berbe, prevoza i prerade, lošeg kvaliteta sirovine za industrijsku preradu, neodogovarajućih prerađevina za plasman na inostrano tržište, međusobne konkurencije naših izvoznika na stranom tržištu.


Poreklo oblačinske višnje nije utvrđeno. Pod pojmom oblačinska višnja podrazumeva se u stvari velika i vrlo heterogena populacija višnje koja potiče iz sela Oblačine i okoline. Poljoprivredni proizvođači lako razmnožavaju oblačinsku višnju izdancima, pa je postojeća populacija postala pretežno vegetativnim putem. Ne treba međutim isključiti mogućnost da je i generativni način razmnožavanja (semenom) uticao na stvaranje ovako heterogene populacije oblačinske višnje. Veliki broj problema koji se javlja pri razmnožavanju i eksploataciji oblačinske višnje potiče od toga što ona nije jedan klon već smeša velikog broja klonova.

Iz tog razloga, u većem broju zemalja – velikih proizvođača, se izvodi klonska selekcija iz populacije oblačinske višnje proučavanjem i odabiranjem klonova boljih svojstava za proizvodnju i preradu od populacije ove višnje. To bi mogao biti vrlo značajan doprinos unapređenju njene proizvodnje.

Voćke su slabo do srednje bujne. Kruna je loptasta do široko piramidalna, gusta. Grane su sa kratkim internodijama i celom su dužinom obučene rodnim drvetom (majskim buketićima) kao u per tipova. Lišće je tamnozeleno. Pošto se razmnožava izdancima, oblačinska višnja se gaji na sopstvenom korenu. Obično se sadi na rastojanju 4x3 metra. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama i kasnim prolećnim mrazevima. Dobro podnosi suve terrene i tipična vinogradarska zemljišta. Koristi se i kao podloga za višnju i trešnju, ali zbog slabog korenovog sistema i velikog broja izdanaka nije zadovoljila. Cveta srednje rano. Samooplodna je. Prorodi u trećoj godini posle sadnje. Rađa vrlo dobro (15-20 t/ha).

Plod je sitan, loptast do loptasto-kolačast, dosta ujadnečene krupnoće i sazrevanja. Pokožica je takocrvena, tanka. Meso je crveno, srednje čvrsto, sočno,dosta kiselo, aromatično i kvalitetno. Sok je crven i dosta bogat rastvorljivom suvom materijom, ukupnim šećerima, ukupnim kiselinama i vitaminima. Koštica je sitna do srednje krupna (0,3g) i relativno se lako odvaja od mesa. Plod se srazmerno lako odvaja od peteljke. Plod dobro podnosi prevoz i može da se sačuva od 3-5 dana u svežem stanju. Znatan deo proizvodnje se izvozi u zemlje zapadne Evrope, i to kao smrznuta ili konzervisana višnja, i kao koncentrovani sok.

U posednje vreme je ponovo intenzivirano podizanje novih površina pod oblačinskom višnjom. Novi zasadi se podižu na mestima gde ona nikad u većem obimu nije nikad gajena, kao npr. U Vojvodini. U svakokom slučaju treba izbeći greške koje su se javile u prošlosti. To se pre svega odnosi na neredovne prinose, nesklada u organizaciji berbe, prevoza i prerade, lošeg kvaliteta sirovine za industrijsku preradu, neodogovarajućih prerađevina za plasman na inostrano tržište, međusobne konkurencije naših izvoznika na stranom tržištu itd.