Sortiment kruske

Sortiment kruske


Kruška je interesantna pošto ima dugu sezonu potrošnje, koja počinje u drugoj polovini juna, a završava se krajem aprila.
Sorte za stonu upotrebu treba dobro da podnose rukovanje i prevoz, a one za preradu da budu dovoljno čvrste i da im je meso postojano pri sečenju.
Najveće interesovanje postoji za kvalitetnim vrlo ranim i vrlo poznim stonim sortama kruške.

Kruška je posle šljive i jabuke najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji i Crnoj Gori. Ona spada u grupu rentabilnih voćaka, gde prinosi u plantažnim zasadima premašuju i 30 t/ha. Sortiment kruške se neprestano obogaćuje novim sortama, koje se od postojećih u proizvodnji karakterišu boljim privredno-biološkim osobinama. No i pored toga, činjenica je da ni jedna nova sorta krušaka po kvalitetu nije prevazišla Viljamovku otkrivenu daleke 1796 god. Takođe, kruška je interesantna pošto ima dugu sezonu potrošnje, koja počinje u drugoj polovini juna, a završava se krajem aprila. Najznačajnije osobine ploda kruške su: rano i kasno zrenje, dobro čuvanje, pogodan oblik za mehanizovano sortiranje i pakovanje, privlačna boja pokožice, prijatan ukus i aroma. Sorte za stonu upotrebu treba dobro da podnose rukovanje i prevoz, a one za preradu da budu dovoljno čvrste i da im je meso postojano pri sečenju. Najveće interesovanje postoji za kvalitetnim vrlo ranim i vrlo poznim stonim sortama kruške. U tekstu koji sledi obradićemo postojeći sortiment kruške koji je pokazao dobre proizvodne rezultate u našim agro-ekološkim uslovima.

Butira ili Rana moretinijeva

Italijanska je sorta. Sazreva krajem jula. U hladnjači se čuva do mesec dana. Plod je srednje krupan (140g), oblika kruškastog, a boje zeleno-žućkaste, prekrivene sa sunčane strane jarkim rumenilom. Meso je sočno i topivo, slatko-nakiselo-osvežavajućeg ukusa i veoma prijatne arome. Izvrsnog je kvaliteta. Srednje bujna do bujna sorta. Kruna je širokopiramidalna. Ramene grane su dobro obrasle rodnim drvetom. Cveta rano i diploidna je sorta. Odlično je oprašuju junsko zlato, julska šarena, rana košija i trevuška. Rano prorodi i obilno i redovno rađa. Osetljiva je na zimske mrazeve i pozne prolećne slane. Sa dunjom kao podlogom nema najbolji afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika.

Trevuška

Vodi poreklo iz Francuske, a zastupljena je u sortimentu skoro svih zemalja. Sazreva početkom avgusta 4-5 dana posle rane moretinijeve. Plod je srednje krupan (140g), zelenkasto-žute boje, prekrivene sa sunčane strane jarkim rumenilom. Odlična je stona kruška, a takođe je pogodna i za spravljanje kompota, džema i pečenje rakije. Stablo je slabo bujno. Cveta rano i diploidna je sorta. Izrazito je partenokarpna pa zato obilno rađa i u godinama s nepovoljnim vremenskim prilikama u periodu njenog cvetanja. Dobro je oprašuju šarena julska, junsko zlato i rana moretinijeva. Sa dunjom nema zadovoljavajući kvalitet pa se mora kalemiti preko posrednika.

Viljamovka

Stara engleska sorta, gaji se na svim kontinentima, pa je smatraju i kosmopolit kruškom. Svojom velikom adaptinošću (jer se gaji do 800 m/n. v), odličnom rodnošću i izvarednim kvalitetom ploda, smatra se nezamenjivom sortom. Treba je brati dve nedelje pre nego što plodovi počnu da žute. Sklona je partenokarpnom obrazovanju plodova. Izvrsna je za raznovrsnu preradu, a posebno za sok i rakiju "viljamovku". Sa dunjom kao posrednikom nema dobar afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika. Dobri oprašivači su klapovka, krasanka, žifardova trevuška, šampionka, hardijeva maslovka i starkov delišes.

Boskova bočica

Poreklom je iz Belgije. Sazreva sredinom septembra. U hladnjači se čuva do četiri meseca. Plod je krupan do vrlo krupan (190g), oblika flašastog, po čemu je dobila deo imena. Boje je slamastožute, prekrivene rđastom skramom. Meso je sočno, topljivo, slatkonakiselo i aromatično. Izvrsna je stona kruška. Stablo je bujno, zdravo i otporno na sušu i mraz. Cveta kasno i diploidna je sorta. Dobro je oprašuju viljamovka, šampionka i starkov delišes. Rađa obilno.

Sortiment kruske


Pakhams trijumf

Stara Australijska sorta. Bere se krajem septembra i za potrošnju stiže od sredine oktobra. U hladnjači se čuva do kraja februara. Plod je krupan do vrlo krupan (200g), izduženog oblika nalik na viljamovku, boje žućkastozelene,a u punom zrenju slamastožute. Po kvalitetu ploda ne zaostaje za viljamovkom. Stablo je umereno bujno. Srednjepoznocvetna, diploidna sorta je. Dobro je oprašuju starkov delišes, šampionka, viljamovka. Sa dunjom nema najbolji afinitet pa se mora kalemiti preko posrednika. Po sađenju rano prorodi – u drugoj ili trećoj godini i rađa vrlo obilno.

Abate fetel

Francuska je sorta. Sazreva u drugoj polovini septembra, a bere se oko dve nedelje ranije, kada joj semenke počinju da crne. Plod je srednje krupan do krupan (190g) oblika konično izduženog. Inače je zelenkasto do slamasto žute boje isprskane rđastim tačkicama. Meso ploda joj je meko, sočno, osrednje topivo, slatko nakiselo i dovoljno aromatično. Diploidna je sorta. Dobro je oprašuju konferans, avranška, hardijeva maslovka i druge sorte. Sa dunjom ima dobar afinitet.

Krasanka

Poreklom je iz Francuske. Zastupljena je u sortimentu svih voćarskih zemalja. Izrazito je zimska sorta kruške. Bere se u prvoj polovini oktobra i za jelo stiže početkom novembra. U hladnjači se čuva do maja. Plod je krupan do vrlo krupan (200g), oblika sferičnog, čija je pokožica debela, hrapava i suva, u vreme berbe maslinasto zelene, a kad stigne za jelo žućkastozelene, isprskane rđastim tačkicama. Meso joj je malo zrnasto, sočno, topivo, ukusa vinasto kiselkastog i prijatne arome. Stablo je slabobujno. Za svoje uspevanje zahteva duboka i plodna zemljišta i toplije podnevlje. Traži navodnjavanje i oštriju rezidbu. Daje dobre rezultate samo ako je okalemljena na dunji, s kojom ima zadovoljavajući afinitet. Cveta rano i diploidna je sorta. Dobro je oprašuju: druardova maslovka, kleržo, junsko zlato i dr. sorte. Rađa vrlo dobro.