Tema: Vino I Zdravlje

BILJNO VINO




Za spravljanje ovog lekovitog biljnog vina potrebno je: 1,141 listova koprive, 0,571 listova maslacka; 0,57
I listova cicka, 1 kg šecera, 3 limuna, korica od sedam mandarinka, korica od pet naranca, 1 paketic
kvasca i 7,3 litrevode.
Mlade i zdrave listove biljaka staviti u dovoljno veliki lonac, dodati limun narezan na ploškice, nasjeckanu
koricu mandarina i naranci, rastopljeni kvasac i šecer. Preliti vrelom vodom i na laganoj vatri kuvati sat
vremena. Dobro promešati i u pokrivenoj posudi ostaviti da stoji 14 dana, odnosno dok se ne završi
fermentacija. Tada vino promešati, procediti i natociti u ciste staklene boce, koje treba dobro zacepiti i
cuvati ih na hladnom i tamnom mestu do upotrebe.

VINO - ono što niste znali.

Vino je alkoholno pice, proizvod potpunog ili nepotpunog vrenja alkohola svežeg grožda ili njegovog
soka.
Vino sadrži razlicite koncentracije alkohola (9°-15°), a sadrži i izvestan broj mineralnih sastojaka,
uglavnom soli natrijuma i magnezijuma pretežno vezane za organske kiseline (vinsku kiselinu), koje se
lako razgraduju u organizmu i koje daju vinu alkalna svojstva (u mokraci). Vino sadrži oko 400 sastojaka,
no njihova hranjiva vrednostje prilicno mala. Isto tako, vino je bogato vitaminima grupe B, narocito B2 i
nikotinske kiseline(B3), a hranjiva vrijednost je 600-700 kalorija/lit, a kod slatkih vina može se kretati i do
1.400 kalorija. Jedna caša (130 g. Vina sadrži prosjecno 90 kalorija-kaojedan sendvic. DOVOLJNO
JE 2 CAŠE DNEVNO DA SE U ORGANIZAM UNESE 180 KALORIJA, ISTO KAO TANJIR TESTENINE
ZACINENE UMAKOM OD PARADAJZA ULJEM, BELIM LUKOM I PARMEZANOM, ALITAKVA
PREHRANA VODI U ALKOHOLIZAM! Vina sadrže razlicite kolicine vode (800-900 g/lit), alkohola (90-150 g/lit) i šecera (2-30 g/lit).

KADA SE SME A KADA NE SME PITI VINO ?




Konzumirano u malim kolicinama vino izaziva osecaj veselja.
Celije živcanog sistema su nadražene te postoji osecaj sigurnosti i jacine, dok se refleksi lagano
smanjuju. Nastavite li piti, nakon prve ugodne faze sledi depresivna faza, koja je ponekad popracena
neprisebnošcu. Konzumira li se u malim kolicinama, vino ima pozitivno delovanje: podiže nivo dobrog
holesterola u krvi. Alkohol podstice stvaranje enzima cije delovanje dovodi do povecanja holesterola Hdl
(holesterol visoke gustoce), koji nije štetan za organizam. Vino podstice varenje, jer njegova kiselost
omogucuje najvecu varljivost belancevinaj mesa, sireva, jaja).
Kiselina koju sadrži vino slicna je onoj koja se nalazi u želucanom soku, te vino predstavlja lako pice koje
pomaže varenje belancevina. U umerenim kolicinama pojacava apetit, izlucivanje žuci i cak mokrace
(belo vino), medjutim vino je alkoholno pice pa dovodi do nastajanja svih loših pojava koje prate
alkoholizam.
lako su preporucljive kolicine vina vrlo razlicite i zavise od individualnih mogucnosti, ipak se svi slažu da
dozvoljena dnevna kolicina alkohola ne sme biti veca od 10-30% od kalorijske vrednosti dnevnog obroka
što znaci oko litru vina 11° i to ukoliko se hranom dnevno unosi 3.000 kalorija. Vino (crno ili belo) ne sme
se piti ni kod jednog obolenja jetre, a potpuno potpuno je zabranjeno u slucajevima hronicnog zapaljenja
jetre (hepatitisa, stanja koje prethodi cirozi). Za jetru je crno vino štetnije od belog.
Zbog toga što nadražuje nervni sistem i izaziva nesanicu, vino (belo narocito) je štetno u najvecem broju
nervnih oboljenja.

VINO NIKAD NE PIJTE NA PRAZAN ŽELUDAC !




Dijetolozi preporucuju samo pola caše po obroku tj. Jedna caša za rucak ili za veceru. Ne preporucuje se piti vino kao aperitiv.
Na prazan želudac negativno deluje na jetru, koja sadrži enzim koji može svariti alkohol, pretvarajuci ga u sircetnu kiselinu,
materiju koju organizam koristi na isti nacin kao i šecere, i izaziva osecaj gladi. Bolji je sok od narance ili paradajza: ima malo kalorija, a ne podstice apetit.
Enzim u jetri može ukloniti iz organizma zdravog muškarca % litre a kod žena 14 litre alkohola dnevno.
Više od te kolicine postaje otrovo i pretvara se u holesterol i masnoce, a da bi ga se otklonilo, organizam
je prisiljen da uništava vlastita tkiva, pocevši od jetre i gušterace. Neke namirnice imaju pozitivno dejstvo
na konzumente vina: vocni šeceri i belancevine (koje se nalaze u mesu, ribijajima, i mlecnim
proizvodima), otklanjaju otrovne ostatke alkohola.
Pijete li vino natašte, iritiracete sluznicu želuca, a to zbog toga što natašte brže prelazi u krv a još brže iz
krvi u jetru. Jedna caša na tašte predje u krvza 15-30 minuta, dok se taj rok produžava na blizu 3 sata
ako ga popijete za vreme jela. Kalorije koje se unesu vinom su neiskorištene, ne pomažu radu mišicajeralkohol
sprecava gomilanje šecera koji je osnovna namirnica za mišice.
Zbog toga lekari vino smatraju antinamirnicom. Od vina se deblja. Doduše, na posredan nacin.
Dobra kapljica i dijeta, dobra kapljica i sport ne idu zajedno!
Kalorije koje se nalaze u vinu ne pomažu u zaštiti protiv hladnoce ! Alkohol, odmah nakon što smo ga
popili daje varljivi osecaj topline, buduci da širi krvne žile, dok u dubini prouzrokuje hladjenje organizma.
Alkohol prouzrokuje i pojacano mokrenje;



JEDNA ZANIMLJIVOST: ŽENE APSORBUJU ETANOL BRŽE OD MUŠKARCA - DAKLE BRŽE SE I NAPIJU!
Velike kolicine alkohola štete srcu i jetri. Alkoholje opasniji nocu!
Najnepogodnije razdoblje za pijenje vina je od 2 sata ujutro do podneva. Nakon 17 sati do vecere alkohol
je podnošljiv. Nocu sistem za varenje ima manje energije za varenje alkohola. Oni koji veruju da vino
pomešano sa vodom ne škodi, žrtve su predrasuda. Kolicina alkohola se u takvom
vinu ne menja a voda olakšava njegovu apsorpciju. Vitamin C suzbija dejstvo alkohola.